Sava Kovačević

Sava Kovačević
Profesija	radnik
Član KPJ od	1925.
Učešće u ratovima	Narodnooslobodilačka borba
U toku NOB-a	komandant Treće divizije
Služba	NOV i PO Jugoslavije 1941 — 1943.
Čin	pukovnik
Narodni heroj od	6. jula 1943.
Odlikovanja	jugoslovenska odlikovanja: Orden narodnog heroja sovjetska odlikovanja: Orden Kutuzova prvog stepena

Sava Kovačević Mizara (Nudo kraj Grahova, 25. januara 1905. – Krekovi na Sutjesci, 13. juna 1943.), jugoslovenski i crnogorski revolucionar. Znameniti partizanski komandant i narodni heroj Jugoslavije. Poginuo je kao zapovjednik Treće divizije u pokušaju proboja tokom bitke na Sutjesci 1943.

Rana biografija

Rođen je 25. januara 1905. u Nudu kraj Grahova. Detinjstvo, mladost i veći deo života proveo je u rodnom kraju. Osnovnu školu završio je u susednom selu Zaslapu. Loše materijalno stanje porodice sprečilo ga je da nastavi školovanje, pa je počeo da se bavi poljoprivredom. Kada je odrastao, zaposlio se u „Ombli", preduzeću za eksploataciju šume u Bijeloj gori. Kasnije odlazi od kuće i najpre radi u rudniku Trepča na montaži žičare, onda dolazi u Beograd i zapošljava se u štampariji „Vreme" i na izgradnji novog Savskog mosta. Pošto je proteran iz Beograda, ponovo se zapošljava kao šumarski radnik, a onda radi na svom imanju. Bio je i drumski radnik.

Partijski rad

Još u ranoj mladosti pošao je putem revolucionarnog opredeljenja; član KPJ postao je 1925. godine. Idejno se formirao pod uticajem svoga brata, poznatog revolucionara Nikole Kovačevića. Sava je mnogo radio na svom ideološkom, teoretskom i kulturnom uzdizanju: čitao je marksističke knjige, političku štampu, beletristiku, vojnu i drugu stručnu literaturu.

Do rata je imao sledeće partijske funkcije: pročelnik ćelije, član (1928) i sekretar (1934) MK Grahovo, član OK Nikšić (1934) i član PK KPJ za Crnu Goru (izabran 1937. na 6. pokrajinskoj konferenciji). Kao partijski radnik, pokreće seljake u borbu protiv politike režima i policijskog terora, organizuje štrajkove radnika u mestu zaposlenja; radi na stvaranju seljačkog zadrugarstva, okupljanju omladine, otvaranju čitaonica; istupa kao oprobani govornik na narodnim svečanostima, na izbornim sastancima, na velikim skupovima i demonstracijama. Radio je na stvaranju legalne Radničko-seljačke stranke (1937-1938) i bio jedan od njenih istaknutih predstavnika u Crnoj Gori. Zbog revolucionarnog rada hapšen je više puta (u Grahovu, Nikšiću, Cetinju, Kosovskoj Mitrovici, Beogradu) i izvođen pred sud. Prilikom velike provale u partijskoj organizaciji 1936. u Crnoj Gori (uhapšeno oko 300 ljudi), izbegao je hapšenje, sklonio se u šumu s još tri grahovska komunista i naoružan proveo u ilegalnosti 9 meseci. Najzad se, uz garanciju, predao sudskim vlastima u Nikšiću, odakle je sproveden u sarajevski zatvor, a nešto kasnije izveden pred Sud za zaštitu države u Beogradu (1937). Na sudu je oslobođen. Drugi put je, u proleće 1940, zbog antiratnog govora, uhapšen i sproveden na suđenje u Staru Kanjižu. I ovoga puta je oslobođen. Poslednji put je uhapšen uoči Aprilskog rata 1941, u vreme kada se dobrovoljno javio da ide na front. Pod snažnim pritiskom naroda, vlast je bila prisiljena da ga pusti na slobodu.

Drugi svetski rat

Ustanak u Crnoj Gori

Partizanski odred Save Kovačevića kraj tenka zaplenjenog u borbi sa Italijanima kod Vilusa, oktobra 1941.

