1811

< | 18. вијек | 19. вијек | 20. вијек | >
< | 1780-е | 1790-е | 1800-е | 1810-е | 1820-е | 1830-е | 1840-е | >
<< | < | 1807. | 1808. | 1809. | 1810. | 1811. | 1812. | 1813. | 1814. | 1815. | > | >>

1811. по календарима

Грегоријански	1811. (MDCCCXI)
Аб урбе цондита	2564.
Исламски	1225–1226.
Ирански	1189–1190.
Хебрејски	5571–5572.
Бизантски	7319–7320.
Коптски	1527–1528.
Хинду календари
• Викрам Самват	1866–1867.
• Схака Самват	1733–1734.
• Кали Yуга	4912–4913.
Кинески
• Континуално	4447–4448.
• 60 година	Yин Метал Коза (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11811.
Подробније: Календарска ера

Година 1811 (MDCCCXI) била је редовна година која почиње у уторак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у недјељу по 12 дана заостајућем јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ

Нови департмани на северу 1810-11

Француско царство 1811.

• 1. 1. - Нови француски департмани:
  • из бивше Холандије: Боуцхес-де-ла-Меусе, Боуцхес-де-л'Yссел, Емс-Оццидентал, Емс-Ориентал, Фрисе, Yссел-Супéриеур и Зуyдерзéе (од прошле године Боуцхес-ду-Рхин и Боуцхес-де-л'Есцаут).
  • "Ханзеатски" департмани на северозападу Немачке: Боуцхес-де-л'Елбе , Боуцхес-ду-Wесер и Емс-Супéриеур. Још један департман, Липпе, формиран је у априлу.
• 8 - 10. 1. - Побуна робова на Њемачкој обали, у америчкој Територији Орлеанс (дан. Лоуисиана), запалили су неколико шећерних плантажа.
• 17. 1. - Мексички рат за независност: Битка на Цалдерóнском мосту је одлучујућа победа ројалиста над многобројнијим али слабије опремљеним устаницима у Новој Шпанији - независност је одложена за десет година.
• 19 - 25. 1. - Скупштина устаничких старешина Србије, одлучено да Правитељствујушчи совјет буде подељен на шест попечитељстава. Јаков Ненадовић први на челу ресора унутрашњих послова (20. јануар - Дан МУП-а Србије). Карађорђе жели да умањи власт војвода али и сам преузима обавезе. Петар Добрњац и Миленко Стојковић нису желели преузети места у влади, због чега су протерани.
• 22. 1. - Јуан Баутиста де лас Цасас води побуну у Тексасу, дијелу Нове Шпаније, али збачен је од ројалиста већ првих дана марта.
• 22. 1. - Патент о прикључењу Војводства Олденбург Француској - ово се сматра увредом Русији, јер тамо владају рођаци Романових. Русија је крајем прошле године напустила Наполеонову Континенталну блокаду (папирне рубље су изгубиле 60% вредности од 1807), Наполеоново ширење у Немачкој узнемирава, као и брак са аустријском принцезом.
• 27. 1. - Шпански рат за независност: почиње француска опсада Бадајоса у Еxтремадури, не би ли се помогло Массéни који је заглављен у Португалу.

