1992

**1992. po kalendarima**
Gregorijanski	1992. (MCMXCII)
Ab urbe condita	2745.
Islamski	1412–1413.
Iranski	1370–1371.
Hebrejski	5752–5753.
Bizantski	7500–7501.
Koptski	1708–1709.
	Hindu kalendari
• Vikram Samvat	2047–2048.
• Shaka Samvat	1914–1915.
• Kali Yuga	5093–5094.
	Kineski
• Kontinualno	4628–4629.
• 60 godina	Yang Voda Majmun; (od kineske Ng.)
Holocenski kalendar	11992.
	p • r • u
	Podrobnije: Kalendarska era

Milenijum:	2. milenijum
Vjekovi:	19. vijek – 20. vijek – 21. vijek
Decenija:	1960-e 1970-e 1980-e – 1990-e – 2000-e 2010-e 2020-e
Godine:	1989 1990 1991 – 1992 – 1993 1994 1995

Ovo je članak o godini 1992.

Godina 1992 (MCMXCII) bila je prijestupna godina koja počinje u srijedu, po gregorijanskom kalendaru.

Godina početka Rata u Bosni i Hercegovini.

UN je proglasila Međunarodnom godinom svemira, povodom 500-godišnjice prvog putovanja Kristifora Kolumba.

1992:
1 • 2 • 3 • 4 • 5 • 6 • 7 • 8 • 9 • 10 • 11 • 12
Rođenja • Smrti

Događaji

Januar/Siječanj

1. 1. - Boutros Boutros-Ghali postaje novi generalni sekretar UN (do 1996).
1. 1. - Nakon Srbije i JNA juče, i Hrvatska prihvata plan o slanju plavih šlemova, uz demilitarizaciju tri ratne zone. Novogodišnja noć je prošla uz granatiranja i dejstva JRV od Jadrana do Drave.
2. 1. - U Sarajevu, uz posredovanje specijalnog izaslanika UN Cyrus Vance-a, Hrvatska i JNA potpisuju primirje - 15-to, stupa na sutra u 18:00. Objavljen je Vensov plan: demilitarizacija i stvaranje zaštićenih zona UN (UNPA).
2. 1. - U Rusiji počinje Jeljcin-Gajdarova ekonomska reforma, "šok terapija": cene su liberalizovane, dolazi do hiperinflacije.
3. 1. - U Beogradu se okupljaju predstavnici 159 partija i traže novu Jugoslaviju (Srbija, Crna Gora, delovi Hrvatske i BiH).
3. 1. - Pre primirja, Osijek je izložen jakom granatiranju, kao i Valpovo i Belišće. Završavaju se operacije Papuk '91. (HV u zapadnoj Slavoniji) i Udar-91 (Novigrad i okolina kod Zadra). Primirje se drži, uz sporadična kršenja.
3. 1. - U Čileu smenjen šef vojne fabrike oružja, u vezi sa skandalom oko nelegalnog slanja oružja u Hrvatsku.
4. 1. - Krajinski predsednik Milan Babić se protivi Vensovom planu jer predviđa povlačenje JNA i razoružavanje TO formacija.
5. 1. - Hrvatska zastava na Ratnoj luci Lora u Splitu.
6. 1. - Gruzijski puč, Rat u Tbilisiju: pobunjeni komandanti Nacionalne garde su nakon dvosedmičnih borbi proterali predsednika Zvijada Gamsahurdiju. Vojni savet u martu dovodi Eduarda Ševarnadzea koji ostaje na čelu do 2003, a sukob sa Gamsahurdijom je rešen sledeće godine.

7. 1. - MiG 21 Jugoslovenske narodne armije (pilot Emir Šišić) oborio je kod Novog Marofa u Hrvatskoj helikopter s posmatračima Evropske Zajednice. Poginulo je svih pet ljudi u helikopteru. Komandant RV i PVO gen-puk. Zvonko Jurjević je suspendovan.
8. 1. - Rezolucija 727 SB UN: pozdravljeno potpisivanje primirja u Sarajevu, slanje 50 oficira za vezu (UNMLO), žaljenje zbog smrti posmatrača EZ, potvrđen embargo na oružje.
8. 1. - Gen. arm. Veljko Kadijević se povlači s mesta saveznog sekretara za odbranu; načelnik Generalštaba, gen-puk. Blagoje Adžić je v.d. do maja.
8. 1. - Miloševićevo pismo Babiću: građani Srbije nisu tvoji taoci,
8. 1. - Američki predsednik George H. W. Bush se na večeri u Tokiju ispovraćao u krilo premijeru Miyazawi.
9. 1. - U sarajevskom "Holiday Innu" donesena Deklaracija o proglašenju Republike srpskog naroda Bosne i Hercegovine, kao jugoslovenske federalne jedinice, sa sedištem u Sarajevu. (od 12. 8. Republika Srpska), predsednik Radovan Karadžić.
9. 1. - Mirovna konferencija Evropske zajednice se ponovo sastala u Briselu.
11. 1. - Mišljenja br. 2 do 7 Badinterove komisije: Srbi u Hrvatskoj i BiH nemaju pravo na samoopredeljenje, već na sva manjinska prava; granice između republika mogu biti promenjene samo slobodnim sporazumom; BiH još ne može biti priznata, jer nije održala referendum o nezavisnosti; Hrvatska još ne može biti priznata, jer njen ustav nije uključio zahtevanu zaštitu manjina; Makedonija i Slovenija mogu biti priznate.
12. 1. - Petorica mrtvih u sukobu u Baranji, ali primirje se inače drži.
11-12. 1. - Nezvanični albanski referendum o autonomiji Albanaca u Makedoniji - u aprilu će biti proglašena "Ilirida".
12. 1. - Vojska u Alžiru otkazala drugi krug izbora, jer je u prvom dobro prošao Front islamskog spasa, zbačen i predsednik Chadli Bendjedid - početak dugog i krvavog Alžirskog građanskog rata (do 2002).
13. 1. - Vatikan priznao Sloveniju i Hrvatsku.
14. 1. - U Jugoslaviju stigli oficiri za vezu UN, njih 50 zauzima pozicije pri komandama HV i JNA od 17-og.

15. 1. - Evropska zajednica odlučila priznati Sloveniju i Hrvatsku (ovu drugu nakon uveravanja da će prava manjina biti poštovana) što se smatra pobedom stava Nemačke; time je od strane međunarodne zajednice priznat raspad SFRJ. Makedonija nije priznata od EZ zbog problema oko imena sa Grčkom, a priznaje je Bugarska (koja priznaje i BiH).
16. 1. - Potpisan ugovor kojim je okončan 12-godišnji građanski rat u El Salvadoru.
17. 1. - Hrvatski veslački savez primljen u Međunarodnu veslačku federaciju. Veslanje je prvi sport u neovisnoj Hrvatskoj koji je primljen u odgovarajuću međunarodnu organizaciju.
17. 1. - Italijanski predsednik Francesco Cossiga je prvi evropski šef države u poseti Hrvatskoj i Sloveniji posle priznanja.
17. 1. - Guardian objavljuje izveštaj tima eksperata u kome se tvrdi da je JNA sarađivala sa paravojskama u sistematskoj kampanji progona Hrvata.^[1]
18. 1. - Banjalučki korpus JNA zahteva da se na referendumu u BiH postavi pitanje o priključenju novoj Jugoslaviji.
18. 1. - 21. 2. - Kineska ekonomska reforma: Deng Xiaopingova južna turneja označava nastavak i jačanje ekonomskih reformi zastalih 1989 - "ne zanima me da li je mačka crna ili bela, ako lovi miševe". Generalni sekretar KKP Jiang Zemin će biti ponukan da prihvati tržišni put.
23. 1. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa srpske strane tokom rata.^[2]
24. 1. - Ricky Ray Rector pogubljen u Arkanzasu uz podršku guvernera Billa Clintona, uprkos smanjenih mentalnih sposobnosti (čvrst stav tokom unutarpartijskih izbora).

25. 1. - Skupština BiH, u odsustvu srpskih partija, zakazala referendum za 29. 2. - 1. 3.
25. 1. - Skupština Nezavisnih pisaca i intelektualaca Srbije u beogradskom SKC-u, novo ime je Beogradski krug.^[3]
26. 1. - Za nemačku marku 65 dinara, umesto 13.
28. 1. - Hrvatska i Slovenija dobile osmatrački status u KEBS (Beograd ima pravo veta za puno članstvo), kao i Uzbekistan, Ukrajina, Bjelorusija i Armenija.
29. 1. - Ukaz o slobodi trgovine u Rusiji: legalizovano preduzetništvo; omogućena sitna trgovina na ulici, nužna u teškim ekonomskim uslovima.
29. 1. - Uredbom Vlade Srbije uvedeno 29 okruga.
30. 1. - Hrvatska strana traži da učestvuje u postavljanju lokalnih vlasti i policije na područjima pod srpskom kontrolom, što ugrožava mirovni plan UN.
30. 1. - Argentina otvorila dosijea nacista koji su posle Drugog svetskog rata pobegli u Južnu Ameriku.
31. 1. - Krnji SIV optužuje Hrvatsku za genocid nad Srbima, poslat memorandum UN, EZ, KEBS.
31. 1. - Hrvatski diverzanti planirali srušiti Batinski most - deo je zarobljen (→ Somborska skupina).
31. 1.-2. 2. - Duga sednica u Beogradu, pritisak na Milana Babića da prihvati Vensov plan.

Februar/Veljača

2. 2. - U HDZ BiH smenjen Stjepan Kljuić zbog protivljenja podeli BiH.
2. 2. - Pijani i mentalno nestabilni vojnik JNA ubio trojicu vojnih lica u Bijeljini i tri osobe u Modranu. (→ en)
3. 2. - Miting u Kninu u znak podrške Babiću, protiv Vensovog plana.
4. 2. - Grupa venezuelanskih oficira, na čelu s potpukovnikom Hugom Chavezom, okupljenih u ljevičarski pokret MBR-200, poduzima neuspjeli pokušaj državnog udara.
4. 2. - Danijel Borović preletio iz Bihaća u Pulu sa MiG-21 - prvi hrvatski nadzvučni zrakoplov (pismo iz bihaćke baze 7. 2. tvrdi da je on oborio helikopter misije EZ).
6. 2. - Tuđman pismom UN-u prihvata mirovni plan (prethodnog dana u izveštaju generalnog sekretara i on i Milan Babić označeni kao prepreke planu); u intervjuu Washington Postu objavljenom 10. 2. ipak tvrdi da namerava povratiti kontrolu nad Krajinom.
6. 2. - Uspostavljeni hrvatsko-slovenski diplomatski odnosi, potpisan sporazum o gospodarskoj i financijskoj suradnji.
7. 2. - Potpisan Maastrichtski ugovor, stupa na snagu u novembru 1993, kada EZ postaje EU.
7. 2. - Rezolucija 740 SB UN: odobrava se plan za mirotvornu misiju u SFRJ, povećava se broj oficira za vezu sa 50 na 75, još nema uslova za slanje mirovnjaka - čeka se na Babića.
8. 2. - Vatikan objavio da je uspostavio pune diplomatske odnose sa Slovenijom i Hrvatskom, takođe i sa Ukrajinom.
8 - 23. 2. - Zimske olimpijske igre u Albertvilleu. Prvo samostalno učešće Hrvatske i Slovenije, a poslednje SFR Jugoslavije (koju trenutno čine Srbija, Crna Gora i BiH).
9. 2. - Skupština RSK u Glini prihvatila Vensov plan, uprkos Babićevom protivljenju, koji sutradan u Kninu organizuje drugo glasanje sa suprotnim ishodom i zakazanim referendumom za 22 - 23. 2..
10. 2. - Mike Tyson osuđen za silovanje Desiree Washington.
12. 2. - Hrvatska vlada reafirmira prihvatanje mirovnog plana, nakon što je to učinilo Vrhovno državno vijeće. Ministar bez lisnice Dražen Budiša podnosi ostavku.
13. 2. - Krnje Predsedništvo SFRJ JNA odluku o "privremenom dislociranju" jedinica i ustanova JNA iz Makedonije - do 15. aprila, prema dogovoru Gligorov - Adžić.
13 - 14. 2. - Nacionalni lideri BiH razgovoraju o budućnosti te republike, pod okriljem EZ (bez rezultata).
14. 2. - Helsinki Watch izveštava o zločinima sa hrvatske strane tokom rata.
februar - Vojislav Šešelj predlaže izvesnog Alekseja II Romanova Anžujskog Dolgorukova Nemanjića za kralja Srbije (nasuprot princu Aleksandru Karađorđeviću).
15. 2. - Svečano obeležen kraj dugogodišnjeg raskola u SPC.
16. 2. - Skupština RSK u Glini glasa za smenu predsednika Babića (što on ne prihvata i saziva nove skupštine u Kninu).
16. 2. - U Gospiću miniran spomenik Nikoli Tesli (obnovljen 2021).
16. 2. - U izraelskom helikopterskom napadu u južnom Libanu ubijen Abbas al-Musawi, suosnivač i generalni sekretar Hezbolaha; naslediće ga Hassan Nasrallah (do pogibije 2024).
17. 2. - U Italiji po nalogu istražnog suca Antonija di Pietra i pod sumnjom za korupciju uhapšen socijalistički političar Mario Chiesa što označava početak velike antikorupcijske akcije Mani pulite (Čiste ruke)-
17. 2. - Narušavanje primirja kod Okučana (ubijen vojnik JNA) i Osijeka (ubijena dvojica Hrvata).
18. 2. - Generalni sekretar UN preporučuje slanje mirovnjaka u Hrvatsku.
20. 2. - U Engleskoj formirana FA Premier League.

