Пређи на садржај

Кола (пиће)

С Википедије, слободне енциклопедије
Кола
Чаша коле са коцкама леда
ТипГазирано пиће
ПроизвођачРазни
Земља порекла Сједињене Државе
Уведен8. мај 1886.; пре 138 година (1886-05-08),[1][2] као Кока-кола
БојаКарамела (са одређеним изузецима као што су Зевија Кола и Кола Роман)
УкусКола (кола ораси, цитруси, цимет и ванила)

Кола (енгл. Cola) јесте заслађено, газирано безалкохолно пиће са укусом ванилиним, циметним, цитрусним и другим аромама. Већина садржи кофеин, који је првобитно потицао из кола ораха, по коме је пиће и добило име, иако се сада користе и други извори. Кола је постала популарна широм свијета након што је фармацеут Џон Пембертон изумио Кока-колу 1886. године.[3][4] Његов неалкохолни рецепт инспирисан је кока вином фармацеута Анђела Маријанија, које је изумио 1863. године.[4][5]

Већина данашњих кола садржи карамелну боју, заслађене су шећером и/или високофруктозним кукурузним сирупом. Сада се налази у више различитих брендова. Међу њима, најпопуларнији су Кока-кола и Пепси.[6] Ове двије компаније се такмиче од деведесетих година 19. вијека, али је њихово супарништво појачано од осамдесетих година 20. вијека.[7][8]

Ароме

[уреди | уреди извор]

Примарне модерне ароме у напитку кола су цитрусна уља (из коре поморанџе, лимете и лимуна), цимет, ванила и кисела арома.[9][10] Произвођачи кола напитака додају ароме у траговима како би створили препознатљив укус за сваки бренд. Ароме у траговима могу укључивати широк спектар састојака, као што су зачини попут мушкатног орашчића или коријандера. Киселост често обезбеђује фосфорна киселина, понекад праћена лимунском или другим изолованим киселинама. Кока-колин рецепт се чува као пословна тајна компаније.

Мноштво различитих заслађивача се може користити у коли, често под утицајем локалне пољопривредне политике. Високофруктозни кукурузни сируп (HFCS) се предоминантно користи у Сједињеним Државама и Канади због ниже цене кукуруза који субвенционише влада. У Европи, међутим, HFCS подлеже производним квотама дизајнираним да подстакну производњу шећера; шећер се стога првенствено користи за заслађивање газираних пића.[11] Поред тога, може се користити стевија или вештачки заслађивач; коле „без шећера” или „дијеталне” обично садрже само вештачке заслађиваче.

У Јапану постоји растућа занатска индустрија коле, са малим локалним производним методама и веома јединственим рецептима коле који користе воће, биље и зачине локалног порекла.[12]

Чиста кола

[уреди | уреди извор]

Током 1940-их, Кока-кола је производила Белу колу на захтев маршала Совјетског Савеза Георгија Жукова.[13][14]

Чисте коле поново су се производиле током чисте помаме раних 1990-их. Брендови су укључивали Кристал Пепси, Таб Клир и 7 Ап Ајс Кола. Кристал Пепси је више пута поново уведен током 2010-их.

У Данској је популарну прозирну колу направила Задруга FDB 1976. Посебно је била позната по томе што је била „Хипи кола” због фокуса на штетне ефекте које адитив за боје може имати на децу и бојкота мултинационалних брендова. Инспирисана је кампањом о штетним адитивима у Данској од стране еколошке организације NOAH, независног данског одељења Пријатеља Земље. Ово је праћено разним газираним пићима без вештачких боја.[15] Данас је много органских кола доступно у Данској, али из носталгичних разлога, бистра кола је и даље у одређеном степену задржала своју популарност.[16]

У јуну 2018. Кока-кола је представила чисту Кока-колу у Јапану.[17][18][19]

Утицаји на здравље

[уреди | уреди извор]

