Пређи на садржај

Вуна

С Википедије, слободне енциклопедије
Дуга и кратка вуна.

Вуна је мекана длака крзна појединих сисара, посебно оваца (овчија вуна).[1] Вуна се састоји од протеина заједно са неколико процената липида. Она уз свилу и казеин спада у групу протеинских влакана, али се од других животињских длака разликује високим постотком садржаног сумпора (3-4%) који потиче од високог садржаја двоструких аминокиселина цистина. У погледу састава вуна је сасвим различита од доминантнијег текстила, памука, који је углавном целулоза.[1] Вуна спада у обновљиве сировине.

Терминологија

[уреди | уреди извор]

Ознака Schurwolle (Шурволе - ср. Руно) или Reine Schurwolle (Рајне шурволе - ср. Чисто руно) или енглески pure new wool означава, да се ради о вуни ошишаној непосредно са живе животиње, а не о поновном кориштењу старе тканине односно о рециклираном производу или о вуни од заклане или угинуле животиње.

Код пређе помоћу врло прецизних стројева за предење који раде с прецизношћу од једног микрометра вуна се упреда у дугачку нит. Што је тања, па отуда и дужа нит из килограма вуне, то је већи квалитет упредене нити.

Особине

[уреди | уреди извор]
Шишање оваца (15. вијек)
Острижена вуна мерино овце

Вуна има природну особину такозваног регулисања температуре. Унутрашњост влакна вуне може преузети водену пару, док спољна површина одбија воду. Влакно може прихватити до 33% воде у односу на своју суву масу без утиска да је влажна. Суши се знатно брже него, на примјер, памук. Производ од вуне садржи у односу на укупну запремину до 85% од ваздуха. То својство му омогућава да јако добро грије. Вуна се не маже, а и не гужва, јер је влакно еластично. Осим тога, једном обојена, не губи боју и није запаљива. Не гори, него се одмах претвара у угљен, а за разлику од вјештачких влакана једва да упија зној. Без посебне обраде, може изазивати осјећај неугодног „гребања“ на кожи. Тог гребања нема код финих мерино вуна.

Вуну производе фоликули који су мале ћелије које се налазе у кожи. Ови фоликули се налазе у горњем слоју коже који се зове епидермис и потискују се у други слој коже који се зове дермис док влакна вуне расту. Фоликули се могу класификовати као примарни или секундарни фоликули. Примарни фоликули производе три врсте влакана: кемп, медулисана влакна и права вунена влакна. Секундарни фоликули производе само права вунена влакна. Медулисана влакна деле скоро идентичне карактеристике као и коса и дуга су, али немају набораност и еластичност. Кемп влакна су веома груба и распадају се.[2]

Вуна има неколико квалитета који је разликују од длаке или крзна: увијена је и еластична.[3] Количина набора одговара финоћи вунених влакана. Фина вуна као што је Мерино[4] може имати до 40 набора по центиметру (100 набора по инчу), док грубља вуна попут каракула може имати мање од једног (један или два набора по инчу). Насупрот томе, коса има мало или нимало љуспица и нема набора, и има малу способност да се веже у предиво.

Вунена влакна лако упијају влагу, али нису шупља. Вуна може да апсорбује скоро једну трећину сопствене тежине у води.[5] Вуна упија звук као и многе друге тканине. Обично је кремасто беле боје, иако неке расе оваца производе природне боје, као што су црна, браон, сребрна и насумичне мешавине.

Вуна се пали на вишој температури од памука и неких синтетичких влакана. Она има мању брзину ширења пламена, мању брзину ослобађања топлоте, нижу топлоту сагоревања, и не топи се, нити капље;[6] она формира угљен који је вид изолације и самогасив је. Она мање доприноси токсичности гасова и дима него други производи за подове када се користе у теписима.[7] Вунени теписи су специфицирани за окружења високе безбедности, као што су возови и авиони. Вуна је обично специфицирана за одећу за ватрогасце, војнике и друге у занимањима где у којима су изложени могућности пожара.[7]

Вуна код неких људи изазива алергијску реакцију.[8]

Добијање

[уреди | уреди извор]

За добивање вуне овце се стрижу, а кашмирске козе и ангорски кунићи се ишчешљавају. Код неких врста оваца вуна се чупа, што међутим за животиње није болно, јер се извлаче само длаке које више нису чврсто укоријењене.

Типови вуне

[уреди | уреди извор]
Овца - 2005 Melbourne Show
Различити ручно рађени производи од вуне (Пољопривредни музеј у Кулпину)

Типови вуне се одређују према квалитету влакна:

То је фино, меко, врло коврчаво и најквалитетније влакно вуне. Потиче од мерино оваца. Користи се за производњу висококвалитетног камгарна, од ког се затим шије горња одјећа. Финоћа влакна се креће од 16 до 23,5 микрометара. Свјетски рекорд финоће мерино вуне поставила је вуна са Новог Зеланда, са 11,8 микрона (за упоредбу: људска коса има око 30 микрона).