21. 2. - Rezolucija SB UN 743: ustanovljena mirotvorna misija UNPROFOR za Hrvatsku - 14.000 mirotvoraca u srpskim enklavama u Hrvatskoj (sedište u Sarajevu, prvi komandant će biti indijski general Satish Nambiar). Za početak delimično slanje, zbog finansijskih pitanja.
21-22. 2. - Konferencija o BiH u Lisabonu: predviđena konfederacija etničkih kantona, nalik na švajcarske, u postojećim granicama republike.
23. 2. - Srušena Crkva sv. Lovre u Petrinji.
24. 2. - Eksplozija u zgradi hrvatskog kulturnog društva u Odžaku, BiH, 12 ranjenih.
25 - 26. 2. - Rat za Nagorno-Karabah: masakr u Hodžaliju, ubijeno nekoliko stotina azerbejdžanskih civila.
26. 2. - Skupština RSK u Borovom selu smenila Babića i postavila Gorana Hadžića za predsednika (do 1994).
26. 2. - JNA granatira Osijek, Vinkovce i Šibenik.
26. 2. - "Izbrisani": MUP Slovenije izbrisao iz registra 25.671 osobu neslovenačke nacionalnosti.
27. 2. - Razgovori lidera u Sarajevu, prethodnog jutra eksplozijom oštećen spomenik NOB u Stocu.
28. 2. - Tenzije u BiH: Srbin i Musliman ubijeni na srpskoj barikadi kod Travnika, eksplozije u Maglaju i Banja Luci, mestimične srpske i hrvatske barikade.
28. 2. - Usvojen ustav Srpske Republike BiH.
28. 2. - Vojnik JNA ubijen u granatiranju kod Peruče.
28. 2. - Rezolucijom SB UN 745, Kambodža privremeno stavljena pod vlast Ujedinjenih nacija (do 1993), uz slanje mirotvoraca .
29. 2.-1. 3. - Referendum o nezavisnosti Bosne i Hercegovine, na koji je izašlo oko 64% biračkog tijela, uglavnom Muslimana i Hrvata, i skoro svi glasali potvrdno.
februar - Demokratska stranka u Srbiji prikuplja potpise za ostavku Miloševića - 320.000 krajem meseca.
krajem februara - Smena nesrpskih generala u JNA (prema NY Times).

Mart/Ožujak

1. 3. - Ubijen srpski svat Nikola Gardović na Baščaršiji (za Srbe, prva žrtva rata u BiH) - Srbi uveče postavljaju barikade oko Sarajeva. JNA izveštava o napadima na kasarne kod Bihaća.
1. 3. - Referendum u Crnoj Gori: 96% za ostanak u Jugoslaviji, uz izlaznost 66% (Albanci i Muslimani uglavnom bojkotovali).
2. 3. - Srbi uveče uklonili barikade oko Sarajeva, bilo je i mrtvih. Barikade i drugde u BiH, uključujući i oko muslimanskih i hrvatskih enklava.
2. 3. - Nove članice UN: Armenija, Azerbejdžan, Kazahstan, Kirgistan, Moldova, San Marino, Tadžikistan, Turkmenistan i Uzbekistan.
3. 3. - Objavljeni rezultati referenduma, Izetbegović traži priznanje.
4. 3. - Granatiranje i borbe u Bosanskom Brodu.
6. 3. - Bomba eksplodirala u jednoj banjalučkoj banci.
7. 3. - Artiljerijsko prepucavanje kod Osijeka (šteta i u gradu), takođe i Zadru i okolini.
7. 3. - Slobodan Milošević povređen u saobraćajnoj nezgodi kod Topčiderske zvezde.
7. - 8. 3. - Etnički lideri BiH razgovaraju u Briselu. Prepucavanje u Čapljini.
8. 3. - U Beograd stigao gen. Nambijar sa 35-članom prethodnicom snaga UN - sedište UNPROFOR je u Sarajevu.
9. 3. - Miting u Beogradu, na godišnjicu 9-martovskih demonstracija, zatim studentski protesti koji traže Miloševićevu ostavku, novi ustav, amnestiju za izbegavanje mobilizacije (10 - 12. 3.).
9. 3. - Konferencija šest republika u Briselu: teme su nasleđe, ekonomski odnosi, BiH.
10. 3. - Eduard Ševarnadze dolazi na čelo Gruzije (do 2003).
11. 3. - Novi kurs, 85 dinara za marku.
12. 3. - Mauricijus postaje republika, ostavši u Komonveltu.
13. 3. - Barikade u tuzlanskom području, nakon što su sinoć ubijena dvojica policajaca u Kalesiji; jedan Musliman ubijen na barikadi, vojnik JNA ranjen ispred mostarskog aerodroma.
15. 3. - Prvenstvo Jugoslavije u fudbalu 1991/92.: FK Velež odigrao poslednju utakmicu na Stadionu pod Bijelim brijegom, sa Zemunom, niški Radnički nije došao 29. 3..^[4] (stadion 1994. dobija HŠK Zrinjski).
16. 3. - Prethodnica Unprofora stiže u UNPA zone u Hrvatskoj.
17. 3. - Barikade obe strane u Mostaru: presečeni svi putevi i pruge prema gradu, gde Muslimani i Hrvati protestuju zbog ponašanja rezervista JNA a Srbi traže proporcionalno učešće u policiji (barikade uklonjene 18-tog odn. 19-og).
17. 3. - Referendum u Južnoj Africi: 69% glasača, belaca, je za nastavak antiapartheidskih reformi.
17. 3. - Napad samoubice sa kamionetom-bombom na izraelsku ambasadu u Argentini - 29 mrtvih, uglavnom Argentinaca.
18. 3. - U Sarajevu postignut sporazum, "Kutiljerov plan", "osnova za dalje pregovore"^[5] - nezavisna BiH, decentralizovana po etničkom principu - ubrzo dolazi do razlika u tumačenju.
18. 3. - Beli Južnoafrikanci glasali za političke reforme koje će okončati apartheid.
18. 3. - Prikazan film Basic Instinct.
21. 3. - Porinuta RTOP-11 Kralj Petar Krešimir IV..
22. 3. - Borbe između HOS i JNA kod Neuma, srpsko-muslimansko prepucavanje kod Goražda.
23. 3. - Granata pala pored hotela u Belom Manastiru u kome se nalaze belgijski oficiri - bez žrtava. Ima mrtvih u Osijeku i N. Gradiški (učestala kršenja primirja pred postavljanje mirovnjaka). Sukobi kod Neuma, Mostara, B. Broda i Jajca.
24. 3. - Helsinki: Slovenija, Hrvatska i Gruzija primljene u KESS. Potpisan Ugovor o otvorenom nebu, za osmatranje vojnih snaga (na snazi od 2002, SAD se povukle 2020, Rusija 2021).
25. 3. - Borbe u Bosanskom Brodu između Srba podržanih od JNA s jedne i Hrvata i Muslimana podržanih od HV s druge strane. Muslimanska strana će tražiti poništavanje sporazuma od 18. 3.. Lord Carrington kaže u Ljubljani da je Milošević pristao na specijalni status Srba u Hrvatskoj, bez promene granica.^[6]
26. 3. - Hrvatsko-muslimanski zločin u selu Sijekovac kod B. Broda.
26. 3. - JNA se povukla iz Makedonije.
27. 3. - Lideri BiH traže plave šlemove povodom borbi u Bosanskom Brodu (do sada 30-tak mrtvih i oko 7.000 izbeglica).
27. 3. - Sukobi kod Neuma, između JNA i Hrvatske vojske.
27. 3. - U Sarajevu proglašen ustav Srpske Republike BiH, zamišljene kao deo nove Jugoslavije.
28. 3. - Izetbegović se predomislio u vezi Kutiljerovog plana. (?) U Derventi dogovoreno primirje u B. Brodu, uglavnom se drži, većina stanovnika prešla u Hrvatsku.
28. 3. - Kongres srpskih intelektulaca BiH u Sarajevu.
30. 3. - 64. dodjela Oscara: najbolji film je The Silence of the Lambs, ukupno pet nagrada od sedam nominacija; Terminator 2: Judgment Day četiri nagrade od šest nominacija; najbolji strani film je Mediterraneo.
30. 3. - Sastanak lidera BiH u Briselu. Razmena vatre između JNA i policije u Bihaću.

April/Travanj

1. 4. - Barikade, od sinoć, i borbe u Bijeljini, tu su i "Arkanovci". Nastavak borbi u Bosanskom Brodu. SDS traži intervenciju JNA.
3. 4. - "Srpske odbrambene snage" preuzimaju kontrolu nad Banja Lukom.

3. 4. - Srpsko-hrvatska Bitka za Kupres, HVO i HOS ga zauzimaju dva dana kasnije. Sukob između hrvatskih snaga i JNA u Mostaru.
3. 4. - Predsjedništvo Republike BiH dalo saglasnost za mobilizaciju teritorijalne odbrane u općinama koje to žele, a radi stabiliziranja političko-bezbjednosne situacije na njihovim područjima.
4. 4. - Arkanova Srpska garda ovladala je Bijeljinom.
4. 4. - U riječku luku stigao prvi bataljon UNPROFOR-a, 1.300 Francuza. Artiljerijski dueli u istočnoj Slavoniji.
5. 4. - Veliki miting za mir u Sarajevu, snajperisti pucali na građane sa Holiday Inn-a, poginuli Suada Dilberović i Olga Sučić (za Bošnjake i Hrvate, prve žrtve rata). Građani ušli u Skupštinu BiH.
5. 4. - Borbe izbile i u Sarajevu,^[7] nakon isticanja srpskog roka, u 14h, za povlačenje naređenja za mobilizaciju TO. Napadnute kasarne JNA, borbe oko aerodroma (→ Opsada Sarajeva). Borbe oko kasarne u Zvorniku.
5. 4. - Prvi međunarodni let Croatia Airlines, Zagreb-Frankfurt.
6. 4. - Ministri EZ priznaju BiH (efektivno od sutradan), ponuđeno ukidanje sankcija ostatku SFRJ (Srbiji) pod uslovom poštovanja granica i manjinskih prava.
6. 4. - Granatiran centar Sarajeva, snajperisti ponovo pucaju na demonstrante. Srpska policija zauzela policijsku školu.^[8] Tuđman izjavljuje da Hrvatska mora naći načina da zaštiti Hrvate u BiH.
6. 4. - Objavljen Windows 3.1x.
7. 4. - SAD priznaju BiH, Sloveniju i Hrvatsku; skinute su sankcije sa Makedonije, još bez priznanja.
7. 4. - Nakon napada hrvatskih snaga na mostarski aerodrom noćas, avijacija JNA gađala Široki Brijeg i Čitluk.
7. 4. - Srpski napad na Foču (Muslimani zauzeli poštu a Srbi radio-stanicu).
7. 4. - Rezolucija SB UN 749: odobreno "što brže" raspoređivanje UNPROFOR-a. Boutros Ghalijev izveštaj pominje stotinu kršenja primirja dnevno.
7. 4. - U srpskom Sarajevu osnovana Srpska novinska agencija - SRNA. Republika Srpska BiH proglašava nezavisnost u Banjaluci, Biljana Plavšić i Nikola Koljević napuštaju predsednišvo BiH.
8. 4. - Bosanska vlada proglašava neposrednu ratnu opasnost, naređuje spajanje TO i Patriotske lige. Murat Šabanović na Višegradskoj brani, preti da će je dići u vazduh ako napadi ne prestanu.
8. 4. - Osnovano Hrvatsko vijeće obrane.
9. 4. - Arkanovci zauzeli Zvornik, zapadni diplomati govore o 20.000 muslimanskih izbeglica.
9. 4. - Premijer John Major i Konzervativna stranka, usprkos očekivanja, pobjeđuju na parlamentarnim izborima i zadržavaju vlast u Velikoj Britaniji.
9. 4. - Promena vlasti u Albaniji: Sali Berisha, iz Demokratske partije, novi je predsednik (do 1997), nakon što je Ramiz Alia dao ostavku 3-ćeg. Premijer je Aleksandër Meksi.
10. 4. - Bitka za Kupres: JNA povraća mjesto.
11. 4. - Radio Sarajevo javlja da je JNA preuzela Modriču.
11. 4. - Prva sesija Beogradskog kruga, srpskih antiratnih intelektualaca.
12. 4. - Uz posredovanje EZ dogovoreno primirje u BiH, bez efekta. JNA izjavljuje da je preuzela Stolac. Mobilizacija u Trebinju i Nevesinju zbog penetracije iz Hrvatske.
12. 4. - Otvoren Euro Disneyland kod Pariza.
13. 4. - Nove borbe u BiH, otvorene ustave na višegradskoj brani, bez većih posledica. Haris Silajdžić, ino. ministar BiH, u poseti SAD.
13. 4. - Devalvacija dinara: 200 za marku (oko 560 dinara na crno).
14. 4. - Kolona Užičkog korpusa JNA ulazi u Višegrad, zvanično na poziv stanovnika, i zauzima branu - zapadne vlade to nazivaju agresijom (SAD sutradan prete Srbiji suspenzijom iz međunarodnih organizacija ako ne povuče snage u roku od 14 dana, ali odustaju). UNHCR kaže da u Bosni ima 134.400 izbeglica, uglavnom Muslimana i Hrvata.
15. 4. - Osnovana Armija Republike Bosne i Hercegovine.

april - Štrajk zaposlenih u Radio Beogradu, Šešelj na Dnevniku čita spisak novinara koje bi trebalo odstraniti sa državnog RTV. Mirovni projekat "Rimtutituki" beogradskih rokera (pesma "Slušaj 'vamo" s refrenom "Mir, brate, mir").
16. 4. - Košarkaški klub Partizan osvojio Kup evropskih šampiona u Istanbulu, trojkom Saše Đorđevića u poslednjoj sekundi.
16. 4. - JNA i srpske snage u potpunosti ovladale Višegradom. KEBS osuđuje Srbiju i JNA za kršenje integriteta Bosne, preti izbacivanjem.
17. 4. - Srpske snage zauzele Foču nakon višednevnog granatiranja (→ Masakri u Foči), takođe i Bosanski Šamac, napadaju Derventu.
18. 4. - Avioni sa američkom pomoći stižu 18-19-og u Sarajevo, koje je izloženo granatiranju nakon ultimatuma radio-televiziji da prekine emitovanje. Radio kaže da su JNA i srpske snage zauzele policijsku stanicu u Bratuncu. Arkanovci su ušli u Srebrenicu, do 8. maja - pljačke, paljevine i ubistva.^[9]
19. 4. - JNA bombarduje Mostar, zahtevajući povratak dvojice nestalih pilota. Narednih dana gađaju i druga mesta u zapadnoj Hercegovini i gube četiri aviona.
19/20. 4. - JNA i srpske snage preuzele kontrolu u Sanskom Mostu.
21. 4. - Jako granatiranje i borbe u Sarajevu narednih dana.
22. 4. - Radio B92 i beogradski Centar za antiratnu akciju organizovali koncert na beogradskom Trgu Republike pod sloganom "Ne računajte na nas", sa 30-50.000 prisutnih.
23. 4. - EZ na Butmiru dogovara primirje u BiH, koje odmah pada. Srpske snage odbijene od Livna.
23. 4. - UN izjavljuje da su proterani Hrvati iz Marinaca i Sarvaša kod Osijeka.
24. 4. - Pešavarskim sporazumom formirana Islamska Država Afganistan; većina mudžahedinskih grupa i delovi Nadžibulahovog režima formiraju privremenu vladu. Mudžahedini narednih dana stavljaju Kabul pod kontrolu, ali međusobne borbe su već počele.
24. 4. - Srpske snage zauzele Bosansku Krupu nakon trodnevnih borbi. Izjava Saveta bezbednosti UN zahteva od suseda BiH da prekinu mešanje (i Srbija i Hrvatska odbacuju takve tvrdnje), nema mogućnosti za mirovnjake.
26. 4. - Na Uskrs uveden makedonski denar (1:1 za jugoslovenski dinar).
26. 4. - Borbe kod Zvornika, srpske snage u kontranapadu zauzimaju nekoliko sela. Avijacija JNA gađa Busovaču, jer je tamošnja baza blokirana.

