Prijeđi na sadržaj

Natrijum jodid

Izvor: Wikipedija
Natrijum jodid
Sodium iodide
Sodium iodide
Sodium iodide
Sodium iodide
Identifikacija
CAS registarski broj 7681-82-5 DaY
13517-06-1 (dihydrate)
PubChem[1][2] 5238
ChemSpider[3] 5048 DaY
UNII F5WR8N145C DaY
ChEBI 33167
ChEMBL[4] CHEMBL1644695 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti WB6475000
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula NaI
Molarna masa 149.894 g/mol
Agregatno stanje beli prah
Gustina 3.67 g/cm3
Tačka topljenja

661 °C, 934 K, 1222 °F

Tačka ključanja

1304 °C, 1577 K, 2379 °F

Rastvorljivost u vodi 178.8 g/100 mL (20 °C)
184 g/100 mL (25 °C)
294 g/100 mL (70 °C)
Rastvorljivost rastvoran u etanolu i acetonu
Struktura
Geometrija molekula Oktaedralna
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS) ICSC 1009
EU-indeks Noje na listi
Opasnost u toku rada Iritant, može da uzrokuje oštećenje fetusa
Tačka paljenja ne-zapaljiv
Srodna jedinjenja
Drugi anjoni Natrijum fluorid
Natrijum hlorid
Natrijum bromid
Drugi katjoni Litijum jodid
Kalijum jodid
Rubidijum jodid
Cezijum jodid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Natrijum jodid je jedinjenje natrijuma i joda. Kad je u obliku bele kristalne soli, formula ovoj jedinjenja je NaI. Koristi se za dokazivanje jonizirajućeg zračenja, za suzbijanje poremećaja nedostataka joda, te za proizvodnju jodidnih alkana koji se koriste u Finkelsteinovoj reakciji.

Osobine

[uredi | uredi kod]

Rastvorljivost[5]

Rastvarač Rastvorljivost NaI izražena u g NaI /100 g rastvarača pri 25 °C
Voda 184
Amonijak 162
Sumpor dioksid (tekući) 15
Metanol 62,5 - 83,0
Mravlja kiselina 61,8
Acetonitril 24,9
Formamid 57-85
Acetamid 32,3
Dimetilformamid 3,7 - 6,4

Upotreba

[uredi | uredi kod]

Natrijum jodid je najčešće korišten za tretman i prevenciju nedostatka joda u organizmu. Takođe se koristi u polimernoj lančanoj reakciji te (u otopini acetona) u Finkelsteinovoj reakciji, za konverziju alkilnih hlorida u alkilne jodide. Ovo se temelji na nerastvorljivosti natrijum hlorida (kuhinjske soli) u acetonu:

R-Cl + NaI → R-I + NaCl

Kristali natrijum jodida u smjesi sa talijumom, kada se nađu pod uticajem ionizirajućeg zračenja, emituju fotone te se zbog tog koriste u detektorima zračenja, nuklearnoj medicini, geofizici, nuklearnoj fizici i sl. Pri ovoj upotrebi nije važno da li su kristali natrijum jodida pojedinačni ili kao polikristali.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  5. J. Burgess (1978). Metal Ions in Solution. New York City: Ellis Horwood. ISBN 0-85312-027-7.