1975

Ово је чланак о години 1975.

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	19. вијек – 20. вијек – 21. вијек
Деценија:	1940-е  1950-е  1960-е  – 1970-е –  1980-е  1990-е  2000-е
Године:	1972 1973 1974 – 1975 – 1976 1977 1978

1975. по календарима

Грегоријански	1975. (MCMLXXV)
Аб урбе цондита	2728.
Исламски	1394–1395.
Ирански	1353–1354.
Хебрејски	5735–5736.
Бизантски	7483–7484.
Коптски	1691–1692.
Хинду календари
• Викрам Самват	2030–2031.
• Схака Самват	1897–1898.
• Кали Yуга	5076–5077.
Кинески
• Континуално	4611–4612.
• 60 година	Yин Дрво Зец (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11975.
Подробније: Календарска ера

Година 1975 (MCMLXXV) била је редовна година која почиње у сриједу по грегоријанском календару.

• Међународна година жена (УН)
• Година европског архитектурног наслеђа (Савет Европе)

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Ступио на снагу нови устав Шведске, шведски монарх је чисто церемонијална фигура.
• 1. 1.? - Прорадио Пул несврстаних новинских агенција на челу са Тањугом.
• 2. 1. - У Бангладешу убијен марксистички револуционар Сираџ Сикдер.
• 3. 1. - У САД потписан Закон о трговини заједно са Јацксон–Ваниковим амандманом који ускраћује статус најповлашћеније нације земљама са нетржишном економијом које спречавају емиграцију грађана (тј. Јевреја из СССР).
• 6. 1. - Вијетнамски рат: окончава се одлучујућа битка за Пхуоц Лонг, севернокорејска војска и Виет Цонг заузимају јужновијетнамску провинцију Пхуоц Бинх а да Американци уопште нису реаговали - убрзо одлучено да се операције наставе.
• 6. 1. - Прва епизода квиза Wхеел оф Фортуне у САД.
• 10. 1. - 2. 5. - Приказује се девет епизода "На слово, на слово".
• 13. 1. - Илич Рамирез Санчез (Карлос Шакал) и Народни фронт за ослобођење Палестине хтели да РПГ-ом погоде авион израелског Ел Ал-а на париском Орлy-ју, али погодили југословенски DC-9. Југословенска штампа инсинуира да су Американци иза тога.. Још један напад на Ел Алов авион покушан шест дана касније.
• 13. 1. - Заседа Четврти Национални народни конгрес НР Кине, реизабрани премијер Зхоу Енлаи се поново залаже за Четири модернизације (пољопривреда, индустрија, одбрана, наука и технологија - Денг Xиаопинг, вицепремијер након осам година немилости, моћи ће да их покрене 1978); донесен нови устав који је укинуо положај председника НР Кине и ставио војску под контролу партије (замењен већ 1978).
• 15. 1. - Потписан Алворски споразум, Португал објављује да ће 11. новембра дати независност Анголи.
• 15. 1. - Четворица косовских Албанаца осуђена на три до девет година затвора за иредентизам.
• јануар - Осморица професора, Праxис-оваца, избачена са Београдског универзитета - Михаило Марковић, Љубомир Тадић, Загорка Голубовић, Светозар Стојановић, Миладин Животић, Драгољуб Мићуновић, Небојша Попов и Триво Инђић.
• јануар - Представљен микро компјутер Алтаир 8800.
• јануар - Миодраг Булатовић добио НИН-ову награду за роман "Људи са четири прста".

На слово, на слово: Аћим и Мића

• ца. 20. 1. - Изразито антиамерички тон југословенских медија, амбасада САД пише Тањугу и жали се на неравнотежу у извештавању.
• 25. 1. - "Друга револуција" Схеикх Мујибур Рахмана у Бангладешу: уводи ванредно стање, прави једнопартијску социјалистичку државу.
• 25. 1. - Чланак Михајла Михајлова у Тхе Неw Леадер: Тито је дошао на власт само зато што су Британци напустили Михаиловића, који мора бити макар делимично рехабилитован (Михаилов је у затвору од октобра).
• 29. 1. - Wеатхер Ундергроунд подметнуо бомбу у зграду америчког Стате Департмента.
• 29. 1. - Дански танкер Јакоб Маерск ударио у пешчани спруд на улазу у португалску луку Леиxõес код Порта, истекло је 40-50.000 тона нафте, дошло је до експлозије и пожара.
• 30. 1. - Завршни део извештаја Агранатове комисије о израелским пропустима у Јомкипурском рату, води појашњењу цивилне контроле над војском итд.

Фебруар/Вељача

Алтаир 8800

• 3. 2. - Ели M. Блацк, шеф Унитед Брандс Цомпанy, извршио самоубиство након што је откривено да је понудио мито хондураском председнику како би био смањен порез на извоз банана.
• 4. 2. - Земљотрес у Хаиченгу, кинеска провинција Лиаонинг, односи преко 1300 живота, а сматра се првим предвиђеним земљотресом.
• 5. 2. - Штрајк полиције у Лими, Перу, око 100 мртвих у нередима - војска смирује и полицију и вандале.
• 5. 2. - Операција Индепенденциа: акција аргентинске војске против левичарске гериле ЕРП у провинцији Туцумáн, ваљда прва велика операција Прљавог рата, нападнути су и неки службеници и наставници.
• 11. 2. - Маргарет Тхатцхер на челу Конзервативне странке (премијерка 1979-90).
• 11. 2. - Председник Мадагаскара пук. Рицхард Ратсимандрава убијен после шест дана на положају; следи ген. Гиллес Андриамахазо (до јуна), сматра се да је спречио грађански рат.
• 13. 2. - Кипарски Турци су у северном делу острва, који је седам месеци раније окупирала Турска, прогласили "Турску Федеративну Државу Кипар" и формирали уставотворну скупштину. За првог председника скупштине изабран је вођа кипарских Турака Рауф Денктаş - независност проглашена 1983, оба чина је признала само Турска.
• 13. 2. - Југословенске власти протерале две америчке оперске певачице (Глориа Линд и Анн Wатерман), под оптужбом за "непријатељску активност" - послале 250 ћириличних летака на адресе у Југославији, које им је дао неки чикашки емигрант.
• 13. 2. - Шпански каудиљо Франко помиловао тројицу хрватских националиста (Рудолф Прскало, Никола Лисац и Томислав Ребрина), осуђених за отмицу шведског авиона 1972.
• фебруар - Жестока свађа између Тита и Јованке Броз, његови сарадници се плаше да би могла физички напасти Тита. Комисија у Београду сматра да је Јованка параноидна и да би развод био најбољи. Реструктурација Титовог кабинета иде у корист Доланца, Бакарића и Кардеља. Према "Кардељевом правилу", маршал је максимално изолован од политике.
• 15. 2. - Споразум о политичком савезу САД и Северних Маријанских Острва (одобрено референдумом 17. 6.).
• 17. 2. - Петнаест осуђених у Задру на казне до 13 година, оптужба је завера за отцепљење Хрватске, стварање терористичке организације и др.
• 17. 2. - АЦ/DC издали први албум Хигх Волтаге.
• 18. 2. - Почињу први протести против изградње неке нуклеарне електране, у Wyхл ам Каисерстухлу на југозападу СР Немачке.
• ц. 21. 2. - Затворен часопис "Праxис"; у ово време је забрањен и број нишког књижевног часописа "Градина" због приче београдског студента која наводно фаворизује четнике.
• 24 - 27. 2. - У Калифорнији одржана Асиломарска конференција о рекомбинантној ДНК, о могућим хазардима и регулацији биотехнологије.
• 26. 2. - Либан: штрајк и демонстрације рибара у Сидону против монополизације од стране компаније Протéине бившег председника Цхамоуна, смртно рањен бивши градоначелник Маароуф Саад (велика сахрана 7. 3.) - левичарски Либанци и Палестинци се удружују против владе.
• 27. 2. - Покрет 2. јуна киднаповао Петера Лоренза, кандидата ЦДУ за градоначелника Западног Берлина - пуштен 4. марта након што је испуњена већина отмичарских захтева.
• 28. 2. - Југословенски дисидент Михајло Михајлов осуђен на седам година затвора. "Кампања тероризовања стварних и потенцијалних дисидената је у пуном замаху".
• 28. 2. - Потписана Конвенција из Ломеа, споразум о трговини и помоћи између Европске заједнице и Афричке, карипске и пацифичке групе земаља (2000. замењена Споразумом из Цотоноуа).
• 28. 2. - Несрећа на станици Мооргате Лондонског метроа је најгора у историји, погинула 43 путника.