27. 4. - Proglašena Savezna Republika Jugoslavija, koju čine (Srbija i Crna Gora, proglašen je i ustav. U pratećoj deklaraciji se kaže da SRJ nema teritorijalnih pretenzija na susedne republike. Zapadni diplomatski predstavnici, osim grčkog, nisu prisutni (zamenjena Srbijom i Crnom Gorom 2003-2006 pa razdružena).
27. 4. - Predsjedništvo BiH formalno zahteva povlačenje JNA.
27. 4. - Hans-Dietrich Genscher objavljuje da podnosi ostavku, nakon 18 godina kao ministar inozemnih poslova SR Njemačke (u svibnju dolazi Klaus Kinkel, do 1998).
28. 4. - Izetbegović ipak pristaje otići na pregovore u Lisabon, u direktnim kontaktima će učestovati ministar Silajdžić.
29. 4. - U Los Angelesu izbijaju šestodnevni rasni neredi, nakon što su oslobođena odgovornosti četvorica policajaca optuženih za prebijanje kriminalca Rodneya Kinga.
29. 4. - Do sada najjače granatiranje Mostara, kao odmazda za napade na pozicije JNA, čija je kasarna blokirana u gradu. Nakon nekoliko dana obnovljeno i granatiranje Sarajeva.
29. 4. - 2. 5. - U Lisabonu nastavljeni pregovori o BiH, za neuspeh okrivljeni srpski lideri (nije ispunjeno podizanje barikada i povlačenje artiljerije).
30. 4. - BiH primljena u KEBS. Kod Brčkog dignuta u vazduh dva mosta preko Save - početak borbi za grad.

Zvornik - Srebrenica, apr.-dec. '92
Kupres, april '92
Posavski koridor, april-jun '92
Hercegovina, Dubrovnik, april-jun '92

Maj/Svibanj

1. 5. - JNA zauzima predajnik na Vlašiću (ARBiH ga povraća 1995). Sledeće večeri počinje artiljerijski okršaj u Sarajevu.
2. 5. - Jake borbe u centru Sarajeva, na Skenderiji, pošto JNA pokušava deblokirati zgrade komande Druge vojne oblasti i kluba armije, koje su napadnute. U granatiranju i tenovskoj vatri pogođeno više zgrada (zapaljena Glavna pošta). Dobrinja je odsečena od ostatka Sarajeva.
2. 5. - Alija Izetbegović i delegacija uhapšeni od strane JNA na sarajevskom aerodromu, po povratku iz Lisabona i odvedeni u Lukavicu - JNA želi da se povuče iz grada.
2. 5. - Belgijski oficir, posmatrač EZ, ubijen u Mostaru - optužena JNA.
2/3. 5. - Srpske snage kontrolišu Doboj.
3. 5. - Napad na kolonu JNA u Dobrovoljačkoj ulici: prilikom razmene predsednika Izetbegovića za generala Kukanjca i pripadnike JNA, napadnuta kolona i ubijen jedan broj vojnih lica.
3. 5. - U zračnom napadu na Slavonski Brod stradalo petero djece - ciljan je poslednji most iz Bosne preko Save.
4. 5. - Počinje Opsada Goražda.
5. 5. - Jugoslavija se odriče kontrole nad jedinicama JNA u BiH, građani SRJ se imaju povući do 19. 5..
5. 5. - Granatiran Osijek, stradala tri civila, uzbuna u Šibeniku.
5. 5. - Ruski lideri na Krimu proglasili samoupravu (otcepljenje?) od Ukrajine, ali povukli objavu već kroz nekoliko dana.
5. 5. - Izbija Građanski rat u Tadžikistanu (do 1997).
6. 5. - Sporazum iz Graca: Karadžić i Boban navodno dele Bosnu.
6. 5. - Pucano iz snajpera na podsekretara UN Marracka Gouldinga i Aliju Izetbegovića tokom obilaska Baščaršije.
6. 5. - Šešelj u selu Hrtkovci (prozvani "Srbislavci") pozvao na proterivanje Hrvata (prema optužnici ICTY).
7. 5. - Srpske snage zauzele Derventu. (Tanjug) Hrvatska i srpska strana u Bosni objavile primirje, SAD upozoravaju da neće prihvatiti sporazum nauštrb Muslimana.
8. 5. - Savezno predsedništvo smenilo 40-tak generala, gen. Života Panić novi načelnik generalštaba, komandant Druge vojne oblasti gen. Milutin Kukanjac je razrešen.
8. 5. - Srpske paravojne snage napuštaju Srebrenicu, zapaljeno je nekoliko desetina kuća i ubijeno 60 Muslimana u gradu i okolini (juče su Muslimani ubili sedmoro Srba u zasedi kod Osmače i danas predsjednika SDS-a u Srebrenici, u zasjedi kod Vidikovca).
9. 5. - Pesma Evrovizije u Malmeu: pobedila Linda Martin iz Irske, Ekstra Nena iz SRJ ("Ljubim te pesmama") je 13.
10. 5. - Novo granatiranje i borbe u Sarajevu (oštećeni autobuska stanica, mlekara, sedište Crvenog krsta...). JNA pristala da preda vojnu bolnicu, četiri kasarne i još dva objekta u Sarajevu i baze u Travniku, Zenici i Konjicu.
11. 5. - Vlade zemalja Evropske zajednice odlučile da povuku ambasadore iz Beograda na konsultacije, jer sve strane u konfliktu snose odgovornost, ali "daleko najveći udeo pada na JNA i beogradske vlasti"; sutradan isto čini i SAD. TV Sarajevo izveštava da je "40.000" izbeglica napustilo Brčko. Srpske snage zauzele Kalesiju nakon 9 dana borbi.
12. 5. - Skupština srpskog naroda u Bosni i Hercegovini u Banja Luci donela odluku o formiranju Vojske Republike Srpske (gen. Ratko Mladić postao njen zapovjednik) i proglasila petodnevno primirje. Onesposobljen predajnik Hum, TV-iji Sarajevo ostaje još samo bjelašnički; posmatrači EZ su napustili Sarajevo; pogođena železnička stanica.
12. 5. - Generalni sekretar UN Butros Gali preporučio da se štab UNPROFOR-a izmesti iz Sarajeva (otišli 17. 5.).
13. 5. - Li Hongzhi predstavio Falun Gong u Kini.
14. 5. - Nakon muslimanskog pokušaja proboja oko Ilidže, do sada najjače granatiranje Sarajeva, pogođen i hotel "Duga", sedište UN i okolne rafinerija i fabrika čokolade.
14. 5. - Janez Drnovšek je premijer Slovenije (do 2002, zatim predsednik do 2007).
15. 5. - Napadnuta kolona JNA prilikom povlačenja iz Tuzle, najmanje 50 ubijenih. Sarajevski radio tvrdi da je JNA ponela oružje sa sobom, protivno dogovoru.
15. 5. - Prekinuti svi putevi između istočnog i zapadnog dela Srpske republike.
15. 5. - Rezolucija SB UN 752: zahteva se od suseda BiH da poštuju njen integritet, povlačenje ili stavljanje pod kontrolu bh. vlade jedinica JNA i HV i raspuštanje paravojnih jedinica. Takođe se traži od Boutros-Ghalija da sastavi plan za slanje mirovnjaka i slanje humanitarne pomoći u Sarajevo.
15. 5. - Ulica Maršala Tita u Beogradu preimenovana u Srpskih vladara.
15. 5. - Još dva MiGa-21 preletela u Hrvatsku (Ivan Selak i Ivica Ivandić).
15. 5. - UNPROFOR preuzima odgovornost za Istočnu Slavoniju, srpske i hrvatske snage odlaze (JNA objavila 21-og da prekida povlačenje jer mora štititi srpske enklave od hrvatskih napada).

16. 5. - Pofalićka bitka, šifra "Grom": za muslimansku stranu, napadom prevenirano presecanje Sarajeva (linijom Pofalići – Kasarna „Maršal Tito“ – Most „Bratstvo-jedinstvo“ – Grbavica); za drugu stranu to je masakr nad Srbima u Pofalićima.
16. 5. - Nizom eksplozija uništen vojni Aerodrom Željava kod Bihaća (koštao više od 4 milijarde dolara).
17. 5. - Veći deo osoblja UN napustio Sarajevo. Organi Srpske republike BiH pozivaju izbeglice da se vrate iz Srbije i jave vojnim vlastima.
18. 5. - U Sarajevu potpisano tronedeljno primirje, za sutra predviđeno povlačenje JNA iz kasarni. Kolone automobila sa ženama i decom odlaze u pravcu Sarajeva (VRS sutradan zatvara put kod Ilidže).
20. 5. - Predsedništvo BiH proglašava JNA okupacionom vojskom, a Radovan Karadžić proglašava "opštu mobilizaciju" muškaraca od 18 do 60 i žena do 55 godina starosti.
20. 5. - SAD povukle prava sletanja JAT-u, nakon što u BiH nije omogućen slobodan prolaz humanitarnim konvojima (jedan pripadnik MKCK je ubijen 18-og). Ovih dana je i naređeno zatvaranje konzulata SRJ u Njujorku i San Francisku do 31-og i proterivanje vojnih atašea.
21. 5. - Nakon dva dana, oko 5.000 izbeglica iz Sarajeva propušteno iz Ilidže prema Splitu, nakon što je Predsedništvo BiH pristalo da dopremi hranu kasarni Maršal Tito u gradu (na zahtev Ratka Mladića) (?). Granatom zapaljena "Zetra".
22. 5. - Slovenija, Hrvatska i BiH primljene u UN. SAD smatraju da bi SRJ morala tražiti učlanjenje, nema konsenzusa za isključenje Beograda iz UN. Silajdžić traži da se primeni Poglavlje 7 Povelje UN (sankcije).
22. 5. - Suspendovane aktivnosti UNHCR u BiH, nakon otmice 11 kamiona sa hranom i lekovima.
22 - 29. 5. - Castlemorton Common Festival: kontroverzni slobodni festival i rave okuplja 20 - 40.000 ljudi, povod je za Zakon o kriminalnoj pravdi i javnom poretku 1994.
22. 5. - 19. 6. - Smrt 12 banjalučkih beba.
23. 5. - Operacija Jaguar: HV zauzela brdo Križ iznad Bibinja, blizu Zadra.
23. 5. - ARBiH povratila Kalesiju - "prvi oslobođeni grad BiH".
23. 5. - U mafijaškom atentatu ubijen italijanski istražni sudac Giovanni Falcone.
24. 5. - Kosovski Albanci na tajnim izborima izglasali Ibrahima Rugovu za predsednika "Republike Kosovo".
25. 5. - JNA suspenduje povlačenje iz Sarajeva, navodno jer se gen. Mladić protivi ostavljanju oružja za sobom (juče je napuštena kasarna Viktor Bubanj). Sefer Halilović je postavljen za komandanta TO BiH.
26. 5. - Granatiranjem zapaljeno porodilište u sarajevskom naselju Jezero. Ruski ministar Kozirev u Sarajevu, dogovorena deblokada aerodroma (bez efekta).
26. 5. - Opsada Dubrovnika: hrvatska Operacija Spaljena zemlja deblokira grad, nakon povlačenja JNA.
26. 5. - Vlada SRJ nudi UN, koje razmatraju sankcije protiv nje, saradnju u okončanju borbi u BiH.
27. 5. - Masakr u ulici Vase Miskina u Sarajevu. JNA uveče napustila kasarnu "Jusuf Džonlić" (srpska TO drži jednu polovinu do jula).
27. 5. - EZ donela odluku o delimičnom trgovačkom embargu protiv SRJ.
28. 5. - Srpska pravoslavna crkva poziva Slobodana Miloševića na ostavku, traži vladu nacionalnog jedinstva i spasa, faktički podržava opozicioni bojkot izbora; takođe podržava jedinstvo srpskog naroda i srpskih zemalja, kritikuje sankcije EZ.
29. 5. - Jako granatiranje Sarajeva, prvi put se koriste i VBR-ovi. Dubrovnik granatiran prvi put od decembra, sa zemlje i mora.
30. 5. - Rezolucija SB UN 757: ekonomske sankcije prema SR Jugoslaviji zbog nesprovođenja rezolucije 752 (Kina i Zimbabve uzdržani) - trgovački embargo, uključujući naftu, prekid vazdušnog i morskog saobraćaja, sportske, kulturne i naučne saradnje.
30. 5. - Pre glasanja o sankcijama, Milošević poslao otvoreno pismo SDS BiH u kome osuđuje bombardovanje Sarajeva i traži da odgovorne treba pozvati na odgovornost. Poziva SAD i Rusiju da donesu mir u BiH.
30. 5. - ARBiH napada kasarnu Maršal Tito a VRS Dobrinju III i Koševo. JNA napušta akademiju u Pazariću.
30. 5. - Pokrenut franko-nemački kanal kulture Arte.
Treća dekada maja - U okolini Prijedora osnovani logori Keraterm, Trnopolje i Omarska; napadnuta muslimanska sela Hambarine i Kozarac. Takođe napadnuta srpska sela oko Konjica, počinjeni ratni zločini.
31. 5. - U Prijedoru naređeno da nesrbi obilježe kuće bijelim čaršafima ili zastavama, te da na rukama nose bijele trake (od 2012. Dan bijelih traka).
31. 5. - Granatiranje Trnova, većina Muslimana zatim napušta mjesto.
31. 5. - Izbori za savezno Veće građana u SR Jugoslaviji: SPS 73, SRS 33, DPS Crne Gore 23 mesta; izbore bojkotuju DS i koalicija DEPOS (Demokratski pokret Srbije koji čine SPO, nacionalno krilo DS [kasniji DSS], GSS, Nova Demokratija) - odziv je oko 56%. Istovremeno neuspeli referendum o grbu i himni Srbije (najviše za štit sa četiri ocila i Marš na Drinu).
31. 5. - "Crni flor" - najveći antiratni protest u Beogradu.^[10]
31. 5. - Jugoslavija zamenjena Danskom na predstojećem Evropskom prvenstvu u fudbalu, tim se vraća u zemlju sa priprema.
24 - 31. 5. - JRM napustila Vis i Lastovo.

