1745

**1745. по календарима**
Грегоријански	1745. (MDCCXLV)
Аб урбе цондита	2498.
Исламски	1157–1158.
Ирански	1123–1124.
Хебрејски	5505–5506.
Бизантски	7253–7254.
Коптски	1461–1462.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1800–1801.
• Схака Самват	1667–1668.
• Кали Yуга	4846–4847.
	Кинески
• Континуално	4381–4382.
• 60 година	Yин Дрво Во(л); (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11745.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	17. вијек – 18. вијек – 19. вијек
Деценија:	1710-е 1720-е 1730-е – 1740-е – 1750-е 1760-е 1770-е
Године:	1742 1743 1744 – 1745 – 1746 1747 1748

Ово је чланак о години 1745.

Година 1745 (MDCCXLV) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по јулијанском календару.

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

8. 1. - Рат за аустријско наслијеђе (РзАН): Варшавски уговор ствара четворну алијансу Британије, Хабсбуршког царства, Саске и Низоземске републике противу Пруске.
20. 1. - Умире свети римски цар Карло VII, као изборни кнез Баварске га наслеђује Маxимилиан III. Јосепх (до 1777), који убрзо излази из рата.

23. 2. - Краљевско венчање у Версају: француски престолонаследник се жени шпанском принцезом (она умире већ следеће године а он 1765, пре оца).
24. 2. - Георгије Поповић је потврђен за темишварског епископа (до 1757).

25. 2. - На маскенбалу у Версају, краљ Лоуис XV објављује своју приврженост Јеанне Антоинетте Поиссон, убрзо произведеној у маркизу де Помпадоур (званична љубавница до 1751, утицајна као миљеница до смрти 1764).

Април/Травањ – Јун/Липањ

15. 4. - РзАН, Битка код Пфаффенхофена: Аустријанци хрватског бана Баттхyáнyа одлучујуће поражавају франко-баварске снаге у Горњој Баварској, што води брзом изласку те земље из рата.
22. 4. - Уговором из Фüссена се окончава рат између Баварске и Аустрије: Баварска се одриче претензија на Чешку, признаје Прагматичку санкцију и подржаће избор супруга Марије Терезије за светог римског цара.

1. 5. - Уговор из Арањуеза о алијанси и субвенцији између Француске, Напуља, Шпаније и Ђенове.
11. 5. - Рат за аустријско насљедство: Битка код Фонтеноyа у којој француска војска под Моритзом Саксонским наноси тежак пораз британско-хановеранским снагама и тјера их да напусте Белгију.
мај - По сведочењу Симеона Пишчевића, његова ландмилиција је кренула из зимовника у Горњем Пфалцу - кренули су у Чешку, али им је затим наређено да се врате у Славонију, где стижу у јулу.^[1]
18. 5. - Лајпцишки уговор Аустрије и Саксоније, с намером повратка Шлезије од Пруске.

4. 6. - Други шлески рат: Битка код Хохенфриедберга у доњој Шлеској, у којој пруска војска под краљем Фриедрицхом II наноси тежак пораз Аустријанцима.
27. 6. (16. 6. по ј.к.) - Рат краља Георгеа: Британци након шестонедељне опсаде заузимају Лоуисбоург, главни град француске провинције Îле-Роyале, дан. Оток Цапе Бретон у Канади (до 1748).

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

1. 7. - Марија Терезија решава да се српске привилегије у Славонији и Срему морају држати, упркос инкорпорацији као угарских жупанија.^[2]
9. 7. - Битка код Меллеа: Французи су пресрели и одбили савезнички контигент који је требао ојачати Гхент.
15. 7. - Француска војска грофа вон Лöwендала заузима Гхент у дан. Белгији, важну базу Прагматичке армије.
20. 7. - Принц Цхарлес Едwард Стуарт плови са два брода према шкотским Спољним Хебридима, пресреће их британски брод - принц губи један од два своја брода, али се касније искрцава на Ерискаy.

август - Основана Илирска дворска комисија^[3] (делегација 1747-77) - питање самоуправе у вези са привилегијама српске цркве. Мађарска противљења доводе до претварања комисије 1747. у Дворску Депутацију за ердељске, банатске и "илирске" ствари.^[4]
август - Французи заузимају Остенд у Аустријској Низоземској након краће опсаде, краљ Лоуис XV стиже 3. 9..
9 - 19. 8. - Османско-персијски рат: Надер-шах Афшар је потукао османску војску код Карса. У исто време Османлије је потукао и принц Нассроллах Мирза код Мосула. Следе преговори о миру у којима су Османлије у лошијем положају.

19. 8. - Принц Цхарлес Едwард Стуарт диже у Гленфирнану на западу Шкотске устанак против британске династије Хановер.
21. 8. - Софија од Анхалта се удаје за руског пријестонасљедника Петра.