  • 2. Кросбред вуна:

То је вуна средње квалитете, средње финоће, није тако мека и коврџава као мерино. Потиче од Кросбред оваца које су мјешанци између мерино оваца и оваца са грубом вуном. Ова се вуна користи такође за производњу огртача као и за разне облике кућне употребе.

  • 3. Груба вуна:

је најнижег квалитета, врло је груба. Слабо је или нимало коврџава. Потиче од оваца с грубом вуном као што је Шетландска овца. Користи се за производњу тепиха или има техничку примјену (производња изолационих материјала и сл.) У Русији се полугруба вуна користи за производњу чизама од филца — традиционалних ваљенки.[9]

Секундарни производи

[уреди | уреди извор]

Вуна, а нарочито овчија, садржи масноћу ланолин која се одваја прије обраде, како би се касније додала очишћеној и оплемењеној вуни, или се користила у козметичкој индустрији или у друге сврхе.

Продукција

[уреди | уреди извор]

Глобална производња вуне је око 2 милиона тона годишње, од чега 60% отпада на одећу. Вуна чини око 3% глобалног тржишта текстила, али је њена вредност већа због бојења и других модификација материјала.[1] Аустралија је водећи произвођач вуне која је углавном од Мерино оваца, мада ју је престигла Кина у погледу укупне тежине.[10] Нови Зеланд (2016) је трећи по величини произвођач вуне и највећи произвођач укрштене вуне. Расе као што су Линколн, Ромни, Драјсдејл и Елиотдејл производе грубља влакна, а вуна од ових оваца се обично користи за израду тепиха.

У Сједињеним Државама, Тексасу, Новом Мексику и Колораду постоје велика комерцијална стада оваца, а њихова главна раса оваца је Рамбује (или француски Мерино). Такође постоји просперитетни контингент малих фармера се бави узгојем специјалитетних домаћих стада за тржиште ручно предене вуне. Ови мали фармери нуде широк избор руна.

Глобално острижена вуна 2004/2005[11]
  1.  Аустралија: 25% глобално острижене вуне (475 милиона kg, 2004/2005)
  2.  Кина: 18%
  3.  Сједињене Државе: 17%
  4.  Нови Зеланд: 11%
  5.  Аргентина: 3%
  6.  Турска: 2%
  7.  Иран: 2%
  8.  Уједињено Краљевство: 2%
  9.  Индија: 2%
  10.  Судан: 2%
  11.  Јужна Африка: 1%

Органска вуна постаје све популарнија. Понуда ове вуне је веома ограничена и велики део долази из Новог Зеланда и Аустралије.[12] Вуна постаје заступљенија у одећи и другим производима, али ти производи често имају вишу цену. Вуна је еколошки пожељнија (у односу на најлон или полипропилен базиран на нафти) као материјал за тепихе, посебно када се комбинује са природним везивањем и употребом лепкова без формалдехида.

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в Braaten, Ann W. (2005). „Wool”. Ур.: Steele, Valerie. Encyclopedia of Clothing and Fashion. 3. Thomson Gale. стр. 441—443. ISBN 978-0-684-31394-8. 
  2. ^ Simmons 2009, стр. 315–316
  3. ^ D'Arcy, John B. (1986). Sheep and Wool Technology. Kensington: NSW University Press. ISBN 0-86840-106-4. 
  4. ^ Corominas, Joan; Pascual, José A., ур. (1989). „Merino”. Diccionario Crítico Etimológico Castellano e Hispánico. IV. Madrid: Gredos. ISBN 84-249-0066-9. 
  5. ^ Wool Facts Архивирано 2014-05-26 на сајту Wayback Machine. Aussiesheepandwool.com.au. Retrieved on 2012-08-05.
  6. ^ Wool History Архивирано 2008-05-09 на сајту Wayback Machine. Tricountyfarm.org. Retrieved on 2012-08-05.
  7. ^ а б The Land, Merinos – Going for Green and Gold, p.46, US use flame resistance, 21 August 2008
  8. ^ Admani, Shehla; Jacob, Sharon E. (2014-04-01). „Allergic contact dermatitis in children: review of the past decade”. Current Allergy and Asthma Reports. 14 (4): 421. PMID 24504525. S2CID 33537360. doi:10.1007/s11882-014-0421-0. 
  9. ^ „Валенки русские”. nauka.relis.ru. Приступљено 2024-01-31. 
  10. ^ „Sheep 101”. Архивирано из оригинала 28. 11. 2016. г. Приступљено 17. 9. 2016.  According to this chart, US production is around 10,000 metric tons, hugely at variance with the percentage list, and way outside year-to-year variability.
  11. ^ „WoolFacts” (PDF). Australian Wool Innovation. септембар 2005. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 11. 2007. г. 
  12. ^ Speer, Jordan K. (1. 5. 2006). „Shearing the Edge of Innovation”. Apparel Magazine. Архивирано из оригинала 26. 05. 2015. г. Приступљено 24. 06. 2019. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Вуна на Викимедијиној остави.
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Вуна&oldid=27551787”