1949

< | 19. вијек | 20. вијек | 21. вијек | >
< | 1910-е | 1920-е | 1930-е | 1940-е | 1950-е | 1960-е | 1970-е | >
<< | < | 1945. | 1946. | 1947. | 1948. | 1949. | 1950. | 1951. | 1952. | 1953. | > | >>

Година 1949 (MCMXLIX) била је редовна година која почиње у суботу.

1949. по календарима

Грегоријански	1949. (MCMXLIX)
Аб урбе цондита	2702.
Исламски	1368–1369.
Ирански	1327–1328.
Хебрејски	5709–5710.
Бизантски	7457–7458.
Коптски	1665–1666.
Хинду календари
• Викрам Самват	2004–2005.
• Схака Самват	1871–1872.
• Кали Yуга	5050–5051.
Кинески
• Континуално	4585–4586.
• 60 година	Yин Земља Во(л) (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11949.
Подробније: Календарска ера

Догађаји

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - УН-овим примирјем окончан Први индијско-пакистански рат: Кашмир је подељен Линијом примирја (касније Линија контроле), Индија је задржала будућу државу Јамму и Касхмир (расформирана 2019), Пакистан има Азад Кашмир и Гилгит-Балтистан.
• 1. 1. - Почетак петогодишњег плана у Чехословачкој и Бугарској.
• 2. 1. - Први арапско-израелски рат - израелска операција Хорев: Израелци се повлаче са Синаја; хтели су заузети Ал-Ариш како би одсекли Газу али морају одустати због дипломатског притиска.
• 3 - 8. 1. - Битка код Рафе је последњи већи израелско-египатски окршај у овом рату.
• 5. 1. - Амерички председник Труман излаже амбициозни законодавни програм Фаир Деал, продужетак Неw Деал-а.
• 7. 1. - Проглашено примирје на египатско-израелском ратишту, пошто су Египћани опкољени. Израелци оборили пет британских извиђачких авиона код Рафе, на шта ови шаљу трупе у Акабу.
• 5 - 8. 1. - На конференцији у Москви основан Савет за узајамну економску помоћ (ЦОМЕЦОН или СЕВ - објављено 25. 1.); оснивачице: СССР, Бугарска, Чехословачка, Мађарска, Пољска и Румунија, Албанија се придружила месец дана касније а Источна Немачка 1950 (учешће Југославије условљено одрицањем "непријатељске политике према СССР и земљама народне демократије").

Европа 1988 - црвено је СЕВ

• 10. 1. - Кинески грађански рат: завршена Хуаихаиска кампања, комунисти су завладали северно од Yангзеа, пао је Xузхоу у коме се налазио један националистички штаб.
• 11. 1. - Први забележени снег у Лос Ангелесу.
• 13. 1. - Након гласине да је убијен црни дечак, у Дурбану у Јужној Африци долази до антииндијског погрома - за два дана је страдало 142 људи, 40.000 Индуса је побегло.
• 15. 1. - Кинески рат, Пингјинска кампања: комунисти заузели Тиањин.
• јануар - ФНРЈ извози бакар у САД, како би успоставила кредит од 15 милиона долара за машинерију и др.
• јануар - У Бурми почиње Каренски конфликт, који траје и данас.
• 20. 1. - Друга инаугурација председника Трумана, прва преношена преко телевизије.
• 19 - 21. 1. - Други конгрес КП Србије, секретар Политбироа Петар Стамболић.
• 21. 1. - Пољска: Владислав Гомулка смењен с министарских положаја.
• 21. 1. - Деан Ацхесон је државни секретар САД након Георгеа Марсхалла (до 1953).
• 21. 1. - Цхианг Каи-схек је принуђен на оставку због пораза, в.д. председник Републике Кине је Ли Зонгрен (до 1950). Националистичка влада ових дана прелази из Нанкинга у Кантон.
• 25. 1. - Избори за Уставотворну скупштину у Израелу, први Кнессет се састаје 14. фебруара.

Халеов телескоп на маркици

• 26. 1. - Прва светлост Халеовог телескопа у калифорнијској Звјездарници Моунт Паломар: са 200 инча (5,1 м) то је највећи телескоп до 1976.
• 26. 1. - Нови васељенски патријарх Атинагора је стигао из САД у Истанбул, Трумановим авионом.
• 27. 1. - Кинески пароброд Таипинг, који је превозио избеглице на Тајван, потонуо након судара с другим бродом, страдало је око 1.500 људи.
• 27. 1. - Устоличен васељенски патријарх Атинагора (до 1972).
• 28. 1. - Резолуција 67 СБ УН тражи стварање федеративне Индонезије, којој би Холандија пренела суверенитет до јула 1950.
• 30. 1. - Совјетска "мировна офанзива": Стаљин предлаже састанак са Труманом у Европи ради споразума о светским проблемима.
• 30. 1. - Нестабилност у Парагвају: изабрани председник Јуан Наталицио Гонзáлез је збачен након пет месеци, следе ген. Раимундо Ролóн (до фебруара), Фелипе Молас Лóпез (до септембра) и Федерицо Цхáвез (до 1954).
• 31. 1. - САД признају Израел.
• 31. 1. - Први пут одржана и на телевизији приказана додјела награда Еммy.
• 31. 1. - Кинески грађански рат: Кинеске комунистичке снаге ушле у Пекинг.
• јануар - II пленум ЦК КПЈ:
  • изабран Организациони биро: 14 чланова - Тито, Влаховић, Темпо, Гошњак, Ђилас, Вељко Зековић, Осман Карабеговић, Кардељ, Бл. Нешковић, Крсто Попивода, Ранковић, Ђуро Салај, П. Стамболић, Вида Томшич;
  • за јачање задружног и државног сектора у пољопривреди (колективизација пољопривреде);
  • реалнији плански циљеви у Петолетци - градња само кључних објеката, многи померени у БиХ.
• јануар - Грчки грађански рат: Маркос Вафијадис, један од лидера комуниста, оптужен за "титоизам" и смењен. Врховни командант монархистичке војске је поново Александрос Папагос.

Фебруар/Вељача

• 1. 2. - Након војне управе, западни Јерусалим је укључен у израелску државу.
• 3. 2. - ФНРЈ и Италија потписале споразум о отварању граница.
• 4. 2. - Ирански шах Мохамед Реза Пахлави је лакше повређен у атентату, за који је окривљена и забрањена комунистичка партија Тудех.
• 8. 2. - Комунистичке власти осудиле мађарског примаса Миндсзентyја на доживотни затвор (ослобођен у револуцији 1956, у америчкој амбасади до 1971, затим у бечком егзилу).
• 10. 2. - Праизведба Миллерове драме "Смрт трговачког путника" на Бродвеју.
• 12. 2. - У Каиру убијен Хассан ал-Банна, оснивач недавно забрањеног Муслиманског братства.
• 13. 2. - Основан Одбојкашки савез Југославије.
• фебруар - У Љубљани одржана прва изложба Савеза ликовних уметника Југославије, пренета у Загреб (март-април) и Београд (април-мај).
• фебруар? - Бугарска одбацила Бледске споразуме из 1947 са Југославијом, има претензије на Македонију.
• 18. 2. - Одлука америчког председника Трумана о тајној политици одржавања Тита (кеепинг Тито аффлоат - титоизам као "ерозивна и дезинтеграциона снага... унутар совјетске сфере").