Март/Ожујак

• 2. 3. - Ирански Шах Мохамед Реза Пахлави прогласио једнопартијску државу (Партија Растахиз тј. "Препород").
• 3. 3. - Прва седница новоизабраног Савета федерације СФРЈ.
• 4/5. 3. - Осморица Палестинаца упала у хотел Савоy у Тел Авиву и узела таоце - у окршају са израелским специјалцима гине седам отмичара, осам талаца и три војника.
• 5. 3. - Национализована Куwаит Оил Цомпанy.
• 6. 3. - Алжирски споразум између Ирака и Ирана о решењу пограничног спора; Иран прекида подршку курдском устанку у Ираку, на челу са Мустафом Барзанијем (устанак убрзо бива сломљен), граница треба ићи средином Шат ал-Араба.
• 6. 3. - Запрудеров филм Кенедијевог убиства први пут приказан на америчкој телевизији.
• 7. 3. - У Женеви умро Вељко Влаховић, члан Председништва Централног комитета СКЈ, један од најближих сарадника председника Тита.
• 7 - 22. 3. - Киссингерово путовање на Блиски исток; Израелци прекидају преговоре, због чега им председник Гералд Форд поручује да ће "преиспитати" односе.
• 10 - 11. 3. - У Дублину под предсједањем ирског премијера Лиама Цосгравеа одржан први састанак Европског вијећа, односно редовни састанак на врху тадашње Европске економске заједнице.
• 11. 3. - Северновијетнамска победа код Бан Ме Тхуота значи пад половине Јужног Вијетнама и почетак његовог колапса.
• 11. 3. - Покушај десничарског пуча у Португалу, приписан бившем председнику ген. де Спíноли.
• 13. 3. - "Конвој суза" у Јужном Вијетнаму - евакуација Централних висија се претвара у егзодус.
• 13. 3. - Умро књижевник и нобеловац Иво Андрић.
• 14. 3. - Кукрит Прамој наследио брата Сенија као премијер Тајланда (до 1976).

Меркур

• 16. 3. - Маринер 10 у најближем прилазу Меркуру.
• 16. 3. - Приказана последња од 13 епизода ТВ серије "Отписани". Филм "Повратак отписаних" следи 1976, а истоимена серија 1978.
• 18. 3. - Убијен Херберт Цхитепо, лидер Зимбабвеанске афричке националне уније - долази до расцепа у организацији, Роберт Мугабе из Мозамбика једнострано преузима вођство.
• 18. 3. - Хабиб Бургиба проглашен за доживотног председника Туниса (смењен 1987).
• 19. 3. - Приказан филм Томмy.
• 21. 3. - Комунистичка хунта Дерг прогласила републику у Етиопији.
• 22. 3. - Наим Хаџиабдић изабран за реису-л-улему Исламске заједнице у СФР Југославији (устоличен 18. маја, на челу је до 1987).
• 22. 3. - Песма Евровизије: југословенски представник Пепел ин кри 13.
• 22. 3. - Пожар у нуклеарној електрани Броwнс Феррy на северу Алабаме - изазван свећом којом је проверавано цурење ваздуха.
• 24. 3. - Меч Мухаммад Али - Цхуцк Wепнер: непознати боксер издржао скоро свих 15 рунди и чак послао Алија на под у деветој - меч је гледао Силвестер Сталоне који је убрзо написао сценарио за филм Роцкy.
• 25. 3. - Убијен саудијски краљ Фаисал (починилац је његов нећак, погубљен 18. 6.); наслеђује га Кхалид (до 1982).
• 26. 3. - Ступила на снагу Конвенција о биолошком оружју.
• 28. 3. - Пожар у ријечком родилишту, страдало 25 беба.
• 29. 3. - Усташе упуцале југословенског вице-конзула у Лиону, Младена Ђоговића.
• 29. 3. - Северновијетнамци заузели Да Нанг.
• 30. 3.? - Зоран Радмиловић добио "Златног ћурана" на "Данима комедије" у Светозареву за улогу у "Радовану III".

Април/Травањ

• 1. 4. - Предсједник Камбоџе Лон Нол побјегао у Индонезију па у САД, након што су Црвени Кмери опколили главни град Пном Пен.
• 1. 4. - У Јапану почиње приказивање ТВ серије "Пчелица Маја".
• 2. 4. - Тито коментарише у Скопљу недавне совјетске и бугарске тврдње да су Совјети ослободили истоке Европе и довели КПЈ на власт.
• 3. 4. - Совјетски велемајстор Анатолиј Карпов постао 12. свјетски првак у шаху након што је дотадашњи првак Роберт Боббy Фисцхер одбио прихватити увјете Свјетске шаховске асоцијације (ФИДЕ) за сусрет за свјетску титулу.
• 3. 4. - Приказан филм Монтy Пyтхон анд тхе Холy Граил.
• 3 - 26. 4. - Операција Бабyлифт, евакуација деце из Јужног Вијетнама; овог месеца почиње и операција Неw Лифе, евакуисано преко 110.000 Јужновијетнамаца.
• 4. 4. - Вијетнамски рат: током "Операције Бабyлифт", амерички војни авион који је превозио вијетнамску ратну сирочад срушио се након полијетања из Саигона (Вијетнам). Погинуле су 172 особе, већином дјеце.
• 4. 4. - Билл Гатес и Паул Аллен основали Мицрософт у Албуqуерqуеју, Неw Меxицо, први производ им је Алтаир БАСИЦ, интерпретер за Алтаир 8800.
• 4. 4. - Јосип Броз Тито проглашен за почасног доктора наука на Филозофском факултету у Приштини.
• 4. 4. - Француски официр Пиерре Галопин, који је радио на ослобађању талаца у Чаду, погубљен од стране Хабрéових побуњеника.

Демократска Кампучија

• 5. 4. - Хаварија совјетског Сојуза-18а, космонаути спашени.
• 5. 4. - Умро председник Републике Кине (Тајвана) Чанг Кај-шек, наслеђује га потпредседник Yен Цхиа-кан (до 1978).
• 8. 4. - 47. додјела Осцара, најбољи филм "Кум II", укупно шест награда од 11 номинација; најбољи страни филм Амарцорд.
• 9. 4. - "Инцидент са Народном револуционарном партијом" у Јужној Кореји под диктатуром Парк Цхунг-хееја: деветорица обешена 18 сати након пресуде.
• 13. 4. - Напад Палестинаца на Фалангу (Партија Катаеб) и узвратни Аутобуски масакр у Либану - искра грађанског рата.
• 13. 4. - Војни удар у Чаду, убијен диктаторски председник Франçоис Томбалбаyе, следи ген. Фéлиx Маллоум (до 1979).
• 17. 4. - Црвени Кмери ушли у Пном Пен, чиме је завршен Камбоџански грађански рат (од 1970). Пол Пот проглашава "Демократску Кампућију" и постаје њен први премијер (1975-1979); одмах почиње евакуација градова и геноцид (овај дан је проглашен за 1. дан године 0).
• 19. 4. - Из СССР лансиран први индијски сателит, Арyабхата.
• 22. 4. - Хондураски председник ген. Осwалдо Лóпез Ареллано оборен војним ударом након што је откривено да је примао мито од америчке компаније Унитед Брандс (Бананагате), следи ген. Јуан Алберто Мелгар Цастро (до 1978).
• 24. 4. - Терористи из Фракције црвене армије заузимају амбасаду Западне Немачке у Штокхолму, узимају 11 таоца и захтевају пуштање из затвора својих чланова - погинула два таоца и два нападача.
• 25. 4. - Португалска транзиција: избори за уставотворну скупштину у Португалу, побеђују социјалисти (Мáрио Соарес); следи политичко "врело лето".