Фебруар/Вељача

• 5. 2. - Пошто је британски краљ Георге III дефинитивно потонуо у душевну болест, принц Георге постаје принц-регент - Регентски период (Регенцy) траје до 1820, а Георге IV је краљ 1820-30. Министри имају већу слободу деловања него раније.
• 10. 2. (29. 1. по ј.к.) - У Београду свечано дочекан први руски гарнизон, Руси стижу и у Шабац и Делиград. Послата су два батаљона Нејшлотског мускетарског пука (→ ру) на челу са Александром Фјодоровичем Балом.
• 11. 2. - Амерички председник Јамес Мадисон поново забрањује трговину са V. Британијом.
• фебруар - Аугусте Мармонт напушта Илирију, у мају преузима команду у Шпанији.
• 19. 2. - Битка на Гебори: Французи разбили шпанску армију која је покушала помоћи Бадајозу.
• 20. 2. - Аустријско Царство прогласило државни банкрот, папирне новчанице и бакарни новац вреди петину номиналне вредности. Државни дуг је 1789-1811. порастао са 338 на 676 милиона гулдена, на његово сервисирање одлази 29% државних прихода.
• 28. 2. - Плач на Асенцију (Грито де Асенцио или Адмирабле аларма): побуна против шпанских власти на Источној обали (Уругвају), на челу са Јосé Гервасио Артигасом, у почетку у корист хунте у Буенос Аиресу.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Масакр мамелука у Каирској тврђави, који су дошли на церемонију доделе команде Тусун-паши у предстојећем рату против вехабија у Арабији - исто се дешава широм Египта. Мухамед Али је осигурао власт.
• 3. 3. - Пошто је презимио у Португалу, француски маршал Андрé Массéна наређује повлачење из земље
• 5. 3. - Битка на Барроси је англо-португалско-шпанска тактичка победа, али није раскинута опсада Цадиза.

Територијални спорови у Платинском региону

• 9. 3. - Парагвајска кампања, Битка на Тацуарíју: парагвајски ројалисти победили Мануела Белграна, који мора напустити територију за један дан - осигурана независност Парагваја од Буенос Аиреса.
• 11. 3. - Французи заузели Бадајоз.
• 12. 3. - Руско-турски рат: оболели командант руске Дунавске армије Николај Каменски одлази у Одесу, привремено га мења де Лангерон.

Вишка битка

• 13. 3. - Јадранска кампања: Британци односе победу у Вишкој бици и спречавају франко-италијанско искрцавање.
• март - Николај Карамзин предао цару Александру "Запис о старој и новој Русији" - манифест конзервативизма, против либералних реформи.
• 20. 3. - Рођен је Наполеон Францис Јосепх Цхарлес Бонапарте, краљ Рима и царски принц.
• 21. 3. - Нориас де Бајáн: мексички револуционарни лидери Игнацио Алленде, Мигуел Хидалго, Јосé Мариано Јимéнез, Јуан Алдама, као и око 900 бораца, намамљени и заробљени - погубљени у јуну и јулу.
• 22. 3. - Поднесен Комесарски план којим је пројектован хиподамус за њујоршко острво Манхаттан.
• 25. 3. - Наполеоновим декретом се наређује узгајање шећерне репе. Јеан-Баптисте Qуéруел је развио индустријски процес за добијање шећера из репе. Уобичајени извор шећера је трска, али узгајалишта су под британском контролом.
• 27. 3. - Англо-дански рат – Битка код Анхолта је тежак поморски пораз Данаца, који су покушали повратити острво Анхолт, у пролазу Каттегат.
• 28. 3. - У Београду умро Доситеј Обрадовић, први српски министар просвете.
• 28. 3. - Хенри Цхристопхе, председник северне Државе Хаити се прогласио за краља.

Април/Травањ

• 3. 4. - Битка код Сабугала је англо-португалска победа.
• 6. 4. - Јамес Монрое је нови државни секретар САД (до 1817, секретар рата 1814-15, председник 1817-25).
• 9. 4. - Хенри-Гатиен Бертранд је нови гувернер Илирских провинција (до 1812).
• април - Михаил Кутузов је нови командант руске армије у Влашкој.
• 15. 4. - Наполеонов Декрет о организацији Илирије: састав љубљанске владе и подела територије на интенданције: Корушка (Виллацх, Крањска (Љубљана), Истра (Трст), Цивилна Хрватска (Карловац), Војна Хрватска (Сењ, дели се на регименте ум. дистрикте), Далмација (Задар) и Рагуза (Дубровник).
• 12. 4. - Запосленици Асторове Пацифичке крзнарске компаније се искрцавају са брода Тонqуин на ушћу Цолумбије. У наредним месецима граде Форт Асторију, прво насеље САД на пацифичкој обали.
• 14. 4. - Англо-португалци опсели Алмеиду.
• 22. 4. - Англо-португалске снаге опселе Бадајоз - неуспешно, у два периода до јуна.
• 27. 4. - Формиран департман Липпе у дан. Немачкој.

