Prijeđi na sadržaj

Mirko Marjanović

Izvor: Wikipedija
Ukoliko ste tražili košarkaša, vidite članak Mirko Marjanović (košarkaš).
Mirko Marjanović
Biografija
Datum rođenja 27. jul 1937.
Mesto rođenja Knin (Kraljevina Jugoslavija)
Datum smrti 21. februar 2006.
Mesto smrti Beograd (SCG)
Mandat(i)
4. predsednik Vlade Republike Srbije
Trenutna funkcija
Funkciju obavlja od 18. mart 199423. oktobar 2000.
Izbori 1993.
Reizbor(i) 1997.
Predsednik Slobodan Milošević
Dragan Tomić (v.d.)
Milan Milutinović
Prethodnik Nikola Šainović
Naslednik Milomir Minić

Mirko Marjanović (Knin 27. jul 1937. - Beograd, 21. februar 2006) je bivši predsednik Vlade Srbije i visoki funkcioner Socijalističke partije Srbije.

Biografija

[uredi | uredi kod]

Marjanović je rođen 27. jula 1937. godine u Kninu (Hrvatska), gde je završio gimnaziju. Počeo je da studira Muzičku akademiju u Zagrebu, ali je promenio preokupaciju i studirao ekonomiju na Ekonomskom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao 1960. Radio je u preduzeću Tvik u Kninu, Rudarsko-metalurškom kombinatu Zenica, a zatim u Progresu, gde je od 1979. bio generalni direktor spoljnotrgovinskog preduzeća.

Veruje se da je bio u veoma dobrim odnosima s ruskom političarima od brežnjevljevske do jeljcinovske ere, kao i sa biznismenima koji su iz tih režima proizlazili. Sa ruskim Gaspromom osnovao je mešovitu firmu Progresgas-trejding. Funkciju direktora, odnosno predsednika Upravnog odbora Progresa zadržao je i dok je bio predsednik vlade.

Za predsednika Vlade Srbije biran je dva puta - prvi put 18. marta 1994, a drugi put 24. marta 1998. Obe vlade su bile koalicione. U jednoj je participirala Nova demokratija Dušana Mihajlovića, a u drugoj Srpska radikalna stranka Vojislava Šešelja i JUL Mirjane Marković u okviru Leve koalicije. Podneo je ostavku na funkciju predsednika Vlade Srbije 21. oktobra 2000, nakon što su SPS-DOS-SPO postigli dogovor o formiranju prelazne republičke vlade do prevremenih republičkih izbora krajem te godine. Sve ukupno, to je jedan od najdužih premijerskih mandata u Srbiji. Njegov mandat padao je u vreme dva rata (bosanskog i kosovskog) tokom raspada Jugoslavije, kao i u vreme hrvatske Oluje kada se u Srbiju iselilo celokupno stanovništvo Krajine i njegovog rodnog grada Knina. Slobodan Milošević je Marjanovića 23. decembra 2001. iz zatvorske ćelije u Hagu ovlastio da ga u odsustvu zastupa na funkciju predsednika Socijalističke partije, što je Marjanović činio do avgusta 2002, kada je razrešen te dužnosti. Bio je jedno vreme predsednik FK Partizana. Nova vlast podnosila je krivične prijave protiv njega, ali one nisu imale sudski epilog.

Autor je knjige „U raljama dosovske demokratije“.

Umro je na Vojnomedicinskoj akademiji u Beogradu u utorak 21. februara 2006, u 69. godini života.