Prijeđi na sadržaj

Ignjat Bajloni

Izvor: Wikipedija
Ignjat Bajloni

Ignjat Bajloni, beogradski preduzetnik
{{{tekst_uz_sliku}}}

1811. [[]] 1811.
Litomyšl LitomyšlKraljevina Češka, Austrijsko Carstvo
1875.    [[]] 1875.
Beograd BeogradKneževina Srbija

1811. 1875. Ignjat Bajloni (Litomyšl, Češka, 1811Beograd, 1875) bio je srpski preduzetnik, rodonačelnik porodice Bajloni, poreklom Čeh, došao u Srbiju 1855. godine sa ženom i četiri sina.[1]

Biografija

[uredi | uredi kod]

Rođen je u mestu Litomyšlu u Češkoj, u to vreme Habzburškoj monarhiji, gde je izučio kožarski zanat i radio zajedno sa bratom. U potrazi za boljim životom odlučio je da se odseli u Ameriku, ali ga sestra i zet Antonjin Njemec (češ. Antonín Němec) koji su već bili u Srbiji, nagovaraju da se sa porodicom doseli kod njih.[2] Nakon dolaska u Srbiju 1855. godine nastanjuje se negde na Topčiderskom brdu i da radi svoj kožarski zanat uz nešto povrtarstva. Njegov najstariji sin Jakov izučio je bačvarski zanat u jednoj bečkoj pivari, a u Beogradu je radio kod bačvara Kincela. Drugi po rođenju sin, Anton izučio je mlinarski zanat kod svog ujaka Njemeca, koji je držao u zakup državnu vodenicu u Bratincu na Mlavi. Treći sin, Venčeslav, zvani Vasa, ostao je uz oca, dok se najmlađi Jovan školovao na Vojnoj akademiji.[3]

Poslovanje u Srbiji

[uredi | uredi kod]

U periodu od 1858. do 1878. Bajlonijevi su držali gostionicu na Hajduk Veljkovom vencu. Ovu zgradu na Tobdžijskoj pijaci kupio je Antonjin Njemec od izvesnog Milosava Pazarca, dovršio je i dao Ignjatu na upravljanje. Godine 1869. Ignjat Bajloni kupuje zapuštenu državnu vodenicu na Mlavi u Malom Crniću, koju kasnije dobija na upravu njegov sin Anton, a koji je posle zanata kod ujaka bio na praksi po mlinovima u inostranstvu. Bajloni je kupio i 30 hektara zemlje na kojoj se bavio poljoprivredom (uzgajao je goveda i svinje i potom ih prodavao u Budimpešti). Otkupio je malu ručnu pivaru, na čijem je mestu kasnije sagrađena velika pivara opremljena najmodernijom opremom poznatih svetskih fabrika, koja je među prvima koristila električnu energiju Beogradske električne centrale a već 1900. na svetskoj izložbi u Parizu osvojila je značajne nagrade za svoje proizvode. Godine 1870. počinje izgradnja parnog mlina koji je završen i pušten u rad dve godine kasnije pod imenom Ignjat Bajloni i sinovi [α 1].[1]

Bajloni je značajno doprineo napretku Beograda. Pijaca pored nekadašnje pivare naziva se po njemu.

Sinovi

[uredi | uredi kod]
  • Najstariji sin Jakov, bio je bačvar (pinter). Kasnije je preuzeo upravljanje pivarom.
  • Drugi o redu sin Anton, izučio je mlinarski zanat, kod ujaka (Antonjina Njemeca) u Bratincu kod Požarevca, gde je ovaj držao državnu vodenicu na Mlavi.
  • Treći sin Vasa (Venčeslav) je pomagao ocu u poslu.
  • Najmlađi sin, Jovan, nesrećno je poginuo u mladosti pri padu sa konja, nakon što je završio Vojnu akademiju.

Povezano

[uredi | uredi kod]
  • Jakov Bajloni – najstariji sin Ignjata Bajlonija
  • Anton Bajloni – sin Ignjata Bajlonija
  • Ignjat J. Bajloni – sin Jakova Bajlonija, guverner Narodne banke

Galerija slika

[uredi | uredi kod]

Beleške

[uredi | uredi kod]
  1. Premda su vlasnici bili samo sinovi, jer je Ignjat Bajloni u međuvremenu umro.

Izvori

[uredi | uredi kod]

Literatura

[uredi | uredi kod]