Евакуација из Сајгона

• 29. 4. - Почиње америчка операција Фреqуент Wинд - за два дана евакуисано преко 7.000 људи из Сајгона.
• 30. 4. - Крај Вијетнамског рата: комунистичке снаге освајају Сајгон, Јужни Вијетнам се безусловно предаје.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Камбоџанско-вијетнамски рат: конфликт почиње кмерским заузећем вијетнамског острва Пху Qуоц.
• 3. 5. - Папа Павао VI у базилици св. Петра примио у аудијенцију 10.000 Хрвата на челу са 18 надбискупа и бискупа и 200 свећеника, као и 1.000 Хрвата из дијаспоре, поводом Свете године.
• 3. 5. - Носач авиона УСС Нимитз ушао у службу (први из своје класе).
• 9. 5. - Дан победе: војна парада у Београду, поводом 30 година победе над фашизмом (Тито је у ово време под јаким ишијасом, морао је добити ињекцију да би присуствовао).
• 12 - 15. 5. - Маyагуезов инцидент: Црвени Кмери заробили амерички трговачки брод, маринци га повратили три дана касније по цену 38 мртвих - то се сматра последњим окршајем и последњим жртвама Вијетнамског рата тј. сукоба у Индокини.
• 16. 5. - Сикким се прикључио Индији као 22. држава.
• 16. 5. - Владимир Бакарић потпредседник председништва СФРЈ након Петра Стамболића.
• 16. 5. - Близу Врања се срушио мост приликом преласка воза, два вагона пала у реку, најмање 13 погинулих.
• мај - Југославија оптужује Аустрију да није испоштовала уговорену заштиту мањина и да је десничарски југословенски емигранти користе као базу за нападе на Југославију.

30 година победе над фашизмом

• 19. 5. - Случај Репúблица у Португалу: прокомунистички радници заузели просторије социјалистичког листа - сукоб две опције на левици.
• 21. 5. - Приказан Тхе Ретурн оф тхе Пинк Пантхер.
• 21. 5. - У Стуттгарту почиње Стаммхеимско суђење четворо чланова Црвене армије: Баадер, Енсслин, Меинхоф и Распе (до 1977).
• 23. 5. - Ген. Нуреддине Рифаи постављен за либанског премијера, што изазива велике протесте и барикаде у Бејруту, даје оставку већ после три дана.
• 28. 5. - Финале Купа европских шампиона у Паризу: Баyерн - Леедс 2:0, навијачи Леедса изазвали нереде због којих ће клуб бити кажњен искључењем из европских такмичења.
• 28. 5. - Лагоски уговор: 15 земаља ствара Економску заједницу западноафричких држава ЕЦОWАС.
• 29. 5. - Након повлачења Лудвíка Свободе, нови председник Чехословачке је Густáв Хусáк (до 1989).
• 29. 5. - Египатски председник Садат са Титом на Брду код Крања.
• 30. 5. - Спајањем двије раније агенције основана Европска свемирска агенција, удруга десет западноевропских земаља.
• 31. 5. - Потписан је Споразум о оснивању Свеучилишта у Осијеку.

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Неw Yорк Тимес објавио чланак о пројекту Ибеx - прислушни ирански систем који се гради уз помоћ ЦИА (→ Пројецт Дарк Гене).
• 1. 6. - Након што су Курди поражени у Другом ирачко-курдском рату, у Берлину основана Патриотска унија Курдистана, лидер Џалал Талабани (председник Ирака 2005-2014).
• 4. 6. - Родригазо: економска шок терапија изазива економска и политичка превирања у Аргентини.
• 5. 6. - После осам година, поново отворен Суецки канал.

ЗО у СРХ

• 5. 6. - Британци гласали са 67% за останак у Европској заједници.
• 7. 6. - Трећа хеленска република: усвојен нови, републикански, устав Грчке (гласали само заступници Нове Демокрације, опозиција бојкотирала због велих предсједничких овласти).
• 10. 6. - Тзв. Роцкефеллерова комисија објавила извештај о злоупотребама ЦИА-е; између осталог, породица Франка Олсона сазнала да је починио самоубиство 1953. под утицајем ЛСД.
• 11. 6. - Грчка добила нови устав. Сутрадан аплицира за чланство у Европској заједници (остварено 1981).
• 11. 6. - У Аустралији донесен Закон о расној дискриминацији који је забрањује у неким контекстима.
• 12. 6. - Високи суд у Алахабаду прогласио ништавним избор премијерке Индире Гандхи у парламент 1971. - долази до нереда.
• 13. 6. - Амерички амбасадор у Сомалији протестује због постављања совјетске базе у Бербери на северу земље (Совјети су присутни само 1974-77).
• 15. 6. - Финале Европског првенства у кошарци у Београду: Југославија победила СССР; у тиму првенства су Крешимир Ћосић (МВП) и Дражен Далипагић.
• 15. 6. - Иринеј Гавриловић устоличен за епископа нишког (од 2010. патријарх српски).
• 15. 6. - Дидиер Ратсирака долази на чело Врховног револуционарног већа на Мадагаскару.

МРЗ у СРС

• јун - Одлучено да ће у СР Србији ван покрајина и Града Београда бити осам међуопштинских регионалних заједница (уместо 16 колико је било одређено прошле године, укинуте су 1991).
• У СР Хрватској су 1974-75 формиране Заједнице опћина (укинуте 1990).
• 19. 6. - Убијен мафијашки бос Сам Гианцана, пет дана пре заказаног сведочења пред Конгресом.
• 20. 6. - Премијера филма Јаwс ("Раље"), који се сматра првим блоцкбустером.
• 23. 6. - Експлодирала мања направа испред југословенске Трајне мисије при УН у Неw Yорку, попуцала стакла на згради.
• 24. 6. - Еастерн Аир Линес Флигхт 66: авион пао у њујоршком Qуеенсу, 113 мртвих.
• 25. 6. - Мозамбик независан од Португала, на челу Самора Мацхел из партије ФРЕЛИМО (до 1986).
• 26. 6. - Индира Гандхи је прогласила изванредно стање у Индији (траје до ожујка '77).
• 26. 6. - Пуцњава у индијанском резервату Пине Ридге у Јужној Дакоти, погинула два агента ФБИ и један припадник Америчког индијанског покрета.
• 27. 6. - "Карлос Шакал" убио двојицу француских полицајаца који су дошли у стан да га испитају, као и доушника (ухваћен 1994. и осуђен на доживотну казну).
• 30. 6. - Александар Солжењицин у Wасхингтону DC: "Речи упозорења западном свету", критикује политику детанта.
• 30. 6. - Паул Биyа постављен за премијера Камеруна (председник од 1982).

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - АРПАНЕТ је оперативан.
• 1. 7. - Ступио на снагу Wасхингтонски споразум о заштити врста.
• 4. 7. - Експлозија на Тргу Сион у Јерусалиму, погинуло 13 особа.
• 5. 7.. - Зеленортска Република је добила независност након више од 500 година португалске власти.
• 5. 7. - Амерички тенисер Артхур Асхе постао је први црнац победник турнира у Wимбледону.
• 5. 7. - Фатах подучава шиитску милицију Амал у Либану када долази до експлозије у којој гину 42 особе.
• 6. 7. - Комори прогласили независност од Француске (Маyотте остаје уз Француску).
• 8. 7. - Багански земљотрес у западно-централној Бурми, разорене многе ступе и храмови.
• 9. 7. - Предигра Анголског грађанског рата: Нетов марксистички МПЛА избацио ФНЛА из главног града Луанде; УНИТА има упориште на југу земље. Касније током месеца одобрена ЦИА-ина операција ИА Феатуре помоћи ФНЛА и УНИТА.
• 12. 7. - Сао Томе и Принципе добио независност од Португала.
• 13. 7. - Мали и Горња Волта потписали мир након граничног сукоба (поновиће се 1985).
• 13. 7. - Дирк Фисхер, син Мела Фисхера, проналази доказ да се у одређеном подручју налази олупина шпанског брода са благом Нуестра Сеñора де Атоцха (гине у бродолому седам дана касније).
• јул - Слабе шансе за продају америчког оружја Југославији, и за контакте које би то подразумевало, а што је наговештено прошлог новембра при Киссингеровој посети.
• јул - Операција Цоломбо: чилеанске режимске новине тврде да се дисиденти међусобно убијају - у ствари, тајна полиција ДИНА је убила 119 противника режима ове године.

Аполло–Сојуз

• 17. 7. - Аполло–Сојуз - амерички и совјетски васионски бродови „Сојуз 19“ и „Аполо 18“ спојили су се у Земљиној орбити. Команданти летилица, Алексеј Леонов и Том Стафорд, разменили су честитке, при чему је Рус говорио енглески а Американац руски (последњи лет Американаца у свемир до 1981).
• 19. 7. - Брзи воз Београд-Сарајево ударио у локални у станици Земун Поље - 16 погинулих; у протеклих пет година на југословенским железницама је погинуло 700 људи и 2.000 повређено (НYТ).
• 22. 7. - Бриселски уговор дао Европском парламенту право да одбаци буџет Заједнице.
• 25. 7. - Ненад Стекић скочио 8,45 м на митингу у Монтреалу - нови европски рекорд.
• 26. 7. - Диско нумера Тхе Хустле Ван МцЦоyа на првом месту америчке листе.
• 26. 7. - 2. 8. - 22. Филмски фестивал у Пули, Велика златна арена за филм "Кућа".
• 28. 7. - Турска војска заузела пет америчких база у земљи (гневни јер је Конгрес одбио укинути забрану војне помоћи Турској).
• 29. 7. - Шадијански инцидент: кинеска армија убила око 900 припадника народа Хуи.
• 29. 7. - Војни удар у Нигерији: оборен Yакубу Гоwон, долази Муртала Мохаммед (до 1976).