Вуков и Доситејев музеј

• 22 и 26. 2. - Лидери Француске КП Маурице Тхорез и КП Италије Палмиро Тоглиатти, изјављују да ће помагати совјетску војску ако би ова стигла у њихове земље у "гоњењу агресора". Сличне изјаве дају и друге КП.
• 24. 2. - На Родосу потписано египатско-израелско примирје: Египћани се могу повући из Фалуџанског џепа, задржавају оно што постаје Појас Газе (до 1967).
• 24. 2. - ФНРЈ напустила захтев за већим комадом аустријске територије и 150 милиона долара, тражи измену границе и словеначку аутономију. (НYТ)
• 27. 2. - Бивши тајландски премијер Приди Пханомyонг се покушао вратити на власт уз помоћ копнене војске али покушај је спречила морнарица.
• 28. 2. - У Београду основан Вуков и Доситејев музеј.
• 28. 2. - У Београду се одржава Прва Савезна Конференција сељака-задругара.

Март/Ожујак

• 1. 3. - Проглашен Емират Киренаика на челу са санусијским поглаваром Идрисом (краљ Либије од 1951).
• 1. 3. - Индонежанска национална револуција, "Општа офанзива 1. марта": индонежански националисти су накратко заузели Yогyакарту.
• 26. 2. - 2. 3. - Супертврђава Б-50 Луцкy Ладy II завршила први авионски лет око света без слетања (са четири допуне горива): 37.742 км за 94 сата.
• 2. 3. - Експропријација имања већих од 50 ха у Румунији, праћена колективизацијом пољопривреде (завршена 1962).
• 2. 3. - Грчки комунистички побуњеници позивају на осамостаљење Македоније (одржана конференција 31. марта, у јуну ће демантовати да желе сепаратизам). (НYТ)
• 4. 3. - Андреј Вишински је министар ино. послова СССР уместо Молотова (до 1953).
• 6. 3. - На Радио Београду креће "Весело вече".

Израелска операција Увда

• 5 - 10. 3. - Први арапско-израелски рат се окончава Операцијом Увда ("Чињеница"): израелске снаге су заузевши јужни Негев, за кога су Јорданци тврдили да га држе, избили на Црвено море на месту каснијег Еилата.
• 13. 3. - Јужнокорејска војска покреће кампању искорењивања преосталих комунистичких побуњеника на јужном острву Ћеђу, што је учињено до маја. Током ове кампање је убијено још око 4.000 герилаца и цивила, укупно у сукобу је било 15 - 30.000 жртава.
• 15. 3. - ФНРЈ I МПЕА постигли споразум о увозу 25 америчких филмова следеће године. Олакшана потрошачка ограничења: више одеће и обуће. (НYТ)
• 16. 3. - Аргентина је добила нови устав, са гаранцијом радничких и социјалних права. Јуан Перóн има могућност за још један шестогодишњи мандат од 1952. (збачен је 1955).
• 20. 3. - Београдско драмско позориште држи прву представу: "Сумњиво лице" Бранислава Нушића.
• 24. 3. - 21. додјела Осцара: најбољи филм је "Хамлет", први британски с том наградом.

Канада је комплетирана Неwфоундландом

• 25 - 28. 3. - Операција Прибој: преко 90.000 људи депортовано из совјетских балтичких република, ради олакшавања колективизације.
• 28. 3. - Енглески астроном Фред Хоyле у радио-програму сковао, за њега подсмешљиви, израз Велики прасак.
• 30. 3. - Први сиријски председник Схукри ал-Qуwатли је збачен војним ударом генерала Хуснија ал-За'има, што је био први послератни војни удар на Блиском истоку и први од три ове године у Сирији.
• 30. 3. - Основана индијска држава Раџастан, придружују јој се кнежевске државе Јаипур, Биканер, Јодхпур и Јаисалмер.
• 31. 3. - РЦА Вицтор је издао "синглицу", плочу од 7 инча на 45 обртаја - требало је да замени старе плоче на 78 обртаја али конкурент је ЛП-јевима на 33⅓ које је прошле године избацила Цолумбиа Рецордс.
• 31. 3. - Доминион Неwфоундланд се прикључио Канади као 10. провинција.

Април/Травањ

Експанзија НАТО - најтамније плаво оснивачке земље

• 3. 4. - Примирје између Израела и Трансјордана: корекције линија, Трансјордан задржава Источни Јерусалим (до 1967).
• 4. 4. - У Вашингтону потписан Северноатлантски уговор, чиме је основан НАТО.
• 9. 4. - Трећи конгрес Народног фронта Југославије.
• 9. 4. - Међународни суд правде је донио прву одлуку, поводом инцидента у Крфском каналу: НР Албанија је одговорна за оштећење два британска ратна брода 1946.
• 13. 4. - Изречене пресуде у тзв. Министарском суђењу у Нирнбергу, 19 од 21 званичника нацистичке владе су осуђени на затворске казне. Едмунд Веесенмаyер осуђен на 20 година, пуштен 1951.
• април - Операција Перистера: уништене су комунистичке снаге на Пелопонезу.

Откривање споменика Берлинском ваздушном мосту (1988)

• 15 - 16. 4. - Берлинска блокада, Ускршња парада: савезници превозе 12.941 тону угља у 1.383 лета током 24 сата. Совјети су изразили спремност да окончају блокаду.
• 18. 4. - Ступио на снагу Акт о Републици Ирској, чиме је ова земља раскинула везе са британском круном.
• 20. 4. - Почиње комунистичка офанзива на Јангцеу, пошто су националисти одбили предају. Инцидент на Јангцеу: британски брод ХМС Аметхyст се насукао под гранатирањем кинеске комунистичке армије (побегли су им крајем јула).
• 20 - 25. 4. - "Светски конгрес присталица мира" се одржава у Паризу, одн. Прагу за источне делегате који нису добили визу за Француску (→ Светски савет мира).

Грађански рат у Кини

• 23. 4. - Кинеске комунистичке снаге заузеле Нанкинг, националистичка влада се повлачи у Кантон.
• 23. 4. - Само пет дана након почетка, градња суперносача авиона УСС Унитед Статес је отказана због резања буџета. Долази до "побуне адмирала" (морнарица ће 1955. добити суперносач УСС Форрестал).
• 24. 4. - Основан Универзитет у Скопљу.
• 24. 4. - Завршена Таиyуанска кампања: кинески комунисти заузели главни град Сханxија, на северу уже Кине. Yан Xисхан је господарио овом провинцијом још од 1911, његов рођак Лианг Хуазхи је запалио затвор пун комуниста и извршио самоубиство, као и стотине других званичника.
• 24. 4. - У СССР почиње ометање "Гласа Америке".
• 26. 4. - Трансјордан скратио име у Јордан (потврђено 3. 6.).
• 27. 4. - Комунисти заузели Сузхоу, на 100 км од Шангаја.