Jun/Juni/Lipanj

1. 6. - U SRJ se uvode bonovi za benzin, nestašica i nekih drugih proizvoda.

1. 6. - Objavljen izveštaj gen. sekretara UN o situaciji u BiH: situacija je složena, Hrvatska nije povukla trupe iz zemlje (neki diplomati nezadovoljni što izveštaj nije objavljen pre glasanja o sankcijama SRJ).^[11]
1. 6. - Nenad Kecmanović i Mirko Pejanović ulaze u Predsjedništvo BiH (Kecmanović već sledećeg meseca odlazi u Beograd).
1. 6. - Hrvatska je članica UNESCO.
2. 6. - Referendum u Danskoj o Mastrihtskom ugovoru: 50,7% protiv.
2. 6. - Humanitarni konvoj UN prema Dobrinji je zaustavljen paljbom, jedna osoba poginula.
3. 6. - Grupa studenata na Beogradskom univerzitetu počinje protest.
3 - 12. 6. - Masakr u Ledićima kod Trnova, ubijeno 24 Srba.
3 - 14. 6. - Zemaljski samit ili Konferencija u Riju: usvojeni su Okvirna konvencija o promeni klime i Konvencija o biološkom diverzitetu.
4. 6. - Sastanak NATO-a u Oslu: u principu pristaje da podrži mirovne operacije u Istočnoj Evropi, ako to KEBS zatraži; osuđena beogradska vlada ali i hrvatsko mešanje u BiH.
4. 6.? - Hrvatska artiljerija gađa Trebinje, a granatiranje Dubrovnika se nastavlja do 8-og.^[12]
5. 6. - Evakuacija poslednje kasarne u Sarajevu, "Maršal Tito", bez teškog oružja. Postignut sporazum o otvaranju aerodroma za humanitarne pošiljke.
6. 6. - Monika Seleš po treći put zaredom osvojila French Open.
6/7. 6. - Jako granatiranje Sarajeva, uništena napuštena kasarna "Maršal Tito", pogođeni mlekara, pekara. Oštećenje visokonaponskog voda izaziva nestanak vode, glavna pekara ne radi.
7. 6. - U Sloveniji ubijen političar Ivan Kramberger, navodno slučajno.

7 - 26. 6. - Operacija Lipanjske zore (Čagalj) - hrvatski uspjeh u dolini Neretve. Čapljina oslobođena 8-og, zapadni dio Mostara 11-og, Stolac 13-og. Operacija je praćena etničkim čišćenjem Srba, zločinima i razaranjem objekata.
8. 6. - Prvi pokušaj deblokade Sarajeva: TO BiH napada na više mesta, zauzima brdo Žuč iznad zapadnog dela grada.^[13] Zauzima Mojmilo, gubi ga sutradan. Veći deo Sarajeva bez struje i vode (struja donekle opravljena 16-og).
8. 6. - Predsednik BiH Alija Izetbegović traži od SAD vazdušne udare na srpske artiljerijske pozicije oko Sarajeva, posle trodnevnog granatiranja. (?)
8. 6. - NBS dozvoljava Dafiment banci obavljanje devizno-valutnih poslova (u registar upisana 2. 6., po drugi put).
8. 6. - Rezolucija SB UN 758: pojačana snaga i mandat UNPROFOR-a. Ovlašćeno slanje bataljona od 1.000 ljudi za preuzimanje sarajevskog aerodroma.
9. 6. - Studentske demonstracije u Podgorici osuđuju razaranje Sarajeva.
9. 6. - Sporazum JNA i HV u Cavtatu o razmeni zarobljenih i humanitarnoj pomoći za to mesto.
10. 6. - Masakr u Čemernu: u selu kod Ilijaša ubijeno 32-oje Srba.
10. 6. - Kod Mojmila, na ulazu u Sarajevo, napadnut konvoj UNPROFOR-a koji je trebao dočekati gen. MacKenzieja, čiji je zadatak da ispregovara otvaranje aerodroma.
11. 6. - Prvo zasedanje Savezne skupštine SRJ, za predsednika Veća građana izabran je Jugoslav Kostić (do 1993).
11. 6. - Beogradski taksisti protestuju, tražeći više benzina na bonove, zakačili se sa Vojislavom Šešeljem.
12. 6. - Neuspešni muslimanski kontranapad na Vracama (Juka Prazina). Karadžić najavljuje jednostrano primirje za 15-ti (potpisano 14-og uveče), traži bar 800 UN posmatrača.
12. 6. - Napad VRS na Bihać - opsada traje do avgusta 1995.
13. 6. - Klečeći protest muzičara i kompozitora ispred Predsedništva Srbije. Stejt Department savetuje Amerikancima da napuste Srbiju i Crnu Goru.
13. 6. - "Trenutak Sister Souljah": kandidat Bill Clinton tokom sastanka sa Duginom koalicijom Jesse Jacksona oštro kritikovao crnu "reptivistkinju" Sister Souljah zbog komentara u vezi nemira u Los Angelesu.

14. 6. - Hrvatske snage prelaze na lijevu stranu Neretve u Mostaru.
14 - 26. 6. - Operacija Koridor - opet uspostavljena veza između dve polovine Srpske republike BiH.
14. 6. - Litija prolazi Beogradom na čelu sa Patrijarhom Pavlom, prva posle 45 godina, za mir i protiv vlasti. Zasebni protest "Poslednje zvono", sa budilnicima, ispred Savezne skupštine.

15. 6. - Dobrica Ćosić izabran za prvog predsednika SRJ (smenjen posle nepunih godinu dana).
15. 6. - Studentski protesti 1992. u Beogradu, do 10. jula - veliko okupljanje ispred rektorata, objavljen štrajk do Miloševićeve ostavke (trajaće do 10. jula, Šešelj pokazuje pištolj studentima 9-og). DEPOS je pomerio svoj protestni sabor sa 21. juna.
15. 6. - Zajednička izjava predsednikâ Izetbegovića i Tuđmana pominje udružene vojne napore protiv "zajedničkog neprijatelja".
15. 6. - Srušena pravoslavna Saborna crkva u Mostaru.
16. 6. - U Dobrinji poginuo novinar "Mladine" Ivo Štandeker, ranjena američka fotoreporterka Jana Schneider.
17. 6. - Nakon dva mirnija dana, novo granatiranje Sarajeva. Srpske snage napadaju Dobrinju (blizu sarajevskog aerodroma).
17. 6. - Milošević primio delegaciju studenata i profesora (studentski lider Dragan Đilas): odbija studentske zahteve.
17. 6. - Sporazum o razumevanju američkog i ruskog predsednika, Buša i Jeljcina, o redukciji naoružanja (kasnije kodifikovan kao START II).
18. 6. - Rezolucija SB UN 760: iz sankcija prema SRJ izuzeta humanitarna roba (hrana, lekovi...).
18. 6. - Smrt 12 banjalučkih beba: iz medicinskog centra u Banjaluci javljaju da je 14 osoba umrlo zbog nedostatka kiseonika, od toga 11 beba. Privatni francuski konvoj stiže u Sarajevo iz Beograda sa 180 tona pomoći, nakon 53 sata putovanja; istog dana stiže UNPROFOR-ov konvoj sa posmatračima.
19. 6. - ARBiH u Sarajevu napada Nedžariće. Borbe u Dobrinji i oko aerodroma.
19 - 20. 6. - Počeci Bošnjačko-hrvatskog sukoba: neuspeli napadi HVO-a na Muslimane u Novom Travniku i Gornjem Vakufu.
19 - 21. 6. - Rat u Pridnjestrovlju: Bitka za Tighinu/Bender, na desnoj obali Dnjestra, najveći je okršaj sukoba; moldavske trupe su ušle u grad, ali su pridnjestrovske snage u kontranapadu povratile pozicije.
20. 6. - Predsjedništvo BiH proglašava ratno stanje i naređuje opštu mobilizaciju. Napadnut konvoj posmatrača koji su se povlačili iz aerodroma. Zgrada "Oslobođenja" u plamenu. Srbi napuštaju okolinu Visokog.
20. 6. - Dogovor Češke i Slovačke (Vaclav Klaus i Vladimir Mečijar) o mirnom razlazu Čehoslovačke.
20. 6. - Estonska kruna zamenjuje rublju u odnosu 1:10 (zamenjena eurom 2011).
21. 6. - Napad na Miljevački plato kod Drniša, ubijeno 40 teritorijalaca RSK. Sutradan granatiran Knin.
22. 6. - UNPROFOR preuzima odgovornost za Sektor Zapad, u zapadnoj Slavoniji.
22. 6. - U Jekaterinburgu pronađen kostur posljednjeg ruskog cara Nikolaja II i carice Aleksandre.
23. 6. - Jako granatiranje Sarajeva, ponovo nestanak struje u velikom delu grada, avioni oštetili predajnik na Bjelašnici.
23. 6. - Njujorški mafijaški bos John Gotti osuđen na doživotni zatvor.
24. 6. - Između Prnjavora i Dervente oboren prvi hrvatski MiG, sa puk. Antunom Radošem.
24. 6. - Prvi južnoosetijski rat se završava primirjem uz rusko posredovanje - područje je podeljeno između separatista i vlade, Gruzijsko-osetijski sukob je na pauzi do 2004.
25. 6. - Carrington razgovara u Strasbourgu sa Miloševićem, Tuđmanom i Silajdžićem - krivi Miloševićevu "tvrdoglavost" za pat-poziciju.
26. 6. - Finale Euro 1992 u Gothenborgu, Švedska: Danska, zamena za Jugoslaviju, pobedila je Nemačku 2:0.
26. 6. - Operacija Koridor 92: na liniji Živkovo Polje-Filomena-rječica Tolisa kod Modriče se sastali Prvi krajiški i Istočnobosanski korpus, tj. dve polovine RS. Dva dana kasnije VRS zauzima i Modriču.
26. 6. - Završetak "Lipanjskih zora" (Dan oslobođenja mostarske općine).
26. 6. - Generalni sekretar UN traži od Srba da prekinu napade na Sarajevo i stave svoje teško oružje pod kontrolu UN.
26. 6. - Vojni sud JNA u Beogradu osuđuje na smrt Martina Sabljića, Zorana Šipoša i Nikolu Čibarića za zločine u Vukovaru.
27. 6. - U Višegradu zapaljeno 70 Muslimana (Milan Lukić osuđen pred Haškim tribunalom).
28. 6. - Francuski predsednik François Mitterrand iznenada posetio Sarajevo. Dva francuska aviona sa hranom i lekovima su letela prema gradu, ali su zbog borbi oko aerodroma skrenuli u Split.
28. 6. - 5. 7. - Vidovdanski sabor 1992. - DEPOS (Demokratski pokret Srbije) organizuje proteste u Beogradu koji traže Miloševićevu ostavku, tu je i krunski princ Aleksandar Karađorđević, Patrijarh Pavle traži kraj nasilja u BiH.
29. 6. - Rezolucija SB UN 761: odobreni dodatni elementi Unprofora, 1.100 kanadskih vojnika, za bezbednost i funkcionisanje sarajevskog aerodroma, sa kojeg se povlače snage VRS, a istaknuta je zastava UN. Sleteo je jedan francuski avion sa pomoći.
29. 6. - Telohranitelj ubio alžirskog šefa države Mohameda Boudiafa.
30. 6. - Rezolucija SB UN 762: od Hrvatske se traži povlačenje na položaje od pre 21. 6., a od jedinica JNA zaostalih u Hrvatskoj, kao i srpskih teritorijalaca i paravojnih formacija da se pridržavaju mirovnog plana.
30. 6. - Studentska šetnja Beogradom (na "Vidovdanskom saboru" je znatno opao broj prisutnih).

Jul/Juli/Srpanj

1. 7. - Jugoslovenski dinar: skinuta jedna nula, vezuje se za dolar umesto za marku (zvanično 200:1), inflacija je 102%. Datum izdanja novčanica od 100 dinara (djevojka sa maramom) i 500 dinara (mladić).
1. 7. - Izdat Bosanskohercegovački dinar - vredi samo na područjima pod kontrolom ARBIH. U ovo vreme je izdat i dinar Republike Srpske, a na prostorima pod kontrolom HVO će se koristiti hrvatski dinar - svuda vredi marka.
1. 7. - Karadžić objavio da je naredio primirje.
c. 1. 7. - Američka mornarica i vazduhoplovstvo se nalaze nekoliko dana u Jadranu, radi davanja podrške humanitarnim operacijama.^[14]
1 - 2. 7. - Velike protestne šetnje u Beogradu.
1 - 13. 7. - Hrvatska Operacija Tigar: zauzimaju visove kod Dubrovnika.

