L-DOPA
| |||
| |||
| (IUPAC) ime | |||
|---|---|---|---|
| (S)-2-amino-3-(3,4-dihydroxyphenyl) propanoic acid | |||
| Klinički podaci | |||
| Identifikatori | |||
| CAS broj | 59-92-7 | ||
| ATC kod | N04BA01 | ||
| PubChem[1][2] | 6047 | ||
| DrugBank | APRD00309 | ||
| ChemSpider[3] | 5824 | ||
| UNII | 46627O600J 
| ||
| KEGG[4] | D00059
| ||
| ChEMBL[5] | CHEMBL1009
| ||
| Hemijski podaci | |||
| Formula | C9H11NO4 | ||
| Mol. masa | 197.19 g/mol | ||
| SMILES | eMolekuli & PubHem | ||
| |||
| Farmakokinetički podaci | |||
| Bioraspoloživost | 30% | ||
| Metabolizam | Aromatična L-aminokiselinska dekarboksilaza | ||
| Poluvreme eliminacije | 0.75–1.5 sata | ||
| Izlučivanje | renalno 70–80% | ||
| Farmakoinformacioni podaci | |||
| Trudnoća | B3(AU) C(US) | ||
| Pravni status | OTC | ||
| Način primene | oralno | ||
L-DOPA (L-3,4-dihidroksifenilalanin; INN levodopa; tržišna imena: Sinemet, Parkopa, Atamet, Stalevo, Madopar, Prolopa, itd.) je prirodni dijetarni suplement i psihoaktivni lek nađen u pojedinim vrstama hrane i trava (npr. Mucuna pruriens). Ovo jedinjenje nastaje iz aminokiseline L-tirozina u telu i mozgu sisara. L-DOPA je prekurzor neurotransmitera dopamina, norepinefrina (noradrenalina), i epinefrina (adrenalina) kolektivno poznatih kao kateholamini. Pored njene prirodne i esencijalne biološke uloge, L-DOPA se takođe koristi u kliničkom tretmanu Parkinsonove bolesti i dopamin-responsivne distonije. Kad se koristi u farmaceutskom kontekstu, najčešće se imenuje INN (International Nonproprietary Names) dezignacijom levodopa.[6]
L-DOPA prolazi kroz zaštitnu krvno-moždanu barijeru, za razliku od dopamina. Is tog razloga se L-DOPA koristi za povećanje dopaminske koncentracije u lečenju Parkinsonove bolesti i dopamin-responsivne distonije. Ovaj tretman je originalno razvio Džordž Kotzias sa saradnicima. Nakon ulaska u centralni nervni sistem L-DOPA se konvertuje u dopamin enzimom aromatična L-aminokiselinska dekarboksilaza, takođe poznatim kao DOPA dekarboksilaza (DDC). Piridoksal fosfat (vitamin B6) je neophodni kofaktor u ovoj reakciji, i povremeno se dozira zajedno sa levodopom, obično u obliku piridoksina.
Pored CNS-a, L-DOPA se takođe konvertuje u dopamin u perifernom nervnom sistemu. Rezultirajuća hiperdopaminergija je uzrok mnogobrojnih nuspojava kod samostalnog doziranja levodope. Da bi se izbegle te pojave, standardna klinička praksa je da se levodopa koristi zajedno sa perifernim inhibitorom DOPA dekarboksilaze (DDCI), kao što je karbidopa (L-DOPA i karbidopa kombinacije se prodaju kao Lodosin, Sinemet, Parcopa, Atamet, Stalevo), ili benserazid (kombinacije se nazivaju: Madopar, Prolopa). Time se sprečava periferna sinteza dopamina. Kodoziranje piridoksina bez DDCI ubrzava perifernu L-DOPA dekarboksilaciju u takvoj meri da negira efekte L-DOPA administracije. Ovaj fenomen je svojevremeno uzrokovao veliku konfuziju.
Kombinacija: L-DOPA i periferni DDCI, je bila istražena kao potencijalni tretman za sindrom nemirnih nogu, međutim studije nisu pokazale da postoji značajna redukcija simptoma.[7]
Poznata su dva tipa L-DOPA responsa:
- Kratkotrajni respons, koji je zavistan od polu-života leka
- Dugotrajni respons, koji zavisi od akumulacije efekata tokom najmanje dve nedelje. Taj respons je evidentan sam u ranoj terapiji, kada nesposobnost mozga da čuva zalihe dopamina još nije briga.
- ↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.
- ↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
- ↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.
- ↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.
- ↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9.
- ↑ „L-dopa for RLS”. Bandolier. 1. 04. 2007.. Pristupljeno 16. 10. 2008.
| Esencijalne aminokiseline |  | |
|---|---|---|
| Poluesencijalne aminokiseline | ||
| Neesencijalne aminokiseline | Alanin • Asparagin • Asparaginska kiselina • Cistein • Glutaminska kiselina • Glutamin • Glicin • Prolin • Serin • Tirozin | |
| Druge klasifikacije | ||