Једна студија из 2007. показала је да је конзумација кола, како оних са природним заслађивачима тако и оних са вештачким заслађивачима, повезана са повећаним ризиком од хроничне болести бубрега. Сматрало се да је могући узрок фосфорна киселина која се користи у колу.[20]

Једна студија из 2005. године показала је да су сода и заслађена пића главни извор калорија у америчкој исхрани и да је код оних који пију више заслађених пића стопа гојазности била већа.[21] Већина нутрициониста саветује да кока-кола и друга безалкохолна пића могу бити штетна ако се конзумирају прекомерно, посебно за малу децу чија се конзумација безалкохолних пића надмеће са уравнотеженом исхраном, а не надопуњује је. Студије су показале да редовни корисници безалкохолних пића имају мањи унос калцијума, магнезијума, витамина Ц, рибофлавина и витамина А.[22]

Ово пиће је такође изазвало критике због употребе кофеина, који може да изазове физичку зависност (зависност од кофеина),[23] и може да смањи квалитет сна.[24] Показана је веза између дуготрајног редовног уноса коле и остеопорозе код старијих жена (али не и мушкараца).[25] Сматрало се да је то због присуства фосфорне киселине, а утврђено је да је ризик за жене већи код зашећерених и кофеинских кола него код дијететских и безкофеинских варијанти, при чему је већи унос коле у корелацији са нижом густином костију.

