Vodonik peroksid

Vodonik-peroksid
Strukturna formula	Model molekula
	Vodonik-peroksid
Drugi nazivi	Dioksidan
Identifikacija
CAS registarski broj	7722-84-1
PubChem	784
ChemSpider	763
EINECS broj	231-765-0
UN broj	2015 (>60%); 2014 (20–60%); 2984 (8–20%)
MeSH	Hydrogen+peroxide
RTECS registarski broj toksičnosti	MX0900000 (>90%); MX0887000 (>30%)
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	OO
InChI
	InChI=InChI=1S/H2O2/c1-2/h1-2H ; Kod: MHAJPDPJQMAIIY-UHFFFAOYSA-N
Svojstva
Molekulska formula	H2O2
Molarna masa	34.0147 g/mol
Agregatno stanje	Veoma svetla plava boja; bezbojan u rastvoru
Gustina	1.463 g/cm3
Tačka topljenja	-0.43 °C, 273 K, 31 °F
Tačka ključanja	150.2 °C, 423 K, 302 °F
Rastvorljivost u vodi	meša se
Rastvorljivost	rastvoran u etru
pKa	11.62
Indeks prelamanja (nD)	1.34
Viskoznost	1.245 cP (20 °C)
Dipolni moment	2.26 D
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298	-4.007 kJ/g
Specifični toplotni kapacitet, C	1.267 J/g K (gas) ; 2.619 J/g K (tečnost)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	ICSC 0164 (>60%)
EU-klasifikacija	Oksidant (O); Korozivan (C); Štetan (Xn)
EU-indeks	008-003-00-9
NFPA 704	0 3 2 OX
R-oznake	R5, R8, R20/22, R35
S-oznake	(S1/2), S17,
Tačka paljenja	Ne gori
LD50	1518 mg/kg
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja	voda; ozon; hidrazin; hidrogen-disulfid
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Vodonik-peroksid (H₂O₂) je plavičasto, u razblaženoj formi bezbojno, tečno jedinjenje vodonika i kiseonika. U vodenim otopinama vodik-peroksid je slaba kiselina, koja disocira u dva stupnja. Metalni peroksidi se smatraju njegovim solima.^[5]^[6]

Istorija

Vodonik-peroksid je prvi put dobio Lui Žak Teral 1918. godine reakcijom barium-peroksida i azotne kiseline. Dodavanje hlorovodonične kiseline, a potom i kasnije isprobana reakcija sa sumpornom kiselinom, pokazala se kao posebno dobro rešenje jer se prilikom takve reakcije izdvaja barijum-sulfat.

Dobijanje

Pre se vodonik-peroksid dobijao uglavnom eletrolizom sumporne kiseline:

\mathrm {1)\ 2\ SO_{4}^{2-}\longrightarrow S_{2}O_{8}^{2-}+2\ e^{-}}

\mathrm {2)\ S_{2}O_{8}^{2-}+2\ H_{2}O\longrightarrow H_{2}O_{2}+2\ HSO_{4}^{-}}

U laboratorijskim uslovima se dobija reakcijom peroksida sa kiselinama. Istorijski važan reagens je barium-peroksid, koji reaguje u rastvoru sumporne kiseline gradeći vodonik-peroksid i barium-sulfat:

\mathrm {BaO_{2}+2\ H^{+}+SO_{4}^{2-}\longrightarrow H_{2}O_{2}+BaSO_{4}}

Δ_fH⁰_gas: −136,11 kJ/mol
Δ_fH⁰_liq: −188 kJ/mol
Δ_fH⁰_sol: −200 kJ/mol

Upotreba

Upotrebljava se za izbjeljivanje (ponajčešće kose), kao antiseptik, u kemijskoj industriji, a upotrebljavao se kao oksidans za raketno gorivo. Danas vodonik sulfid predstavlja ozbiljnu energetsku silu koja ce naici na veliku primenu u razvoju tehnologije raketnih pogona.

U prodaju dolazi u koncentracijama od 3,6,9,12, i 30% (takva koncentracija se naziva komercijalno i "Perhidrol").

Povezano

Natrijum perkarbonat

Izvori

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8
↑ Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.
↑ Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Pradyot Patnaik. Handbook of Inorganic Chemicals. McGraw-Hill, 2002, ISBN 0-07-049439-8

[Housecroft3rd-5] Housecroft C. E., Sharpe A. G. (2008). Inorganic Chemistry (3rd izd.). Prentice Hall. ISBN 978-0-13-175553-6.

[Holleman&Wiberg1st-6] Holleman A. F., Wiberg E. (2001). Inorganic Chemistry (1st edition izd.). San Diego: Academic Press. ISBN 0-12-352651-5.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]