12. 9. - Умро задарски надбискуп Вицко Змајевић, насљедиће га Матеј Караман (1746-71).

13. 9. - Фрањо, супруг Марије Терезије, изабран је за светог римског цара (до 1765), крунидба 4. 10..
17. 9. - Јакобитски устанак 1745: Принц Цхарлес Едwард Стуарт заједно са јакобитском војском улази у Единбургх гдје свог оца Јамеса Стуарта (који се налази у егзилу у Француској) проглашава новим шкотским краљем под именом Јамес VII.
21. 9. - Јакобитски устанак 1745: Битка код Престонпанса у којој јакобитски устаници туку хановеранске (британске владине) трупе.
27. 9. - Битка код Бассигнана: франко-бурбонска победа над Сардинцима и Аустријанцима у Пијемонту.
28. 9. - Изведена химна Год Саве тхе Кинг.
30. 9. - Битка код Соора, тј. Хајнице на северу Чешке: Фридрих Велики је поразио многобројнију аустро-саксонску војску Карла Лоренског.

друга пол. год. - Реорганизовање границе:
- расформирани граничарски шанчеви Суботица, Сомбор, Брестовац, Паланка и Петроварадински у Бачкој;
- такође и сви шанчеви у Подунавској граници, на сремској страни Дунава, граничари који нису хтели под жупанијску власт су пресељени у нову Подунавску границу (Петроварадин-Земун). Основан је Коморски доминијум (Шид, Чалма, Черевић итд).^[5]
- Тител и Ковиљ задржали граничарски статус, укључени у Потиску границу.
- Почиње реорганизација Савске границе (продужење до Земуна). Митровачко властелинство са 15 насеља припојено Војној крајини.^[6]

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

11. 10. - Еwалд Георг вон Клеист открива први кондензатор у облику тегле - неколико месеци потом, појаву потврђује и леиденски професор Пиетер ван Муссцхенброек, тако да ће справа бити позната као Леиденска тегла.

1. 11. - Папина була Виx первенит осуђује наплату камате на зајмове.
8. 11. - Јакобитске трупе улазе у Енглеску.
21. 11. - Корзикански побуњеници Доменица Ривароле заузимају Бастију уз помоћ Аустро-сардинаца и британске флоте - Ђеновљани се враћају следеће године.
23. 11. - Битка код Хеннерсдорфа у доњој Шлеској пруска је побједа над Саксонцима.
24. 11. - Јапански шогун Токугаwа Yосхимуне абдицира у корист сина Токугаwа Иесхигеа (шогун до 1760), мада наставља водити послове.
28. 11. - Рат краља Георгеа: Франко-индијанске снаге уништавају Форт Саратогу, данашњи Сцхуyлервилле, Неw Yорк.

4. 12. - Јакобитски устанак 1745: Јакобитске трупе су допрле све до Дербyја у централној Енглеској, изазивајући панику у Лондону. Међутим, два дана касније почињу повлачење из Енглеске натраг у Шкотску, пошто нема нити енглеских јакобитских појачања, нити француског искрцавања.
15. 12. - Битка код Кесселсдорфа, близу Дресдена у Саској, пруска је побједа. Саски војници безглаво бјеже, тако да Фридрих улази у Дресден 18-тог.
16. 12. - Шпанци заузимају Милано.
крајем год. - Инкорпорациона комисија (Енгелсхофен, Патачић, Вајај) стиже у Славонију и Срем.^[2] Као што је Марија Терезија навијестила 1741, обновљено жупанијско уређење Славоније формирањем Вировитичке, Пожешке и Сријемске жупаније. У "управним и провинцијалним пословима" су подређене хрватском бану, а "у пословима контрибуције" угарском намјесничком вијећу. Ова Славонија је Вараждинском крајином одвојена од Хрватске,^[7] а посавски дио је војна граница. Расту жалбе сељака на властелу, што ће кулминирати побуном 1755.^[8]
25. 12. - Дресденски мировни споразум којим је окончан Други шлески рат; Хабсбуршка Монархија признаје дотадашње пруске границе и раније освајање Шлеске док се Фриедрицх II са своје стране признаје хабсбурговског монарха Франза Степхана I за новог римско-њемачког цара прикључивши се тако тзв. Прагматичкој коалицији у Рату за аустријско насљедство. Француска остаје сама у рату.