Početak drugog svetskog rata na prostoru Jugoslavije dočekao je kao već iskusan, prekaljen i poznat politički radnik, komunist i revolucionar. Kao član OK Nikšić, učestvovao je u pripremi julskog ustanka 1941. Prva velika akcija protiv okupatora na teritoriji MK Grahovo izvedena je pod njegovim rukovodstvom: 25. jula savladana je i italijanska posada (80 vojnika) i oslobođeno Grahovo.

U jesen 1941. Glavni štab NOPO za Crnu Goru i Boku imenuje ga za komandanta Nikšićkog odreda, koji je ubrzo narastao na deset bataljona. U jesen 1941. i zimu 1941/42. godine, jedinice odreda nižu pobede na teritoriji Nikšića, Grahova, Vilusa, Crkvica, Herceg Novog. Razbija italijanske kolone, zarobljava stotine vojnika, zapljenjuje tenkove, topove, kamione i drugo naoružanje i opremu. Snagama Nikšićkog i Durmitorskog odreda oslobođena je velika teritorija od Tare i Pive do Bokokotorskog zaliva, osim blokiranog Nikšića i gradova u Boki. Naročito teške, višemesečne borbe, uz velike neprijateljske gubitke, vođene su na sektoru Dragalj-Crkvice-Herceg Novi.

Borbe u Hercegovini

Sava Kovačević i Vojin Popović 1942.

Gotovo istovremeno, Sava proširuje rad jedinica odreda u istočnu Hercegovinu i prema Dubrovniku. Januara 1942. formira se Operativni štab za Hercegovinu, da koordinira borbe crnogorskih i hercegovačkih jedinica, sa Savom kao komandantom. Tada su se pod njegovom komandom našle snage jačine oko 20 bataljona, koje su delovale na prostoru od Oštroga do Dubrovnika i od Boke do Gacka, i snažnim radom prisilile na strategijsku defanzivu više od korpusa italijanskih vojnika i jake snage ustaša, domobrana i četnika i naneli im više teških poraza.

Obračuni u Crnoj Gori

Kao već proslavljeni ratnik, Sava Kovačević ima istaknutu ulogu na Ostroškoj skupštini crnogorskih i bokeljskih rodoljuba, februara 1942. godine.

U to vreme u Crnoj Gori se rasplamsao partizansko-četnički sukob. Delovi Savinog odreda su angažovani i u sprečavanju "kontrarevolucije" na području Kolašina i u Katunskoj nahiji. U aprilu 1942. godine, Sava Kovačević je učestvovao u donošenju presude o streljanju četvoro mladih partizana iz porodice Tadića, braće poznatog filozofa Ljubomira Tadića, koji je jedini izbegao streljanje jer je bio premlad. Prema Milovanu Đilasu, oni su streljani jer je Tadija Tadić, politički komesar bataljona, upozorio svog strica Spasoja, koji je bio u četnicima, da ga partizani traže da ga ubiju, što je proglašeno izdajom. Prema verziji Ljube Tadića, njihova krivica je izmišljenja, a ubijeni su za odmazdu "posle blamaže i neuspeha", nakon što je partizanska potera nastradala od starog komite Spasoja Tadića. Pored braće Tadića, ubijeni su još neki mladići koji su se stavili na njihovu stranu. Neki od streljanih u Gornjem Polju nisu imali više od osamnaest godina.

Pohapšene Tadiće su sproveli u Gornje Polje. Istragu su vodili Dakić i Sava Kovačević, ali smo i Milutinović i ja bili u toku i odobrili presudu.

– Milovan Đilas

Treća neprijateljska ofanziva

Popaljena sela od strane italijanskog okupatora u Boki Kotorskoj 1941. godine.

U toku 3. neprijateljske ofanzive, jedinice Nikšićkog odreda vodile su izuzetno oštre borbe oko Nikšića, Grahova u Boki i u Pivi. U poznatim borbama, aprila 1942, u Župi nikšićkoj teško su poražene jake četničke snage pod komandom Baja Stanišića. To je bio prvi teški četnički poraz u Crnoj Gori.