Њемачка након рата - смеђе Рур, зелено Сар

• 28. 4. - Рурским статутом је основана Међународна управа за Рур, за контролу производње угља и челика - Европска заједница за угљен и челик преузима 1952.
• 28. 4. - Бивша филипинска прва дама Аурора Qуезон убијена, заједно са кћерком и још 10 људи, на путу да отвори болницу посвећену њеном покојном мужу.
• 28. 4. - Лондонска декларација о останку Индије у Комонвелту нација упркос будућег увођења републике.
• април - 11.845 грчке деце у домовима у Југославији и још 3347 са избеглим грчким породицама; од источних земаља, Југославија једина вољна да испоштује резолуцију УН о њиховом повратку у Грчку.

Мај/Свибањ

• 1. 5. - Почео с радом Радио Титоград.
• 1. 5. - Кнежевска држава Барода се прикључила Индији (данас део Гуџарата).

Савјет Европе, оснивачке земље

• 5. 5. - Савјет Европе основан потписивањем статута у Лондону - 10 земаља са запада и сјевера континента.
• 4. 5. - Катастрофа на Суперги: трофејни тим Торина је страдао када је њихов авион ударио у зид испод базилике на брду близу града.
• 9. 5. - Раиниер III. од Монака постаје кнез те државе, након смрти Луја II, деде по мајци (до 2005).
• 10. 5. - Западноњемачко парламентарно вијеће бира са 33:29 Бонн за главни град умјесто Франкфурта (гдје је већ започела градња парламента).
• 11. 5. - Генерална скупштина УН гласа за пријем Израела 37:12.
• 12. 5. - Совјети окончали Блокаду Берлина, ваздушни мост се званично окончава 30. септембра.
• 15. 5. - На изборима у Мађарској владина (комунистичка) листа званично добија 95,6 % гласова.
• 16. 5. - Комунисти заузели Wухан.
• 20. 5. - У САД основана Сигурносна агенција оружаних снага (каснија Агенција за националну сигурност - НСА).
• 20. 5. - Ратно стање на Тајвану, траје до 1987.
• 22. 5. - Јамес Форрестал, донедавни секретар одбране САД, извршио самоубиство (што неки сматрају сумњивим).
• 22. 5. - Каренски конфликт: владине трупе повратиле Инсеин, одакле су Карени намеравали заузети Рангун.

Двије Њемачке

• 23. 5. - Проглашењем Основног закона, устава, у Бону настаје Савезна Република Немачка (западна), на простору америчке, британске и француске окупационе зоне. Саарланд се прикључује 1957. а Источна Немачка 1990.
• 23. 5. - 20. 6. - Шести састанак Савета иностраних министара: потврђене аустријске границе из 1938, предвиђа се поштовање права словеначке и хрватске мањине.
• 25. 5. - Пуштена у рад прва фабрика пеницилина у Југославији (Галеника), чиме постаје четврта земља на свету која производи пеницилин.
• 27. 5. - Комунисти заузели Шангај, тада највећи град Кине.
• 30. 5. - Ухапшен мађарски министар ино. послова, и ранији министар унут. послова, Лáсзлó Рајк (објављено 18. 6.).
• 30. 5. - Југословенска комисија за реституцију украдене имовине протерана из Мађарске - ових дана има доста граничних инцидената. (НYТ)

Јун/Јуни/Липањ

• 8. 6. - Објављена Орwеллова књига Нинетеен Еигхтy-Фоур.
• 10. 6. - Чехословачка раскинула трговачке везе са Југославијом.
• 11. 6. - Погубљен бивши албански заменик премијера Кочи Дзодзе, јер се успротивио изолацији Југославије након Резолуције Информбироа.
• 12 - 19. 6. - Избори у англо-америчкој зони Трста - слаб успјех за пројугославенске комунисте (2% у граду и 10% у околини), савезничка управа је помагала кршћанске демократе.
• 14. 6. - Резус макаки Алберт II на америчкој ракети V-2 први је примат у свемиру (није преживео).
• јун - Полетео први прототип домаћег елисног ловца-бомбардера Икарус С-49, у наоружању Ратног ваздухопловства од 1950.
• јун - Почиње израелска Операција Летећи ћилим, тј. На крилима орлова: до септембра 1950. је превезено 49.000 Јевреја из Јемена и околних земаља.
• 19. 6. - Умро Владимир Назор, књижевник и предсједник Президијума Сабора НР Хрватске (слиједи Карло Мразовић до 1952).
• 19. 6. - Прашки надбискуп Јосеф Беран је у кућном притвору (до 1963).
• 19. 6. - Француски Цханданнагар у западном Бенгалу гласао за прикључење Индији (фактички од 1950).
• 19. 6. - Одржана прва НАСЦАР трка.
• 20. 6. - Прелиминарни споразум четири силе о миру са Аустријом јој предвиђа границе од 1. 1. 1938. - ништа од Корушке за Југославију.
• 24. 6. - Владајућа партија Северне Кореје, Радничка партија Кореје, основана је спајањем северне и јужне партије. На челу је Ким Ил-сунг, његов култ личности већ почиње подизањем првих статуа.
• 26. 6. - Репресија у Јужној Кореји: убијен је државник Ким Гу.
• 29. 6. - Радници на доковима у УК штрајкују.

Јул/Јули/Српањ

• 1. 7. - Југославија унела 500 милиона динара у своју зону СТ Трста, уместо југословенских лира - укључење Зоне Б у југо. економију се правда повредом мировног споразума. САД и УК ће протестовати због овога.
• 1. 7. - "Екскомуникација комуниста" - католичка црква се експлицитно дистанцирала од комунистичке идеологије (→ Декрет против комунизма).
• 1. 7. - Краљевина Траванцоре се прикључује Индији, у савезу са Цоцхином (учествују у стварању Керале 1956).

Димитровљев ковчег испред маузолеја (срушен 1999)

• 2. 7. - Георги Димитров умро у Москви, нови бугарски премијер је Васил Коларов (умро следећег јануара).
• 2. 7. - Проглашена Држава Вијетнам, након што је француска скупштина одобрила удруживање Кошиншине, Анама и Тонкина (јужни, средњи и северни Вијетнам). Шеф државе је бивши цар Бảо Ђạи, земља призната следеће године, у асоцијацији са Француском до 1954 (→ Француска унија).
• 4. 7. - Сиријска социјална националистичка партија неуспешно покушава покренути побуну у Либану; њен лидер Антоун Саадех одлази у Дамаск, али изручен је натраг и стрељан 8. 7..
• 5. 7. - Схимоyамин инцидент: председник тек основаних Јапанских националних железница нестао дан након што је најављено отпуштање 30.000 радника (сутрадан пронађен мртав). Касније овог лета се догађају и несреће у Митаки и Матсукаwи, приписане комунистима и синдикату.
• 6. 7. - Пољска прекида трговину са Југославијом.

