Aspartam
| |
| |
| |
| Nazivi | |
|---|---|
| IUPAC nazivs
N-(L-α-Aspartyl)-L-fenilalanin,
1-metil estar | |
| Identifikacija | |
3D model (Jmol)
|
|
| ChEBI | |
| ChemSpider | |
| DrugBank | |
| ECHA InfoCard | 100.041.132 |
| E-brojevi | E951 (glazing agents, ...) |
| KEGG[2] | |
| UNII | |
| |
| Svojstva | |
| C14H18N2O5 | |
| Molarna masa | 294,31 g·mol−1 |
| Gustina | 1,347 g/cm3 |
| Tačka topljenja | 246–247 °C |
| Tačka ključanja | razlaže se |
| umereno rastvorljiv | |
| Rastvorljivost | neznatno rastvoran u etanoli |
| Kiselost (pKa) | 4,5–6,0[3] |
| Opasnosti | |
| NFPA 704 | |
Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje materijala (na 25 °C [77 °F], 100 kPa). | |
 verifikuj (šta je   ?)
| |
| Reference infokutije | |
Aspartam (APM) je veštački, nešećerni zaslađivač[4] koji se koristi kao zamena šećera u nekim vrstama hrane i pića. U Evropskoj zajednici, on je registrovan pod kodom E951. Aspartam je metil estar aspartinske kiseline/fenilalaninskog dipeptida.[4] On je prvobitno bio u prodaji pod imenom NutraSweet; a od 2009. se prodaje i pod imenom AminoSweet. On je prvi put sintetisan 1965. i njegov patent je istekao 1992.
Bezbednost aspartama je bila tema nekoliko političkih i medicinskih kontroverzi, kongresnih saslušavanja i Internet prevara[5][6][7]. On je odobren od strane FDA za upotrebu u prehrambenim proizvodima 1974. Jedan medicinski pregled iz 2007. je izneo zaključak da je aspartam bezbedan za upotebu pri sadašnjim nivoima konzumpcije kao nehranljivi zaslađivač.[8] Međutim, pošto njegovi proizvodi razlaganja sadrže fenilalanin, aspartam moraju da izbegavaju ljudi koji imaju genetičko oboljenje fenilketonuriju (PKU).
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ Budavari, Susan, ур. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th изд.). Rahway, NJ: Merck & Co. стр. 859. ISBN 9780911910285.
- ^ Joanne Wixon; Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast. 17 (1): 48—55. doi:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
- ^ Rowe, Raymond C. (2009). „Aspartame”. Handbook of Pharmaceutical Excipients. стр. 11—12. ISBN 978-1-58212-058-4.
- ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 75. ISBN 86-331-2075-5.
- ^ Aspartame on Snopes.com
- ^ ACSH Debunks Internet Health Hoax Архивирано на сајту Wayback Machine (27. јун 2012)
- ^ „A Web of Deceit”. Архивирано из оригинала 29. 01. 2009. г. Приступљено 06. 08. 2012.
- ^ BA, Magnuson; Burdock GA; Doull J; et al. (2007). „Aspartame: a safety evaluation based on current use levels, regulations, and toxicological and epidemiological studies”. Critical Reviews in Toxicology. 37 (8): 629—727. PMID 17828671. doi:10.1080/10408440701516184.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Budavari, Susan, ур. (1989). „861. Aspartame”. The Merck Index (11th изд.). Rahway, NJ: Merck & Co. стр. 859. ISBN 9780911910285.
