Пређи на садржај

Ричард III Јорк

С Википедије, слободне енциклопедије
Ричард III
Ричард III
Лични подаци
Датум рођења(1452-10-02)2. октобар 1452.
Место рођењазамак Фотерингеј, Енглеска
Датум смрти22. август 1485.(1485-08-22) (32 год.)
Место смртиБосворт, Енглеска
Породица
СупружникАна Невил
ПотомствоEdward of Middleham, Prince of Wales, John of Gloucester
РодитељиРичард Плантагенет, 3. војвода од Јорка
Сесили Невил
ДинастијаЈорк
Краљ Енглеске
Период26. јун 1483 — 22. август 1485.
ПретходникЕдвард V Јорк
НаследникХенри VII Тјудор
Потпис

Ричард III (2. октобар 1452 — 22. август 1485), био је енглески краљ из династије Јорк од 1483. до своје смрти.

Биографија

[уреди | уреди извор]

Био је брат енглеског краља Едварда IV У младости био је поверен на бригу грофу од Ворика који је његовом брату Едварду IV помогао да задобије круну, и оженио се његовом млађом кћери, Ана Невил, која је била удовица иза покојног Едварда, сина и наследника краља Хенрија VI. С њом је имао сина који је умро када је имао једанаест година.

Током братовљеве владавине истакао се оданошћу, те као војни заповедник, због чега га брат награђује звањем војводе од Глостера и великим земљишним поседима у северној Енглеској. Након Едвардове смрти владао је кратко као регент с титулом лорда заштитника младог краља Едварда V. Но Ричард није исказивао лојалност младом краљу него је, уз помоћ Хенрија Стафорда, војводе од Бакингема (који је имао лични и породични сукоб са Едвардовом мајком Елизабетом Вудвил) пред Парламентом покренуо поступак којим је желио да докаже да његов нећак нема легитимитет да наследи енглеску круну.

Дана 25. јуна 1483. године Парламент је прогласио младог Едварда V и његовог млађег брата Ричарда, грофа од Шрузберија (остала деца била су била женског пола), нелегитимним наследницима круне, јер је доказано да је Ричардов покојни брат Едвард IV, пре него што се оженио са Елизабет Вудвил већ био ожењен са леди Елеонор Батлер, па је стога брак са Елизабет био неважећи и деца рођена у том браку незаконита. Како су друга Ричардова браћа умрла пре покојног Едварда IV, Ричард је био једини законити наследник круне јер није имао противкандидата за престо. Млади краљ Едвард V и његов брат Ричард од Шрузберија заточени су, тобоже ради властите сигурности, у Лондон Тауер и никада више нису виђени. Највероватније су убијени, а за што се оптуживало Ричарда и војводу од Бакингема али без доказа. Ричард се, следом наведених догађања, дао 6. јула 1483. крунисати за енглеског краља под именом Ричард III.

Ричард је знан као побожан и способан владар, војник и организатор, но, нити у једном тренутку своје владавине, није задобио поверење високог племства које га није сматрало легитимно изабраним краљем. Након преузимања круне и уморства младог краља Едварда V и његовог брата Ричарда од Шрузберија, уклонио је утицај клана Вудвил (породице удовице покојног Едварда IV), али је и даље био политички врло рањив јер је својим сумњивим преузимањем власти поделио до тада уједињене припаднике и поборнике клана Јорк.

Током Ричардове владавине догодило се неколико побуна његових опонената. Прву побуну је повео клан Вудвил, али ју је Ричард брзо угушио.

Друга побуна, 1483. године, била је предвођена Хенријем Страфордом, војводом од Бакингема, истим оним који је Ричарду свесрдно помогао да се успне на трон, али се у међувремену с њиме политички разишао и окренуо му леђа. Ричард је уз помоћ среће и својих војних способности успео свладати ову побуну, те је војно поразио војводу од Бакингема и дао му одрубити главу.