2. 7. - Prvi kanadski vojnici stižu na sarajevski aerodrom, kao i tri aviona. Operacija Provide Promise traje do januara 1996, sa 12.886 letova aviona iz 21 zemlje, sa dostavljenih 159.622 tone pomoći i odvezenih 1.300 ranjenih. Borbe oko trga Pere Kosorića.
3. 7. - Herceg-Bosna donosi odluku "o privremenom ustrojstvu izvršne vlasti i uprave na području HZ HB" - Mate Boban u Grudama proglašava samoupravu (SAD izjavljuju 6-og da se protive tom pokušaju). Ministar obrane BiH Jerko Doko izjavljuje da će HVO biti pod jedinstvenom komandom sa snagama BiH.
3. 7. - Posrednik lord Carrington u Sarajevu: Izetbegović ne želi etničke regione a Karadžiću bi oni bili samo osnova za pregovore.
3. 7. - Milan Panić, mandatar savezne vlade, stigao u Beograd, nakon što su ga vlasti SAD izuzele od sankcija prema SRJ.
6. 7. - Operacija Koridor 92: VRS zauzima Derventu (Dan oslobođenja je 4. 7.).
6-29. 7. Kriza razoružanja Iraka: iračka vlada odbija pristup posmatračima UN u Ministarstvo poljoprivrede, ovi neko vreme "kampuju" ispred zgrade.
6-7. 7. - Samit G-7 u Minhenu: ne treba isključivati vojna sredstva za ispunjenje humanitarnih ciljeva u BiH.
7. 7. - Policija uveče sprečila studentsku šetnju do Miloševićeve rezidencije, studenti tokom noći blokirali više punktova u Beogradu. Farmeri sutradan blokiraju puteve severno od Beograda - traže više cene žita i više dizela (Vidovdanski sabor je završen 5-og).
8 - 10. 7. - Sastanak KEBS u Helsinkiju: suspendovano članstvo SRJ, jer je okrivljena za agresiju prema susedima (mandatar Panić je tražio da se odluka odloži za 100 dana). Sastanak Izetbegović-Buš 9-og. Buš šalje dva broda u Jadran, isključuje slanje vojnika. WEU i NATO su na margini sastanka dogovorili slanje mornarice za nadzor embarga.
9. 7. - Skupština Srbije usvaja niz zakona kojima se "Miloševiću daje kontrola nad ekonomijom".^[15]^[16] Studenti ponovo šetaju gradom, Šešelj im nakon koškanja ispred skupštine pokazuje pištolj.
9. 7. - UN u Beogradu postigao sporazum sa predsednikom RSK Goranom Hadžićem o povratku "ružičastih zona" UNPA pod hrvatsku kontrolu.
10. 7. - Manuel Noriega osuđen na 40 godina zatvora u Majamiju, zbog trgovine drogom.
11. 7. - Ofanziva srpskih snaga na Goražde.
12. 7. - Zločini nad Srbima u okolini Srebrenice.
13. 7. - Bos. Srbi zauzimaju Odžak. Sarajevo bez struje.
13. 7. - Rez. SB UN 764: UNPROFOR na sarajevskom aerodromu pojačati za 500 ljudi, reafirmiše se da se sve strane moraju pridržavati Ženevskih konvencija i da će svi koji čine ili naređuju njihovo kršenje biti pojedinačno odgovorni (osnova Haškog tribunala).
13. 7. - Laburista Yitzhak Rabin je novi premijer Izraela, nakon Yitzhaka Shamira iz Likuda (do atentata 1995).
14. 7. - Milan Panić, američki biznismen srpskog porekla, postao prvi premijer SR Jugoslavije; uzima i resor odbrane - njegova politika je suprotstavljena Miloševićevoj, smenjen je krajem godine.
15. 7. - Granata ubila osam izbjeglica na igralištu u Slavonskom Brodu. Nemačka šalje jedan razarač u NATO-ovu operaciju nadzora u Jadranu - prva inostrana nehumanitarna misija te zemlje od svetskog rata.
16. 7. - Počinje operacija Maritime Monitor: brodovi NATO i Zapadnoevropske unije nadgledaju na Jadranu sprovođenje sankcija protiv SRJ (prva takva operacija od Drugog svetskog rata); u novembru je zamenjuje operacija Maritime Guard. VRS odsekla Bosanski Brod.
17. 7. - U Londonu dogovoreno 14-dnevno primirje u BiH, od 19-og, i stavljanje teškog oružja pod kontrolu UN.
17 - 20. 7. - 39. Pulski filmski festival, prvi u samostalnoj Hrvatskoj: Zlatna arena za film "Priča iz Hrvatske"^[17].
19. 7. - Premijer SRJ Milan Panić u poseti Sarajevu.
19. 7. - Italijanska mafija ubila još jednog sudiju, Paola Borsellina; u eksploziji auto-bombe je poginulo i petoro policajaca iz pratnje.
20. 7. - Zbog jakih borbi, uprkos primirju dogovorenom pred EZ, na jedan dan suspendovan vazdušni humanitarni most prema Sarajevu.

21. 7. - Tuđman i Izetbegović potpisuju u Zagrebu Sporazum o prijateljstvu i suradnji Hrvatske i BiH.
21. 7. - Gen. Lewis MacKenzie, komandant operacija UN u Sarajevu, tvrdi da sve strane krše pravila ratovanja.
21. 7. - Carrington u Beogradu: lideri Krajine odustaju od zahteva za nezavisnost kao preduslova za pregovore sa Hrvatskom.
21. 7. - Zaključeno je primirje u Ratu u Pridnjestrovlju.
23. 7. - Konvoj od oko 7-10.000, uglavnom muslimanskih, izbeglica iz Bosanskog Novog krenuo prema Karlovcu (deo izbeglica je zatim prevezen vozovima u Nemačku).
23. 7. - Abhazija proglasila nezavisnost od Gruzije - sledećeg meseca izbija rat.
25. 7. - 9. 8. - Olimpijada u Barceloni. Debituju Slovenija (2 bronze u veslanju), BiH, i Hrvatska (medalje: muška košarka srebro, teniseri dve bronze - Goran Ivanišević pojedinačno i u dublu sa Prpićem). Iz SR Jugoslavije smeju nastupiti samo pojedinci pod naslovom nezavisnih učesnika (medalje osvajaju Jasna Šekarić [srebro], te Aranka Binder i Stevan Pletikosić [bronze], svi u streljačkim disciplinama).

26. 7. - Izdvajanjem iz DS nastaje Demokratska stranka Srbije, na čelu sa Vojislavom Koštunicom.
27. 7. - Mirovnjaci iz Francuske, Egipta i Ukrajine počinju zamenu kanadskih na sarajevskom aerodromu. Nastavak razgovora u Londonu - do 29-og, Silajdžić odbija razgovore dok se ne prekinu borbe.
29. 7. - U Sarajevo iz Splita stiže UNHCR-ov konvoj od 25 kamiona, do sada najveći. Zakon u Srbiji otežava organizovanje demonstracija. Panić u Londonu potvrđuje postojanje srpskih logora, nazivajući ih sramotom (ranije je Krajišnik tražio puštanje Srba iz muslimanskih i hrvatskih logora). Telefonske veze sa Sarajevom u prekidu.
30. 7. - Ofanziva ARBiH oko Sarajeva, aerodrom nakratko zatvoren 31-og zbog granatiranja.
31. 7. - "Politika" štrajkuje zbog pokušaja podržavljenja - prvi put nakon 1944. da novine nisu izašle.
31. 7. - Karadžić kaže da BiH kao država ne postoji, poriče postojanje srpskih logora, Srbi bi bili srećni delićem hrvatske obale uz Crnu Goru.
31. 7. - Gruzija primljena u UN.

Avgust/August/Kolovoz

1. 8. - Izdate nove novčanice od 1000 dinara (Nikola Tesla) i 5.000 dinara (Ivo Andrić).
1. 8. - Evakuacija siročića autobusom iz Sarajeva, dve bebe stradale od snajpera.
2. 8. - Izbori u Hrvatskoj, prvi posle neovisnosti: parlamentarni (apsolutna većina za HDZ, 85 mandata) i predsjednički (Franjo Tuđman skoro 57%).
3. 8. - U Jovanici kod Gornjeg Milanovca pronađeno arheološko nalazište iz ranog paleolita, ašelska kultura.

4. 8. - Savet bezbednosti UN zahteva slobodan pristup Crvenom krstu i drugima agencijama svim logorima i zatvorima, nakon izveštaja o "srpskim konc-logorima" (Keraterm, Omarska, Manjača, Trnopolje). Sarajevski aerodrom zatvoren na tri dana zbog granatiranja. Prekinut vodovod na Ilidži, veći deo Sarajeva nema vodu, jake borbe sledeće noći.
5. 8. - Međunarodni komitet Crvenog krsta: sve tri strane u BiH imaju centre za pritvor u kojima se krše ljudska prava.
6. 8. - Vatikan podržava intervenciju u BiH, kako bi se razoružali "oni koji bi da ubijaju".
7. 8. - Guardian objavljuje reportažu iz "istražnog centra" Omarska. Veći deo Sarajeva bez struje, što povlači i nestanak vode.
7. 8. - Rez. SB UN 769: odobreno pojačanje snage i mandata Unprofora.
7. 8. - Hrvatske obrambene snage (Blaž Kraljević) zauzimaju delove opštine Trebinje.
8. 8. - Aleksa Buha, ministar ino. poslova SrR BiH, izjavio u Beogradu da su Srbi u inostranstvu ponudili da učestvuju u kamikaze misijama po Evropi u slučaju "zapadne agresije" (NY Times).
8. 8. - Finale olimpijskog košarkaškog turnira: američki Dream Team je pobedio Hrvatsku sa 117:85.
9. 8. - Blaž Kraljević, komandant HOS Hercegovine i general ARBIH, i još osam pripadnika HOS poginuli u sukobu sa HVO u Kruševu kod Mostara.
9 - 10. 8. - Paddy Ashdown obišao logore Kula kod Sarajeva i Manjača: loši uslovi ali nema sistematske torture ni ubijanja.
10. 8. - Tuđman podržava zapadnu intervenciju u BiH, koja bi trebala imati tri teritorijalne jedinice, strahuje od islamskog fundamentalizma.
12. 8. - Srpska Republika Bosna i Hercegovina promenila ime u Republika Srpska. Evakuacija 300 žena i dece iz Sarajeva, prema sporazumu RS, UNPROFOR i Dečije ambasade.
12. 8. - Završena hrvatska Operacija Oslobođena zemlja u zaleđu Dubrovnika.
12. 8. - Završen nacrt Severnoameričkog sporazuma o slobodnoj trgovini (NAFTA) - ratifikovan 1993, uz dodatke, na snazi 1994-2020.
13. 8. - Savet bezbednosti UN donosi rezolucije 770 i 771: prvom se na osnovu poglavlja VII Povelje Ujedinjenih nacija zahteva prekid borbi u BiH, slobodan pristup logorima i zatvorima i olakšanje dostave humanitarne pomoći, ako treba i silom (Kina, Indija i Zimbabve uzdržani). Drugom se osuđuju masovna kršenja humanitarnog prava i prvi put pominje "etničko čišćenje".
13. 8. - Poseta premijera SRJ Panića Sarajevu, snajperom ubijen američki TV producent iz pratnje.
13. 8. - SRJ, premijer Panić, priznaje Sloveniju.
13. 8. - Lawrence Eagleburger je v.d. državnog sekretara SAD, nakon Jamesa Bakera.

14. 8. - Kod osječkog naselja Nemetina najveća razmena zarobljenika, po Budimpeštanskom sporazumu premijera SRJ i RH od 7. 8. (kasnije Dan sjećanja na zatočene i nestale tijekom Domovinskog rata).
14. 8. - Počinje Rat u Abhaziji: gruzinske snage su poslate da povrate kontrolu nad Abhazijom, separatistička vlada je napustila Suhumi četiri dana kasnije.
15. 8. - Prvi konvoj UNHCR stigao u Goražde. Srbi optužuju da je doneseno i oružje odn. da su muslimanski borci upotrebili konvoj kao štit.
15 - 28. 8. - Operacija Krug: ARBiH oslobađa lijevu obalu Drine kod Goražda.
17. 8. - U granatiranju zapaljen sarajevski hotel Europa.
18. 8. - Uspostavljeni diplomatski odnosi SAD sa Slovenijom, Hrvatskom i BiH. Oko 1.000 žena i dece je evakuisano iz Sarajeva prema Beogradu. Sarajevski aerodrom zatvoren dva dana nakon što je kod Kiseljaka pucano na britanski avion.
19. 8. - Delegacija KEBS u Beogradu - posmatrači su poslani u Vojvodinu, Sandžak i na Kosovu.
20. 8. - c. Ofanziva ARBiH protiv sarajevskog obruča, u pravcu Visokog. U granatiranju zapaljena zgrada bosanskog parlamenta.
21. 8. - Masakr na Korićanskim stijenama - ubijeno oko 200 Muslimana i Hrvata, bivših zatvorenika logora Trnopolje. Izaslanik UN za istraživanje kršenja ljudskih prava u bivšoj Jugoslaviji Tadeusz Mazowiecki stigao u Zagreb.
22. 8. - Američki obaveštajni zvaničnici: u srpskim logorima bilo ubistava i mučenja, bez dokaza za sistematska ubijanja.
25. 8. - Pogođen humanitarni avion koji je poletao iz Sarajeva, ranjeno pet mirovnjaka i novinar BBC Martin Bell.
25. 8. - Eric Clapton objavio album Unplugged.
25/26. 8. - U granatiranju zapaljena Gradska vijećnica u Sarajevu, izgorio veći dio knjižnog fonda i dokumenata.
26-27. 8. - Mirovna konferencija u Londonu povodom Bosne i Hercegovine: obećano da će se prekinuti opsade gradova, raspustiti logori i staviti teško oružje pod nadzor UN; Karadžić bi prepustio 20% osvojene teritorije. Sukob Miloševića i Panića. Lord Owen je novi pregovarač EZ, nakon ostavke Lorda Carringtona.
27. 8. - Operacija Southern Watch: uspostavljena zona neletenja na jugu Iraka.
28. 8. - U granatiranju Sarajeva pogođeno Predsjedništvo.
28. 8. - Zapadnoevropska unija i NATO će staviti 5000 vojnika na raspolaganje UN, sporazum o strožijem sprovođenju sankcija na Jadranu i Dunavu.
29. 8. - Karadžić objavljuje da diže opsadu Goražda, ARBiH sutradan javlja da je izvršila proboj opsade. Talas srpskih izbeglica iz okoline grada, nakon povlačenja VRS.
30. 8. - Jedanaest civila stradalo na pijaci na Alipašinom polju.
31. 8. - Radikali tražili glasanje o poverenju saveznom premijeru Paniću, ali SPS podeljen.
avgust - Savezni premijer Milan Panić smenio pomoćnika ministra unutrašnjih poslova Mihalja Kertesa, zbog "neslaganja sa planom vlade o zabrani etničkog čišćenja u Jugoslaviji" (u vezi Hrtkovaca).
avgust, zadnja dekada - Uragan Andrew, kategorije 5, pustoši Bahame i jug SAD.