• 
  Тито у Хелсинкију - пријем Макарија
• 
  Тито у Хелсинкију - седница

• 30. 7. - У Хелсинкију почела Конференција о европској безбедности и сарадњи која је окупила државнике 35 земаља, укључујући лидере СССР и САД Леонида Брежњева и Џералда Форда. Југословенску делегацију предводио Јосип Броз Тито. КЕБС касније трансформисан у Организацију за европску безбедност и сарадњу. Западни новинари описују стање у источној Европи као "сасвим удобан притвор.
• 30. 7. - У оквиру Здружене организације Хемијске индустрије Панчево основана Радна организација за производњу петрохемијских производа, сировина и хемикалија - данашња ХИП–Петрохемија.
• 30. 7. - У Детроиту нестао Јиммy Хоффа.
• 31. 7. - У Бангкоку потписан споразум о трговини у азијско-пацифичком региону (тј. јужна и источна Азија).

Август/Аугуст/Коловоз

• 1. 8. - Хелсиншки договор: Декларација о принципима држава-учесница у међусобним односима (немешање у унутрашње послове, неповредивост граница, поштовање људских права), заснован КЕБС (каснији ОЕБС).
• 1. 8. - Амерички држављанин југословенског порекла Ласзло Тотх ухапшен под оптужбом за економску шпијунажу јер је наводно сликао врбаску шећерану - у новембру осуђен на седам година затвора, пуштен у јулу следеће године.
• 1. 8. - Република Цабинда, ексклава Анголе, једнострано прогласила независност - у новембру успостављена анголска контрола, следе године герилске активности.
• 3. 8. - Током европске турнеје, председник САД Џералд Форд стигао у посету Југославији. Потписан је споразум од 600 милиона долара за градњу нуклеарне електране у Словенији.
• 3. 8. - Агадирска авионска катастрофа: авион ударио у планину на прилазу Агадиру, Мароко, страдало 188 особа.
• 3. 8. - Коморски председник Ахмед Абдаллах већ збачен у државном удару (вратиће се 1978-89), следи Саид Мохамед Јаффар до следећег јануара, затим Али Соилих.
• 8. 8. - Од неуобичајено велике поплаве се руши брана Банqиао у Кини, уз огромну штету и људске жртве.
• 9. 8. - Јужноафрички гранични рат, Операција Зулу или Саваннах: јужноафричка патрола заузима хидроцентралу Руацана-Цалуеqуе у Анголи - почетак присуства у тој земљи.
• 9. 8. - Лансиран европски сателит Цос-Б, истражује гама зраке до 1982.
• 10. 8. - ТВ интервју Прве даме САД Беттy Форд у коме искрено говори о предбрачном сексу, марихуани и др. изазива љутњу конзервативаца.
• 14. 8. - Приказан Тхе Роцкy Хоррор Пицтуре Схоw.
• 15. 8.. - У војном удару убијен председник Бангладеша Схеикх Мујибур Рахман, као и већина његове породице и особља; следе две године превирања.
• 8/9. 8. - Владо Дапчевић, антититоистички комуниста, киднапован у Букурешту од стране југословенских органа (влада је 26. децембра признала да држи Дапчевића, нагађа се да је био веза између СССР и просовјетских комуниста у СФРЈ).
• август-септембар - На португалском Источном Тимору избија кратак грађански рат у коме левичарски ФРЕТИЛИН односи победу - губитници из УДТ наводно траже прикључење Индонезији, која убрзо напада западни део I.Т.
• 18. 8. - Португалски премијер Васцо Гонçалвес жестоко напада у говору своје политичке противнике, председник да Цоста Гомес га смењује 29. 8. услед страха од грађанског рата.
• 18. 8. - Поред Уренгојског гасног поља, највећег у СССР, регистровано је насеље Нови Уренгој, касније највећи град Јамалско-Ненечког АО.
• 19/20. 8. - Лет ЧСА 540: авион на линији Праг-Дамаск-Багдад-Техеран се срушио код Дамаска, погинуло 126 од 128 људи у летелици, међу којима и мађарски композитор Тихомир Вујичић.
• 20. 8. - Лансиран Викинг 1, догодине прва сонда која је успешно слетела на Марс.
• 21. 8. - Кубански инструктори основали кампове за обуку у Анголи, помоћ Народном покрету за ослобођење Анголе (МПЛА).
• 22. 8. - Левичарски Монтонероси потопили у бродоградилишту аргентински разарач АРА Сантíсима Тринидад (у служби 1981-89).
• 23. 8. - Снаге Патхет Лаоа улазе без отпора у Виентиане, главни град Краљевине Лаос - и трећа земља Индокине под комунистичком контролом.
• 24. 8. - Грчка: тројица пуковника из војне хунте добила смртне казне, преиначене у доживотну.
• 25. 8. - Спрингстеенов албум Борн то Рун га чини звездом.
• 28. 8. - Етиопски радио објавио да је бивши цар Хаиле Селассие умро, сматра се да је убијен.
• 29. 8. - Тацназо: перуански председник ген. Јуан Веласцо Алварадо збачен у војном удару, следи ген. Францисцо Моралес Бермúдез (до 1980, земља пролази кроз велику економску кризу).
• 29. 8. - Венезуела донела закон о национализовању нафтне индустрије, за нафтне и гасне операције основана државна компанија ПДВСА.
• 31. 8. - Крвави покушај војног удара у Еквадору.

Септембар/Рујан

• 3. 9. - Настанак Фрикома: потписан уговор о заједничком улагању за изградњу фабрике смрзнуте хране, страни капитал из Унилевера има учешће 48%.
• 4. 9. - У Женеви потписан Синајски прелазни споразум између Египта и Израела: мирно решавање конфликата и повлачење са Синаја - овим је омогућен наставак америчке помоћи Израелу.
• 5. и 22. 9. - Два покушаја убиства америчког председника Форда, оба пута су то биле жене.
• 6. 9. - Потрес на истоку Турске, преко 2.300 мртвих.
• 7. 9. - Потрес изазива мању материјалну штету у хрватском Загорју.
• ц. 10. 9. - Нацрт закона који по први пут омогућује отпуштање лоших радника у СФРЈ - састанци самоуправних јединица односе много времена, Мика Шпиљак сматра да је ниска продуктивност у основи економских проблема.
• 11. 9. - Сарајево ратификује зајам од 83 милиона долара од Међународне банке за реконструкцију и развој за градњу гасовода од Зворника и за водовод и канализацију - ваздух и вода су веома загађени, Миљацка је већим делом отпад.
• 11. 9. - На папуанском острву Боугаинвилле једнострано проглашена Република Северни Соломони - враћа се Папуи следеће године.
• 12. 9. - Пинк Флоyд издао албум Wисх Yоу Wере Хере, укључујући нумеру Схине Он Yоу Цразy Диамонд.
• 14. 9. - Поремећена особа оштетила ножем Рембрандтову слику "Ноћна стража", рестаурирана после четири године.
• 16. 9. - Папуа Нова Гвинеја добила независност од аустралске администрације, први премијер Мицхаел Сомаре (1975-80, 1982-85, 2002-2010. и 2011).
• 16. 9. - Граду Загребу уручен Орден народног хероја поводом 30-годишњице ослобођења.
• 16. 9. - Цхурцхов комитет почиње ТВ саслушања о ЦИА-иним злоупотребама.
• 16. 9. - Први лет совјетског ловца МиГ-31 (у служби од 1981).
• 18. 9. - За вријеме Титова боравка у Загребу, експлодирала бомба у Паромлинској улици.
• 18. 9. - Ухапшена Паттy Хеарст, отета наследница па одметница.
• 19. 9. - У Кампучији укинути новац и формално школовање.
• 19. 9. - Отворен Универзитет у Марибору.
• 21. 9. - Приказана прва од 10 епизода серије "Грунтовчани".
• 23. 9. - У Албанији се од становника захтева да религијска имена замене "илирским".
• 27. 9. - ОПЕЦ-ови министри у Бечу објавили повећање цене нафте од 10 процената.
• 27. 9. - У Шпанији последњи пут извршена смртна казна, стрељана двојица припаднка ЕТА-е и тројица комунистичких револуционара.
• 28. 9. - Приштина добила Орден народног хероја.
• 28. 9. - Сафегуард Програм: једини амерички антибалистички локалитет, у Северној Дакоти, постаје оперативан, али већ је одлучено да буде укинут.
• 29. 9. - Чилеанска валута је поново песо уместо ескуда, стопа размене 1:1000. "Чикашки момци" спроводе политику приватизације и дерегулације (→ Чилеанско чудо).
• 30. 9. - Први лет хеликоптера Боеинг АХ-64 Апацхе (у служби од 1986).

