Фомалхаут
 DSS слика Фомалхаутa, видно поље 2,7×2,9 степени. Заслуге NASA, ESA и Дигитализованог истраживања неба 2. Захвалност: Дејвид Де Мартин (ESA/Хабл) | |
| Опсервациони подаци Епоха J2000 Равнодневница J2000 | |
|---|---|
| Сазвежђе | Јужна риба (Фомалхаут A+B), Водолија (Фомалхаут C) |
| Фомалхаут | |
| Ректасцензија | 22h 57m 39,0465s[2] |
| Деклинација | −29° 37′ 20,050″[2] |
| Привидна магнитуда (V) | 1,16[3] |
| Јужна риба | |
| Ректасцензија | 22h 56m 24,05327s[2] |
| Деклинација | −31° 33′ 56,0351″[2] |
| Привидна магнитуда (V) | 6,48[4] |
| LP 876-10 | |
| Ректасцензија | 22h 48m 04,47s[5] |
| Деклинација | −24° 22′ 07,5″[5] |
| Привидна магнитуда (V) | 12,618[5] |
| Карактеристике | |
| Спектрални тип | A3 V / K5Vp / M4V[5][6] |
| U−B индекс боја | 0,08 / 1,02 / ?[7] |
| B−V индекс боја | 0,09 / 1,10 / 1,683[5][7] |
| Варијабилни тип | None / BY Драконис / ? |
| Астрометрија | |
| Фомалхаут | |
| Радијална брзина (Rv) | +6.5 km/s |
| Сопствено кретање (μ) | РА: +328.95[2] мас/г Дек.: −164.67[2] мас/г |
| Паралакса (π) | 129.81 ± 0.47[2] мас |
| Растојање | 25,13 ± 0,09 ly (7,70 ± 0,03 пс) |
| Апсолутна магнитуда (MV) | 1.72[8] |
| TW Piscis Austrini | |
| Радијална брзина (Rv) | +6[4] km/s |
| Сопствено кретање (μ) | RA: −331.11[2] мас/г Дек.: −158.98[2] мас/г |
| Паралакса (π) | 131.5525 ± 0.0275[9] мас |
| Растојање | 24,793 ± 0,005 сг (7,602 ± 0,002 пс) |
| Апсолутна магнитуда (MV) | 7.08[8] |
| Детаљи | |
| Фомалхаут | |
| Маса | 1,92±0,02[8] M☉ |
| Полупречник | 1,842±0,019[8] R☉ |
| Луминозност | 16,63±0,48[8] L☉ |
| Површинска гравитација (log g) | 4,21[10] цгс |
| Температура | 8.590[8] K |
| Металичност [Fe/H] | −0,03[11] до −0,34[12] dex |
| Ротациона брзина (v sin i) | 93[10] km/s |
| Старост | (4,4±0,4)×108[8] година |
| Јужна риба | |
| Маса | 0,725 ± 0,036[6] M☉ |
| Полупречник | 0,629 ± 0,051[6] R☉ |
| Луминозност | 0,19[8] L☉ |
| Температура | 4.711 ± 134[6] K |
| Ротација | 10,3[13] дана |
| Ротациона брзина (v sin i) | 2,93[6] km/s |
| Старост | 4,4 × 108[8] година |
| Друге ознаке | |
| Фомалхаут: α Piscis Austrini, α PsA, Alpha PsA, 24 Piscis Austrini, CPD−30° 6685, FK5 867, HD 216956, HIP 113368, HR 8728, SAO 191524 | |
| Јужна риба: Fomalhaut B, TW PsA, CD−32°17321, CPD−32 6550, HD 216803, HIP 113283, HR 8721, SAO 214197, LTT 9283 | |
| LP 876-10: Fomalhaut C, NLTT 54872, GSC 06964-01226, 2MASS J22480446-2422075 | |
| Референтне базе података | |
| SIMBAD | AC |
| AB | |
| A (Фомалхаут) | |
| B (TW PsA) | |
| C (LP 876-10) | |
| planet b | |
| Екстрасоларна архива | data |
| ARICNS | A (Фомалхаут) |
| B (TW PsA) | |
| Енциклопедија екстрасоларних планета | data |
  A  B  C Локација Фомалхаута A, B, C | |
Фомалхаут или алфа Јужне рибе (лат. α Piscis Austrini, α PsA) је најсјајнија звезда сазвежђа Јужна риба и једина звезда овог сазвежђа сјајнија од четврте магнитуде.[14] Име ове звезде на арапском језику (Fum al Hut) значи „уста јужне рибе“.[15]
Физичке особине
[уреди | уреди извор]Фомалхаут је бела звезда главног низа, спектралне класе A3-4 Va. Различити извори процењују масу Фомалхаута на 2,1 до 2,3 маса Сунца, пречник на 1,7 до 1,82 пречника Сунца и луминозност на 14 до 17,6 луминозности Сунца.[15] Налази се на приближно 25 светлосних година од Сунца, што је приближно иста удаљеност као Вега. Брзина ротације на екватору износи око 102 km/s, тако да направи једну ротацију око своје осе за приближно један земаљски дан.[16][5]
С обзиром на то да је масивнији и топлији од Сунца, Фомалхаут ће имати и краћи животни век — око милијарду година, свега десети део животног века Сунца.[15][17]
На удаљености од једне светлосне године од Фомалхаута (неколико степени јужно, из земаљске перспективе) се налази звезда TW Piscis Austrini, која се креће заједно са Фомалхаутом кроз свемир и која је друга чланица Фомалхаутовог система.[15][17]