Septembar/Rujan

1. 9. - Izdate novčanice od 10.000 dinara (djevojčica) i 50.000 dinara (dječak).
2. 9. - Prva partija šahovskog meča Fišer–Spaski, kojeg na Svetom Stefanu organizuje Jezdimir Vasiljević, "Gazda Jezda".
2. 9. - ARBiH napada srpske položaje kod Goražda.
3. 9. - Italijanski avion sa humanitarnom pomoći oboren kod Jasenika, blizu Konjica, iznad teritorije HVO - suspendovani letovi.
3. 9. - Sastavljena Konvencija o hemijskom oružju (na snazi od 1997).
4. 9. - Milanu Paniću nije izglasano nepoverenje.
6. 9. - Hrvatske snage zahtevaju od vlade BiH da povuku svoje jedinice iz zapadnih delova Sarajeva.
7. 9. - Građanski rat u Tadžikistanu: predsednik Rahmon Nabijev podnosi ostavku na nišanu. U novembru na čelo zemlje dolazi Emomali Rahmonov.
8. 9. - Ubijena dvojica francuskih pripadnika UNPROFOR-a - konvoj je uleteo u okršaj ARBiH i VRS kod sarajevskog aerodroma. Oko polovine grada ima struju, nema vode.
9. 9. - Na zagrebačkom aerodromu zaplenjen iranski avion sa oružjem umesto humanitarne pomoći za BiH, po dojavi SAD (iranskih letova je bilo i ranije).
10. 9. - SAD optužuju vazduhoplovstvo bosanskih Srba da su koristili humanitarne letove kao štit (odn. protestuju jer srpski avioni prate humanitarne letove?).
10. 9. - Vladislav Jovanović, savezni ministar ino. poslova, dao ostavku jer optužuje Panića da deluje protiv srpskih interesa.
11. 9. - Dogovor u principu između Hrvatske i SRJ o otvaranju autoputa Beograd-Zagreb i povlačenju jugoslovenske vojske sa Prevlake.
12. 9. - Rok za koncentraciju srpskog teškog oružja radi nadzora UN (Sarajevo, Goražde, Bihać, Jajce).
12. 9. - U Peruu uhvaćen Abimael Guzmán, lider Sendera Luminosa.
14. 9. - Ustavni sud BiH presudio da je Hrvatska zajednica Herceg-Bosna nezakonita.
14. 9. - Rezolucija SB UN 776: UNPROFOR ojačan za 5000 ljudi, radi zaštite humanitarnih konvoja i drugih humanitarnih aktivnosti. Napad VRS na Aziće (?) kod Sarajeva, grad je jako granatiran.^[18]
15. 9. - Pismo Vensa i Ovena Karadžiću u kome se žale na jučerašnje bombardovanje Bihaća i okolnih mesta (Bosanski Srbi jedini imaju vazduhoplovstvo).
pol. septembra? - Potpuno presečena voda i struja Sarajevu.

16. 9. - Crna sreda: britanska konzervativna vlada morala izvesti funtu sterlinga iz Evropskog mehanizma deviznog kursa, jer se nije mogla održati iznad donjeg limita (George Soros zaradio milijardu dolara kladeći se na pad funte). Iz mehanizma je ispala i lira.
16. 9. - Skupština Republike Srpske se izjasnila za savez sa SRJ.
18. 9. - Nova runda pregovora u Ženevi. Napad VRS iz pravca Vogošće, na severu Sarajeva; snage ARBiH su potisnute tu i kod Stupa, na zapadu.
19. 9. - Rezolucija SB UN 777: SRJ ne može automatski nastaviti članstvo SFRJ u UN, preporučuje se Generalnoj skupštini da SRJ mora ponovo zatražiti članstvo (GS isključuje SRJ tri dana kasnije).
19. 9. - Protesti srpskih žena i dece zaustavili konvoj UN prema Srebrenici. Juka Prazina odbija komandu Sefera Halilovića.
20. 9. - Francuski referendum o Maastrichtskom sporazumu je prošao sa 51%. "Malo da" i dansko "ne" prošlog juna označavaju kraj lagodne evropske integracije i istaknutiji euroskepticizam.
23. 9. - Aneks ranijem sporazumu između BiH i Hrvatske, uspostavljen komitet zajedničke odbrane.
23. 9. - Test DIVIDER operacije Julin u Nevadi je poslednji američki nuklearni test.
25. 9. - Otvoren Kanal Rajna-Majna-Dunav.
26. 9. - Kopredsednici mirovne konferencije Vens i Oven izjavili da su čuli opis marša "3 do 4 hiljade" proteranih Muslimana preko linije fronta u Travnik, dva dana ranije (iz Bosanskog Petrovca, kao odmazda za ubistvo 16 Srba).
30. 9. - Predsednici SRJ i Hrvatske, Dobrica Ćosić i Franjo Tuđman, potpisali u Ženevi sporazum o normalizovanju odnosa između dve države i povlačenju JNA sa Prevlake do 20. 10..
30. 9. - Proterivanje Muslimana sa Grbavice - 150-200 osoba.
30. 9. - Philippe Morillon imenovan za komandanta UNPROFOR u BiH.
30. 9. - Oko 1.000 hrvatskih izbeglica se pokušalo vratiti na područje pod srpskom kontrolom blizu Osijeka.
30. 9. - U Beogradu osnovan Radio Indeks.

Oktobar/Listopad

1. 10. - U SAD počeo je s radom Cartoon Network.
1. 10. - Više od 1.500 logoraša iz Trnopolja stiglo u Karlovac.
2. 10. - Američki predsednik Buš izjavio da je spreman upotrebiti silu kako bi se sprovela buduća zabrana vojnih letova u BiH, nakon izveštaja o dejstvima bosanskih Srba.
2. 10. - Masakr u Carandiruu, ubijeno 111 robijaša tokom i nakon pobune u zatvoru u Sao Paulu.
3. 10. - Nastavljeni humanitarni letovi za Sarajevo, nakon jednomesečne pauze.
3. 10. - Sinéad O'Connor pocepala papinu sliku u TV emisiji Saturday Night Live, protestujući protiv slučajeva zlostavljanja dece.
4. 10. - U Rimu je potpisan mirovni sporazum kojim je nakon 15 godina završen Građanski rat u Mozambiku. Žrtava je bilo preko milion, uključujući od gladi. Mirovnjaci iz UNOMOZ-a su prisutni do 1995, RENAMO obnavlja gerilske aktivnosti 2013.
4. 10. - Izraelski avion, El Al Flight 1862, pao u Amsterdamu, poginulo 43.
5. 10. - Jako granatiranje Sarajeva, pogođene zgrade Elektroprivrede, trg Pera Kosorića, Holiday Inn, Pošta, predajnik na Humu...

6. 10. - Vojska Republike Srpske (VRS) zauzela strateški značajan Bosanski Brod (Sarajevo smatra da su ga Hrvati prepustili) - borbe se nastavljaju oko Brčkog, Orašja i naročito Gradačca.
6. 10. - Rezolucija SB UN 779 (u vezi Hrvatske): pozdravlja se deklaracija predsednikâ od 30. 9. (npr. da svi raseljeni imaju pravo na povratak i da su ništavne izjave o imovini date pod prinudom), uzbunjeni su zbog novih izveštaja o etničkom čišćenju u UNPA područjima. Istog dana Rezolucija SB UN 780: ovlašćen Generalni sekretar da formira Komisiju eksperata koji će ispitati informacije o kršenju Ženevskih konvencija (petorica eksperata imenovani 26. 10.).
9. 10. - Rezolucija 781 SB UN: zabrana vojnih letova iznad BiH (izuzimajući Unprofor), još se ne predviđa sila za sprovođenje. HVO i ARBiH nakratko presekle srpski koridor na potezu Gorica kod Brčkog.
11. 10. - Referendum o vanrednim izborima u Srbiji - nedovoljan odziv.
11. 10. - Fidei depositum: papa izdao Katekizam Katoličke crkve.
12. 10. - Kairski zemljotres izaziva razaranja i 545 mrtvih.
12 - 18. 10. - Četrnaesti nacionalni kongres KP Kine: ističe "gradnja Socijalizma sa kineskim karakteristikama", Pokrenut je novi reformski proces u pravcu uspostavljanja modernog korporativnog sistema.^[19]
13. 10. - Karadžić pristaje da Vojska RS prizemlji avione (nudi prebacivanje u SRJ, ali banjalučki komandant to odbija).
13. 10. - Okršaj policije sa Albancima u Prištini.
13. 10. - Britanska vlada objavljuje plan zatvaranja jedne trećine jama rudnika uglja, sa 31.000 rudara.
14. 10. - U Sarajevu ponovo ima gasa posle deset dana.
15. 10. - Prvi britanski kontigent, od 2400 vojnika, poslat u Hrvatsku.
16. 10. - ARBiH u Sarajevu blokirala humanitarcima put sa aerodroma, plašeći se srpskog "tenkovskog napada" (do 18-og).
16. 10. - Predsednik SRJ Ćosić apeluje na Miloševića da podnese ostavku.
18. 10. - U granatiranju Sarajeva, nakon relativno tihe sedmice, oštećen glavni mlin.
19. 10. - Sastanak predsednikâ Ćosića i Izetbegovića u Ženevi, obećavaju poništavanje etničkog čišćenja i kažnjavanje zločinaca.
19. 10. - Republička policija zauzima zgradu saveznog MUP-a u Beogradu.
20. 10. - Muslimansko-hrvatski sukob u Vitezu, sutradan i u Novom Travniku.
20. 10. - Jedinice JNA napustile dubrovačko ratište na osnovu dogovora sa Hrvatskom i Unproforom, polustrvo Prevlaka pod kontrolom posmatrača UN.
20. 10. - Ćosić i Tuđman potpisuju još jedan sporazum u Ženevi.
20. 10. - Madonna objavila peti album, Erotica a sutradan i knjigu Sex.

21. 10. - Odlukom Predsjedništva BiH formiran Peti korpus Armije RBiH.
22. 10. - Sjeverinski masakr - 16 građana Srbije, Muslimana, iz sela Sjeverin, oteto iz autobusa na teritoriji BiH i ubijeno kod Višegrada (Milan Lukić osuđen 2002).
22. 10. - Objavljeno da je otkrivena lokacija masovne grobnice na Ovčari.
24. 10. (i ovih dana) - VRS granatira Brčko i Jajce i napreduje ka Gradačcu, dok HVO napada Prozor; kod Trebinja borbe srpskih i hrvatskih snaga.
24. 10. - Predsednik Ćosić raspisao vanredne savezne izbore za 20. 12. Skupština Srbije 27. 10. odobrava amandman kojim se omogućuju vanredni republički izbori.
25. 10. - Srbi u zapadnoj Slavoniji blokirali otvaranje auto-puta Beograd-Zagreb za civilni saobraćaj, tj. konvoje novinara iz Beograda i Zagreba koji su se trebali sastati u Okučanima.
26. 10. - HVO zauzima Prozor i proteruje muslimansko stanovništvo.
26. 10. - Operacija Vlaštica: HV zauzima kotu iznad Dubrovnika.
28. 10. - Ženevski pregovarači Vens i Oven predstavili nacrt ustava BiH: federalna struktura nalik švajcarskoj, sa 7 do 10 regiona, ali ne po etničkoj osnovi (početkom naredne godine konkretizovano u Vens-Ovenov plan). Srpska strana odbija.
28. 10. - Boris Jeljcin zabranjuje kao neustavan novoosnovani Front nacionalnog spasa, savez komunista i nacionalista - Ustavni sud u februaru obara zabranu.
29. 10. - U sklopu operacije Vrbas, VRS zauzela Jajce - većina stanovništva beži u Travnik i Zenicu, deo izbeglica izložen granatiranju.
31. 10. - Granatiranje Sarajeva, preko 30 mrtvih.
31. 10. - Papa Ivan Pavao II. priznao grešku crkve u vezi tretmana Galileo Galileja.

Novembar/Studeni

1. 11. - UNICEF-ov konvoj stigao iz Srbije u Sarajevo - ali vlasti BiH ne prihvataju robu proizvedenu u Srbiji.
2. 11. - Najavljena optužba protiv ministra za snabdijevanje BiH Alije Delimustafića za nelegalni prijenos državnih fondova.

3. 11. - Predsednički izbori u SAD: izabran je demokrat Bill Clinton, nakon 12 godina Reagana i Busha - 43 prema 37,5% glasova, 32+1 prema 18 država, 370 prema 168 elektorskih glasova. Nezavisni kandidat Ross Perot je dobio 18,9% glasova.
- Demokrati zadržali većine u oba doma Kongresa (do preokreta 1994). Među novim članovima su Dianne Feinstein (Senat), Jerry Nadler i Jim Clyburn (Dom).
3. 11. - Milan Panić prošao na glasanju o nepoverenju: 18:17 protiv predloga u Veću republika, dan nakon potvrdnog glasanja u Veću građana.
3. 11. - Prvi album Rage Against the Machine.
30. 10. - 4. 11. - U Osetinsko-inguškom sukobu na istoku Sjeverne Osetije stradalo do 600 ljudi.
5. 11. - U Beogradu završen revanš u kome je Bobby Fischer pobedio Spaskog.
6. 11. - Član Predsjedništva Republike BiH Stjepan Kljuić podnio ostavku na ovu funkciju.
6. 11. - Ponovo je sprečen prolaz konvoja UNHCR u Srebrenicu.
6. 11. - Bit Pazarski incident: albansko-makedonski neredi u Skopju, nakon glasina da je uhapšeni albanski dečak stradao - došlo je do pucnjave sa mrtvima. Predsednik Gligorov sledeće nedelje traži trupe UN.
8. 11. - Izdat je nalog za hapšenje Juke Prazine, optužen je za krijumčarenje, uključujući narkotika.
8 - 13. 11. - "Mitrovdanska ofanziva": hrvatsko-muslimanski (kontra)napad na položaje VRS kod Mostara. VRS ovih dana napada Gradačac, Olovo, Maglaj...
10. 11. - Rezolucija SB UN 786: 75 osmatrača zabrane vojnih letova iznad BiH, usled čestih izveštaja o njenom kršenju.
10. 11. - Prvi američki mirovnjaci stižu u Hrvatsku - uspostavljaju MASH jedinicu u Zagrebu.
11. 11. - Crkva Engleske dozvoljava ženama da postanu njeni svećenici.
12. 11. - Ćosićevo pismo Boutros Ghaliju: preti da će se VJ vratiti u BiH ako HV ne prekine ofanzivu na istočnu Hercegovinu. U BiH bi trebalo da započne primirje, prvo koje su potpisali vojnici, ali ima dosta kršenja.
15. 11. - Na izborima u Litvaniji većinu dobija Demokratska radnička partija - prvi put da se bivši komunisti vrate na vlast. Algirdas Brazauskas će postati prvi izabrani predsednik (do 1998, premijer 2001-2006).
16. 11. - Rezolucija SB UN 787: traži se poštovanje integriteta BiH, naročito se osuđuju bosanskosrpske snage zbog nepoštovanja ranijih rezolucija, traži se povlačenje Hrvatske vojske iz BiH (nije prihvaćen zahtev muslimanskih zemalja za slanje trupa). Pojačavaju se sankcije protiv SRJ (blokada na Dunavu i Jadranu), u koju se dosta krijumčare nafta i derivati.
17. 11. - Ostvarena prva hrvatska internetska veza prema svijetu, u sklopu tadašnjeg projekta a današnje ustanove CARNet.
19. 11. - Konvoj UN dopremio humanitarnu pošiljku u Bosansku Krupu, uz razmenu paljbe sa srpskim snagama (prvi put od kada je to dozvoljeno; ranije je pucano na britansku patrolu kod Viteza 7. 11., na šta su oni odgovorili).
19. 11. - Vance i Owen u Kninu, bez dogovora sa srpskom stranom u vezi povlačenja iz nekih područja i razoružanja.
19. 11. - Komitet Saveta bezbednosti UN odobrio slanje opreme beogradskoj TV stanici Studio B (vlast će je oduzeti u decembru), kao i TV Politici. Savezna vlada je dala republičke frekvencije ovim stanicama.
20. 11. - Gen. Janko Bobetko imenovan je načelnikom Glavnoga stožera Hrvatske vojske (do 1995).
20. 11. - Zamak Windsor pogođen požarom u kojem stradaju neprocjenjiva umjetnička djela.
20. 11. - Artiljerijski napad VRS na Travnik.
22. 11. - Operacija Maritime Guard/Sharp Fence: brodovi NATO-a i Zapadnoevropske unije sprovode pomorsku blokadu SRJ, počinje pretraga brodova na ulazu u teritorijalne vode.
25. 11. - Čehoslovački federalni parlament donosi odluku o podjeli Čehoslovačke na Češku i Slovačku od 1. januara.
27. 11. - Drugi pokušaj vojnog udara u Venecueli ove godine.
28. 11. - Prvi UN-ov humanitarni konvoj stiže u Srebrenicu, nakon što su ga srpski civili blokirali tri dana.
ca. 28. 11. - Borbe na severu Bosne, oko srpskog koridora.

