Plovućac

Primerak jako poroznog plovućca sa Teide vulkana na Tenerifi na Kanarskim ostrvima. Gustina primerka je samo 0,25 kg po kubnom decimetru. Skala je u centimetrima

Plovućac (engl. Pumice, fr. Ponce, nem. Bimsstein, rus. Pemza) je laka, bela ili siva, izvanredno šupljikava i spužvasta stena, kiselog ili srednjekiselog sastava. Ova visoko mehurasta piroklastično ekstruzivna magmatska stena sadrži riolit, trahit i fonolit.

Karakteristike

Plovćac je obično svetlih boja, uglavnom beo. Kao ekstruzivna stena nastao je pri erupciji vulkana. Prosečna poroznost je oko 90%. Piroklastični materijal je izbačen u vazduh kao pena, koja sadrži mehuriće gasa. Lava se brzo stvrdnjava, a mehurići ostaju zarobljeni unutar stene. Plovućac je zbog toga izuzetno lagan, pa pluta na vodi, a koristi se za proizvodnju laganih betona.

Plovućac je lagan pa često pluta na vodi

Bazaltna verzija plovućca poznata je kao skorija i mnogo se razlikuje zbog mineralogije. Kada je prisutna veća količina gasa tada nastaje jedna sitnozrnasta verzija plovućca poznata kao pemzit. Plovućac se smatra staklom, jer nema kristalne strukture - amorfan je. Varira i u gustini, zavisno od odnosa mehurića i čvrstoga materijala. Mnogi primerci plovućca plutaju na vodi. Nakon eksplozije vulkana Krakatau na Pacifiku su i do dve godine nakon erupcije plivali splavovi plovućca dugački i do 25 metara. Na nekima su rasle palme i ostala vegetacija. Za vreme podzemnih vulkanskih erupcija blizu Tonge 1979, 1984. i 2006. stvoreni su veliki splavovi plovućca dugački i 30 kilometara, koji su plovili hiljadama kilometara do Fidžija.

Plovućac ima veoma malu gustinu

Postoje dva glavna oblika mehurića. Neki sadrže tubaste i gotovo paralelne mehuriće, pa takav plovućac izgleda svilasto. Drugi oblik mehurića je sferičnog oblika i takav plovućac nastaje pri većim pritiscima tokom erupcije.

Primena

Plovućac se mnogo koristi za pravljenje izuzetno laganog betona. Koristi se kao aditiv cementu i takav plovućac se naziva pocolan i meša se sa krečom da bi se stvorio lagani beton. Takav beton se koristi u doba starih Rimljana.

Plovućac se koristi i u kozmetici, da bi se odstranio višak kože sa stopala. Fino samleven plovućac dodaje se i u neke zubne paste i u neke kreme za ruke, zbog velikog abrazivnog svojstva. Takozvani lava sapun sadrži u sebi abrazivni plovućac, a koriste ga automehaničari i drugi, koji jako zaprljaju ruke .

Literatura

1. Đorđević V., Đorđević P., Milovanović D. 1991. Osnovi petrologije. Beograd: Nauka

Vanjski linkovi

• NSW to become the pumiced land Retrieved 2007-01-28.

Plovućac na Wikimedijinoj ostavi