Prijeđi na sadržaj

Adenozin

Izvor: Wikipedija
Adenozin
(IUPAC) ime
(2R,3R,4S,5R)-2-(6-amino-9H-purin-9-il)-5-(hidroksimetil)oksolan-3,4-diol
Klinički podaci
Identifikatori
CAS broj 58-61-7
ATC kod C01EB10
PubChem[1][2] 60961
DrugBank DB00640
ChemSpider[3] 54923
UNII K72T3FS567?
Hemijski podaci
Formula C10H13N5O4 
Mol. masa 267,241 g/mol
SMILES eMolekuli & PubHem
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost Brzo se odstranjuje iz cirkulacije putem ćelijakog apsorpcije
Vezivanje za proteine plazme Ne
Metabolizam Brzo se konvertuje u inozin i adenozin monofosfat
Poluvreme eliminacije plazma < 30 sekundi - polu-život < 10 sekundi
Izlučivanje može da napusti ćelije nepromenjen ili degradiran u hipoksantin, ksantin, i ultimatno uričnu kiselinu
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća ?
Pravni status Australija - Legalno; UK - Legalno; SAD - samo na recept
Način primene IV ili injekcija

Adenozin je nukleozid koji se sastoji od molekula adenina vezanog za ribozni šećer (ribofuranozu) putem β-N9-glikozidne veze.[4][5]

Adenozin ima važnu ulogu u biohemijskim procesima, poput transfera energije adenozin-trifosfat (ATP) i adenozin-difosfat (ADP), kao i u transdukciji signala putem cikličnog adenozin monofosfata, cAMP. On je takođe inhibitorni neurotransmiter, za koji se smatra da učestvuje u promovisanju sna i supresiji uzbuđenja.

Adenozin se često označava sa Ado.

Farmakološki efekti

[uredi | uredi kod]

Adenozin je endogeni purinski nukleozid koji modulira mnoge fiziološke procese. Ćelijska signalizacija adenozinom se javlja putem četiri podtipa adenozin receptora (A1, A2A, A2B, i A3).[6]

Ekstracelularne koncentracije adenozina normalnih ćelija su aproksimativno 300 nM; međutim, u responsu na ćelijska oštećenja (npr. u inflamatornim ili ishemijskim tkivima), te koncentracije se brzo povišavaju (600–1,200 nM). U pogledu stresa ili ozlede, funkcija adenozina je prvenstveno citoprotekciona prevencija oštećenja tkiva tokom slučajeva hipoksije i ishemije. Aktivacija A2A receptora proizvodi mnogobrojne response koji se generalno mogu klasifikovati kao antiinflamatorni.

Antiinflamatorne osobine

[uredi | uredi kod]

Adenozin se smatra antiinflamatornim agensom, što se realizuje njegovim dejstvom na A(2A) receptor.[7][8] Za topikalni tretman adenozinom rana na stopalu izazvanih šećernom bolešću je bilo pokazan na laboratorijskim životinjama da drastično poboljšava popravku tkiva i rekonstrakciju. Klinička istraživanja topikalne administracija adenozina su u toku.

Povezano

[uredi | uredi kod]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 
  5. David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6. 
  6. Haskó G, Linden J, Cronstein B, Pacher P (September 2008). „Adenosine receptors: therapeutic aspects for inflammatory and immune diseases”. Nat Rev Drug Discov 7 (9): 759–70. DOI:10.1038/nrd2638. PMC 2568887. PMID 18758473. 
  7. Nakav S, Chaimovitz C, Sufaro Y (2008). „Anti-inflammatory preconditioning by agonists of adenosine A1 receptor”. PLoS ONE 3 (5): e2107. DOI:10.1371/journal.pone.0002107. PMC 2329854. PMID 18461129. 
  8. Trevethick MA, Mantell SJ, Stuart EF, Barnard A, Wright KN, Yeadon M (October 2008). „Treating lung inflammation with agonists of the adenosine A2A receptor: promises, problems and potential solutions”. Br. J. Pharmacol. 155 (4): 463–74. DOI:10.1038/bjp.2008.329. PMC 2579671. PMID 18846036. 

Literatura

[uredi | uredi kod]
  • Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]