Ћилим
Ћилим је врста тепиха рађена на ткачком разбоју најчешће од вуне. Ћилим се највише ради на подручју Блиског истока и Балкана. Реч потиче од турске речи "килим" што у преводу значи простирач или покривач. Иако је основна намена ћилима покривање подова због своје лепоте се могу наћи на зидовима као таписерије или зидњак. Такође због мекоће могу лако заменити и класичне прекриваче нарочито у зимским месецима.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Подни ћилими се најчешће раде на разбоју помоћу две технике ткања: поступком провлачења вунених нити одозго и одоздо и уметањем петљице којом се оставља чупав изглед на површини. Ћилими се најчешће праве од квалитетне вуне мада се могу користити и конопља, свила или лан.
Врсте
[уреди | уреди извор]Постоје велики број врста и подврста ћилима и углавном се разликују по географским локалитетима на којима се праве ћилими са одређеним особеностима.
Персијски ћилим
[уреди | уреди извор]Најпознатија врста ћилима је персијски ћилим. Најдрагоценији примерци персијских ћилима настали су од XV до XVII века у Персији, Сирији, Туркменистану и другим провинцијама Мале Азије. Касније радионице се везују за многе локалитете као што су Шираз, Ширван или Табриз.[1] Персијски ћилим/тепих је изузетно цењен на западу и на аукцијама достиже огромне цене. На једној аукцији 2011. године један "персијанац" је достигао цену од 7,2 милиона евра, и он се сматра најскупљим тепихом/ћилимом на свету.[2] У Сјеници је 1905. основана ћилимарска школа, првобитно са персијским шарама. У Београду је гђа Вана Јанић 1938. основала радионицу персијских тепиха.[3]
Балкански ћилим
[уреди | уреди извор]За златно доба ћилимарства на Балкану узима се период од средине 19. до средине 20. века. Сматра се да се током тог раздобља ћилимарством бавило више од 3/4 женске популације на Балкану. У то време издвојили су се ћилимарски центри чији производи су постали познати због својих особености по називу: босански, пиротски, лички, сјеничко-пештерски, стапарски и ћипровачки (бугарски) ћилим. Занимљиво да пиротски ћилим нема наличје, него два идентична лица. Од средине 20. века због миграције село-град, идустрализације и урбанизације долази до велике стагнације у изради ћилима. А, на почетку 21. века у балканском земљама чине се велики напори на очувању старих заната између осталог и ћилимарства.
Остале врсте
[уреди | уреди извор]Међу осталим врстама најзначајнији је турски ћилим а у региону и босански ћилим. Поред ових постоје и: Украјински ћилим, Пољски народни ћилим, Чипровски ћилим у Бугарској и други.
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Ткани ћилим од конопље проткан перјем. Потиче из периода XX века. Служио је као надзидник или украсни ћилим за кревет. Део је збирке текстила Народног музеја у Лесковцу.
-
Фотографија из часописа „Зорица” на којој је приказана девојчица са мајком која тка пиротски ћилим
-
Ткани ћилим, украшен геометријским елементима.Део је збирке текстила Музеја Херцеговине у Требињу
-
Шара Сова
-
Шара корњача са пиротског ћилима
-
Чилими из колекције Народног музеја у Нишу
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- На изворишту: Пиротске златне нити (РТС Образовно-научни програм - Званични канал)
- Шапат кроз вечност: Разбој, ткање и ћилим (Народни музеј у Краљеву - Званични канал)
- Пиротски ћилим (Стари занати - АгроТВ - Званични канал)
- Чипровачки ћилим мало познат а на листи УНЕСКО-а (Алџазира, 26. мај 2015.)
- Прича босанског ћилима (Ослобођење, 26. септембар 2017)
- Војвођанске приче: Стапарски ћилим за богати мираз (Вечерње новости, Јовица Бекић, 6. април 2016.
- Magic and mystery of Pirot carpets (CNN, 22.12.2014)
- Стапарски ћилим на енглеском двору (РТВ, Злата Васиљевић, 16. мај 2017)
- Carpet weavers in east Serbia won′t let old craft die out (Dailymail, 9.02.2015)
- Стапарски ћилим - да традиција живи (Данас, Љиљана Буквић, 21. октобар 2018)
- Какве тајне скрива традиционални босански ћилим (Радио Сарајево, 4. август 2018)