1667
- Ово је чланак о години 1667.
| Миленијум: | 2. миленијум |
|---|---|
| Вјекови: | 16. вијек – 17. вијек – 18. вијек |
| Деценија: | 1630-е 1640-е 1650-е – 1660-е – 1670-е 1680-е 1690-е |
| Године: | 1664 1665 1666 – 1667 – 1668 1669 1670 |
| Грегоријански | 1667. (MDCLXVII) |
| Аб урбе цондита | 2420. |
| Исламски | 1077–1078. |
| Ирански | 1045–1046. |
| Хебрејски | 5427–5428. |
| Бизантски | 7175–7176. |
| Коптски | 1383–1384. |
| Хинду календари | |
| • Викрам Самват | 1722–1723. |
| • Схака Самват | 1589–1590. |
| • Кали Yуга | 4768–4769. |
| Кинески | |
| • Континуално | 4303–4304. |
| • 60 година | Yин Ватра Коза (од кинеске Нг.) |
| Холоценски календар | 11667. |
| Подробније: Календарска ера | |
Година 1667 (MDCLXVII) била је редовна година која почиње у суботу по грегоријанском календару одн. редовна година која почиње у уторак по 10 дана заостајућем јулијанском календару.
Догађаји
[уреди | уреди извор]Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак
[уреди | уреди извор]- јануар? - Ћор Али-паша нови босански намесник - након неродне године у земљи влада глад, војска је без плате и прети побуном[1].
- 9. 2. - Андрусовско примирје окончава Руско-пољски рат (1654-67): Русији потврђена Левообална Украјина и Смоленск, добила и Кијев (привремено, што ће постати трајно). Опадање Пољске и успон Русије.
- 23. 3. - Умро Угарски Палатин Ференц Wесселéнyи, један од учесника уроте племства.
- 31. 3. - Лисабонски уговор: Француска и Португал склопиле савез против Шпаније.
Април/Травањ – Јун/Липањ
[уреди | уреди извор]- 6. 4. (Велика сриједа) - "Велика трешња": катастрофалан потрес у Дубровнику разара град, страда и Котор и друга места у околини, осетио се од Албаније до Венеције[2].
- 9. 4. - Прва уметничка изложба (Салон) у Лоувреу.
- 24. 5. - Почиње Рат деволуције: Луј XIV напада хабсбуршку Шпанску Низоземску и Францхе-Цомтé.
- 9 - 14. 6. - Други англо-холандски рат: Напад на Медwаy је најгори пораз енглеске Краљевске морнарице икад, Холанђани одвукли адмиралски брод Роyал Цхарлес.
- 15. 6. - Јеан-Баптисте Денyс извео прву трансфузију крви, са овце на човека (оваква варијанта ће бити забрањена 1670.).
- 20. 6. - Кардинал Гиулио Роспиглиоси је нови папа Клемент IX. (до 1669).
Јул/Српањ – Септембар/Рујан
[уреди | уреди извор]- јул, крајем - Кандијски рат у Егеју: неуспешни турски напад на Китеру[3].
- 31. 7. - Уговором из Бреде окончан сукоб Енглеске и Холандије - Енглезима остаје бивша Нова Холандија а Холанђанима оток Рун и Суринам.
- 2. 9. - У Паризу уведено осветљавање улица.
Октобар/Листопад – Децембар/Просинац
[уреди | уреди извор]- октобар - Објављен "Изгубљени рај" Јохна Милтона.
- 18. 10. - Јоханес I постаје етиопски цар (до 1682).
- 23. 11. - Португалски краљ Афонсо VI се под притиском брата Педра одрекао вршења власти.
- 25. 11. - Разорни земљотрес потресао источни Кавказ, процењено 80.000 мртвих.
- децембар - Зубачки војвода Грујица Вуковић хара конавоским селима са својим племеном и турским "младићима"-"злићима"[4].
Кроз годину
[уреди | уреди извор]- Стојан Јанковић побегао из турске тамнице убивши Халил-бега Дураковића[5].
- Мартин Борковић нови загребачки бискуп (до 1687).
- Марчански владика Гаврило Мијакић отишао у Рим[6].
- Василије Острошки у посети патријарху Максиму у Пећи, жали се на насиље кнеза Раича[7].
- Основана Париска опсерваторија.
- Почетак активности Стењке Разина.
- Завршен Велики московски сабор, почетак активне борбе против старовераца.
Рођења
[уреди | уреди извор]- април/мај - Јохн Арбутхнот, лекар, полимата († 1735)
- 26. 5. - Абрахам де Моивре, математичар († 1754)
- 6. 8. - Јоханн Берноулли, математичар († 1748)
- 11. 8. - Анна Мариа Луиса де' Медици, последња из фамилије († 1743)
- 30. 11. - Јонатхан Сwифт, књижевник († 1745)
- 9. 12. - Wиллиам Wхистон, математичар, историчар († 1752)
- ? - Дамат Али-паша, велики везир († 1716)
Смрти
[уреди | уреди извор]- 23. 3. - Ференц Wесселéнyи, Угарски Палатин (* 1605)
- поч. априла? - Винченциј Вицо Пуцић, песник и физичар[8]
- 25. 4. - Иван Закмарди, протонотар хрватског краљевства (* ца. 1600)
- 22. 5. - Александар VII., папа (* 1599)
- 7. 7. - Ницолас Сансон, картограф (* 1600)
- 2. 8. - Францесцо Борромини, архитекта (* 1599)
- 18. 10. - Фасилидес Етиопски, цар (* 1603)
- 28. 11. - Јеан де Тхéвенот, светски путник (* 1633)
Референце
[уреди | уреди извор]- ↑ Историја с. н., 411
- ↑ Историја с. н., 416
- ↑ Сеттон, 195
- ↑ Историја с. н., 418
- ↑ Историја с. н., 406
- ↑ Ћоровић, Владимир Верски покрети, растко.рс
- ↑ Поповић, архим. др. Јустин Живот светог Василија Острошког чудотворца, растко.рс
- ↑ Историја с. н., 412
- Литература
- Кеннетх Меyер Сеттон. Венице, Аустриа, анд тхе Туркс ин тхе Севентеентх Центурy. Америцан Пхилосопхицал Социетy; 1991. ИСБН 978-0-87169-192-7.
- Историја српског народа, Трећа књига, први том, Срби под туђинском влашћу 1537-1699, СКЗ Београд 1993, ИСБН 86-379-0383-5