Голи оток

• 8. 7. - Апартхеид: у Јужној Африци је на снази Закон о забрани мешовитих бракова (до 1985).
• 8. 7. - Кинеска националистичка делегација је протерана из Лхасе - тибетанска влада на јесен изјављује да ће се бранити свим средствима, али скоро да нема војску.
• 9. 7. - Први осуђеници на Голом отоку.
• 11. 7.? - Јужноафричка Унија практично прикључује Југозападну Африку: белци из територије добијају неколико места у јужноафричком парламенту (Намибија независна 1990).
• 10. 7. - Југославија затворила границе према Грчкој - убрзан крај тамошњег грађанског рата. Грчка војска је ових дана растерала побуњенике са Кајмакчалана.
• 10. 7. - Хаитски земљотрес у Таџичкој ССР изазива одроне у којима страда ца. 7.200 људи.
• 13. 7. - Папа Пио XII. екскомуницирао комунисте.
• 15. 7. - Прüм на западу Њемачке разорен у експлозији складишта стрељива.
• 19. 7. - У Паризу потписан споразум о независности Краљевине Лаос од Француске.
• 20. 7. - Израел и Сирија потписали примирје - демаркација делом иде западније од границе мандата, тај "вишак" је демилитаризована зона.

Никола Шкобић и Алија Сиротановић са Титом

• 24. 7. - У Београду формирана Војномедицинска академија.
• 24. 7. - Рудар Брезе Алија Сиротановић ископао са бригадом од седам људи 152 тоне угља, чиме је оборио Стахановљев рекорд - наредних дана је и то надмашено: Никола Шкобић 166 тона.
• 26. 7. - Афганистанска Велика скупштина изјављује да Дурандову линију, границу са Пакистаном, сматра наметнутом и неважећом. Пакистански авион је недавно бомбардовао афганско село.
• 27. 7. - Први лет де Хавилланд Цомет-а, првог млазног путничког авиона (у служби од 1952).
• љето? - Почиње градња Новог Травника за раднике новог Машинско-металуршког комбината "Братство".
• лето - Почиње градња Канала Дунав – Црно море у Румунији, на траси се дижу логори и пуне политичким затвореницима - радови прекинути 1953, канал изграђен 1973-87.

Август/Аугуст/Коловоз

Израелске почетне позиције		Заузето преко плана о подели (тамно)

• коловоз, почетком - У жељезничкој несрећи код Книна изгинула дјеца која су ишла на летовање.
• 4. 8. - Југословенско-италијански трговачки споразум.
• 5. 8. - Владислав Рибникар, председник Комитета за кинематографију ФНРЈ, потписао правилник о оснивању Југословенске кинотеке.
• 5. 8. - Земљотрес код Амбатоа у Еквадору, преко 5.000 мртвих.
• 7. 8. - Индонежанске снаге ушле на пар дана у Суракарту на централној Јави. Исламистичка група је прогласиа Дарул Ислам на западној Јави, герилске борбе трају до 1959.
• 8. 8. - Јацксон Поллоцк постаје славан након репортаже у Лифе-у. Своје најпознатије слике је урадио у "капавом" периоду 1947-50.
• 9. 8. - Краљевина Грчка је 11. чланица Савјета Европе (изашла 1969-74).
• 12. 8. - Женевске конвенције су ажуриране, додата је четврта, о заштити цивила.
• 12. 8. - Совјетска влада објавила да је Југославија "непријатељ СССР-а".
• 12. 8. - На навозу сплитског бродоградилишта изгорео брод "Партизанка" (сумња се на саботажу).
• 12. 8. - На суђење у Београду изведени бивши намесници Станковић и Перовић, министар двора Антић и новински уредник Грегорић, осуђени 16-ог.
• 14. 8. - Први послератни избори у Западној Немачкој: ЦДУ/ЦСУ 139 мандата, СПД 131.

Сирија - арапска и курдска племена

• 14. 8. - Други војни удар у Сирији: пук. Сами ал-Хиннаwи је срушио Заима, који је убијен заједно са премијером ал-Баразијем.
• август - Гласине о гомилању совјетске војске на југословенским границама, евакуација хране из Војводине, маневри у Србији.
• август - Стејт департмент САД објављује Белу књигу којом се правда за губитак Кине - опозиција је само појачана.
• 17. 8. - Тхеодор Херзл је пренет у западни Јерусалим, на планину названу по њему.
• 17. 8. - САД одобравају продају материјала за погон обраде челика ФНРЈ, вредан три милиона долара. (НYТ)
• 18. 8. - Претећа нота владе СССР влади ФНРЈ поводом хапшења белогардејаца (који су примили совјетско држављанство), влада ФНРЈ се оптужује као фашистичка. У наредним данима се извештава о совјетским дивизијама на граници. (НYТ)
• 18. 8. - Адолф Дасслер је у Херзогенаурацху основао фирму Адидас - његов брат Рудолф је прошле године основао "Пуму".

Амблем НР Мађарске, 1949-56

• 20. 8. - Ступио на снагу устав Народне Републике Мађарске (знатно измењен 1989, остаје на снази од 2011.).
• 23. 8. - У Хагу почиње Холандско-индонежанска конференција округлог стола (до 2. 11.).
• 27. 8. - Пеекскиллски нереди: антикомунистичка руља са расистичким елементима спречила концерт Паула Робесона близу места Пеекскилл, Неw Yорк, повређено 13 особа. Још веће насиље након одржаног концерта 4. септембра.
• 27. 8. - Кинески грађански рат: комунисти Пенг Дехуаиа заузели Ланзхоу, главни град пров. Гансу на северозападу.
• 27. 8. - Петорица лидера Три дистрикта на северозападу Xињианга страдала у авионском удесу код Бајкала, на путу за конференцију у Пекингу.
• 29. 8. - Совјетски Савез тестирао своју прву атомску бомбу, РДС-1, снаге 22 килотоне.

