Jodid

Jodid
Naziv po klasifikaciji	Jodid
Identifikacija
CAS registarski broj	20461-54-5
PubChem	30165
ChemSpider	28015
KEGG	C00708
ChEBI	16382
ChEMBL	CHEMBL185537
Bajlštajn	3587184
Gmelin Referenca	14912
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[I-]
InChI
	InChI=1S/HI/h1H/p-1 ; Kod: XMBWDFGMSWQBCA-UHFFFAOYSA-M
Svojstva
Molekulska formula	I-
Molarna masa	126.90447 g mol-1
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni	Bromid; Hlorid; Fluorid
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Jodid je jon I⁻.^[7] Jedinjenja joda sa formalnim oksidacionim stanjem −1 se nazivaju jodidi. U svakodnevnom životu, jod se najčešće sreće kao komponenta jodiranih soli. Jodna deficijencija utiče na veliki broj ljudi, i ona je jedan od glavnih sprečivih uzroka metalne retardacije.^[8]

Struktura i karakteristike neorganskih jodida

Jodid je jedan od najvećih (monoatomskih) anjona. On ima prečnik od oko 220 pikometara. U poređenju s njim ostali halidi su znatno manji: bromid (196 pm), hlorid (181 pm), i fluorid (133 pm). Delom zbog njegove veličine, jod formira relativno slabe veze sa većinom elemenata.

Većina jodidnih soli je rastvorna u vodi, made često manje od srodnih hlorida i bromida. Pošto su jodidi veći, oni su manje hidrofilni od manjih anjona. Jedna od posledica toga je da je natrijum jodid visoko rastvoran u acetonu, dok natrijum hlorid nije. Niska rastvorljivost srebro jodida i olovo jodida odražava kovalentni karakter tih metalnih jodida. Test za prisustvo jodidnih jona je formiranje žutog precipitata tih jedinjenja nakon tretmana rastvora sa srebro nitratom ili olovo(II) nitratom.^[7]

Vodeni rastvori jodidnih soli rastvaraju jod bolje od čiste vode. Ovaj efekat je posledica formiranja trijodidnog jona, koji ima smeđu boju:

I ⁻ + I₂ ⇌ I₃⁻

Redoks i antioksidantske osobine

Jodidne soli su blago redukujući agensi i mnoge od njih reaguju sa kiseonikom formirajući jod. Redukujući agens je hemijski termin za antioksidans, čije osobine se mogu kvantitativno izraziti u vidu redoks potencijala:

I⁻ ⇌ 1/2 I₂ + e⁻ (elektroni) = - 0.54 Volt vs SHE

Pošto se jodidi lako oksiduju, enzimi ih konvertuju u elektrofilne jodirajuće agense, prema potrebi za biosintezu velikog broja prirodnih proizvoda koji sadrže jodide. Jodid može da funkcioniše kao antioksidans koji lako reaguje sa reaktivnim molekulima kiseonika kao što je vodonik peroksid:

2 I⁻ + Peroksidaza + H₂O₂ + tirozin, histidin, lipid, etc. → jodo-jedinjenja + H₂O + 2 e⁻ (antioksidansi).

Primeri jodida

Jedinjenje	Formula	Izgled	Upotreba ili pojava
kalijum jodid	KI	beli kristali	jodna komponenta jodizovanih soli
jodovodonik	HI	bezbojni rastvor	jaka mineralna kiselina
srebro jodid	AgI	žuti prah koji potamni na svetlu	fotoaktivna komponenta fotografskog filma baziranog na srebru
tiroksin (3,5,3',5'-tetrajodotironin)	C₁₅H₁₁I₄NO₄	bledo žuta čvrsta materija	esencijalni hormone za ljudsko zdravlje

Reference

↑ „Iodide - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information.
↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ ^7,0 ^7,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6.
↑ McNeil, Donald G. Jr (16. 12. 2006.). „In Raising the World’s I.Q., the Secret’s in the Salt”. New York Times. Pristupljeno 4. 12. 2008.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

„Seaweed use iodine as an antioxidant”. Chemistry World blog. Arhivirano iz originala na datum 2010-07-03. Pristupljeno 15. 5. 2008.
„Stressed seaweed contributes to cloudy coastal skies, study suggests”. Pristupljeno 15. 5. 2008.

[1] „Iodide - PubChem Public Chemical Database”. The PubChem Project. USA: National Center for Biotechnology Information.

[2] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[3] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[4] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[5] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[6] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[G&E-7] 7,0 ^7,1 Greenwood, Norman N.; Earnshaw, A. (1984). Chemistry of the Elements. Oxford: Pergamon. DOI:10.1002/crat.2170200510. ISBN 0-08-022057-6.

[mcneil-8] McNeil, Donald G. Jr (16. 12. 2006.). „In Raising the World’s I.Q., the Secret’s in the Salt”. New York Times. Pristupljeno 4. 12. 2008.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

p • r • u Jodidi
HI																	He
LiI	BeI₂											BI₃	CI₄	NI₃	I₂O₄, I₂O₅, I₄O₉	IF, IF₃, IF₅, IF₇	Ne
NaI	MgI₂											AlI₃	SiI₄	PI₃, P₂I₄	S	ICl, ICl₃	Ar
KI	CaI₂	Sc	TiI₄	VI₃	Cr	MnI₂	Fe	CoI₂	NiI₂	CuI	ZnI₂	Ga₂I₆	GeI₂, GeI₄	AsI₃	Se	IBr	Kr
RbI	SrI₂	Y	ZrI₄	Nb	Mo	Tc	Ru	Rh	Pd	AgI	CdI₂	InI₃	SnI₄, SnI₂	SbI₃	TeI₄	I	Xe
CsI	BaI₂		Hf	Ta	W	Re	Os	Ir	Pt	AuI	Hg₂I₂, HgI₂	TlI	PbI₂	BiI₃	Po	At	Rn
Fr	Ra		Rf	Db	Sg	Bh	Hs	Mt	Ds	Rg	Cn	Uut	Uuq	Uup	Uuh	Uus	Uuo
		↓
		La	Ce	Pr	Nd	Pm	SmI₂	Eu	Gd	TbI₃	Dy	Ho	Er	Tm	Yb	Lu
		Ac	ThI₄	Pa	U	Np	Pu	Am	Cm	Bk	Cf	Es	Fm	Md	No	Lr