Октобар/Листопад

• 1. 10. - У Манили одржан Тхрилла ин Манила, бокс меч у коме је свјетски првак у тешкој категорији Мухаммад Али обранио титулу од Јоеа Фразиера - једна од највећих и најспектакуларнијих борби у хисторији бокса.
• 1. 10. - У засебне крунске колоније Велике Британије раздвојени Гилбертови отоци (Кирибати) и Елисови отоци (Тувалу).
• октобар - Конгрес Савеза књижевника Југославије; реферат Станета Доланца, секретара Извршног комитета ЦК СКЈ, практично позива писце и друге на аутоцензуру. Неки најпознатији писци нису ни дошли.
• 5. 10. - Америчко истражно повјеренство устврдило је да је америчка тајна служба ЦИА '60-тих година неколико пута покушала убити кубанског предсједника Фидела Цастра.
• 6. 10. - Прљави рат у Аргентини: в.д. председника Итало Лудер издаје Декрет 2772 којим овлашћује оружане снаге да врше операције неопходне за "уништење активности субверзивних елемената", дан након монтонероске операција Примициа, напада на касарне у Формоси.
• 8. 10. - Индонежанске трупе заузеле источнотиморско место Батугаде (Источни Тимор је још увек португалска територија), до 16. 10. заузимају округе Бобонаро и Цова Лима.
• 9. 10. - Нобелова награда за мир додељена Андреју Сахарову, није му дозвољено да отпутује на доделу.
• 10. 10. - На Новом Зеланду основан Трибунал Wаитанги који разматра маорске притужбе на прекршена обећања из Споразума из Wаитангија 1840.
• 10. 10. - Елизабетх Таyлор и Рицхард Буртон се поново венчали, али дефинитивно се разводе следећег јула.
• 11. 10. - Емитирана прва епизода Сатурдаy Нигхт Ливе, једне од најпопуларнијих, најдуговјечнијих и најутицајнијих забавно-хумористичких ТВ-серија на свијету; глуме Дан Аyкроyд, Јохн Белусхи, Цхевy Цхасе и др.
• 11. 10. - Венчали се Билл Цлинтон и Хилларy Родхам.
• 15. 10. - 14. седница председништва ЦК СКЈ - треба показати већу строгост против спољњег и унутрашњег непријатеља; такође прва верзија Закона о удруженом раду..
• 15. 10. - Францисцо Францо доживео први у низу инфаркта и других фаталних здравствених проблема.
• 16. 10. - Балибо Фиве: индонежански специјалци убили петорицу аустралских новинара у источнотиморском мјесту Балибо.
• октобар - Прорадила Жељезничка пруга ТАЗАРА (или Тан-Зам) - веза Замбије са свијетом преко Танзаније умјесто бијеле Родезије или Ј. Африке, изграђена с учешћем НР Кине.
• октобар? - У Севојну прорадила ваљаоница алуминијума.
• октобар-новембар - Девојчица Рахима Бану у Бангладешу је последња особа заражена вирусом Вариола маиор.
• 17. 10. - Град Неw Yорк избегао банкрот у задњем тренутку, након што је учитељски пензиони фонд ипак одлучио уложити новац у градске обвезнице. Прошлог месеца је основан Хитни финансијски контролни одбор који ће следећих година спровести многе резове у буџету.
• 17. 10. - Стане Доланц у Новом Саду: присталице централизма у совјетском стилу су "издајници".
• 17. 10. - Панамском конвенцијом основан Латиноамерички економски систем (СЕЛА).
• 18. 10. - Отворен мост Саинт-Назаире преко ријеке Лоире, кабловски мост од 720 метара, тада најдужи на свијету.

Маркица посвећена Венери 9

• 20. 10. - Совјетска сонда Венера 9 је прва која је ушла у орбиту те планете, два дана касније се спушта лендер који шаље прве фотографије са површине, а 23-ћег стиже и Венера 10.
• 21. 10. - Отворен рекреативни центар "Звездани гај" у Београду.
• 21. 10. - Владимир Бакарић тврди да "коминформисти" појачавају своју активност и покушавају да оснују своје организације, милиција појачала контролу на граници.
• 24. 10. - У Бејруту почиње Хотелска битка за небодере у центру града - траје до следећег марта, муслиманско-левичарске снаге имају пуну контролу над западним делом града.
• 24. 10. - Штрајк жена на Исланду блокира земљу и води новим законима и побољшању положаја жена у земљи.
• 26. 10. - Објављен "Јубиларни проглас католичких бискупа хрватског језичног подручја", чиме почиње јубилејски покрет "Тринаест стољећа кршћанства у Хрвата".
• 29. 10. - Председник Форд не жели дати федералну помоћ за град Њујорк - сутрадан чувена насловница Даилy Неwса: ФОРД ТО ЦИТY: ДРОП ДЕАД (у децембру ипак одобрени федерални зајмови).
• 30. 10. - Францисцо Францо у коми, в. д. шефа државе постаје принц Хуан Карлос.
• 30. 10. - Југословенски авион DC-9-30 YУ-АЈО се срушио приликом слетања по магли у Прагу - 68 погинулих. [1] Архивирано 2016-03-07 на Wаyбацк Мацхине-у

Новембар/Студени

• новембар - У часопису Есqуире је објављена Цапотеова прича "Ла Цôте Басqуе, 1965” са тајнама жена из високог друштва, које прекидају контакт с њим.
• 2. 11. - Убијен италијански режисер Пиер Паоло Пасолини.
• 2 и 7. 11. - Још два војна испада у Бангладешу: ген. Зиаур Рахман смењен па враћен на чело армије, улази и у привремену владу (председник државе 1977-81).
• 3. 11. - Краљица пустила у рад нафтовод којим почиње британска експлоатација нафте у Северном мору.
• 4. 11. - "Халлоwеен Массацре" - више умерених републиканаца у кабинету САД замењено конзервативцима - одбрана Доналд Румсфелд, директор ЦИА Георге Х. W. Бусх, шеф кабинета Беле куће Дицк Цхенеy; Брент Сцоwцрофт саветник за националну сигурност уместо Хенрyја Киссингера који остаје државни секретар.
• 5. 11. - Отворено Дечје село "Др Милорад Павловић" у Сремској Каменици, присуствује Јованка Броз.
• 6. 11. - "Зелени марш" у Мароку: 300.000 мароканских цивила се окупило на југу, чекајући на знак за прелазак у Шпанску Сахару - разилазе се три дана касније након што је Шпанија изјавила да се неће борити за територију.
• 6. 11. - Први концерт Сеx Пистолс-а, као предгрупа Базоока Јое-у, с којима су се замало потукли.
• 7. 11. - У Бања Луци основан Универзитет, у склопу којег је било шест факултета, три више школе и девет института и завода.
• 8. 11. - Совјетски капетан корвете Валериј Сабљин преузео контролу над фрегатом "Сторожевој" и усмерио је ка Лењинграду, како би прочитао проглас и вратио земљу на лењински пут - стрељан је следећег августа, догађај је представљен као покушај пребега на запад (инспирација за роман "Лов на Црвени октобар").
• 10. 11. - Владе Југославије и Италије потписале Осимски споразум, дефинитивно решење Тршћанског питања- потврђен Меморандум о разумевању из 1954 - утврђење границе, преузете обавезе о заштити мањина, предвиђена сарадња у разним пољима (уговор ступио на снагу 11. 10. 1977).
• 10. 11. - Резолуција 3379 Генералне скупштине УН тврди да је ционизам облик расизма (једина резолуција ГС УН која је опозвана, 1991.).
• 10. 11. - Анголски грађански рат: МПЛА и Кубанци код Qуифангондоа близу Луанде одлучујуће поразили ФНЛА којима су помагали Заир и Јужна Африка. Југославија је послала помоћ МПЛА.
• 11. 11. - Ангола прогласила независност од Португала у сенци грађанског рата, главни град Луанду задржао МПЛА.
• 11. 11. - Уставна криза у Аустралији: генерални гувернер сменио премијера Wхитлама, поставио Малцолма Фрасера и распустио парламент који је препоручио Wхитламов повратак.
• 12. 11. - Законом у Великој Британији забрањена дискриминација на основу пола и брачног статуса.
• 13. 11. - Почиње Трећи и последњи "Бакаларски рат" између Исланда и Британије.
• 14. 11. - Мадридски договор: Шпанци напуштају Западну Сахару до 28. 2. и препуштају је Мароку и Мауританији - Полисарио осуђује овај споразум и уз подршку Алжира појачава герилске нападе.
• 15. 11. - Вредност америчког долара закључена испод 18 динара, први пут од увођења флуктуирајућег курса маја 1973.
• 15 - 17. 11. - Први самит "Групе шест" индустријализованих земаља (касније Г7) у Рамбоуиллету, Француска.
• новембар - СССР пориче да има везе с "коминформистима" у Југославији, којих је од априла 1974. ухапшено око 200; пред крај месеца СССР их и изричито осуђује.
• 18. 11. - Потписан ирачко-француски споразум о нуклеарној сарадњи - градња реактора у Ираку почиње 1979, Израелци ће га уништити 1981. у операцији Опера.
• 19. 11. - Приказан филм Оне Флеw Овер тхе Цуцкоо'с Нест.
• 22. 11. - Два дана након Франкове смрти, Јуан Царлос I проглашен за краља Шпаније - почетак транзиције у демократију.
• 22. 11. - У Паризу приказан контроверзни Пасолинијев филм "Сало или 120 дана Содоме", забрањен у неким земљама.
• 25. 11. - Суринам добио независност од Холандије, гувернер Јохан Ферриер постаје први предсједник (до 1980).
• 25. 11. - Левичарски покушај пуча бригадира де Царвалха у Португалу, поражен од десничарског пук. Еанеса (председник земље 1976-86).
• 25. 11. - Састанак представника тајних служби Чилеа, Аргентине, Уругваја, Парагваја и Боливије - и формално настаје Операција Кондор, уништавање левичарских противника режима.
• 26. 11. - ТВ Нови Сад и ТВ Приштина почињу емитовање властитог програма (први дневник ТВ Нови Сад сутрадан).