Мај/Свибањ

• 3 - 5. 5. - Битка код Фуентес де Оñора: Wеллингтон спречио Массену да помогне опсаднутој Алмеиди.
• 5. 5. - Французи ген. Лоуис-Габриел Суцхета опсели Таррагону у Каталонији.
• 7. 5. - На париском брду Цхаиллот почиње градња Палате краља Рима, али огромно здање неће бити завршено
• 10/11. 5. - Французи успели побећи из опседнуте Алмеиде.
• 14. 5. - Револуција у Парагвају, у правцу независности од Шпаније.
• мај - Јацqуес Лауристон је француски посланик у Русији, уместо Арманда де Цаулаинцоурта.
• 16. 5. - Битка код Албуере у Еxтремадури: Французи не успевају деблокирати Бадајоз, обе стране имају велике губитке.
• 18. 5. - Битка код Лас Пиедраса је победа револуционара у Уругвају (данас празник у тој земљи) - Монтевидео је под опсадом с копна.
• 28. 5. - Пожунски/Братиславски дворац страдао у пожару (обновљен у 20. ст.).
• 31. 5. - Албрецхт Берблингер, "кројач из Улма", покушао полетети врстом змаја али пао у Дунав.

Јун/Јуни/Липањ

• 1. 6. - Након 40 година припремних радова, у Аустријском Царству је проглашен Опћи грађански законик (Аллгемеинес бüргерлицхес Гесетзбуцх - на снази од 1812. у њемачким насљедним земљама.
• 10. 6. - Wеллингтон напушта опсаду Бадајоза, јер се приближава Мармонтова Армија Португала.
• 10. 6. - Вулканска ерупција створила оток Сабрина у Азорима - до октобра нестало због морске ерозије.
• 10. 6. - Велики војвода Бадена Карл Фриедрицх умро после 73 године службе. Наслеђује га унук Карл Лудwиг Фриедрицх (до 1818), шурак владара Баварске, Шведске и Русије, Наполеонов зет по усвојењу.
• 15. 6. - Клåгерупски нереди у Шведској: војска разбила сељаке који су се бунили због регрутације. Ово се може сматрати јединим крвопролићем у Англо-шведском рату.
• 17. 6. - У париском Нотрдаму отворен Национални сабор бискупа: Наполеон се нада неком декрету који би заменио папску институцију (нпр. потврђивање бискупа), али суспендује сабор 11. јула и поново сазива крајем тог месеца.
• 20. 6. - Прва експедиција у Горњи Перу – Битка код Хуаqија: ројалисти из Перуа су поразили револуционаре из Буенос Аиреса близу језера Титикака. Истог дана, Францисцо Антонио Де Зела покреће побуну у перуанском граду Тацна, која је, без аргентинске помоћи, убрзо поражена.
• 25. 6. (календар?) - Министарска реформа у Русији се приводи крају: Проглас о општем уређењу министарстава.
• 26. 6. - У Цхихуахуи погубљени мексички лидери Игнацио Алленде, Јосé Мариано Јимéнез, Јуан Алдама и др.
• 29. 6. - Французи заузели Таррагону уз велико крвопролиће међу Шпанцима, Суцхет ће добити маршалску палицу.