Decembar/Prosinac

1. 12. - Savezni premijer Milan Panić istakao kandidaturu za predsednika Srbije, protiv Miloševića, ali nedavno usvojeni zakon zahteva jednogodišnje stanovanje u Srbiji (izborna komisija ga diskvalifikuje 3-ćeg i 6-tog ali Vrhovni sud mu odobrava 5-tog i 9-tog).
1. 12. - Komisija za ljudska prava UN osudila bosanske Srbe kao najodgovornije za zločine u BiH (od 53 člana samo SRJ protiv).
1. 12. - Opet prekinuti humanitarni letovi za Sarajevo, jer je američki avion pogođen puščanom vatrom (do 21-vog).
3. 12. - Nil Papvort poslao prvu SMS poruku: Merry Christmas.
3. 12. - UN izbrojao 1.284 srpske granate pale na Sarajevo, sutradan još 1.480.
3. 12. - Rezolucijom 794 Saveta bezbednosti UN dozvoljeno koaliciji na čelu sa SAD (UNITAF) da dopremi humanitarnu pomoć i uspostavi mir u Somaliji.
3. 12. - Sukob policije i prodavaca cigareta na prištinskoj pijaci, ubijen jedan Albanac.
5. 12. - Snage VRS zauzele sarajevsko (ilidžansko) naselje Otes posle petodnevnih borbi; preimenovano u Zoranovo po poginulom pukovniku Zoranu Borovini.
6. 12. - Operacija Koverta, kontraofanziva ARBiH na zapadu i severu Sarajeva, grad je i dalje granatiran, nestaje struje.
6. 12. - Masa hinduskih demonstranata ruši džamiju Babri Masjid u gradu Ayodhya u državi Uttar Pradesh, pokrećući tako val krvavih hindusko-muslimanskih sukoba i nereda širom Indije, sa oko 2.000 žrtava.
6. 12. - Milan Kučan reizabran za predsednika Slovenije.
7. 12. - Kontraofanziva ARBiH oko Sarajeva.
9. 12. - ARBiH zauzima kotu 850 na brdu Žuč kod Sarajeva.
9. 12. - Princ Charles i princeza Diana od Walesa objavljuju rastavu.

9. 12. - UNITAF, Operacija Restore Hope: američki marinci se iskrcavaju u Somaliji, dočekuje ih "medijski cirkus".

Viktor Černomirdin

9 - 14. 12. - Začetak ustavne krize u Rusiji: Kongres narodnih deputata odbija Jeljcinov predlog Jegora Gajdara za premijera. Jeljcin ne uspeva oduzeti kvorum Kongresu, postignut je sporazum o ustavnom referendumu na proleće a za premijera je izabran Viktor Černomirdin (do 1998).
11. 12. - U tjedniku Globus se pojavljuje tekst Hrvatske feministice siluju Hrvatsku, napad na "Vještice iz Rija". Napadi na njih će trajati i tokom sledeće godine.
11. 12. - Rezolucija SB UN 795: odobreno slanje 700 mirovnjaka u Makedoniju, na granicu sa Albanijom i SRJ.
12. 12. - Zemljotres pogađa indonežansko ostrvo Flores, praćen je cunamijem - 2.500 mrtvih.
13. 12. - Vojnici potpisali još jedno primirje, predviđena tri koridora u području Sarajeva - borbe se nastavljaju.
14. 12. - Predsednik SRJ Dobrica Ćosić podržao kandidaturu Milana Panića.
14. 12. - Masakr u Bjelovcu: ARBiH ubila srpske civile u selu kod Bratunca, talas srpskih izbeglica napušta kraj narednih dana.
14. 12. - Iz logora Manjača je pušteno 1.008 zatvorenika (logor se zatvara 18-tog), ali nisu pušteni obećani zatvorenici iz muslimanskih i hrvatskih logora (Muslimani oslobađaju 111 zatvorenih 23-ćeg).
14. 12. - UNPROFOR prvi put potvrđuje da je Hrvatska vojska prisutna u BiH.
14. 12. - Prestaje članstvo SFRJ u MMF, preuzimaju ga države naslednice.
14. 12. - Nemački ministar telekomunikacija Christian Schwarz-Schilling daje ostavku zbog neaktivnosti te zemlje po pitanju BiH.
16. 12. - Konferencija ministara u Ženevi: državni sekretar Eagleburger kaže da će Washington slediti agresivniju politiku - sprovođenje zone neletenja u BiH i preispitivanje embarga na oružje (Karadžić upozorava da bi obaranje srpskih aviona dovelo do odmazde na mirovnjacima). Imenovao je sedmoricu kao ratne zločince.
17. 12. - Potpisan Severnoamerički sporazum o slobodnoj trgovini (NAFTA, na snazi od 1994).
17. 12. - Skupština na Palama objavila "kraj rata".
17. 12. - Izraelci deportovali 415 Palestinaca u južni Liban - Savet bezbednosti sutradan osuđuje rezolucijom 799, deportirci se vratili krajem sledeće godine.
18. 12. - Rezolucija SB UN 798: zgroženi izveštajima o masovnom, organizovanom i sistematskom silovanju žena u BiH, naročito Muslimanki. Neobavezujuća rezolucija Generalne skupštine UN 47/121 osuđuje srpske snage i poziva na sva sredstva za očuvanje integriteta BiH i izuzeće od embarga na oružje (evropske zemlje, osim Austrije, uzdržane).
18. 12. - Predsednički izbori u Južnoj Koreji: izabran je prvi civil od 1961, Kim Young-sam.
20. 12. - U SR Jugoslaviji održani prevremeni savezni, republički i lokalni izbori.
- Veće građana Savezne skupštine: SPS 47 mandata (-26), SRS 34 (+1), Depos 20, DPS CG 17 (-6)... SPS i DPS će formirati vladu.
- Slobodan Milošević je reizabran: u prvom krugu pobedio Milana Panića sa 53,2 prema 32,1%. Za skupštinu Srbije: SPS 101 mandat (-93), SRS 73, DEPOS 50... Predstavnici opozicije ukazali na brojne nepravilnosti i manipulacije tokom izbora, naročito sa biračkim spiskovima, Panić traži nove izbore. SPS će u februaru formirati manjinsku vladu s podrškom SRS.
- Momir Bulatović i Branko Kostić odlaze u drugi krug izbora za predsednika Crne Gore (Bulatović pobeđuje 10. 1.). DPS dobija apsolutnu većinu sa 46 mandata.
21. 12. - Na putu kod Subotice opljačkana oprema namenjena televiziji Studio B, donirana od američkog Međunarodnog medijskog fonda.
23. 12. - Načelnik generalštaba VJ Života Panić izjavljuje da vojska neće stajati po strani ako strana intervencija ugrozi "biološki opstanak" Srba u Bosni, 30-tog upozorava da bi se VJ vratila i u Hrvatsku ako bi srpska manjina bila napadnuta.
24. 12. - Iran-Kontra afera: bivši ministar obrane Caspar Weinberger i još petorica dobili predsjednički oprost.
25. 12. - Granate pale ispred rezidencije u kojoj su se nalazili generali Nambiar i Morillon, koji optužuje nekoga sa muslimanske strane.
27. 12. - Izvešteno da je američki predsednik Buš upozorio "srpske lidere" (preds. Milošević i načelnik generalštaba Života Panić) da su SAD spremne upotrebiti vojnu silu ako "prošire rat" na Kosovo^[20].
27. 12. - Jutarnja temperatura u Sarajevu -13 C, nema struje, vode ni gasa.
27. 12. - Američki F-16 je u južnoj iračkoj zoni neletenja oborio MiG-25.
28. 12. - Razgovori u Ženevi - rasprava o detaljima mirovnog plana za BiH, Izetbegović kritikovan zbog "gomilanja snaga" ARBiH na Igmanu.
28. 12. - Godišnja inflacija u SRJ 19.810%. Tržišni kurs dinara za marku se tokom godine promenio od 76 do 1.800 (tj. 18.000 bez denominacije).^[21]
29. 12. - U Hrvatskoj doneseni Zakon o lokalnoj samoupravi i upravi^[22] i Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj^[23] - 418 općina umjesto 100, i 20 županija + Grad Zagreb.
29. 12. - U Skupštini SRJ izglasano nepoverenje saveznoj vladi Milana Panića. Potpredsednik Radoje Kontić je imenovan za v.d. premijera (potvrđen u februaru).
29. 12. - Prema izjavi vlade, u Hrvatskoj ima 402.000 prognanika i 265.000 raseljenih osoba.
29. 12. - Brazilski predsednik Fernando Collor de Mello podnosi ostavku, Senat sutradan glasa za njegov opoziv.
31. 12. - Generalni sekretar UN Boutros Boutros-Ghali i izaslanik Cyrus Vance u poseti Sarajevu, izviždani od stanovnika (Ghali se protivi intervenciji).

Kroz godinu

Iran je, uz pomoć Turske, otvorio kanal za krijumčarenje oružja u BiH; naredne godine se priključuju još neke zemlje.^[24]
Deng Xiaoping ubrzava tržišne reforme u NR Kini.

Rođenja

Glavni članak: :Kategorija:Rođeni 1992.

10. 1. - Šime Vrsaljko, nogometaš
11. 1. - Filip Bradarić, nogometaš
12. 1. - Georgia May Jagger, model, kćerka Micka i Jerry Hall
5. 2. - Neymar, fudbaler
27. 2. - Filip Krajinović, teniser
10. 3. - Emily Osment, glumica, pevačica
5. 4. - Mirna Radulović, pevačica
11. 5. - Thibaut Courtois, belgijski golman
17. 5. - Srećko Lisinac, srpski odbojkaš
20. 5. - Damir Džumhur, teniser
3. 6. - Mario Götze, fudbaler
4. 6. - Dino Jelusić, hrvatski pjevač
7. 6. - Franka Batelić, pjevačica
10. 6. - Kate Upton, model, glumica
11. 6. - Julian Alaphilippe, biciklista
15. 6. - Mohamed Salah, egipatski fudbaler
22. 7. - Selena Gomez, pevačica, glumica
2. 8. - Charli XCX, engleska kantautorka
18. 8. - Bogdan Bogdanović (košarkaš)
20. 8. - Demi Lovato, glumica, pevačica
16. 9. - Nick Jonas, pevač Jonas Brothers
21. 9. - Anđela Jovanović, glumica
11. 10. - Cardi B, reperka
21. 10. - Bernard Tomic, australski tenisač
7. 11. - Mia Dimšić, pop-pjevačica i kantautorica
16. 11. - Marcelo Brozović, nogometaš
23. 11. - Miley Cyrus, američka pjevačica
23. 11. - Mimi Mercedez, srpska hip hop umetnica

Smrti

Glavni članak: :Kategorija:Umrli 1992.

Januar/Siječanj

1. 1. - Grace Hopper, kompjuterska naučnica, kontraadmiral SAD (* 1906)
3. 1. - Judith Anderson, glumica (* 1897)
3. 1. - Radomiro Tomic, čileanski političar (* 1914)
16. 1. - Ajahn Chah, budistički učitelj (* 1918)
20. 1. - Milovan Gavazzi, etnolog (* 1895)
23. 1. - Freddie Bartholomew, glumac, TV režiser, producent (* 1924)
26. 1. - José Ferrer, glumac (* 1912)
27. 1. - Ivica Čuljak - Satan Panonski, hrvatski pjevač (* 1960.)
29. 1. - Čedomir Drulović, general-potpukovnik JNA, narodni heroj (* 1912)
29. 1. - Enver Krupić, slikar (* 1911)

Februar/Veljača

10. 2. - Alex Haley, američki pisac (* 1921.)
12. 2. - Marijan Kunšt, hrvatski operni pjevač (* 1924.)
13. 2. - Antun Motika, slikar (* 1902)
14. 2. - Ivo Tomić, sportski novinar i reporter (* 1929)
16. 2. - Angela Carter, spisateljica (* 1940)
16. 2. - Abbas al-Musawi, suosnivač i generalni sekretar Hezbolaha (* 1952)
20. 2. - Roberto D'Aubuisson, desničarski lider u San Salvadoru (* 1944)
20. 2. - A. J. Casson, slikar (* 1898)
22. 2. - Markos Vafiadis, grčki partizan (* 1906)
25. 2. - Momčilo Tešić, književnik (* 1911)
25. 2. - Zlatko Celent, veslač, olimpijac (* 1952)
26. 2. - Jovan Janićijević Burduš, srpski glumac (* 1932)

Mart/Ožujak

1. 3. - Karlo Štajner, jugoslovenski komunista i pisac (* 1902)
2. 3. - Sandy Dennis, glumica (* 1937)
3. 3. - Dobrivoje Vidić, bivši predsednik predsedništva SR Srbije (* 1918)
4. 3. - Art Babbitt, animator (* 1907)
6. 3. - Alojz Benac, arheolog i historičar (* 1914)
9. 3. - Menachem Begin, bivši premijer Izraela, nobelovac za mir (* 1913)
11. 3. - Richard Brooks, filmski režiser, scenarista (* 1912)
14. 3. - Jean Poiret, glumac, režiser, scenarista (* 1926)
20. 3. - Georges Delerue, kompozitor (* 1925)
23. 3. - Friedrich Hayek, uticajni ekonomista, nobelovac (* 1899)