20 динара

1.000 динара

• 28. 11. - Левичарски Револуционарни фронт за независност Источног Тимора прогласио нову државу у Дилију прогласио независност која ће бити кратког века.
• 28. 11. - У оптицај улазе новчанице од 20 и од 1.000 динара.
• 30. 11. - Афричка држава Дахомеј промијенила назив у Народна Република Бенин.

Децембар/Просинац

• 2. 12. - Комунистички Патхет Лао укинуо монархију у Лаосу, проглашена Народна Демократска Република, први председник је принц Соупханоувонг (до 1991).
• 6. 12. - Црна субота у Бејруту: након убиства четворице фалангиста, креће неконтролисана одмазда против муслимана, које убијају на контролним пунктовима након провере докумената - између 200 и 600 убијених, почињу велике борбе између милиција.
• 7. 12. - Индонежанска инвазија Источног Тимора.
• 12. 12. - Теразијска чесма поново на београдским Теразијама.
• 13. 12. - Савезни избори у Аустралији, велики успех либералног премијера Фрасера.
• децембар - Атари представља кућну верзију видео-игре Понг.
• 17. 12. - Ступила на снагу Конвенција о заштити светског културног и природног наслеђа - до маја 2017. на попису Свјетске баштине нашле су се 1052 локације.
• 18. 12. - Отворена прва пешачка зона у Београду.
• 18. 12. - Породица Лутз се уселила у кућу у Амитyвилле, Неw Yорк, одакле ће побећи месец дана касније због наводних духова - књига Тхе Амитyвилле Хоррор је издата 1977, након чега следе и филмови (раније током месеца Роналд ДеФео Јр. је осуђен за убиство шест чланова своје породице у тој кући).
• 18. 12. - Приказан Кубрицков филм Баррy Лyндон.
• децембар - Цркве се у СФРЈ описују као "опасан домаћи непријатељ", очекује се доношење закона којима ће се ограничити њихова активност, нарочите католичке цркве.
• 21. 12. - Царлосов напад на ОПЕЦ: шесточлана група Карлоса Шакала напала састанак ОПЕЦ у Бечу и узела таоце, планирано убиство Ахмед Заки Yаманија (министар за нафту Сауди Арабије) и Јамсхида Амоузегара (министар унутр. послова Ирана).
• 21. 12. - Дидиер Ратсирака изабран на референдуму за председника новоустановљене Демократске Републике Мадагаскар - социјалистички режим траје до 1992. (Ратсирака је шеф државе 1975-93. и 1997-2002).
• 21. 12. - Рамсарска конвенција ступила на снагу - до марта 2016. означено 2266 рамсарских подручја.
• 23. 12. - У Атини убијен шеф ЦИА-ине станице Рицхард Wелцх.
• 23. 12. - У САД потписан Закон о метричкој конверзији, по којем се даје предност метричком систему мера и тегова.
• 25. 12. - Произведено милионито "Заставино" возило (Застава 101).
• 25. 12. - Миљенко Хркач осуђен по трећи пут на смрт због бомби подметнутих 1968 (стрељан 1978).
• 25. 12. - Основан бенд Ирон Маиден.
• 26. 12. - Први комерцијални лет совјетског суперсоничног авиона Тупољев Ту-144, носи пошту и терет између Москве и Алма-Ате.
• 26. 12. - У Београду објављено да је суђено Влади Дапчевићу за противдржавне делатности - осуђен је на смрт, што је измењено у 20 година затвора (у затвору до 1988).
• 27. 12. - Експлозија у руднику угља у Часнали, тада у индијској држави Бихар, страдала 372 рудара.
• 28/29. 12. - Совјетски телескоп БТА-6 на Кавказу (Велики алтазимутални телескоп) снимио прве слике - са шест метара, највећи телескоп на свету до 1990.
• 29. 12. - Експлозија бомбе у зрачној луци ЛаГуардиа у Неw Yорку односи 11 живота - најгори напад између 1920. и 2001. у граду. Иако за напад нитко није преузео одговорност, међу осумњиченима су и хрватски националисти.

Кроз годину

• Изграђена прва два агрегата ХЕ Вараждин [2] Архивирано 2012-09-02 на Wаyбацк Мацхине-у од по 47 МW; два плинскотурбинска агрегата КТЕ Јертовец (Коњшчина) од по 31,5 МW.
• Завршена брана Мратиње на реци Пива у Црној Гори (због које се Пивски манастир пресељава на нову локацију).
• Инфлација у Југославији 22%. Или 32% према НY Тимес, незапосленост 10% и милион на раду у иностранству, што са националним проблемима, перципираним притисцима споља и поодмаклом Титовом старошћу води пооштравању режима.
• Проценат прихода који се издваја за храну у СФРЈ пао је од 1952. са 53,7 на 38%.
• Изгубљено рекордних 24.700.675 радних дана због боловања.
• Јаке кише и поплаве Дунава умањиле род у подунавским земљама.
• Изграђен стари Мост код Бешке на аутопуту Београд-Нови Сад.
• Представе "Дон Кихот" Жила Маснеа и "Фауст" Шарла Гуноа у извођењу Београдске опере са Мирославом Чангаловићем у насловним улогама проглашене за врхунац оперске сезоне у париском Театру нација.
• За бржи развој неразвијених република и Косова 1971-75. издвојено 44,3 милијарде динара, тј. 3,2 одство друштвеног производа.
• У Југославији први пут произведено више од три милиона тона челика.
• Математичар Беноит Манделброт први пут употребио појам фрактал.
• У Конектикату први пут идентификована лајмска болест.
• Први пут преко милион развода у САД.
• Становништво свијета износи 4.068.109.000.
• Европски камиони: настао је тзв. Клуб четворке за заједнични развој; ИВЕЦО је ове године преузео Магирус-Деутз.
• У Јоханнесбургу изграђен највиши стамбени небодер у Африци, Понте Цитy Апартментс, са 55 спратова и 173 метра.