Јул/Јули/Српањ

• 4. 7. (22. 6. по ј.к.) - Битка код Рушчука (Русеа у Бугарској): Кутузов је поразио Турке, али ипак се повлачи преко Дунава, чиме их одвлачи од базе.
• 5. 7. - Декларација независности Венезуеле: седам од 10 провинција Генералне капетаније Венезуела проглашава независност од шпанске империје (Дан независности у тој земљи, Цинцо де Јулио). Прва република траје мало више од годину дана.
• 9. 7. - Британски истраживач Давид Тхомпсон, запосленик Сјеверозападне компаније, који је ове године прошао цијелим током Цолумбије, поставио је на ушћу Снакеа обавијест којим присваја подручје за УК. Неколико дана касније стиже до ушћа Цолумбије и Форт Асторије.
• 9 - 11. 7. - Велики пожар у Кијеву, изгорела је већина кућа.
• 11. 7. - Грузијски патријарх Антон II смењен руским царским декретом - Грузијска православна црква ће до 1917. бити егзархија руске.
• 11. 7. - Побуна у Валенцији против венецуеланских индепендиста, биће поражени у августу након војног похода.
• 11. 7. - Инцидент Головнина: док је истраживао пролаз између Хокаида и Кунашира, руски капетан Василиј Головнин је намамљен на копно и заробљен од Јапанаца.
• јул - Сијамска армија (Рама II) збацила камбоџанског краља Анг Цхана II и поставила његовог брата Анг Снгуона - Анг Цхан се враћа 1813. с вијетнамском помоћи (Гиа Лонг).
• 23. 7. - Португалска инвазија Банде Ориентал: неуспешан португалски/бразилски покушај освајања леве обале Рио де ла Плате, дан. Уругваја.
• 26. 7. - Почињу шумски пожари у Тиролу у којима ће страдати 64 села.
• 30. 7. - Погубљен мексички лидер Мигуел Хидалго y Цостилла.

Август/Аугуст/Коловоз

• 4. 8. - Британска инвазија Јаве: искрцавају се на холандско острво, Батавиа пада 8-ог, Форт Корнелис 26-ог.
• 5. 8. - Заплашени сабор француских бискупа ратификује декрет: ако се папска институција не додели за шест месеци, то ће учинити метрополит или најстарији бискуп провинције. Папа ће на јесен потврдити декрет, с модификацијама, али Наполеон му отписује да конкордат сматра окончаним и да неће трпети папино мешање у постављање бискупа.
• 25. 8. - Пожунски угарски сабор: огорчење због банкрота и девалвације је толико да га цар мора распустити.

Септембар/Рујан

• 12. 9. - Велика комета из 1811. је у перихелу. Овогодишња вина се сматрају првим "кометиним бербама", нпр. Цхâтеау д'Yqуем.
• септембар? - Гђа. Рéцамиер мора напустити Париз због опозиције Наполеону.
• 18. 9. - Званична капитулација холандске Јаве (до 1814). За гувернера је постављен Стамфорд Раффлес.
• септембар/октобар (рамазан 1226) - Османско-саудијски рат: египатске снаге Тусун-паше заузимају у име османског султана хиџаску луку Yанбу, како би повратили света места која су вахабити заузели 1803.
• 28. 9. - Зворнички Турци кренули ка Костајнику код Крупња, запалили су неколико села.
• септембар-новембар - Наполеон и царица бораве у бившој Холандији. Успостављен је Орден реуједињења, други по рангу иза Легије части (укинут 1815).

Октобар/Листопад

• 11. 10. - Први парни ферибот, Јулиана Јохна Стевенса, улази у службу између Неw Yорка и Хобокена.
• 14. 10. (2. 10. по ј.к.) - Битка код Слобозије: Руси су разбили део турске војске од 20.000 људи и опколили главнину (до децембра).
• 23. 10. - Бој на Грамади: Хуршид-паша поражен код Сокобање.
• 23. 10. - "Оријентални егзодус": Јосé Гервасио Артигас и 16.000 револуционара напуштају Уругвај.
• 26. 10. - Окршај Сулејман-паше Скопљака и проте Матеје Ненадовића у Остружњу код Осечине. Паша сутрадан креће према Ваљеву, али је 28-ог код Буковице присиљен на повлачење
• октобар - Почињу мировни преговори између Русије и Турске, теку споро.