Септембар/Рујан

• 1. 9. - Приказан филм Тхе Тхирд Ман.
• 1. 9. - У Западној Њемачкој основан синдикат ИГ Металл.
• 2. 9. - Објављено расформирање југо-совјетских предузећа ЈУСТА и ЈУСПАД (цивилна авијација одн. дунавско паробродарство).
• 2. 9. - Пожар у лучком делу Чунгкинга, најмање 1.700 страдалих.
• 2. 9. - Приказан филм Wхите Хеат.
• 3. 9. - Комунисти заузели Xининг, главни град провинције Qингхаи (гувернер је био Ма Буфанг).
• 6. 9. - Хоwард Унрух, ветеран II светског рата убио 13-оро комшија у Цамдену, Неw Јерсеy - сматра се првим америчким масовним убицом.
• 7. 9. - Формални оснутак СР Немачке (западне), први канцелар Конрад Аденауер.
• 7. 9. - Почетак рачунања токијског берзанског индекса Никкеи 225, ретроактивно од 16. маја.
• 8. 9. - Амерички зајам (Еxпорт-Импорт Банк) од 20 милиона долара Југославији за обнову рударске машинерије.
• 8. 9. - Ла Виоленциа у Колумбији: у парламенту је убијен либерални депутат и један тешко рањен.
• 9. 9. - У Квебеку погинуло 19 путника и 4 члана посаде путничког авиона DC-3 срушеног темпираном бомбом коју је подметнуо драгуљар Алберт Гуаy како би наплатио полицу осигурања на име супруге.
• 9. 9.? - Два летећа тањира виђена код Радкерсбурга, близу аустријско-југословенске границе.
• 11. 9. - Представници радног колектива Индустрије мотора у Раковици представили председнику Титу први трактор, Задругар Т-08.
• 15. 9. - Конрад Аденауер је први канцелар СР Немачке (до 1963).
• 15. 9. - На АБЦ-ју почиње серија Тхе Лоне Рангер - 221 епизода до 1957.
• 17. 9. - СС Норониц изгорео у луци Торонто, страдало 118 од 524 путника.
• 19. 9. - Фунта стерлинга девалвирана са 4,03 на 2,80 долара (повлачи са собом многе друге валуте).
• 20. 9. - 2. 10. - Одржани маневри Југословенске армије у Шумадији.
• 24. 9. - Лáсзлó Рајк, мађарски комунистички политичар, осуђен на смрт као "титоистички шпијун".
• 24. 9. - Кардељев говор на пленарној седници Генералне скупштине УН: од 1. 7. до 1. 9. било је 219 оружаних инцидената и 69 повреда ваздушног простора на источним границама.
• 24. 9. - Комунисти заузели Yинцхуан, главни град Нингxие, чиме је окончана владавина клике Ма у овом делу Кине (са Гансуом и Qингхаијем).
• 28. 9. - СССР једнострано отказао уговор о пријатељству и узајамној помоћи са Југославијом, што ће наредних дана урадити и остале земље источног блока (Мађарска и Пољска 30. 9., Румунија 1. 10., Бугарска 3. 10. и Чехословачка 4. 10.); повод за ово је суђење Ласлу Рајку у Мађарској, које је "показало" да југословенска влада води "непријатељску делатност" против СССР "по задацима иностраних империјалистичких кругова".
• 28. 9. - 14. 10. - Период великих киша изазива велике поплаве у источној Гватемали, број жртава се процењује на 1.000 до 40.000, материјална штета је велика.
• септембар - Грчки грађански рат: разбијене "Операцијом Бакља" грчке Националне армије, и последње групе комунистичке Демократске армије Грчке напустиле земљу.

Октобар/Листопад

• 1. 10. - У Пекингу је пред царском палачом Мао Це Тунг прогласио Народну Републику Кину те постао првим предсједајућим новостворене Централне народне владе. Премијер и министар ино. послова је Зхоу Енлаи. СССР сутрадан признаје НР Кину.
• 2. 10. - Завршени шумадијски маневри Југословенске армије. Тито каже да рат прети, али да Југословени више воле да погину у борби него да живе као робови. (НYТ)
• 3. 10. - Операција Валуабле: прва група албанских емиграната искрцана на обали у организацији британске тајне службе - слабо позната операција траје до 1952.
• 5. 10. - Влада ФНРЈ признаје Централну владу НР Кине - ови не обраћају пажњу на то јер су солидарни са Коминформом (дипломатски односи успостављени 1955).
• 6. 10. - Амерички Закон о помоћи узајамној одбрани омогућује војну помоћ другим земљама.
• 7. 10. - Од совјетске окупационе зоне створена Немачка Демократска Република. Први председнике је Wилхелм Пиецк (до 1960), премијер Отто Гротеwохл (до 1964).
• 9. 10. - Утакмицом Југославија - Француска отворен Стадион ЈНА.
• 12. 10. - Кинеска Народноослободилачка армија ушла у Xињианг, пошто су лидери КМТ објавили предају 25. септембра.
• 13. 10. - Југославија оптужује Бугарску да жели узети Македонију. (НYТ)
• 14. 10. - Кинеска Народноослободилачка армија ушла у Кантон.
• 14. 10. - Прво суђење комунистичким лидерима према Смитховом закону закључено у Њујорку након седам месеци, осуђено је свих 11 оптужених. I њихови адвокати су осуђени за непоштовање суда.
• 15. 10. - У Мађарској погубљен Ласло Рајк.
• 16. 10. - Лидер грчких комуниста Николаос Зацхариадис из прогонства у СССР прогласио "привремено примирје" - на основу којег је окончан Грчки грађански рат.
• 18. 10. - Комунисти заузимају Амоy/Xиамен прекопута Тајвана, али поражени су на Qуемоyу/Кинмену 25-27. 10., тако да ово приобално острво остаје у рукама националиста.
• 20. 10. - Југославија изабрана за двогодишњег несталног члана Савета безбедности (противкандидат била Чехословачка) - дипломатска победа над источним блоком.
• 22. 10. - Георге V. Аллен именован за новог америчког амбасадора у Југославији (до 1953).
• 22. 10. - Железничка катастрофа код Ноwог Дwóра у Пољској, страдало је око 200 људи.
• 23. 10. - Прва представа ("Пепељуга") београдског Позоришта лутака у хотелу "Палас" (= Дан Малог позоришта "Душко Радовић").
• 25. 10. - Југословенском амбасадору у Москви Карлу Мразовићу ускраћено гостпримство, на основу оптужби са Рајковог процеса; слично поступају и остале земље источног блока.
• 27. 10. - У склопу Индустријско пољопривредног комбината основана Осјечка мљекара - бити ће прва творница млијека у праху у земљи.
• 27/28. 10. - Оружани инцидент на југословенско-мађарској граници. Југословенска влада тврди да су мађарске трупе пуцале преко границе код Доњег Михољца. (НYТ)
• 28. 10. - Георгес Бидаулт је француски премијер након Хенрија Qуеуиллеа (до јула 1950).
• 28. 10. - Аир Франце Флигхт 009: на Азорима пао авион на линији Париз-Њујорк, међу 48 погинулих је и виолинисткиња Гинетте Невеу, боксер Марцел Цердан, уметник Бернард Боутет де Монвел.
• 31. 10. - У САД је на снази Пољопривредни закон који омогућује донацију вишка хране пријатељским земљама.

Новембар/Студени

Сједињене Индонежанске Државе

• 1. 11. - Еастерн Аир Линес Флигхт 537: DC-4 се сударио пред слетање у Wасхингтон са П-38 Лигхтнингом, страдало је 55 људи.
• 1. 11. - Основан Франкфуртер Аллгемеине Зеитунг.
• 2. 11. - У Хагу потписан споразум којим Холанђани преносе суверенитет на Сједињене Индонежанске Државе (у децембру), што не обухвата Холандску Нову Гвинеју (Западну Папуу, ипак део Индонезије од 1962).
• ца. 3. 11. - САД и Велика Британија дозволиле продају делова за цивилне авионе Југославији, САД и авионског горива.
• 6. 11. - Совјетски маршал Константин Рокосовски наметнут Пољској као министар одбране и командант оружаних снага (до 1956), постаје и пољски маршал.
• 7. 11. - Одобрен нови устав Костарике: члан 12 забрањује војску као трајну институцију, земља има Јавне снаге.
• 8. 11. - Укинут француски протекторат над Камбоџом, независна у оквиру Француске уније.
• 9. 11. - Колумбијски председник Оспина Пéрез распушта Конгрес који га је намеравао сменити. Либерали размишљају о војном удару, али одустају.
• 11. 11. - Заседање Дунавске комисије: секретар, совјетски представник, добија комплетну контролу.
• 12. 11. - Југославија се сматра ослобођеном уговора о пријатељству и сарадњи са Албанијом.
• 13. 11. - Пољска: Włадyсłаw Гомуłка избачен из партије (у затвору 1951-54, поново на власти 1956-70).
• новембар? - Нова средњеталасна радио станица Радио Београд, код Обреновца.
• 18. 11. - Приказана комедија Адам'с Риб.
• 18. 11. - Скупштина УН гласа за ембарго на оружје за Албанију и Бугарску, поводом мешања у Грчку.
• 18. 11. - У Енугуу, главном граду нигеријског Источног региона, убијен 21 рудар-штрајкач - следе нереди и појачање националистичког покрета.