Кроз годину

Али-паша Хећимоглу, послије пет година, поново у Босни: уводи велике порезе јер је државна благајна празна, долази до отпора, побуне муслиманских сељака у горњој Херцеговини,^[9] па је премјештен исте године (слично се догађа и 1747).^[10] Наслеђује га Бостанџи Сулејман-паша (до 1747), али отпор се наставља, сада с центром у Сарајеву.
Барон Марко Александар Пејачевић одлучио направити ново насеље у атару села Рума.^[11]
Одобрена градња православне Николајевске цркве у Земуну.
Георгије Стојановић је направио бакрорез Пећке патријаршије.^[12]
Баварски пивар Себастиан Креизесен отворио прву пиварску радионицу у Бечкереку (Зрењанину).
Амнестија разбојника у Славонији, многи се одазивају; многи су и погинули у Тренковим пандурима (који и ове године регрутује у Срему) тако да та појава слаби.
Досељавање у дан. Војводину:
- Почетак насељавања Русина: Кула, Руски Крстур, Куцура и другде у Бачкој.^[13]
- Словаци долазе у Бачки Петровац.
Наредба владике Павла Ненадовића парохијанима о стављању крстова на гробове, а не као што је обичај "простаја дрвеса и преслици воздружити и некије шари прегражденија дјелати".^[14]
Стјепан Бадрић: Указање истине међу Царквом источном и западном.
Правилник Дубровачке Републике о националној пловидби.
Припремљен је француски превод Цхамберсове Цyцлопæдије, појавио се и проспект који најављује ново дело: чувена Енцyцлопéдие, објављена 1751-72.
Умро џунгарски кан Галдан Тсерен, наслеђује га средњи син Тсеwанг Дорји Намјал, али долази до сукоба са двојицом његове браће, канат је фатално ослабљен.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1745.

6. 1. - Јацqуес Éтиенне Монтголфиер, пионир балонистике († 1799)
18. 2. - Алессандро Волта, талијански физичар († 1827)
24. 2. - Фјодор Ушаков, руски адмирал († 1817)
ауг. - Хенрy Мацкензие, шкотски писац († 1831)
16. 9. - Михаил Кутузов, руски фелдмаршал († 1813)
24. 11. - Мариа Луиса од Шпањолске, супруга цара Леополда II († 1792)
24. 12. - Јохн Јаy, први Врховни судија САД († 1829)
Олаудах Еqуиано, аболициониста у Британији († 1797)
Арслан Мехмед-паша, босански паша († 1812)

Смрти

Главни чланак: :Категорија:Умрли 1745.

20. 1. - Карло VII, цар Светог Римског Царства (* 1697)
18. 3. - Роберт Wалполе, бивши, први, британски премијер (* 1676)
22. 5. - Франçоис-Марие де Броглие, маршал Француске (* 1671)
12. 9. - Вицко Змајевић, задарски надбискуп (* 1670)
19. 10. - Јонатхан Сwифт, ирски књижевник, сатиричар, писац памфлета (* 1667)
6. 12. - Мирко Есзтерхáзy, естергомски надбискуп, бивши загребачки бискуп (* 1663)
19. 12. - Јеан-Баптисте ван Лоо, сликар (* 1684)
Ибрахим Мутеферика, османски дипломат, пионир штампарства у исламу (* 1674)
Галдан Тсерен, џунгарски владар

Референце

↑ Извештај о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића генерал-мајора и каваљера Ордена св. Ђорђа. растко.рс
↑ ^2,0 ^2,1 Историја с. н. IV-1, 204
↑ Историја с. н. IV-1, 261
↑ Аустриски порази. растко.рс
↑ Историја с. н. IV-1, 210
↑ Хисторија н. Ј. II, 1136-7
↑ Хисторија н. Ј. II, 1035-7
↑ Хисторија н. Ј. II, 1065
↑ Историја с. н. IV-1, 441
↑ Хисторија н. Ј. II, 1327
↑ ИСТОРИЈАТ. румскизаписи.wордпресс.цом
↑ Манастирски комплекс. растко.рс
↑ Украјинци у Србији. растко.рс
↑ Др Горан З. Комар: Планинска села Драчевице под влашћу Венеције. растко.рс

Литература

Хисторија народа Југославије II, Школска књига Загреб, 1959
Историја српског народа, Четврта књига, први том, Срби у XVIII веку, СКЗ Београд 1986 (IV-1)

Вањске повезнице

[1] Извештај о доживљајима Симеона Степанова Пишчевића генерал-мајора и каваљера Ордена св. Ђорђа. растко.рс

[isniv1204-2] 2,0 ^2,1 Историја с. н. IV-1, 204

[3] Историја с. н. IV-1, 261

[4] Аустриски порази. растко.рс

[5] Историја с. н. IV-1, 210

[6] Хисторија н. Ј. II, 1136-7

[7] Хисторија н. Ј. II, 1035-7

[8] Хисторија н. Ј. II, 1065

[9] Историја с. н. IV-1, 441

[10] Хисторија н. Ј. II, 1327

[11] ИСТОРИЈАТ. румскизаписи.wордпресс.цом

[12] Манастирски комплекс. растко.рс

[13] Украјинци у Србији. растко.рс

[14] Др Горан З. Комар: Планинска села Драчевице под влашћу Венеције. растко.рс

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]