Pieter van Musschenbroek
| Piter van Mušenbruk | |
|---|---|
 Portret Pitera van Mušenbruka iz 1741. godine | |
| Rođenje | Pieter van Musschenbroek 14. 3. 1692. Lajden |
| Smrt | 19. 9. 1761. (dob: 69) Lajden |
| Prebivalište | Holandija |
| Državljanstvo | holandsko |
| Alma mater | Lajdenski univerzitet |
Piter van Mušenbruk (14. mart 1692 – 19. septembar 1761) bio je holandski naučnik. On je bio profesor in Duizburgu, Utrehtu i Lajdenu, gde je držao pozicije na katedrama matematike, filozofije, medicine, i astronomije. Njemu se pridaju zasluge za izum prvog kondenzatora 1746. godine: lajdenske boce. On je izveo pionirski rad na izvijanju kompresovanih podupirača. Mušenbruk je takođe bio jedan od prvih naučnika (1729) koji je dao detaljne opise testnih mašina za ispitivanje napetosti, kompresije i fleksibilnosti.[1][2] Rani primer problema sa dinamičkom plastičnošću opisan je u radu iz 1739. godine (u obliku penetracije maslaca drvenim štapom podvrgnutim udarima drvene kugle).
Piter van Mušenbruk je rođen 14. marta 1692 u Lajdenu u Holandiji, Holandskoj Republici. Njegov otac je bio Johanes van Mušenbruk, a njegova majka je bila Margareta van Straten. Van Mušenbruk, originalno iz Flandersa, obitavao je u gradu Lajden od oko 1600.[3] Njegov otac je bio proizvođač instrumenata, koji je pravio naučne instrumente poput vazdušnih pumpi, mikroskopa i teleskopa.[4]
Van Mušenbruk je pohađao latinsku školu do 1708. godine, gde je učio grčki, latinski, francuski, engleski, staronemački, italijanski i španski. On je studirao medicinu na Univerzitetu Lajden i doktorirao je 1715. godine.[5] Takođe je prisustvovao predavanjima Džona Teofila Desaguliersa i Isaka Njutna u Londonu. Završio je studije filozofije 1719. godine.[6]
Mušenbruk je pripadao tradiciji holandskih mislilaca koji su popularizovali ontološki argument Božjeg dizajna.[7] On je autor dela Oratio de sapientia divina (Molitva božanske mudrosti. 1744).
Godien 1719, on je postao profesor matematike i filozofije na Univerzitetu u Duizburgu. Godine 1721, on je isto tako postao profesor medicine.[6]
Godine 1723, on je napustio svoju poziciju u Duizburgu i postao profesor na Univerzitetu u Utrehtu. Godine 1726 on je postao i profesor astronomije.[8] Mušenbrukova Elementa Physica (1726) je odigrala važnu ulogu u prenosu ideja Isaka Njutna u fizici u tadašnjoj Evropi.[6] U novembru 1734 on je bio izabran u članstvo Kraljevskog društva.[9]
Godine 1739, on se vratio u Lajden, gde je nasledio Jakobusa Vitihiusa[10] kao profesor.[6]
Već tokom studija na Univerzitetu u Lajdenu van Mušenbruk se počeo da se zanima za elektrostatiku. U to vreme, nestalna električna energija mogla je da se generiše frikcionim mašinama, ali nije bilo načina da se ona skladišti. Mušenbruk i njegov student Andreas Kunaus otkrili su da se energija može skladištiti, u radu u kojem je kao saradnik učestvovao i Žan Nikolas Sebastjen Alamand.[11] Uređaj je bila staklena posuda napunjena vodom u koju je postavljen mesingani štap; a uskladištena energija mogla bi se osloboditi samo kompletiranjem spoljašnjeg kruga između mesinganog štapa i drugog provodnika, prvobitno ruke, smeštenih u kontaktu sa spoljnom stranom posude. Van Mušenbruk je ovo otkriće preneo Reneu Reomiru u januaru 1746. godine. Abe Nolet, prevodilac Mušenbrukovog pisma sa latinskog, nazvao je izum „lajdenska boca”.[12]
Ubrzo nakon toga, ispostavilo se da je nemački naučnik Evald fon Klajst samostalno konstruisao sličan uređaj krajem 1745. godine, malo pre Mušenbruka.[13]
Godine 1754, on je postao počasni profesor na Carskoj akademiji nauka u Sankt Peterburgu.[6] On je takođe izabran za stranog člana Kraljevske akademije nauka Švedske 1747. godine.
Van Mušenbruk je umro 19. septembra 1761 u Lajdenu.[6]
- Elementa Physica (1726)[6]
- Dissertationes physicae experimentalis et geometricae de magnete (1729)[6]
- Tentamina experimentorum naturalium in Accademia del Cimento (1731)[6]
- Institutiones physicae (1734)[6]
- Beginsels der Natuurkunde, Beschreeven ten dienste der Landgenooten, door Petrus van Musschenbroek, Waar by gevoegd is eene beschryving Der nieuwe en onlangs uitgevonden Luchtpompen, met haar gebruik tot veel proefnemingen (1736 / 1739)[14]
- Aeris praestantia in humoribus corporis humani (1739)[6]
- Oratio de sapientia divina[15] (1744)
- Institutiones logicae (1764)[6]
- ↑ van Musschenbroek, P. (1739). Essai de Physique, Vol. 1 (translated by P.Massuet). Leyden.
- ↑ Bell, James F. (1971), „The experimental foundations of solid mechanics”, Truesdell, Clifford A., Handbuch der Physik, VI a/1, Berlin: Springer Verlag
- ↑ „van Musschenbroek Foundation”. musschenbroek.nl.
- ↑ „The Institute of Chemistry – The Hebrew University of Jerusalem”. huji.ac.il. Arhivirano iz originala na datum 2009-03-26. Pristupljeno 2020-09-10.
- ↑ Schuurman, Paul. Ideas, Mental Faculties, and Method: The Logic of Ideas of Descartes and Locke and its reception in the Dutch Republic, 1630–1750. Brill.
- ↑ 6,00 6,01 6,02 6,03 6,04 6,05 6,06 6,07 6,08 6,09 6,10 6,11 „van Musschenbroek Foundation”. musschenbroek.nl.
- ↑ David C. Lindberg, Ronald L. Numbers. God and Nature: Historical Essays on the Encounter Between Christianity and Science. University of California Press. p. 263
- ↑ van der Aa on dbnl.
- ↑ „List of Fellows of the Royal Society 1660 – 2007”.
- ↑ „Van Stevin tot Lorentz · dbnl”. dbnl.org.
- ↑ Šablon:ThoemmesDutch
- ↑ Maver, William Jr.: "Electricity, its History and Progress", The Encyclopedia Americana; a library of universal knowledge, vol. X, pp. 172ff. (1918). New York: Encyclopedia Americana Corp.
- ↑ Houston, E. J.: Electricity in Every-day Life, vol. I, p. 72f; P. F. Collier & Son, New York 1905. URL. Retrieved 17 February 2010.
- ↑ „Short Title Catalogue Netherlands (STCN)”. pica.nl.[mrtav link]
- ↑ „Petri Van Musschenbroek Oratio de sapientia divina habita A.D. VIII ... – Pieter van Musschenbroek – Google Books”. google.com.mx.
- Biography by Eugenii Katz
- Biography at Adventures in Cybersound
- Leiden jar, Leiden University
- List of Ph.D. students of Pieter van Musschenbroek