Aprila 1942. Sava Kovačević je imenovan za člana Glavnog štaba za Crnu Goru i Boku. Nove poraze četnicima Savin odred im je naneo u borbama na pravcu Nikšić-Piva. Pored rukovođenja Nikšićkim odredom, kao zamenik komandanta Glavnog štaba rukovodio je povlačenjem Lovćenskog odreda pravcem Trešnjevo-Grahovo-Banjani-Piva, kao i Zetskim odredom, oko Nikšića i u Pivi.

Maja iste godine izabran je za člana Vrhovnog štaba NOVJ.

Prodor proleterskih brigada u Zapadnu Bosnu

Kada je 12. juna 1942. formirana 5. proleterska (crnogorska) brigada, Sava postaje njen komandant. Brigada je najpre glavna zaštitnica u borbama na tromeđi Crne Gore, Bosne i Hercegovine, a potom je sa šireg prostora Zelengore štitila pohod grupe proleterskih brigada u zapadnu Bosnu i osiguravala zbeg naroda i bolnicu. Od 22. jula do 2. augusta, zajedno s Hercegovačkim NOPO, Dragačevsko-čelebićkim bataljonom, bolnicom i zbegom, 5. brigada je izvela čuveni marš-proboj od Drine do Prozora. Ovaj složeni poduhvat izveden je pod Savinom komandom. U zapadnoj Bosni brigada je, od avgusta 1942. do januara 1943, vodila borbe oko Prozora, Travnika, Jajca i u centralnoj Bosni.

Bitka na Neretvi

Četvrta neprijateljska ofanziva je nova etapa u herojskim podvizima brigade i komandanta Save. Juriši na Prozor, borba s tenkovima u Ostrošcu, napadi na Konjic, herojske odbrane u dolini Neretve imali su veliki značaj za spas ranjenika i opšti uspeh na Neretvi. U ofanzivi s Neretve, brigada vodi teške borbe na levoj obali Neretve, za oslobođenje i odbranu Nevesinja, na Planoj, Javorku i Bioču. Kada su 1. maja 1943, uvedeni činovi u NOVJ, proizveden je u čin pukovnika.

Bitka na Sutjesci

Ranjenici na Sutjesci 9. juna 1943.

Veoma uspješno Sava je komandovao brigadom u oštrim borbama na pravcu Nikšić-Šavnik, na Komarnici i na Durmitoru, što je usporilo nadiranje višestruko jačih nemačko-italijanskih snaga u 5. ofanzivi.

U najtežem periodu 5. ofanzive, Sava postaje komandant 3. udarne divizije. Diviziji je baš tada pao u deo najteži zadatak: da bude zaštitnica Glavne operativne grupe, da štiti Centralnu bolnicu i izvrši proboj iz okruženja. Njegov dolazak na čelo divizije ulijevao je posebnu nadu i borcima i ranjenicima. U desetodnevnim borbama pod Savinom komandom, divizija se borila s neprijateljem koji je bio gotovo dvadeset puta brojniji, i učinila sve da spase ranjenike i izvrši druge zadatke. Činjeni su pokušaji da se nađe pogodna mogućnost za proboj. U teškim borbama 11. i 12. juna na Vučevu, pod Maglićem, kod Borovna, na desnoj obali Sutjeske, odbijeni su snažni udari neprijatelja, spašena bolnica i napravljen pokušaj da se na levoj obali Sutjeske obrazuje mostobran.

Smrt Save Kovačevića

13. juna, glavne snage 3. udarne divizije pošle su u opšti napad na levoj obali Sutjeske. Divizija je uspela da potisne neprijatelja, ali ne i da slomi njegov otpor na Košuru, padinama Ozrena, Lastve, Kazana. U najkritičnijem trenutku, Sava je odlučio da novim jurišem izvrši proboj. S pratećom četom i grupom kurira izbio je u prvi streljački stroj, zapovedio juriš, i pucajući iz puškomitraljeza, pošao napred. Sava Kovačević je pao je u jurišu, pokošen neprijateljevim rafalima.