Туцовић на Славији

• 18 - 20. 11. - Димитрије Туцовић пренесен из Лазаревца на београдски трг Славија (до 2016).
• 21. 11. - УН одлучује о бившим италијанским колонијама: Либија независна 1952, Сомалија под италијанским трустом до 1960 (када се удружује са Британским Сомалилендом), одлука о Еритреји одложена (у федерацији са Етиопијом 1952-62, провинција и рат до независности 1991/93).
• 22. 11. - Петерсбершки споразум: модификација Окупационог статута у Западној Немачкој, први корак ка суверенитету.
• 25. 11. - Ла Виоленциа: необавештен о одустајању од пуча, капетан Алфредо Силва покреће побуну у колумбијском граду Виллавиценцио - придружује му се сеоски герилац Елисео Велáсqуез који ће догодине створити неколико зона у Источним равницама.
• 26. 11. - Индијска уставотворна скупштина донела Устав Индије (ступа на снагу у јануару).
• 25. 11. - Председнички избори у Колумбији: либерали су их бојкотовали, пошто је пре неколико дана пуцано на њиховог кандидата Дарíја Ецхандíју (а убијен је и његов брат који је личио на њега).
• 29. 11. - Заседање Информбироа у Будимпешти, друга резолуција против Тита насловљена Комунистичка партија Југославије у рукама шпијуна и убица у којој се каже да је "клика Тито-Ранковић" прешла са "буржоаског национализма" на "фашизам" а по "наређењу њених газда - англо-америчких империјалиста" - врхунац кампање и крај илузија у Југославији.
• 29. 11. - Кренуо Радио Нови Сад (данас Дан Радио-телевизије Војводине).
• 29. 11. - Отворена зграда Радничког универзитета, каснија Политехничка академија, први објекат изграђен после рата на Новом Београду.
• 30. 11. - Снаге НР Кине заузимају Чунгкинг, националистички врх прелази у Цхенгду, последњи град који држе у континенталној Кини.

Децембар/Просинац

• 1. 12. - У Француској укинуте и последње тачкице (шећер, кафа, бензин).
• 2. 12. - Званично почео са радом Универзитет у Сарајеву.
• 7. 12. - Након пораза у грађанском рату, влада Републике Кине (Чанг Каи-Шек) завршила евакуацију на Тајван (заступљена у УН до 1971).
• 8. 12. - Основана УНРWА - Агенција УН за помоћ и радове, која служи палестинским избеглицама на Блиском истоку.
• 8. 12. - Тајфун односи две хиљаде живота на Кореји.
• 9. 12. - Десеторица руских емиграната осуђена у Сарајеву за шпијунирање на три до 20 година затвора.
• 11. 12. - Чудо у Чíхошťу: криж на олтару у једној чешкој цркви се наводно помјерао, што комунистичке власти користе за репресију цркве.
• 13. 12. - Израелске владине канцеларије се премештају у Јерусалим.
• 14. 12. - У Бугарској осуђен на смрт Трајчо Костов (погубљен два дана касније).
• 14. 12. - Снаге НР Кине завршиле операције у јужној провинцији Гуангxи.
• 14. 12. - Приказан ратни филм Сандс оф Иwо Јима.
• 16. 12. - Мао Зедонг стигао у посету Москви - дочекан је хладно, остаје до фебруара, када је закључен Уговор о пријатељству, савезу и узајамној помоћи.
• 18. 12. - Никита Хрушчов се вратио из Украјине, постаје секретар ЦК КПСС и шеф партије у Москви.
• 19. 12. - Фелдмаршал Ерицх вон Манстеин осуђен на 18 година затвора (смањено на 12, пуштен 1953).
• 19. 12. - Трећи војни удар у Сирији ове године: ген. Адиб Схисхакли је ухапсио Самија ал-Хиннаwија, оптужио га је да ради на прикључењу Ираку.
• 19. 12. - Либерал Роберт Мензиес је поново премијер Аустралије (до 1966).

Комунистички лидери на Стаљиновом рођендану

• 21. 12. - Прослава, званично, 70-тог Стаљиновог рођендана, установљена Стаљинова награда за мир, касније Лењинова.
• 22 - 24. 12. - Женски марш на затвор у Гранд-Бассаму, у француској Обали Слоноваче, где затвореници штрајкују глађу.
• 23. 12. - Радничко самоуправљање: Привредни савет ФНРЈ и Централни одбор Савеза синдиката Југославије усвојили Упутство о оснивању и раду радничких савета државних привредних предузећа (за почетак, одабраних 215 предузећа).
• 24. 12. - Споразум САД и ФНРЈ о цивилној авијацији.
• 24. 12. - Масакр у Мунгyеонгу: јужнокорејска војска убила 86 цивила, добрим делом деце, под сумњом да су сарадници комуниста, а што је деценијама приписивано комунистичкој герили.
• 26. 12. - Склопљен петогодишњи трговачки споразум између V. Британије и Југославије вредан 110 милиона фунти.
• 27. 12. - Холандија признала независност Индонезије (осим Холандске Нове Гвинеје, коју задржава до 1962). Сједињене Индонежанске Државе ће већ у августу бити замењене унитарном Републиком Индонезијом.
• 27. 12. - Снаге НР Кине заузимају без отпора Цхенгду, главни град Сечуана.
• 28. 12. - Основана фирма Хецклер & Коцх, у почетку прави делове за шиваће машине, али и развија оружје.
• децембар - III пленум ЦК КПЈ - Задаци у школству ("васпитање свестрано развијеног човека - градитеља и браниоца социјализма").
• 31. 12. - У солинској творници цемента "Првоборац" изабран први раднички савет у Југославији.
• 31. 12. - Амнестија 7.304 затвореника у ФНРЈ.

Кроз годину

• Присилна колективизација пољоопривреде у Југославији.
• Брдски топ M-48Б-1 усвојен у наоружање Југословенске армије.
• Формирана Виша војнопоморска академија (од 1971. Командно-штабна академија Југославенске ратне морнарице).
• Моше Пијаде је први одликовани Орденом јунака социјалистичког рада.
• крајем године - Међународна банка за обнову и развој у принципу пристала да отвори зајам Југославији.

1949. у темама

• Руководство ФНРЈ:
  • Председник Президијума Народне Скупштине: Иван Рибар
  • Председник Владе: Јосип Броз Тито (такође и Генерални секретар КПЈ)
  • Председник Народне скупштине: Владимир Симић
• Неки домаћи филмови: "Барба Жване" (→ Категорија:Филмови 1949.).

