Karbahol

Karbahol
(IUPAC) ime
	2-[(aminokarbonil)oksi]-N,N,N-trimetiletanaminijum hlorid
Klinički podaci
Robne marke	Miostat
AHFS/Drugs.com	Monografija
Identifikatori
CAS broj	51-83-2
ATC kod	N07AB01 S01EB02 QA03AB92
PubChem	5831
DrugBank	APRD00845
ChemSpider	5626
UNII	8Y164V895Y
KEGG	D00524
ChEBI	CHEBI:3385
ChEMBL	CHEMBL14
Hemijski podaci
Formula	C6H15ClN2O2
Mol. masa	182.696 g/mol
SMILES	eMolekuli & PubHem
InChI
	InChI=1S/C6H14N2O2.ClH/c1-8(2,3)4-5-10-6(7)9;/h4-5H2,1-3H3,(H-,7,9);1H ; Key: AIXAANGOTKPUOY-UHFFFAOYSA-N
Farmakokinetički podaci
Bioraspoloživost	?
Metabolizam	?
Poluvreme eliminacije	?
Izlučivanje	?
Farmakoinformacioni podaci
Trudnoća	C(US)
Pravni status	?
Način primene	Tableta, tečnost, kapi za oči

Karbahol (Karbastat, Karboptik, Izopto karbahol, Miostat, karbamilholin) je lek koji se vezuje za i aktivira acetilholinski receptor. On je klasifikovan kao holinergički agonist. On se primarno koristi za razne oftalmološke svrhe, kao što je lečenje glaukoma, ili se upotrebljava tokom oftalmoloških operacija. On se koristi u obliku oftalmoloških rastvora (i.e. kapi za oči).^[6]^[7]

Hemija i farmakologija

Karbahol je holinski karbamat. On je pozitivno naelektrisani kvaternarni amin, koji se stoga slabo apsorbuje u gastro-intestinalnom traktu i ne prelazi krvno-moždanu barijeru. On se obično unosi okularno ili putem intraokularne injekcije. Holinesteraza sporo metabolizuje karbakol. Njegovo dejstvo počinje nakon dva do pet minuta, a dužina njegovog delovanja je 4 do 8 sati za topičko doziranje i 24 sata za intraokularnu injekciju. Pošto se karbakol slabo apsorbuje putem topičke administracije, on se koristi u smeši sa benzalkonijum hloridom da bi se ubrzala apsorpcija.

Karbahol je parasimpatomimetik koji stimuliše muskarinske i nikotinske receptore. U okularnoj i intraokularnoj primeni njegovi glavni efekti su mioza i povišeni odliv očne vodice (lat. humor aquosus).

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit
↑ Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.
↑ Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9.

Literatura

Brenner, G. M. (2000). Pharmacology. Philadelphia, PA: W.B. Saunders Company. ISBN 0-7216-7757-6
Canadian Pharmacists Association (2000). Compendium of pharmaceuticals and specialties (25th ed.). Toronto, ON: Webcom. ISBN 0-919115-76-4
Carbachol (1998). MedlinePlus., Приступљено 27. 6. 2004.
Carbachol (2003). RxList Arhivirano 2004-06-24 na Wayback Machine-u., Приступљено 27. 6. 2004.
National Institute for Occupational Safety and Health. (2002). Choline, chloride, carbamate. In The registry of toxic effects of chemical substances., Приступљено 27. 6. 2004.
Carbachol Chloride (2004). Hazardous Substances Data Bank., Приступљено 16. 7. 2004.

Spoljašnje veze

	Portal Medicina
	Portal Hemija

Karbahol Arhivirano 2004-06-24 na Wayback Machine-u

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[5] Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594. edit

[Goodman_Gilman-6] Hardman JG, Limbird LE, Gilman AG. (2001). Goodman & Gilman's The Pharmacological Basis of Therapeutics (10 izd.). New York: McGraw-Hill. DOI:10.1036/0071422803. ISBN 0-07-135469-7.

[Foye-7] Thomas L. Lemke, David A. Williams, ur. (2007). Foye's Principles of Medicinal Chemistry (6 izd.). Baltimore: Lippincott Willams & Wilkins. ISBN 0-7817-6879-9.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]