1975. у темама

• Руководство Југославије:
  • Председник Републике и СКЈ - Јосип Броз Тито
  • Председник Савезног извршног већа - Џемал Биједић
  • Председник Савезне скупштине - Киро Глигоров

• Телевизија. ТВ серије: "Отписани" (1974-75), "Песма", "Позориште у кући 3", "Вага за тачно мерење" (1975-79), "Шта да се ради" (1975-77), "Азбука занимања" (1975-76), "Ђавоље мердевине", "Лепеза", "Живот је леп" (ТВ Београд); "Грунтовчани", "Капелски кресови" (сним. 1974, приказивана 1975-76), "Вријеме ратно и поратно" (ТВ Загреб); "Одборници" (ТВ Сарајево).
• Неки домаћи филмови: "Зимовање у Јакобсфелду", "Кичма", "Доктор Младен", "Сарајевски атентат", "Сељачка буна 1573.". (→ Категорија:Филмови 1975.).

• Нека возила уведена 1975:

• 
  Симца 1307 (Европски ауто године 1976)
• 
  БМW серије 3 Е21
• 
  Ренаулт 20/30
• 
  Феррари 308 ГТБ/ГТС
• 
  Пеугеот 604
• 
  Порсцхе 930 (Порсцхе 911 Турбо)
• 
  Волксwаген Поло I
• 
  Волксwаген ЛТ

Рођења

Јануар/Сијечањ – Фебруар/Вељача

• 3. 1. - Тхомас Бангалтер, члан Дафт Пунк
• 6. 1. - Енис Бешлагић, босанскохерцеговачки глумац
• 11. 1. - Маттео Рензи, премијер Италије
• 15. 1. - Марy Пиерце, тенисерка
• 16. 1. - Анђелија Вујовић, манекенка
• 21. 1. - Оливер Дулић, политичар у Србији
• 28. 1. - Тим Монтгомерy, атлетичар
• 30. 1. - Данијел Љубоја, босанскохерцеговачки позоришни глумац

• 4. 2. - Наталие Имбруглиа, кантауторка, глумица
• 15. 2. - Радован Настић Бенседин, мултимедијални уметник
• 21. 2. - Зелда Тинска, глумица
• 22. 2. - Дреw Баррyморе, америчка глумица
• 25. 2. - Цхелсеа Хандлер, водитељка Цхелсеа Лателy
• 26. 2. - Алмир Делић, босанскохерцеговачки ногометаш

Март/Ожујак – Април/Травањ

• 15. 3. - Ева Лонгориа, америчка глумица и модел
• 15. 3. - wилл.и.ам, певач, репер
• 15. 3. - Андреја Младеновић, српски политичар
• 17. 3. - Хрвоје Кечкеш, хрватски глумац
• 21. 3. - Драган Луковски, кошаркаш
• 27. 3. - Фергие (пјевачица), соло и Тхе Блацк Еyед Пеас

• 1. 4. - Магдалена Малејева, бугарска тенисерка
• 6. 4. - Зацх Брафф, глумац
• 9. 4. - Романа Панић, певачица
• 11. 4. - Маја Николић, певачица
• 13. 4. - Лоу Бега, мамбо музичар
• 14. 4. - Вероника Земановá, фото-модел
• 16. 4. - Иван Зељковић, ТВ водитељ, продуцент
• 20. 4. - Атифете Јахјага, председница Косова
• 26. 4. - Индиа Суммер, глумица

Мај/Свибањ – Јун/Липањ

• 2. 5. - Давид Бецкхам, енглески фудбалер
• 3. 5. - Цхристина Хендрицкс, глумица
• 3. 5. - Максим Мрвица, пијанист
• 5. 5. - Мина Костић, певачица
• 5. 5. - Ивица Пуцар, глумац
• 6. 5. - Мартина Томчић, хрватска оперна пјевачица
• 8. 5. - Енриqуе Иглесиас, певач
• 10. 5. - Бранка Бебић, хрватска манекенка
• 18. 5. - Јохн Хиггинс, играч снукера
• 18. 5. - Јацк Јохнсон, кантаутор, глазбеник
• 21. 5. - Емир Суљагић, бх. књижевник, политичар
• 26. 5. - Лаурyн Хилл, певачица
• 27. 5. - Андрé 3000, репер, кантаутор, музичар, продуцент
• 27. 5. - Јамие Оливер, ТВ кувар
• 29. 5. - Мел Б, чланица Спице Гирлс

• 4. 6. - Ангелина Јолие, америчка глумица
• 4. 6. - Русселл Бранд, комичар, активиста
• 7. 6. - Аллен Иверсон, кошаркаш
• 17. 6. - Милан Гуровић, српски кошаркаш
• 17. 6. - Огњен Амиџић, ТВ водитељ
• 20. 6. - Паулина Манов, глумица
• 25. 6. - Владимир Крамник, шахиста
• 27. 6. - Тобеy Магуире, амерички филмски глумац
• 30. 6. - Ралф Сцхумацхер, возач Ф1

Јул/Српањ – Август/Коловоз

• 3. 7. - Вук Јеремић, српски политичар
• 4. 7. - Сергије Карановић, епископ средњоевропски
• 5. 7. - Хернáн Цреспо, аргентински фудбалер
• 6. 7. - 50 Цент, репер
• 10. 7. - Мина Лазаревић, глумица
• 26. 7. - Лиз Трусс, премијерка УК
• 27. 7. - Алеx Родригуез, А-Род, играч бејзбола

• 2. 8. - Милица Зарић, глумица
• 6. 8. - Ивица Грлић, босанскохерцеговачки ногометаш
• 7. 8. - Гаахл, норвешки блацк метал певач (Горгоротх)
• 7. 8. - Цхарлизе Тхерон, глумица, модел
• 11. 8. - Јелена Броћић, певачица
• 13. 8. - Хана Јовчић, глумица
• 23. 8. - Игор Качић, најмлађа жртва на Овчари († 1991)
• 27. 8. - Наташа Тапушковић Шолак, глумица

Септембар/Рујан – Октобар/Листопад

• 13. 9. - Инес Бојанић, глумица
• 20. 9. - Јуан Пабло Монтоyа, возач Ф1
• 28. 9. - Ана Брнабић, премијерка Србије
• 30. 9. - Марион Цотиллард, глумица

• 1. 10. - Марко Видојковић, књижевник
• 4. 10. - Маријана Петир, хрватска политичарка
• 5. 10. - Кате Wинслет, британска глумица
• 9. 10. - Марк Видука, аустралски ногометаш
• 9. 10. - Сеан Леннон, музичар, син Јохна и Yоко Оно
• 14. 10. - Флоyд Ландис, бициклиста
• октобар - Бранкица Станковић, новинарка
• 22. 10. - Иван Ивановић, ТВ водитељ
• 25. 10. - Марио Ковач, казалишни и филмски редатељ
• 27. 10. - Предраг Дробњак, црногорски кошаркаш

Новембар/Студени – Децембар/Просинац

• 3. 11. - Нино Распудић, филозоф, преводитељ, публицист
• 8. 11. - Тара Реид, глумица
• 12. 11. - Дарио Шимић, ногометаш
• 13. 11. - Владо Шћепановић, црногорски кошаркаш
• 30. 11. - Аднан Гушо, босанскохерцеговачки голман

• 5. 12. - Ронние О'Сулливан, играч снукера
• 8. 12. - Ана Станић, певачица, композитор
• 9. 12. - Александар Каракашевић, српски стонотенисер
• 14. 12. - Бранко Ружић, српски политичар
• 17. 12. - Милла Јововицх, глумица и фото-модел
• 21. 12. - Цхарлес Мицхел, предсједник Еуропског вијећа
• 26. 12. - Марцело Рíос, чилеански тенисер
• 27. 12. - Хеатхер О'Роурке, глумица († 1988)
• 30. 12. - Тигер Wоодс, играч голфа

Кроз годину

• Џенан Лончаревић, певач
• Наташа Дангубић, хрватска глумица

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 11. 1. - Боса Цветић, учесница НОБ, друштвено-политичка радница (* 1912)
• 12. 1. - Ернесто Масерати, ауто-тркач, суоснивач фирме Масерати (* 1898)
• 19. 1. - Сулејман Кемура, реису-л-улема ИЗ у СФР Југославији (* 1908)
• 28. 1. - Антонíн Новотнý, бивши шеф државе и партије у Чехословачкој (* 1904)