Рођења

Јануар/Сијечањ

• 1. 1. - Нијаз Дураковић, босанскохерцеговачки политичар
• 1. 1. - Чедомир Петровић, глумац, редитељ
• 1. 1. - Љубодраг Симоновић, кошаркаш, књижевник
• 1. 1. - Шимун Шито Ћорић, хрватски пјесник, есејист, драмски писац, антологичар
• 8. 1. - Милан Михаиловић Цаци, српски глумац
• 10. 1. - Линда Ловелаце, америчка порно-глумица († 2002.)
• 10. 1. - Георге Фореман, боксер
• 12. 1. - Харуки Мураками, сувремени јапански писац и преводитељ
• 12. 1. - Оттмар Хитзфелд, фудбалер, тренер
• 16. 1. - Вера Ивковић, народна певачица
• 17. 1. - Андy Кауфман, комичар, глумац († 1984)
• 19. 1. - Роберт Палмер (певач) († 2003)
• 20. 1. - Гöран Перссон, шведски премијер
• 21. 1. - Томислав Чоловић, певач († 2008)
• 22. 1. - Драган Малешевић Тапи, српски сликар († 2002)
• 24. 1. - Јохн Белусхи, глумац, комичар, музичар († 1982)
• 28. 1. - Грегг Поповицх, кошаркашки тренер

Фебруар/Вељача

• 2. 2. - Брент Спинер, глумац
• 4. 2. - Расим Делић, бх. генерал, осуђен за ратне злочине († 2010)
• 7. 2. - Драган Максимовић, српски глумац († 2001)
• 20. 2. - Ивана Трумп, пословна жена
• 22. 2. - Ники Лауда, возач Ф1 († 2019)

Март/Ожујак

• 2. 3. - Гатес МцФадден, глумица, кореограф
• 5. 3. - Бернард Арнаулт, милијардер, оснивач ЛВМХ
• 6. 3. - Александар Ивић, математичар, академик САНУ († 2020)
• 9. 3. - Весна Босанац, лијечница († 2022)
• 14. 3. - Славенко Терзић, српски историчар
• 17. 3. - Југослав Влаховић, српски карикатуриста
• 20. 3. - Јосип Бозанић, хрватски кардинал
• 21. 3. - Славој Жижек, словенски психоаналитичар и филозоф
• 22. 3. - Фаннy Ардант, глумица
• 23. 3. - Владимир Лазаревић, генерал ВЈ, осуђен за ратне злочине
• 27. 3. - Дубравка Угрешић, хрватска књижевница и преводитељица († 2023)
• 31. 3. - Зринка Колак Фабијан, хрватска глумица

Април/Травањ

• 6. 4. - Хорст Лудwиг Стöрмер, њемачки физичар, добитник Нобелове награде за физику 1998.
• 13. 4. - Цхристопхер Хитцхенс, аутор, филозоф, полемичар († 2011)
• 14. 4. - Јохн Схеа, глумац
• 15. 4. - Ала Пугачова, певачица
• 20. 4. - Јессица Ланге, глумица
• 22. 4. - Миодраг Кривокапић, српски глумац
• 25. 4. - Доминиqуе Страусс-Кахн, француски економиста, политичар

Мај/Свибањ

• 6. 5. - Силвија Монрóс Стојаковић, преводитељица
• 9. 5. - Биллy Јоел, кантаутор, музичар
• 11. 5. - Радимир Чачић, хрватски политичар
• 11. 5. - Војислав Брајовић, српски глумац
• 11. 5. - Тони Лауренчић, глумац
• 13. 5. - Зоë Wанамакер, британско-америчка глумица
• 18. 5. - Антон Стипанчић, хрватски столнотенисач († 1991.)
• 22. 5. - Валентин Инзко, високи представник за БиХ
• 24. 5. - Јим Броадбент, британски глумац
• 26. 5. - Пам Гриер, глумица
• 26. 5. - Роберт Немечек, српски музичар, уредник више телевизија († 2024)
• 31. 5. - Том Беренгер, глумац

Јун/Јуни/Липањ

• 7. 6. - Драган Александрић, композитор и аранжер народне музике
• 10. 6. - Бора Дугић, фрулаш
• 17. 6. - Златко Матеша, премијер Хрватске
• 18. 6. - Јаросłаw Кацзyńски, премијер Пољске
• 18. 6. - Лецх Кацзyńски, пољски политичар и предсједник Пољске (2005-10.) († 2010)
• 20. 6. - Елигио Леговић, хрватски архитект
• 20. 6. - Лионел Рицхие, музичар
• 22. 6. - Мерyл Стрееп, америчка глумица
• 22. 6. - Линда Карађорђевић, Томислављева удовица
• 27. 6. - Вера Wанг, модни креатор
• 30. 6. - Алаин Финкиелкраут, француки филозоф и есејист

Јул/Јули/Српањ

• 4. 7. - Жарана Папић, социологиња-антропологиња († 2002)
• 4. 7. - Славенка Дракулић, књижевница
• 7. 7. - Схеллеy Дувалл, глумица († 2024)
• 9. 7. - Стојан Церовић, новинар († 2005)
• 15. 7. - Царл Билдт, шведски политичар
• 22. 7. - Алан Менкен, композитор
• 22. 7. - Мухамед бин Рашид Ал Мактум, шеик Дубаија
• 26. 7. - Тхаксин Схинаwатра, тајландски бизнисмен и политичар
• 26. 7. - Рогер Таyлор, бубњар Qуеен-а
• 27. 7. - Владан Батић, српски политичар († 2010)
• 29. 7. - Миралем Зупчевић, глумац

Август/Аугуст/Коловоз

• 7. 8. - Wалид Јумблатт, лидер либанских Друза
• 9. 8. - Славко Ћурувија, новинар († 1999)
• 12. 8. - Фернандо Цоллор де Мелло, председник Бразила
• 12. 8. - Марк Кнопфлер, вокалиста Дире Страитс-а
• 13. 8. - Горанка Матић, фотограф
• 14. 8. - Мортен Олсен, дански ногометаш и тренер
• 15. 8. - Јосип Фришчић, хрватски политичар († 2016)
• 21. 8. - Бруно Лангер, члан "Атомског склоништа"
• 23. 8. - Вицкy Леандрос, грчка пјевачица
• 25. 8. - Гене Симмонс, басиста Кисс-а
• 28. 8. - Светислав Пешић, кошаркаш и тренер
• 31. 8. - Рицхард Гере, амерички глумац

Септембар/Рујан

• 4. 9. - Дадо Топић, рок-музичар
• 7. 9. - Глориа Гаyнор, певачица
• 9. 9. - Сусило Бамбанг Yудхоyоно, председник Индонезије
• 10. 9. - Билл О'Реиллy, конзервативни коментатор
• 18. 9. - Петер Схилтон, голман
• 19. 9. - Славко Линић, хрватски политичар
• 19. 9. - Тwиггy, манекенка
• 20. 9. - Ведрана Рудан, књижевница
• 23. 9. - Бруце Спрингстеен, кантаутор, музичар
• 25. 9. - Педро Алмодóвар, филмски режисер, сценариста
• 29. 9. - Јелена Гускова, руска историчарка

