Dezoksiadenozin-trifosfat

Dezoksiadenozin-trifosfat
	[[(2R,3S,5R)-5-(6-aminopurin-9-yl)-3-hydroxyoxolan-2-yl]methoxy-hydroxyphosphoryl] phosphono hydrogen phosphate
Drugi nazivi	dATP, 2'-deoxyadenosine triphosphate
Identifikacija
CAS registarski broj	1927-31-7
PubChem	15993
ChemSpider	15194
IUPHAR ligand	1760
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O=P(O)(O)OP(=O)(O)OP(=O)(O)OC[C@H]3O[C@@H](n2cnc1c(ncnc12)N)C[C@@H]3O
InChI
	InChI=1S/C10H16N5O12P3/c11-9-8-10(13-3-12-9)15(4-14-8)7-1-5(16)6(25-7)2-24-29(20,21)27-30(22,23)26-28(17,18)19/h3-7,16H,1-2H2,(H,20,21)(H,22,23)(H2,11,12,13)(H2,17,18,19)/t5-,6+,7+/m0/s1 ; Kod: SUYVUBYJARFZHO-RRKCRQDMSA-N InChI=1/C10H16N5O12P3/c11-9-8-10(13-3-12-9)15(4-14-8)7-1-5(16)6(25-7)2-24-29(20,21)27-30(22,23)26-28(17,18)19/h3-7,16H,1-2H2,(H,20,21)(H,22,23)(H2,11,12,13)(H2,17,18,19)/t5-,6+,7+/m0/s1; Kod: SUYVUBYJARFZHO-RRKCRQDMBD
Svojstva
Molekulska formula	C10H16N5O12P3
Molarna masa	491.181623
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Dezoksiadenozin trifosfat^[4]^[5] (dATP) je nukleotidni prekurzor koji ćelije koriste za DNK sintezu. dATP je derivat nukleinske kiseline ATP (adenozin-trifosfat), u kome je -OH (hidroksilna) grupa na 2' ugljeniku nukleotidne pentoze bila odstranjena (stoga deoksi- deo imena).

Povezano

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.
↑ David L. Nelson, Michael M. Cox (2005). Principles of Biochemistry (4th izd.). New York: W. H. Freeman. ISBN 0-7167-4339-6.

Даринка Кораћевић, Гордана Бјелаковић, Видосава Ђорђевић. Биохемија. савремена администрација. ISBN 86-387-0622-7.

Portal Hemija