Трећа и најважнија побуна била је она Хенрија Тудора, припадника велшке породице Тудор из Пенмунуда, чији се отац Едмунд био оженио Маргарет Бофорт, наследницом бочне сродничке линије клана Ланкастер. Како је усправна сродничка линија клана Ланкастер била прекинута смрћу Хенрија VI и његовог сина Едварда, син Едмунда Тудора, Хенрик Тудор постао је неочекивани носилац ланкастерских надања у борби против клана Јорк. У бици код Босворта 22. августа 1485. Хенрик Тудор је уз помоћ француских снага напао Ричарда који је имао врло слабу потпору енглеског водећег племства и због тога издан од преосталог дела племства, те га тешко поразио при чему је Ричард погинуо на бојном пољу. Он је био последњи енглески краљ који је погинуо у борби, и последњи краљ из династије Јорк и његовим поразом завршили су Ратови двеју ружа. Како је Ричардов једини син умро са једанаест година, па исти није имао наследника, победник у бици код Босворта Хенрик Тудор прогласио се 1485. године (две године након почетка Ричардове владавине) енглеским краљем и био је зачетник енглеске краљевске династије Тудор.

Према предању, а и тврдњама многих историчара, Ричард је упамћен као зла и властохлепна особа, заслужна или барем оптуживана за многа злодела као што су на пример убиство Хенрија VI; лична егзекуција брата Џорџа, који је био издао заједничког брата Едварда IV; убиство Едварда (сина Хенрија VI), чијом се удовицом Ен Невил накнадно (наводно под присилом) оженио; убиство те исте супруге, и сумњиво развлашћивање и убиство младог краља Едварда V и његовог брата Ричарда од Шрузберија. Но „најзаслужнији“ за лошу репутацију Ричарда III је Вилијам Шекспир који је његову кратку владавину описао у својој историјскок драми „Ричард III“, а која је вероватно утицала на многе генерације, не само историчара.

Викиновости имају новост(и) за чланак Ричард III Јорк.

Археолози су 2012. године на паркингу у Лестеру ископали кости за које се претпостављало да припадају Ричарду III. На том месту је раније постојала црква Грејфрајерс која је уништена у време реформације у 16. веку. Поређењем ДНК из скелета са генима данас живих сродника по материнској линији потврђено је поклапање, то јест аутентичност скелета Ричарда III.[1] Пронађени скелет је потврдио да је Ричард имао значајно деформисану кичму (сколиоза) и да је погинуо од ударца у задњи део лобање. 22. марта 2015. је сахрањен у катедрали у Лестерширу.[2]

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Едвард III Плантагенет
 
 
 
 
 
 
 
8. Едмунд од Ланглија
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Филипа од Еноа
 
 
 
 
 
 
 
4. Ричард од Конисбурга
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Педро I од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
9. Изабела од Кастиље
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Maria de Padilla
 
 
 
 
 
 
 
2. Ричард Плантагенет, 3. војвода од Јорка
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Edmund Mortimer, 3rd Earl of March
 
 
 
 
 
 
 
10. Роџер Мортимер, 4. гроф од Марта
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Philippa Plantagenet, 5th Countess of Ulster
 
 
 
 
 
 
 
5. Ен Мортимер
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Томас Холанд, 2. гроф од Кента
 
 
 
 
 
 
 
11. Елеонора Холандска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Alice Fitzalan
 
 
 
 
 
 
 
1. Ричард III Јорк
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Ralph Neville, 2nd Baron Neville de Raby
 
 
 
 
 
 
 
12. John Neville, 3rd Baron Neville de Raby
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Alice Audley
 
 
 
 
 
 
 
6. Ралф де Невил, 1. гроф од Вестморланда
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Henry de Percy, 2nd Baron Percy of Alnwick
 
 
 
 
 
 
 
13. Maud Percy
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Idonea Clifford
 
 
 
 
 
 
 
3. Сесили Невил
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Едвард III Плантагенет (=16)
 
 
 
 
 
 
 
14. Џон од Гента
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Филипа од Еноа (=17)
 
 
 
 
 
 
 
7. Џоан Бофорт
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Paon de Roet
 
 
 
 
 
 
 
15. Катарина Свинфорд
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Richard III dig: DNA confirms bones are king's, Приступљено 8. 4. 2013.
  2. ^ Краљ Ричард III коначно почива у миру (Б92, 22. март 2015)

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]


Енглески краљеви
(1483—1485)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Ричард_III_Јорк&oldid=26929502”