Srebro nitrat

Srebro nitrat
Identifikacija
CAS registarski broj	7761-88-8
PubChem	24470
ChemSpider	22878
UNII	95IT3W8JZE
ChEBI	32130
ChEMBL	CHEMBL177367
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	[N+](=O)([O-])[O-].[Ag+]
InChI
	InChI=1S/Ag.NO3/c;2-1(3)4/q+1;-1 ; Kod: SQGYOTSLMSWVJD-UHFFFAOYSA-N InChI=1/Ag.NO3/c;2-1(3)4/q+1;-1; Kod: SQGYOTSLMSWVJD-UHFFFAOYAW
Svojstva
Molekulska formula	AgNO3
Molarna masa	169.87 g mol−1
Agregatno stanje	beli čvrsti materijal
Gustina	4.35 g cm−3
Tačka topljenja	212 °C, 485 K, 414 °F
Tačka ključanja	444 °C, 717 K, 831 °F (razlaže se)
Rastvorljivost u vodi	1.22 kg/L (0 °C) ; 2.16 kg/L (20 °C) ; 4.40 kg/L (60 °C) ; 7.33 kg/L (100 °C)
Rastvorljivost	rastvoran u etanolu i acetonu
Opasnost
EU-klasifikacija	C; N
NFPA 704	0 2 0
R-oznake	R8,R34, R50/53
S-oznake	(S1/2), S26, S45, S60, S61
	(šta je ovo?) (verifikuj) ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Srebro nitrat je neorgansko jedinjenje sa formulom AgNO₃. Ovo jedinjenje je prekurzor mnogih drugih jedinjenja srebra, kao što su jedinjenja koja se koriste u fotografiji. On je daleko manje senzitivan na svetlost od halida.^[5]^[6]^[7]

U čvrstom srebro nitratu, joni srebra imaju trigonalno planarnu koordinaciju.^[8]

Sinteza i struktura

Kristali srebro nitrata se mogu dobiti rastvaranjem metala srebra u rastvor azotne kiseline te zatim uparavanjem rastvora.

3 Ag_(s) + 4HNO_3(aq) → 3 AgNO_3(aq) + 2 H₂O _(l) + NO_(g)

U čvrstom srebro-nitratu, joni srebra su raspore]eni u planarnoj ravni sa 3 koordinate (oblik jednakostraničnog trougla).^[9]

Reakcije

Srebro-nitrat pokazuje brojne reakcije, ali se u laboratoriji i analitičkoj hemiji koristi uglavnom za dokazivanje hloridnog jona (Cl^-).

AgNO₃ + NaCl → AgCl↓ + NaNO₃

AgNO₃ + HCl → AgCl↓ +HNO₃

Ukoliko se u raskvoru nađu srebrni i hloridni joni, oni stvaraju karakteristični beli, sirast talog.

Srebro-nitrat takođe može da reaguje sa karbonatima i hidrogenkarbonatima:

2 AgNO₃ + Na₂CO₃ → Ag₂CO₃↓ + 2 NaNO₃

Ako se izloži svetlosti, ili ako stoji na svetlom i tooplom mestu, razlaže se prema jednačini:

2 AgNO₃ → 2 Ag + O₂ + 2 NO₂

Upotreba

Baza za dobijanje drugih jedinjenja srebra

Srebro nitrat je najpovoljnija so srebra u smislu troškova industrijske proizvodnje, te nudi brojne prednosti. Nije higroskopna, nasuprot fluoroboratnim i perhloratnim solima. Relativno je stabilna pri izlaganju svetlosti. Može se rastvoriti u brojnim rastvaračima. Nitratna funkcionalna grupa se može zameniti sa mnogim drugim grupama, dajući druge soli srebra. Izlažući srebro-nitrat jonima halida dobija se AgX (gde je X= Cl, Br, I itd.). U proizvodnji fotografskih filmova, srebro-nitrat reaguje sa kalijum ili natrijum halidima te se formira nerastvorna so srebro halida u fotografskom želatinu. Zatim se ona nanosi na trake tri-acetata ili poliestra. Na sličan način se dobijaju i neka jedinjenja srebra koja se koriste u pravljenju eksploziva, poput fulminata, azida ili acetilida. Tretiranjem srebro-nitrata sa bazama dobija se srebro oksid:

2 AgNO₃ + 2 NaOH → Ag₂O + 2 NaNO₃ + H₂O

Organska sinteza

Srebro nitrat se koristi na mnoge načine u sintezama organskih materija npr. kod deprotekcije ili oksidacije. Jon Ag⁺ reverzibilno reaguje sa alkenima, a srebro-nitrat se koristi kod razdvajanja smeša alkena putem selektivne apsorpcije. Rezultirajuće jedinjenje se može razložiti sa amonijakom oslobađajući slobodne alkene.^[10]

Toksičnost

Srebro-nitrat je otrovan i uzrokuje koroziju. Ukoliko srebro-nitrat dospe na kožu, koža najprije pobeli, da bi nakon sat vremena potamnela, praveći kombinaciju metalnog srebra i srebrnih sulfida.

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
↑ Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.
↑ „Definition of Lunar Caustic”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-31. Pristupljeno 2014-04-11.
↑ P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait”. Acta Crystallographica Section B 34 (5): 1457–1462. DOI:10.1107/S0567740878005907.
↑ P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.
↑ A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Greenwd-5] Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.

[Ullmann-6] Ullmann’s Encyclopedia of Industrial Chemistry. Weinheim: Wiley-VCH. 2005.

[7] „Definition of Lunar Caustic”. Arhivirano iz originala na datum 2012-01-31. Pristupljeno 2014-04-11.

[8] P. Meyer, A. Rimsky et R. Chevalier (1978). „Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires. Example de cristal parfait”. Acta Crystallographica Section B 34 (5): 1457–1462. DOI:10.1107/S0567740878005907.

[9] P. Meyer, A. Rimsky i R. Chevalier: Structure du nitrate d'argent à pression et température ordinaires; Example de cristal parfait, Acta Crystallographica, 1978, B34, pp. 1457-1462.

[10] A. C. Cope, R. D. Bach: Trans-Cyclooctene, Organic Syntheses, Volume 5, 1973 pp. 315; Vol. 49, 1969 pp. 39.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]