Такође у 2013, потврђено је да црвени патуљак LP 876-10, на удаљености од око 2,5 светлосне године од Фомалхаута припада његовом систему као трећа чланица.[18]
Планетарни систем
[уреди | уреди извор]
Сателит за инфрацрвену астрономију (Infrared Astronomical Satellite, IRAS) је 1983. године открио постојање диска са протопланетарним материјалом око Фомалхаута.[19] Радијус овог диска је огроман у поређењу са Сунчевим системом — износи око 32 милијарде километара.[20]
Планета, названа Дагон, је откривена 2008. године, на снимцима свемирског телескопа Хабл.[17] Према актуелним мерењима, период револуције Дагона је 2000 година, периапсис 7,36 милијарди километара, а апоапсис 43 милијарде километара.[20]
Још увек нема довољно података да би се са сигурношћу могло рећи да ли Дагон орбитира у истој равни као и диск протопланетарног материјала. Осим тога, питање масе планете није решено — ако је једина планета у орбити, онда је масе око 3 масе Јупитера, а ако постоје и друге планете, онда је мање масе. Постојање других планета имплицирано је и врло ексцентричном орбитом Дагона — највероватније је пролаз близу неке друге планете довео до избацивања на садашњу орбиту.[20]
Током децембра 2013 је потврђен још један диск прашине у Фомалхаутовом систему - око црвеног патуљка LP 876-10. Звездани системи са дисковима прашине око бар две чланице система су изузетно ретки.
Напомене
[уреди | уреди извор]Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Fomalhaut”. Oxford English Dictionary (3rd изд.). Oxford University Press. септембар 2005. (Потребна је претплата или чланска картица јавне библиотеке УК.)
- ^ а б в г д ђ е ж з van Leeuwen, F. (новембар 2007). „Validation of the new Hipparcos reduction”. Astronomy and Astrophysics. 474 (2): 653—664. Bibcode:2007A&A...474..653V. arXiv:0708.1752
. doi:10.1051/0004-6361:20078357.
- ^ Ducati, J. R. (2002). „VizieR Online Data Catalog: Catalogue of Stellar Photometry in Johnson's 11-color system”. CDS/ADC Collection of Electronic Catalogues. 2237: 0. Bibcode:2002yCat.2237....0D.
- ^ а б „V* TW PsA – Variable of BY Dra type”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 2010-01-20.
- ^ а б в г д ђ „LP 876-10 -- Double or multiple star”. SIMBAD. Centre de Données astronomiques de Strasbourg. Приступљено 30. 7. 2014.
- ^ а б в г д Demory, Brice-Olivier; Ségransan, Damien; Forveille, Thierry; Queloz, Didier; Beuzit, Jean-Luc; Delfosse, Xavier; Di Folco, Emmanuel; Kervella, Pierre; Le Bouquin, Jean-Baptiste; Perrier, Christian; Benisty, Myriam; Duvert, Gilles; Hofmann, Karl-Heinz; Lopez, Bruno; Petrov, Romain (октобар 2009). „Mass-radius relation of low and very low-mass stars revisited with the VLTI”. Astronomy and Astrophysics. 505 (1): 205—215. Bibcode:2009A&A...505..205D. S2CID 14786643. arXiv:0906.0602 . doi:10.1051/0004-6361/200911976.
- ^ а б Johnson, H. L.; Iriarte, B.; Mitchell, R. I.; Wisniewskj, W. Z. (1966). „UBVRIJKL photometry of the bright stars”. Communications of the Lunar and Planetary Laboratory. 4 (99): 99. Bibcode:1966CoLPL...4...99J.
- ^ а б в г д ђ е ж з Mamajek, E.E. (август 2012). „On the Age and Binarity of Fomalhaut”. Astrophysical Journal Letters. 754 (2): L20. Bibcode:2012ApJL..754...20M. S2CID 119191190. arXiv:1206.6353 . doi:10.1088/2041-8205/754/2/L20.
- ^ Brown, A. G. A.; et al. (Gaia collaboration) (2021). „Gaia Early Data Release 3: Summary of the contents and survey properties”. Astronomy & Astrophysics. 649: A1. Bibcode:2021A&A...649A...1G. S2CID 227254300. arXiv:2012.01533 . doi:10.1051/0004-6361/202039657. Gaia EDR3 record for this source at VizieR.
- ^ а б Di Folco, E.; Thévenin, F.; Kervella, P.; Domiciano de Souza, A.; Coudé du Foresto, V.; Ségransan, D.; Morel, P. (новембар 2004). „VLTI near-IR interferometric observations of Vega-like stars. Radius and age of α PsA, β Leo, β Pic, ɛ Eri and τ Cet”. Astronomy and Astrophysics. 426 (2): 601—617. Bibcode:2004A&A...426..601D. doi:10.1051/0004-6361:20047189 . This paper lists [Fe/H] = −0.10 dex.