Многа безалкохолна пића у Северној Америци су заслађена углавном или у потпуности кукурузним сирупом са високим садржајем фруктозе, а не шећером. Неки нутриционисти упозоравају на конзумацију кукурузног сирупа јер може погоршати гојазност и дијабетес типа 2 више од шећера од шећерне трске.[26]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „The 132nd Anniversary of the Day Soda Pop Was Invented - the Happy Daze Blog takes an amusing look at wacky holidays, weird holidays, and happy holidays found in every month, and tells how to celebrate them”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 3. 12. 2018. 
  2. ^ „History of Coca-Cola · InterExchange”. Архивирано из оригинала 27. 3. 2019. г. Приступљено 16. 3. 2019. 
  3. ^ „The 133rd Anniversary of the Day Soda Pop Was Invented - The Happy Daze Blog takes an amusing look at wacky holidays, weird holidays, and happy holidays found in every month, and tells how to celebrate them.”. Happy Daze Blog (на језику: енглески). 1. 5. 2017. Архивирано из оригинала 27. 03. 2019. г. Приступљено 14. 6. 2019. 
  4. ^ а б „Coca Wine”. www.cocaine.org (на језику: енглески). Приступљено 14. 6. 2019. 
  5. ^ 최재원 (април 2015). „코카콜라의 스토리텔링을 통한 감성마케팅 응용”. 마케팅 (на језику: корејски). 49 (4): 19—28. Архивирано из оригинала 2019-11-06. г. Приступљено 2021-04-04. 
  6. ^ 김덕호 (новембар 2002). „2차 세계대전과 코카콜라의 전지구화(Globalization)”. 미국사연구 (на језику: корејски). 16: 219—249. Архивирано из оригинала 2020-08-27. г. Приступљено 2021-04-04. 
  7. ^ Kim Bhasin (1. 1. 2013). „COKE VS. PEPSI: The Story Behind The Neverending 'Cola Wars'”. Business Insider. Архивирано из оригинала 26. 10. 2015. г. Приступљено 11. 11. 2015. 
  8. ^ „1975: Cola wars heat up with launch of Pepsi Challenge”. The Drum (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 2020-11-27. г. Приступљено 2020-08-29. 
  9. ^ DeNeefe, Janet (13. 3. 2008). „The Exotic Romance of Tamarind”. The Jakarta Post. Архивирано из оригинала 11. 7. 2021. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  10. ^ „Cola 2”. Sparror.cubecinema.com. Архивирано из оригинала 13. 2. 2021. г. Приступљено 29. 9. 2013. 
  11. ^ M. Ataman Aksoy; John C. Beghin, ур. (2005). „Sugar Policies: An Opportunity for Change”. Global Agricultural Trade and Developing Countries. World Bank Publications. стр. 329. ISBN 0-8213-5863-4. 
  12. ^ Wallin, Lisa "Japanese Craft Cola is the Beverage You Didn’t Know You Needed Архивирано 2021-11-26 на сајту Wayback Machine", Japanese Food Guide
  13. ^ 김덕호 (мај 2005). „냉전 초기 코카콜라와 미국 문화산업의 세계화”. 미국사연구 (на језику: корејски). 21: 105—140. Архивирано из оригинала 2020-08-27. г. Приступљено 2021-04-04. 
  14. ^ Braswell, Sean (23. 4. 2015). „Coke made especially for a communist”. Ozy. Архивирано из оригинала 5. 10. 2021. г. Приступљено 25. 5. 2018. 
  15. ^ Samvirke. „Samvirke - Rød sodavand - uden farve!”. classic.samvirke.dk. Архивирано из оригинала 24. 2. 2021. г. Приступљено 14. 9. 2018. 
  16. ^ „Husker du? Kult-colaen vender endelig tilbage”. BT (на језику: Danish). 8. 11. 2016. Архивирано из оригинала 2016-11-09. г. Приступљено 14. 9. 2018. 
  17. ^ 김덕호 (новембар 2006). „미국화인가 세계화인가 :코카콜라를 통해서 본 글로벌리즘”. 미국사연구 (на језику: корејски). 24: 171—206. Архивирано из оригинала 2021-11-26. г. Приступљено 2021-04-04. 
  18. ^ „Coca-Cola Clear launches in Japan”. beveragedaily.com. Архивирано из оригинала 2020-08-14. г. Приступљено 14. 9. 2018. 
  19. ^ „Coca-Cola Pulls a Pepsi and Launches Clear Coke”. esquire. 6. 6. 2018. Архивирано из оригинала 2018-06-08. г. Приступљено 14. 9. 2018. 
  20. ^ Tina M. Saldana; Olga Basso; Rebecca Darden; Dale P. Sandler (2007). „Carbonated beverages and chronic kidney disease”. Epidemiology. 18 (4): 501—6. PMC 3433753 Слободан приступ. PMID 17525693. doi:10.1097/EDE.0b013e3180646338. 
  21. ^ „Preliminary Data Suggest That Soda And Sweet Drinks Are The Main Source Of Calories In American Diet”. Sciencedaily.com. 27. 5. 2005. Архивирано из оригинала 9. 3. 2021. г. Приступљено 2. 7. 2011. 
  22. ^ Jacobson, Michael F. (2005). "Liquid Candy: How Soft Drinks are Harming Americans' Health", pp. 5–6. Center for Science in the Public Interest. Retrieved October 13, 2010.
  23. ^ Center for Science in the Public Interest (1997). "Label Caffeine Content of Foods, Scientists Tell FDA." Retrieved June 10, 2005. Архивирано јул 24, 2014 на сајту Wayback Machine
  24. ^ O’Callaghan, Frances; Muurlink, Olav; Reid, Natasha (2018-12-07). „Effects of caffeine on sleep quality and daytime functioning”. Risk Management and Healthcare Policy. 11: 263—271. ISSN 1179-1594. PMC 6292246 Слободан приступ. PMID 30573997. doi:10.2147/RMHP.S156404. 
  25. ^ Tucker KL, Morita K, Qiao N, Hannan MT, Cupples LA, Kiel DP (1. 10. 2006). „Colas, but not other carbonated beverages, are associated with low bone mineral density in older women: The Framingham Osteoporosis Study”. American Journal of Clinical Nutrition. 84 (4): 936—942. PMID 17023723. doi:10.1093/ajcn/84.4.936 Слободан приступ. 
  26. ^ "Single food ingredient the cause of obesity ? New study has industry up in arms" Архивирано 2008-05-08 на сајту Wayback Machine. (April 26, 2004). FoodNavigator.com. Retrieved February 27, 2007.

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Кола_(пиће)&oldid=28665945”