April/Travanj

1. 4. - Leon Geršković, učesnik NOB, pravnik, suosnivač "Slobodne Dalmacije" (* 1910)
3. 4. - Ivan Rukavina, učesnik Španskog rata i NOB, narodni heroj (* 1912)
5. 4. - Suada Dilberović i Olga Sučić, prve žrtve rata u Sarajevu (* '68. i '58.)
5. 4. - Sam Walton, osnivač Walmart-a (* 1918)
6. 4. - Isaac Asimov, SF autor, biohemičar (* 1920)
8. 4. - Daniel Bovet, farmakolog, nobelovac za otkriće antihistamina (* 1907)
11. 4. - Josip Vidmar, društveno-politički radnik iz Slovenije (* 1895)
19. 4. - Voja Carić, pesnik za decu (* 1922)
20. 4. - Benny Hill, engleski komičar (* 1924.)
21. 4. - Vladimir Kirilovič, glava kuće Romanov (* 1917)
27. 4. - Olivier Messiaen, kompozitor (* 1908)
28. 4. - Francis Bacon (slikar) (* 1909)
30. 4. - Stojan Ćelić, slikar, profesor, akademik (* 1925)

Maj/Svibanj

6. 5. - Marlene Dietrich, nemačka glumica (* 1901)
11. 5. - Jovan Milićević (glumac) (* 1923)
12. 5. - Robert Reed, američki glumac (* 1932)
13. 5. - Smiljana Mandukić, balerina, koreograf, pedagog (* 1908)
14. 5. - Nie Rongzhen, poslednji maršal NR Kine (* 1899)
23. 5. - Giovanni Falcone, italijanski sudija (* 1939)

Jun/Lipanj

2. 6. - Philip Dunne, scenarista, režiser (* 1908)
3. 6. - Robert Morley, glumac (* 1908)
7. 6. - Ivan Kramberger, slovenski pronalazač, političar (* 1936)
8. 6. - Vinko Šamarlić, džudista, policajac (* 1964)
18. 6. - Ratko Dražević, bivši operativac UDB-e i direktor Avala filma (* 1918)
21. 6. - Li Xiannian, bivši predsednik NR Kine (* 1909)
25. 6. - James Stirling, arhitekta (* 1926)
28. 6. - Mihail Talj, šahovski velemajstor (* 1936)
29. 6. - Mohamed Boudiaf, šef države Alžira (* 1919)
30. 6. - Nevzet Nanić, starješina ARBiH (* 1968)

Jul/Juli/Srpanj

2. 7. - Borislav Pekić, srpski književnik. (* 1930)
4. 7. - Astor Piazzolla, inovator tango muzike (* 1921)
7. 7. - Andrija Andabak, časnik HV (* 1956)
11. 7. - Hajrudin Krvavac, filmski režiser i scenarista (* 1926)
13. 7. - Otmar Kreačić, učesnik Španskog rata i NOB, d.-p. radnik, narodni heroj (* 1913)
19. 7. - Paolo Borsellino, italijanski sudija (* 1940)
19. 7. - Boro Radić, kriminalac, starešina VRS (* )
23. 7. - Suleiman Frangieh, bivši predsednik Libana (* 1910)
28. 7. - Jovan Rašković, srpski političar i psihijatar. (* 1929)
30. 7. - Joe Shuster, kokreator Superman-a (* 1914)

Avgust/August/Kolovoz

5. 8. - Jeff Porcaro, rok bubnjar (* 1954)
5. 8. - Esad Sadiković, ljekar, žrtva ratnog zločina (* )
7. 8. - Moma Marković, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1912)
9. 8. - Blaž Kraljević, komandant HOS-a u BiH, general ARBiH (* 1947)
12. 8. - John Cage, američki kompozitor (* 1912)
17. 8. - Al Parker, porno glumac, reditelj i producent (* 1952)
18. 8. - John Sturges, filmski režiser (* 1910)
22. 8. - Ramiz Salčin, borac ARBiH (* 1954)
25. 8. - Mario Rosi, dramaturg, novinar Radio Beograda (* 1948)
26. 8. - Đurđica Barlović, bivša pjevačica "Novih fosila" (* 1950)

Septembar/Rujan

1. 9. - Piotr Jaroszewicz, bivši premijer NR Poljske (* 1909)
2. 9. - Barbara McClintock, genetičarka, nobelovka (* 1902)
3. 9. - Bruno Bjelinski, skladatelj (* 1909)
11. 9. - Stojan Vujnović, starješina HOS (* 1953)
12. 9. - Anthony Perkins, američki filmski i kazališni glumac (* 1932.)
13. 9. - Vladislav Mitrović, episkop zahumsko-hercegovački i mitropolit dabrobosanski (* 1913)
13. 9. - Edin Salaharević, košarkaš, žrtva ratnog zločina (* 1973)
13. 9. - Božidar Rašica, arhitekt, scenograf i slikar (* 1912)
15. 9. - Žarko Mitrović, glumac (* 1915)
20. 9. - Milutin Stojadinović, episkop timočki (* 1918)
23. 9. - Iso Lero Džamba (nestao), srpski kriminalac
25. 9. - Ivica Vdović, rok bubnjar (* 1961)

Oktobar/Listopad

3. 10. - Drago Galić, arhitek, sveučilišni nastavnik (* 1907)
6. 10. - Denholm Elliott, glumac (* 1922)
8. 10. - Willy Brandt, bivški kancelar SR Nemačke (* 1913)
listopad - Neven Šegvić, arhitekt (* 1917)
16. 10. - Atanasije Urošević, geograf, antropogeograf (* 1898)
20. 10. - Koča Popović, publicista, učesnik Španskog rata, general-pukovnik JNA, društveno-politički radnik, narodni heroj i nosilac Ordena slobode (* 1908)
20. 10. - Ivan Focht, filozof i mikolog (* 1927)
21. 10. - Jim Garrison, tužilac, istraživač atentata na JFK (* 1921)
21. 10. - Ante Ciliga, suosnivač KPJ, nacionalistički emigrant (* 1898)
22. 10. - Cleavon Little, glumac (* 1939)
27. 10. - David Bohm, teoretski fizičar (* 1917)
28. 10. - Aleksandar Knežević Knele, srpski kriminalac (* 1971)
30. 10. - Hajrudin Mešić, starješina ARBiH (* 1959)

Novembar/Studeni

2. 11. - Hal Roach, režiser i producent (* 1892)
2. 11. - Jerko Fućak, teolog, bibličar (* 1932)
5. 11. - Jan Oort, astronom (* 1900)
7. 11. - Alexander Dubček, čehoslovački političar (* 1921)
10. 11. - Chuck Connors, glumac, sportista (* 1921)
17. 11. - Milan Krivokuća, osnivač sindikata strojovođa HŽ (* 1948)
27. 11. - Ivan Generalić, hrvatski slikar (* 1914)
28. 11. - Adil Bešić, starješina ARBiH (* 1964)
29. 11. - Jean Dieudonné, matematičar (* 1906)

Decembar/Prosinac

3. 12. - Nureddin al-Atassi, bivši predsednik Sirije (* 1929)
4. 12. - Zoran Borovina, pukovnik VRS (* 1952)
8. 12. - Smail Šikalo, starješina ARBiH (* 1967)
13. 12. - Aleksandar Tirnanić, fudbaler i selektor (* 1910)
15. 12. - Stojan Dečermić, glumac (* 1931)
18. 12. - Vojin Bakić, kipar (* 1915)
24. 12. - Peyo, tvorac Štrumpfova (* 1928)
28. 12. - Mirjana Dragičević, žrtva ratnog zločina (* 1983)
30. 12. - Mihailo Lalić, književnik (* 1914)

Kroz godinu

Kuno Vidrić, hrvatski i srpski planinar. (*1908).
Nisim Albahari, učesnik NOB, društveno-politički radnik, narodni heroj (* 1916)
Miodrag Žalica, književnik (* 1926)
Enver Krupić, slikar (* 1911)
Nada Pani, glumica (* 1920)
Fuad Muhić, pravnik, sveučilišni profesor, političar (* 1941)

Dani sećanja

Nobelove nagrade

Fizika: Georges Charpak (pronalazak i razvoj detektorâ čestica, naročito višeanodnog proporcionalnog brojača)
Kemija: Rudolph A. Marcus (doprinos teoriji reakcija sa prenosom elektrona u hemijskim sistemima)
Fiziologija i medicina: Edmond H. Fischer i Edwin G. Krebs (otkrića u vezi reverzibilne fosforilacije proteina kao biološkog regulatornog mehanizma)
Književnost: Derek Walcott (za poetsko delo velikog sjaja, podržano istorijskom vizijom, ishod multikulturalne posvećenosti)
Mir: Rigoberta Menchú Tum (rad za socijalnu pravdu i etno-kulturalno pomirenje na osnovu poštovanja prava domoradačkih naroda)
Ekonomija: Gary S. Becker (proširenje domena mikroekonomske analize na širok spektar ljudskog ponašanja i interakcije, uključujući netržišno ponašanje)

Važniji pokretni dani

4. 2. - Kineska Nova godina
21. 3. - Novruz, iranska Nova godina
4. 4. - Ramazanski bajram
19. 4. - Uskrs (zapadni)
26. 4. - Uskrs (pravoslavni)
11. 6. - Kurban-bajram

Reference

↑ Confidential report finds Yugoslav army part of atrocity campaign. upi.com JAN. 17, 1992
↑ Helsinki group accuses Serbian forces of human rights breaches. upi.com JAN. 23, 1992
↑ Čolović. Rađanje Beogradskog kruga. pescanik.net 19/10/2022
↑ Rat u Bosni i Hercegovini i fudbal: Kako je sviran kraj za mostarski Velež na Stadionu pod Bijelim brijegom. bbc.com 15 mart 2022
↑ Progress made toward Bosnia-Hercegovina agreement. upi.com 1992-03-18
↑ Sporadic clashes in Croatia, Bosnia-Hercegovina. upi.com MARCH 25, 1992
↑ Fierce fighting envelops Sarajevo. upi.com APRIL 5, 1992
↑ Bosnia pushed toward civil war. upi.com APRIL 6, 1992
↑ Kako je počeo rat u Srebrenici?. dw.com 11.07.2018
↑ Tamara Spaić Crni flor. pescanik.net 01/06/2021
↑ Diplomats question U.N. leader's report on Bosnia-Hercegovina. upi.com
↑ Opposing forces meet on fate of residents trapped by fighting. upi.com
↑ Government defense forces exchanged fire with Serbian guerrillas Tuesday.... upi.com
↑ Bush says U.S. force off Yugoslav coast shows Washington 'serious'. upi.com JULY 1, 1992
↑ Службени гласник РС 46/1992 | Датум: 09.07.1992. pravno-informacioni-sistem.rs
↑ Serbia's communists take control of republic's economy. upi.com JULY 9, 1992
↑ 39. Pulski filmski festival Arhivirano 2021-08-03 na Wayback Machine-u. arhiv.pulafilmfestival.hr
↑ U.N. officials say Serbian unmonitored tanks advancing from west. upi.com Sept. 15, 1992
↑ The "Three Reforms" in China: Progress and Outlook. jri.co.jp
↑ BUSH WARNS SERBS NOT TO WIDEN WAR, New York Times, December 28, 1992
↑ Zvanični i tržišni kursevi u periodu 1990-2001. nbs.rs
↑ Zakon o lokalnoj samoupravi i upravi. narodne-novine.nn.hr
↑ Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj. narodne-novine.nn.hr
↑ Report links U.S. allies; Bosnian arms. upi.com May 12, 1996

Literatura/Spoljne veze

16 godina od početka opsade Sarajeva (Peščanik)
Interaktivna karta BiH (ICTY) Arhivirano 2012-10-30 na Wayback Machine-u
Hronologija RSK Arhivirano 2009-08-11 na Wayback Machine-u
Deset Miloševićevih godina u deset slika (4) (Vreme) Arhivirano 2008-12-08 na Wayback Machine-u
(en) Yugoslavia Events Chronology (University of Texas at Arlington): January-June 1992 Arhivirano 2011-09-12 na Wayback Machine-u i (jul-decembar) 1992 Arhivirano 2011-09-12 na Wayback Machine-u (pokriva ex-Yu prostor).

Povezano

[1] Confidential report finds Yugoslav army part of atrocity campaign. upi.com JAN. 17, 1992

[2] Helsinki group accuses Serbian forces of human rights breaches. upi.com JAN. 23, 1992

[3] Čolović. Rađanje Beogradskog kruga. pescanik.net 19/10/2022

[4] Rat u Bosni i Hercegovini i fudbal: Kako je sviran kraj za mostarski Velež na Stadionu pod Bijelim brijegom. bbc.com 15 mart 2022

[5] Progress made toward Bosnia-Hercegovina agreement. upi.com 1992-03-18

[6] Sporadic clashes in Croatia, Bosnia-Hercegovina. upi.com MARCH 25, 1992

[7] Fierce fighting envelops Sarajevo. upi.com APRIL 5, 1992

[8] Bosnia pushed toward civil war. upi.com APRIL 6, 1992

[9] Kako je počeo rat u Srebrenici?. dw.com 11.07.2018

[10] Tamara Spaić Crni flor. pescanik.net 01/06/2021

[11] Diplomats question U.N. leader's report on Bosnia-Hercegovina. upi.com

[12] Opposing forces meet on fate of residents trapped by fighting. upi.com

[13] Government defense forces exchanged fire with Serbian guerrillas Tuesday.... upi.com

[14] Bush says U.S. force off Yugoslav coast shows Washington 'serious'. upi.com JULY 1, 1992

[15] Службени гласник РС 46/1992 | Датум: 09.07.1992. pravno-informacioni-sistem.rs

[16] Serbia's communists take control of republic's economy. upi.com JULY 9, 1992

[17] 39. Pulski filmski festival Arhivirano 2021-08-03 na Wayback Machine-u. arhiv.pulafilmfestival.hr

[18] U.N. officials say Serbian unmonitored tanks advancing from west. upi.com Sept. 15, 1992

[19] The "Three Reforms" in China: Progress and Outlook. jri.co.jp

[20] BUSH WARNS SERBS NOT TO WIDEN WAR, New York Times, December 28, 1992

[21] Zvanični i tržišni kursevi u periodu 1990-2001. nbs.rs

[22] Zakon o lokalnoj samoupravi i upravi. narodne-novine.nn.hr

[23] Zakon o područjima županija, gradova i općina u Republici Hrvatskoj. narodne-novine.nn.hr

[24] Report links U.S. allies; Bosnian arms. upi.com May 12, 1996

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]

[18]

[19]

[20]

[21]

[22]

[23]

[24]