• 3. 2. - Ум Култум, египатска певачица (* 1898)
• 5. 2. - Јован Илић, епископ нишки (* 1884)
• 14. 2. - Јулиан Хуxлеy, биолог (* 1887)
• 19. 2. - Јован Петров Пламенац, политички филозоф (* 1912)
• 24. 2. - Вјекослав Штефанић, хрватски филолог (* 1900.)
• 24. 2. - Николај Булгањин, бивши премијер СССР (* 1895)
• 24. 2. - Ханс Беллмер, сликар, фотограф (* 1902)
• 25. 2. - Елијах Мухаммад, лидер Нације ислама у САД (* 1897)

• 2. 3. - Вилма Ножинић, оперна пјевачица, сопранистица (* 1897)
• 7. 3. - Вељко Влаховић, револуционар, политичар, народни херој (* 1914)
• 8. 3. - Георге Стевенс, филмски радник (* 1904)
• 13. 3. - Иво Андрић, књижевник, нобеловац (* 1892)
• 14. 3. - Сусан Хаywард, глумица (* 1917)
• 15. 3. - Аристотелес Онассис, грчки бродовласник (* 1906.)
• 25. 3. - Фаисал бин Абдулазиз Ал Сауд, краљ Сауди Арабије (* 1906)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 3. 4. - Марy Уре, глумица (* 1933)
• 5. 4. - Цхианг Каи-схек, генералисимо, председник Републике Кине (* 1887)
• 7. 4. - Крсто Хегедушић, хрватски сликар (* 1901.)
• 12. 4. - Јосепхине Бакер, америчко-француска глумица, пјевачица и плесачица (* 1906.)
• 14. 4. - Фредриц Марцх, глумац (* 1897)
• 15. 4. - Рицхард Цонте, глумац (* 1910)
• 23. 4. - Wиллиам Хартнелл, глумац, први Доцтор Wхо (* 1908)
• 24. 4. - Вања Радауш, сликар, вајар, графичар (* 1906)
• 27. 4. - Стјепан Гомбош, хрватски архитект (* 1895.)

• 4. 5. - Мое Хоwард, глумац, комичар, један од "Три угурсуза" (* 1897)
• 6. 5. - Јóзсеф Миндсзентy, бивши мађарски кардинал (* 1892)
• 22. 5. - Борис Калин, словенски кипар (* 1905)

• 3. 6. - Еисаку Сатō, бивши премијер Јапана, нобеловац за мир (* 1901)
• 11. 6. - Душан Кермавнер, словенски политичар, повјесничар (* 1903)
• 26. 6. - Јосемарíа Есцривá де Балагуер, свећеник, оснивач Опус Деи (* 1902)
• 27. 6. - Г. I. Таyлор, физичар, математичар (* 1886)
• 27. 6. - Пашага Манџић - Мурат, борац, друштвено-политички радник, народни херој (* 1907)
• 28. 6. - Род Серлинг, писац, сценариста (* 1924)
• 29. 6. - Тим Буцклеy, кантаутор (* 1947)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 5. 7. - Отто Скорзенy, СС-пуковник (* 1908)
• 24. 7. - Албин Вилхар, филолог, преводилац (* 1902)
• 30. 7.? - Јиммy Хоффа, синдикални лидер у САД (* 1913)

• 9. 8. - Дмитриј Шостакович, композитор (* 1906)
• 11. 8. - Душан Сковран, диригент и музички писац (* 1923)
• 15. 8. - Схеикх Мујибур Рахман, први председник Бангладеша (* 1920)
• 27. 8. - Хаиле Селассие, посљедњи етиопијски цар (* 1892)
• 27. 8. - Фрањо Шоштарић, голман (* 1919)
• 29. 8. - Éамон де Валера, ирски политичар и државник (* 1882)
• 31. 8. - Пиерре Блаисе, глумац (* 1955)

• 9. 9. - Јохн МцГивер, глумац (* 1913)
• 15. 9. - Павел Сухој, конструктор авиона (* 1895)
• 17. 9. - Крешимир Барановић, композитор, диригент, музички педагог, академик (* 1894)
• 19. 9. - Коста Тодоровић, лекар и академик (* 1887)
• 19. 9. - Памела Марy Броwн, глумица (* 1917)
• 20. 9. - Саинт-Јохн Персе, француски пјесник и дипломат (р. 1887.)
• 27. 9. - Марк Фрецхетте, глумац (* 1947)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 2. 10. - Милан Граф, ногометаш, први ногометни судац КСХС (* 1892)
• 3. 10. - Гуy Моллет, бивши француски премијер (* 1905)
• 17. 10. - Милан Будимир, српски класични филолог и академик (* 1891)
• 22. 10. - Арнолд Ј. Тоyнбее, историчар, филозоф историје (* 1889)
• 30. 10. - Густав Лудwиг Хертз, њемачки физичар и добитник Нобелове награде за физику 1921. (* 1887)

• 2. 11. - Пиер Паоло Пасолини, италијански књижевник и филмаш (* (1922.)
• 2. 11. - Бесим Коркут, преводилац Кур'ана (* 1904)
• 4. 11. - Франтишек Дворнíк, историчар, византолог (* 1893)
• 6. 11. - Аннетте Келлерман, пливачица, глумица (* 1887)
• 20. 11. - Францисцо Францо, шпански генерал и диктатор (* 1892)
• 24. 11. - Раде Грмуша, народни херој (* 1907)
• 29. 11. - Грахам Хилл, ауто-тркач (* 1929)
• 30. 11. - Рудолф Швагел-Лешић, кипар, сликар (* 1911)

• 4. 12. - Ханнах Арендт, њемачки филозоф, политички теоретичар (* 1906.)
• 7. 12. - Мара Швел-Гармишек, хрватска књижевница (* 1900.)
• 14. 12. - Крешимир Георгијевић, књижевни повјесничар (* 1907)
• 19. 12. - Јосип Салач, помоћни бискуп загребачки (* 1908)
• 25. 12. - Гастон Галлимард, француски издавач (* 1881)

Кроз годину

• Борислав Лоренц, српски филозоф (* 1883)
• Ђоко Мазалић, сликар (* 1888)
• Милан Антић, предратни министар Двора (* 1892)
• Лепа Нешић-Пијаде, професор, преводилац, учесница НОБ (* 1897)
• Александар Шевић, први председник Владе АП Војводине (* 1897)
• Живко Славнић, ботаничар (* 1910)

Нобелова награда за 1975. годину

• Физика: Ааге Ниелс Бохр, Бен Роy Моттелсон и Јамес Раинwатер (откриће везе између колективног кретања и кретања честице у атомском језгру и развој теорије структуре атомског језгра на основу те везе)
• Кемија: Јохн Цорнфортх (рад на стереохемији реакција катализованих ензимима) и Владимир Прелог (истраживање стереохемије органских молекула и реакција)
• Физиологија и медицина: Давид Балтиморе, Ренато Дулбеццо и Хоwард M. Темин (открића у вези интеракције између туморских вируса и генетског материјала ћелије, → реверзна транскриптаза, онковирус)
• Књижевност: Еугенио Монтале (особита поезија која је, с великом уметничком осећајношћу, протумачила људске вредности под знаком једног погледа на живот без илузија)
• Мир: Андреј Сахаров (противљење злоупотреби власти и рад за људска права у СССР)
• Економија: Леонид Канторович и Тјаллинг Коопманс (допринос теорији оптималне алокације ресурса, → линеарно програмирање)

Референце

Литература

• Милан Бајец, Иван Долничар (1981). Југославија 1941-1981, Београд: Експорт прес.
• Пирјевец, Јоже. Тито анд хис Цомрадес. Тхе Университy оф Wисцонсин Пресс 2018
• Голдстеин, Иво & Славко. Тито. Профил 2015

Спољне везе

• Yугослав Мослемс Аррестед фор Аллегед "Цоминформист" Ацтивитиес Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, Опен Социетy Арцхивес - Радио Фрее Еуропе
• Wорлд Банк Хелпс Yугославиа'с Ецономиц Девелопмент Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, ОСА-РФЕ
• Yугослав Цритиц оф Цомецон Лабор Мигратион, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Продуцтиве Ресултс оф Yугослав-Руманиан Цо-оператион, Зденко Антић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Аттитуде Тоwард Интернатионал Цоммунист Мовемент Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Фореигн Министер Виситинг Мосцоw Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Тхе Дивисиве Иссуе Оф Мацедониа: Yугослав Аттитудес Анд Суспиционс Архивирано 2011-07-28 на Wаyбацк Мацхине-у, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ
• Yугослав Боок он Тито'с Цонфлицт wитх Мосцоw Ревиеwед, Слободан Станковић, ОСА-РФЕ

1975 на Wикимедијиној остави