Октобар/Листопад

• 1. 10. - Небојша Радмановић, босанскосрпски политичар
• 2. 10. - Анние Леибовитз, фотограф
• 4. 10. - Арманд Ассанте, амерички глумац
• 5. 10. - Петер Ацкроyд, енглески писац
• 6. 10. - Боббy Фаррелл, члан Бонеy M († 2010)
• 8. 10. - Сигоурнеy Wеавер, глумица
• 12. 10. - Илицх Рамíрез Сáнцхез, Карлос Шакал, терориста
• 20. 10. - Резак Хукановић, босанскохерцеговачки писац
• 20. 10. - Јован Арежина, новинар, уредник и директор медијских кућа († 2007)
• 21. 10. - Бењамин Нетанyаху, премијер Израела
• 22. 10. - Арсèне Wенгер, фудбалер, тренер
• 26. 10. - Зоран Славнић, српски кошаркаш и тренер
• 26. 10. - Бранислава Џунов, новинар, ТВ критичар
• 28. 10. - Бруце Јеннер, атлетичар, реалитy звезда

Новембар/Студени

• 5. 11. - Армин Схимерман, глумац
• 17. 11. - Јохн Боехнер, амерички политичар
• 22. 11. - Радош Љушић, историчар
• 24. 11. - Ерwин Неутзскy-Wулфф, дански писац научне фантастике и хорор романа

Децембар/Студени

• 1. 12. - Пабло Есцобар, колумбијски гангстер († 1993)
• 4. 12. - Јефф Бридгес, глумац
• 6. 12. - Владо Правдић, музичар и члан групе Бијело дугме
• 11. 12. - Иван Буљан, хрватски ногометаш
• 12. 12. - Билл Нигхy, глумац
• 13. 12. - Александар Тијанић, новинар, директор РТС († 2013)
• 14. 12. - Славко Докмановић, градоначелник Вуковара († 1998)
• 15. 12. - Дон Јохнсон, глумац
• 19. 12. - Иван Чермак, генерал ХВ
• 25. 12. - Сиссy Спацек, глумица
• 25. 12. - Петар Челик, бодибилдер
• 25. 12. - Наwаз Схариф, премијер Пакистана
• 26. 12. - Јосé Рамос-Хорта, председник Источног Тимора, нобеловац за мир
• 27. 12. - Иван Вејвода, српски политиколог, изврш. дир. Балканског фонда за демократију

Кроз годину

• Тодор Куљић, социолог
• Саво Штрбац, директор центра "Веритас"

Смрти

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

• 6. 1. - Вицтор Флеминг, филмски режисер (* 1889)
• 10. 1. - Момчило Тапавица, спортиста-олимпијац и архитекта (* 1872)
• 14. 1. - Јуан Биеловуциц Цавалие, перуански зракопловац хрватског поријекла (* 1889.)
• 4. 2. - Јанко Лесковар, хрватски учитељ и књижевник (* 1861.)
• 12. 2. - Хассан ал-Банна, оснивач Муслиманског братства (* 1906)
• 18. 2. - Ницето Алцалá-Замора, бивши председник Шпаније (* 1877)

Април/Травањ – Јун/Липањ

• 15. 4. - Wаллаце Беерy, глумац (* 1885)
• 28. 4. - Аурора Qуезон, бивша прва дама Филипина (* 1888)
• 29. 4. - Славко Родић, народни херој, генерал ЈА (* 1918)
• 6. 5. - Маурице Маетерлинцк, књижевник, нобеловац (* 1862)
• 9. 5. - Лоуис II, кнез Монака (* 1870)
• 22. 5. - Јамес Форрестал, бивши секретар морнарице и одбране САД (* 1892)
• 26. 5. - Леон Којен, уролог, професор Бг. универзитета (* 1876)
• 27. 5. - Роберт Риплеy, "Веровали или не" (* 1890)
• 9. 6. - Мариа Цеботари, сопран (* 1910)
• 11. 6. - Андрија Хебранг (отац), хрватски политичар и државник (* 1899)
• 11. 6. - Отон Жупанчич, књижевник (* 1878)
• 12. 6. - Кочи Дзодзе, албански комуниста, бивши министар (* 1917)
• 16. 6. - Едо Шен, хрватски архитект (* 1877.)
• 19. 6. - Владимир Назор, хрватски књижевник (* 1876.)

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

• 2. 7. - Георги Димитров, шеф КП Бугарске и владе (* 1882)
• 6. 7. - Виктор вон Хеерен, бивши немачки дипломата (* 1881)
• 5. 8. - Ернест Фоурнеау, проналазач амилокаина, првог локалног анестетика (* 1872)
• 15. 8. - Растко Петровић, српски књижевник, путописац (* 1898)
• 16. 8. - Маргарет Митцхелл, књижевница (* 1900)
• 8. 9. - Рицхард Страусс, њемачки складатељ (* 1864.)
• 22. 9. - Сам Wоод, филмски режисер (* 1883)
• 25. 9. - Драгослав Ђорђевић Гоша, народни херој (* 1919)

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

• 2. 10. - Коста Манојловић, композитор, етномузиколог (* 1890)
• 17. 10. - Фјодор Толбухин, маршал СССР (* 1894)
• 28. 10. - Марцел Цердан, боксер (* 1916)
• 28. 10. - Гинетте Невеу, виолинисткиња (* 1919)
• 31. 10. - Едwард Стеттиниус, Јр., бивши државни секретар САД (* 1900)
• 3. 11. - Соломон Р. Гуггенхеим, филантроп (* 1861)
• 5. 11. - Абдолхоссеин Хазхир, бивши премијер Ирана (* 1899)
• 26. 11. - Алеxандре Роубтзофф, сликар (* 1884)
• 29. 11. - Емилија Јакшић - Никезић, учесница НОБ, друштвено-политичка радница (* 1924)
• 3. 12. - Елин Пелин, бугарски књижевник (* 1877)
• 16. 12. - Трајчо Костов, бугарски комуниста (* 1897)
• 23. 12. - Момчило Нинчић, предратни економиста и политичар (* 1876)
• 25. 12. - Леон Сцхлесингер, филмски продуцент (* 1884)

Кроз годину

• Светозар Вујковић, управник логора Бањица (* 1899)

Нобелова награда за 1949. годину

• Физика: Хидеки Yукаwа (предвиђање постојања мезона на основу теоретског рада на нуклеарним силама)
• Кемија: Wиллиам Гиауqуе (доприноси на пољу хемијске термодинамике, нарочито у вези понашања супстанци на екстремно ниским температурама, → магнетско хлађење)
• Физиологија и медицина: Wалтер Рудолф Хесс (за откриће функционалне организације међумозга као координатора активности унутрашњих органа) и Антóнио Егас Мониз (откриће терапеутске вредности леукотомије у неким психозама)
• Књижевност: Wиллиам Фаулкнер (моћан и уметнички јединствен допринос модерном америчком роману)
• Мир: Јохн Боyд Орр (научно истраживање прехране и рад на месту првог челника ФАО)

Референце

1949 на Wикимедијиној остави