- ^ Dunkin, S. K.; Barlow, M. J.; Ryan, Sean G. (април 1997). „High-resolution spectroscopy of Vega-like stars - I. Effective temperatures, gravities and photospheric abundances”. Monthly Notices of the Royal Astronomical Society. 286 (3): 604—616. Bibcode:1997MNRAS.286..604D. doi:10.1093/mnras/286.3.604 . This paper lists [Fe/H] = −0.03 dex.
- ^ Saffe, C.; Gómez, M.; Pintado, O.; González, E. (октобар 2008). „Spectroscopic metallicities of Vega-like stars”. Astronomy and Astrophysics. 490 (1): 297—305. Bibcode:2008A&A...490..297S. S2CID 15059920. arXiv:0805.3936 . doi:10.1051/0004-6361:200810260. This paper lists [Fe/H] = −0.34 dex.
- ^ Mamajek, Eric E.; et al. (2013). „The Solar Neighborhood. XXX. Fomalhaut C”. The Astronomical Journal. 146 (6): 154—163. Bibcode:2013AJ....146..154M. S2CID 67821813. arXiv:1310.0764 . doi:10.1088/0004-6256/146/6/154.
- ^ Moore 2000, стр. 427
- ^ а б в г „Fomalhaut”. Sol Company. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ Kaler, Jim (23. 5. 2009). „Fomalhaut”. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ а б в Sessions, Larry; Deborah Byrd (23. 9. 2012). „Fomalhaut had first visible exoplanet”. Earthsky Communications Inc. Приступљено 19. 1. 2013.
- ^ Mamajek, Eric E.; Bartlett, Jennifer L.; Seifahrt, Andreas; Henry, Todd J.; Dieterich, Sergio B.; Lurie, John C.; Kenworthy, Matthew A.; Jao, Wei-Chun; Riedel, Adric R.; Subasavage, John P.; Winters, Jennifer G.; Finch, Charlie T.; Ianna, Philip A.; Bean, Jacob (2013). „The Solar Neighborhood. XXX. Fomalhaut C”. The Astronomical Journal. 146 (6): 154. Bibcode:2013AJ....146..154M. S2CID 67821813. arXiv:1310.0764 . doi:10.1088/0004-6256/146/6/154.
- ^ Moore, Patrick (2005). Philip's Atlas of the Universe (на језику: (језик: енглески)). Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 245. стр. ISBN 978-0-540-08791-4.
- ^ а б в Harrington, J. D.; Ray Villard (8. 1. 2013). „NASA's Hubble Reveals Rogue Planetary Orbit For Fomalhaut B”. NASA. Приступљено 21. 1. 2013.
Литература
[уреди | уреди извор]- Moore, Patrick (2000). The Data Book of Astronomy (на језику: (језик: енглески)). Бристол: IOP Publishing Ltd. стр. 427. ISBN 978-0-7503-0620-1.
- Moore, Patrick (2005). Philip's Atlas of the Universe (на језику: (језик: енглески)). Лондон: Octopus Publishing Group Ltd. стр. 245. стр. ISBN 978-0-540-08791-4.
- Schaefer, Bradley E. (2002). „The latitude and epoch for the formation of the southern Greek constellations”. Journal for the History of Astronomy. 33, part 4 (113): 313—50. Bibcode:2002JHA....33..313S. ISSN 0021-8286. S2CID 122459258. doi:10.1177/002182860203300401.
- Frank, Roslyn M. (2015). „10: Origins of the "Western" Constellations”. Handbook of Archaeoastronomy and Ethnoastronomy. New York City: Springer. стр. 147—163. Bibcode:2015hae..book.....R.
- Eratosthenes; Hyginus, C. Julius (1997). Star myths of the Greeks and Romans: a sourcebook containing the Constellations of Pseudo-Eratosthenes and the Poetic astronomy of Hyginus. Translated by Condos, Theony. Red Wheel/Weiser. стр. 163–164. ISBN 1-890482-93-5.
- Condos, Theony (1997). Star Myths of the Greeks and Romans: A Sourcebook. Grand Rapids, Michigan: Phanes Press. стр. 163—65. ISBN 9781609256784.
Додатна литература
[уреди | уреди извор]- „Preprint of planet discovery paper”. arXiv:abs/0811.1994 Проверите вредност параметра
|arxiv=(помоћ).
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
- Фомалхаут у SIMBAD бази података (језик: енглески)
- Подаци о Фомалхауту и Фомалхауту b на порталу NASA Exoplanet Archive (језик: енглески)
- „Fomalhaut”. SolStation. Приступљено 23. 11. 2005.
- Astrobites summary of Janson et al. 2012, the Spitzer IR non-detection of Fomalhaut b
- Astrobites summary of Boley et al. 2012, the ALMA observations of the Fomalhaut ring system
- "Eye of Sauron" debris ring
- Researchers find that bright nearby double star Fomalhaut is actually a triple (Astronomy magazine : October 8, 2013)
