Napad NOVJ na Glinu 1942.

Napad NOVJ na Glinu oktobra 1942.
Segment Drugog svetskog rata
Datum 22/23. oktobar 1942. Lokacija Glina i okolne komunikacije Ishod Pobeda snaga NDH
Sukobljene strane
Narodnooslobodilačka vojska Jugoslavije	Snage NDH
Angažirane jedinice
Prva lička brigada Peta kordunaška brigada Sedma banijska brigada Osma banijska brigada	u Glini delovi 5. gorskog zdruga: jedna ustaška satnija jedna bojna (bataljon) domobrana
Snage
oko 800 u napadu na Glinu, oko 3.200 u izolaciji napada	oko 650 u odbrani garnizona, više hiljada brojnim okolnim garnizonima i postajama
Žrtve i gubici
20 poginulih, 40 ranjenih, 2 nestala	5 poginulih, 12 ranjenih i 3 zarobljena oko 50 mrtvih (procena u izveštaju Operativnog štaba), 12 zarobljenih, više ranjenih

Pod komandom operativnog štaba grupe brigada, četiri brigade NOVJ izvele su 22. oktobar/23. oktobra 1942. napad na garnizon NDH u Glini. Na sam grad napadalo je pet bataljona Prve ličke i Sedme banijske brigade, dok su ostale jedinice angažovane na obezbeđenju od intervencije iz okolnih garnizona. Pošto bataljoni u napadu nisu uspeli da ovladaju ključnim tačkama odbrane, u zoru 23. oktobra napad je obustavljen.

Nakon napada, u štabovima i jedinicama analizirani su uzroci neuspeha. Nakon Gline, ove brigade učestvovale su u Bihaćkoj operaciji, postigavši zapažene uspehe.

Prethodne okolnosti

Tokom leta i jeseni vojne jedinice Prve operativne zone Hrvatske, koja je obuhvatala Liku, Kordun i Baniju, bile su u velikom usponu u pogledu borbene vrednosti i broja vojnika. Od najboljih bataljona ove zone tokom jula, avgusta i septembra 1942. formirano je sedam brigada. Ove brigade predstavljale su snagu sposobnu za izvođenje složenih operacija. Glavni štab NOV i PO Hrvatske odlučio je da grupom brigada izvede operaciju protiv garnizona NDH na Baniji. Pri tome, štab je računao na faktor iznenađenja, kao i na pretpostavljenu slabu borbenost domobrana u tim garnizonima. Odlučeno je da se izvede napad na garnizon Glina. U tom cilju, na Baniju su upućene četiri brigada (Prva lička, Peta kordunaška
Sedma i Osma banijska brigada).

Tok borbe

Spoljašnja linija odbrane Gline sastojala se od iskopanih rovova oko grada, u kojima je tokom noći bila razmeštena posada. Prema planu, tri bataljona Prve ličke nastupala su sa istočne strane, preko sela Pogledića, i zatim preko železničke stanice prema centru Gline. Dva bataljona Sedme banijske nastupala su sa severne strane, preko sela Jukinca i mosta na ulazu u Glinu. Napad je prema planu trebalo da počne u 24:00, ali je zbog provale oblaka i problema u pristupnom maršu, na sektoru Prve ličke došlo do zakašnjenja od oko sat i po.

Napad se odvijao uspešno preko spoljašnje linije odbrane. Međutim, prilikom prodora u sam grad, napad je izgubio na zamahu. Bataljoni prve ličke nisu se snašli i izgubili su mnogo vremena. U izveštaju Operativnog štaba nakon bitke, za Drugi bataljon Prve ličke rečeno je da je "bio skoro potpuno pasivan", te da je "ušao u ulicu gdje većinom neprijatelja nije ni bilo i borbe skoro nije ni imao". Prvi bataljon je, prema izveštaju, "imao odmah u početku znatne gubitke", a da pri tom nije ovladao baterijom topova koji su bili na njegovom pravcu napada, i koji su predstavljali značajnu snagu odbrane. Bataljoni Sedme banijske uspeli su da se probiju do centra Gline i do zgrade suda. Međutim, u centru se u utvrđenim zgradama koncentrisalo celokupno ljudstvo garnizona, pa intenzitet otpora nije narušen. Usled nedovoljne saradnje i objedinjenosti u napadu, komanda garnizona imala je slobodu da manevriše rezervama, i da ih upućuje na ugrožene tačke.

Pošto do svitanja partizanski bataljoni nisu uspeli u značajnoj meri da oslabe otpor garnizona, Operativni štab ocenio je da je dalji napad bez izgleda, a da bi zadržavanjem u dometu neprijateljske vatre dovelo do nepotrebnih gubitaka, pa je stoga odlučio da obustavi napad.

Tokom noći 22. oktobar/23. oktobra nije došlo do značajnih pokušaja intervencije prema Glini iz okolnih garnizona. Do manje borbe došlo je samo na sektoru Osme banijske brigade, koju je ova lako rešila. U toku prepodneva 23. oktobra jedna ojačana bojna nastupila je iz Petrinje prema Glini. Međutim, tada je napad već bio obustavljen, tako da je ona bez borbe ušla u Glinu u toku dana.

U Glini je zarobljeno devet domobrana, jedan ustaša i dva žandarma. Od zarobljenih, jedan domobran, ustaša i žandarmi osuđeni su na smrt, dok je preostalih 8 domobrana dobrovoljno stupilo u partizanske redove.

Uzroci neuspeha

Kao osnovne razloge neuspeha Operativni štab navodi nepovezanost, nedostatak sadejstva jedinica, neorganizovanost, nedovoljno zalaganje i nesnalaženje u napadu, naročito ličkih bataljona, koje je posledica lošeg rukovođenja. Prema analizi, neuspeh je posledica toga "što štabovi bataljona u prvom redu, a i štabovi brigada nisu tom operacijom dobro rukovodili". Jovo Popović u monografiji Prve ličke brigade navodi još nekoliko uzroka:

• izostanak iznenađenja. Ispostavilo se da su štabovima NDH i komandi glinske posade došli do obaveštajnih podataka o pokretima i namerama partizanskih brigada.
• zamor boraca nakon marša
• slab obaveštajni rad, usled kojeg se nije raspolagalo dovoljno dobrim podacima o snazi o organizaciji odbrane
• teški uslovi pristupa ciljevima napada (bilo je neophodno pregaziti rečicu Maju, koja je bila veoma nadošla usled obilnih kiša)
• nedostatak vodiča i nepoznavanje mesta od strane ličkih bataljona
• potcenjivanje neprijatelja. Ustaše u Glini bile su fanatične i svesne odgovornosti za zločine. Prema izveštaju župana Josipa Trojera (Josip Troyer) ministru unutrašnjih poslova NDH, glinske ustaše su "primjenjivali malo previše drastične mjere", pa je "oko 400 žena i ljudi kotara vojnićkog bilo pobito".

Glavni štab Hrvatske zaključio je da se ipak nije radilo o potpunom neuspehu, jer su neprijatelju naneti gubici, a napadom je uneto uznemirenje u neprijateljske redove i demonstrirana snaga.

U sledećoj operaciji, napadu na Bihać i okolne garnizone, ove brigade bile su znatno uspešnije.

Literatura

• Jovo Popović: PRVA LIČKA PROLETERSKA BRIGADA "MARKO OREŠKOVIĆ", Vojnoizdavački zavod, Beograd 1988.
• Ljuban Đurić: SEDMA BANIJSKA BRIGADA, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1981.
• HRONOLOGIJA NARODNOOSLOBODILAČKOG RATA 1941-1945, Vojnoizdavački zavod, Beograd 1964.