• јесен - Наполеон планира инвазију Русије.

Новембар/Студени

• 4. 11. - Можда први лудитски напад на машине у Енглеској.
• 7. 11. - Тецумсехов рат – Битка код Типпецаноеа: гувернер Територије Индијана Wиллиам Хенрy Харрисон одолео нападу Схаwнееја на челу са пророком Тенскwатаwом, Тецумсеховим млађим братом. САД криве Британце за подршку Индијанцима (→ Рат из 1812.).
• 7. 11. - Турци поражени на Дрини код Запоље.
• 15. 11. - Браћа Царрера извели пуч у Чилеу, Јосé Мигуел Царрера постаје председник управног већа (до 1814).
• 20. 11. - Фриедрицх Крупп и двојица ортака оснивају Фирма Фриедрицх Крупп зур Верфертигунг дес Енглисцхен Гуссстахлс унд аллер дараус ресултиеренден Фабрикатионен.
• 27. 11. - Основана федерација Уједињене Провинције Нове Гранаде, у дан. Колумбији (Шпанци реокупирали 1816).
• 29. 11. - Британци односе још једну поморску победу код Виса, британска доминација у Јадрану је можда навела Наполеона да нападне Русију уместо Османског царства.

Децембар/Просинац

• 5. 12. (23. 11. по ј.к.) - Капитулација остатка турске војске опкољене код Слобозије. Букурештански мир следи у мају. Кутузов је у новембру проглашен за грофа.
• децембар (први дани зул-хиџе) - Тосун-паша је кренуо према Медини, али је сачекан у заседи и потучен.
• децембар - Убиства на Ратцлифф Хигхwаyу: у Лондону нападнуте две породице, укупно седам жртава, осумњичени се убио у затвору.
• децембар - Хонг Гyеонг-нае подигао сељачку буну на северозападу Кореје.
• 16. 12. - Земљотреси у Неw Мадриду: два јака потреса код Неw Мадрид у дан. Миссоурију, праћена још по једним у јануару и фебруару.
• 17. 12. - Тхомас Маннинг је први Енглез у Лхаси и први који је разговарао са далај ламом, шестогодишњим Лунгток Гyатсом.
• 20. 12. - У Француској позвано 120.000 регрута из класе 1812.
• 24. 12. - Ураган поред Јутланда, страдали су британски бродови ХМС Дефенце и ХМС Ст Георге са преко 1.300 морнара.
• 26. 12. - Пожар у Рицхмонд Тхеатреу: страдале 72 особе, укључујући гувернера Вирџиније.

Кроз годину

Ингрес: "Јупитер и Тетида"

• Први српски устанак: активност је највећа према Тимоку и Нишу:
  • Српске војске из Крајине и Руси из Мале Влашке се сукобљавају са видинским Мула-пашом, остварене победе над Турцима код села Брегово и Грци.
  • Нишка тврђава је практично блокирана, српско-руска војска је победила Хуршид-пашу на Грамади.
  • Огорчење против Младена Миловановића и Милоја Петровића доводи до побуне у Београду. Карађорђе само кажњава побуњенике, не занимају га узроци, па га се даље само плаше.
  • Подиже се Карађорђев град у Тополи.
• Завршена Лујзинска цеста, Лујзијана, од Ријеке до Карловца, дужине 141 км.
• На земљи бискупа Максимилијана Врховца у Стубичким Топлицама почиње градња главног купалишног објекта званог Максимилијанова купељ.
• Али-паша Јањински узео Ђирокастру.
• Јане Аустен је анонимно објавила "Разум и осећајност".
• Завршено јужно крило Капитола САД, за Представнички дом.
• У Лондону основана Н M Ротхсцхилд & Сонс, данашња Ротхсцхилд & Цо.
• Основана Колонија Ред Ривер: Тхомас Доуглас, 5. ерл од Селкирка је од Компаније Худсоновог залива добио 300.000 кв.км у сливу северне Црвене реке и Ассинибоина (укинута 1870, основана Манитоба).
• Наука и техника:
  • Јоханн Карл Wилхелм Иллигер издао Продромус сyстематис маммалиум ет авиум, ревизију Линнаеусовог система.
  • Авогадров закон (случај закона идеалног гаса).
  • Јоханн Сцхwеиггер предлаже да се назив хлор, за којег је Хумпхрy Давy прошле године доказао да је елемент, замени са халоген - касније употребљен за групу елемената.
  • Бернард Цоуртоис открио јод.
  • Јосепх и Марy Аннинг пронашли целовит скелет ихтиосаура.
  • Са Егине однети егинети, скулптуре са забатâ храма Афаје.