Mi smo krenili u juriš da se izvučemo iz obruča, misleći da su Nijemci samo na vrhu brda. Kad smo dogovarali juriš, neko do mene je pita Savu u kojem ćemo pravcu jurišat, i Sava pokaže na vrh brda: “Tamo đe su Nijemci.“ Pala je komanda da se formiramo u streljački stroj, i ja čujem poznati Savin glas: „Prenesi lijevo i desno!“ Ali nismo znali da su Nijemci došli još bliže, da su u rovovima već na kraju livade. I mi razvijemo streljački stroj i krenemo u juriš, a oni nas dočekali rafalima. Okrenem se oko sebe i vidim: pop kleči i plače. I kaže: “Kuku lele, umro Sava.“ (Mi smo u diviziji pri štabu imali popa. Njegov je posal bija, kad neko od Crnogoraca pogine, da mu održi misu, jer Crnogorci su bili pravoslavci.) I plače pop: “Pogibe Sava.“ A ja mislija, kako se moj komandant bataljona isto zva Sava, da je poginija on, a ne pravi Sava. I ja dođem do njega i vidim: bogami, pravi Sava. Rupa na čelu, krv oko glave, kosa mu sva zalipljena unazad od krvi.

Kad smo se tri miseca kasnije vratili na Tjentište da ga sahranimo, bija je u istom položaju. I mi gledamo: znaš da su svi mrtvi, a izgledaju ka da su živi. Svi u komadu, a takneš prstom - on se raspadne.

– Sećanje jednog od partizanskih boraca

Savinu smrt ovekovečio je i njegov saborac, pesnik Mirko Banjević:

Plotun se po dubravi
jekom navi
i dim se rasu iznad bojnog kruga:
ledena tuga
i bol srcem zavi
i drug za Mizaru pita druga.

Gdje je vatra jurišem grlo žegla
tu Sava pade. Muk se borjem vije:
nebo se naglo, Zelengora slegla
da vide čovjeka poslednji sijev.

Junaka žali
i gora i trava,
i tama
zali vidik cio.
Komandant gvožđu ko da oganj dava,
a trak se topli niz pušku slio.

Prema ocenama nekih saboraca, Sava je poginuo u proboju jer se ponašao ka borac, a ne kao komandant divizije. On kao komandant divizije nije smio ići u streljačkom stroju, nego biti u pozadini. A on je stao u prvi red i viknuo “Juriš!“, digao se naglo i prvi krenuo.

16. juna 1943. izveštaj italijanske komande navodi da je među palima prepoznat Sava Kovačević.

Nasleđe

Tabla u bivšoj ulici Save Kovačevića, danas Mileševska, Beograd.

Sava Kovačević je proglašen narodnim herojem manje od mesec dana nakon smrti, 6. jula 1943. godine. U „Biltenu Vrhovnog štaba“ br 29-31 o proglašenju Save Kovačevića za narodnog heroja piše:

Na osnovu riješenja Vrhovnog štaba daje se naziv narodnog heroja drugu Savi Kovačeviću, komandantu III udarne divizije, koji je poginuo junačkom smrću juna mjeseca 1943 g., kod Vrbnice jurišajući na čelu svojih boraca na neprijateljske bunkere pri probijanju neprijateljskog obruča. Slava velikom crnogorskom junaku drugu Savi Kovačeviću!

Sava Kovačević je odlikovan je sovjetskim Ordenom Kutuzova.

Milovan Đilas je u svojim sećanjima o Savi Kovačeviću rekao:

Sava Kovačević je bio najizrazitiji među onim retkim ustanicima koji su izrasli i iskovali sebe u vođe i simbole i mimo partije. Valjda zbog toga i legenda o njemu živi mimo zvaničnih i apologetskih hvalospjeva – u onom pamćenju narodnom koje bune ne zaboravlja i o njima sanja.

Literatura

Portal NOB Segment isključivo posvećen Narodnooslobodilačkoj borbi.

• Vojna enciklopedija (knjiga četvrta), Beograd 1972. godina
• Narodni heroji Jugoslavije. „Mladost“ Beograd, 1975. godina
• Aleksandar Tadić „Majke heroja pričaju“. „Iskra“, Vinkovci 1985. godina.

Vanjske veze

Sava Kovačević na Wikimedijinoj ostavi

• Službena biografija
• Grob Save Kovačevića Arhivirano 2014-09-11 na Wayback Machine-u
• Milovan Đilas o Savi Kovačeviću Arhivirano 2013-02-01 na Wayback Machine-u
• Crtice iz ratnog puta Save Kovačevića