Рођења

• 2. 1. - Урош Кнежевић, сликар († 1876)
• 14. 1. - Фран Курелац, књижевник, филолог († 1874)
• 3. 2. - Хораце Греелеy, амерички аутор и политичар († 1872)
• 26. 2. - Вук Врчевић, сакупљач народних умотворина († 1882)
• 7. 3. - Јосип Шокчевић, аустријски подмаршал, хрватски бан († 1896)
• 20. 3. - Наполеон II Бонапарте, краљ Рима, француски царски принц († 1832)
• 31. 3. - Роберт Бунсен, кемичар, проналазач († 1899)
• 11. 5. - Цханг и Енг Бункер, оригинални "сијамски близанци" († 1874)
• 15. 5. - Катарина Ивановић, прва српска сликарица († 1882)
• 14. 6. - Харриет Беецхер Стоwе, књижевница, аболиоционисткиња († 1896)
• 18. 7. - Wиллиам Макепеаце Тхацкераy, енглески књижевник († 1863)
• 21. 7. - Димитрија Деметер, хрватски књижевник († 1872)
• 3. 8. - Елисха Отис, произвођач лифтова († 1861)
• 30. 8. - Тхéопхиле Гаутиер, књижевник († 1872)
• 22. 10. - Франз Лисзт, пијаниста, композитор († 1886)
• 25. 10. - Éваристе Галоис, математичар († 1832)
• 27. 10. - Исаац Сингер, произвођач шиваћих машина († 1875)
• 29. 10. - Лоуис Бланц, француски социјалиста († 1882)
• 26. 11. - Зенг Гуофан, кинески званичник и заповедник († 1872)
• 28. 11. - Максимилијан II, краљ Баварске († 1864)
• Игњат Бајлони, српски предузетник († 1875)
• Хипполyте Мондаин, први српски министар војни († 1900)

Смрти

• 10. 1. - Марие-Јосепх Цхéниер, француски књижевник и политичар (* 1764)
• 9. 2. - Невил Маскелyне, британски Краљевски астроном (* 1732)
• 4. 3. - Мариано Морено, борац за независност Аргентине (* 1778)
• 28. 3. - Доситеј Обрадовић, књижевник, први српски министар просвете (* 1739-42)
• 4. 5. - Николај Каменски, руски генерал (* 1776)
• 10. 6. - Карл Фриедрицх, велики војвода Бадена (* 1728)
• 30. 7. - Мигуел Хидалго y Цостилла, борац за независност Мексика (* 1753)
• авг. - Милош Стојићевић Поцерац, устанички војвода (* 1776)
• 31. 8. - Лоуис Антоине де Боугаинвилле, француски адмирал и истраживач (* 1729)
• 28. 9. - Глигорије Трлајић, књижевник (* 1766)
• 18. 9. - Андрé Ригауд, хаићански политичар (* ца. 1761)
• 21. 11. - Хеинрицх вон Клеист, њемачки књижевник (* 1777)
• Марица Живковић, Карађорђева мајка
• Петар Желалић, бокељски капетан (* 1727)

Референце

1811 на Wикимедијиној остави