Пређи на садржај

Гренланд

Уреди везе
С Википедије, слободне енциклопедије
Гренланд
Kalaallit Nunaat  (гренландски)
Grønland  (дански)
Химна: Nunarput utoqqarsuanngoravit
Положај Гренланда
Главни градНук
Службени језикгренландски
Владавина
МонархФредерик X Дански
Председник ВладеКим Киелсен
Историја
Независностнема, део Краљевине Данске
локална аутономија од 1979.
широка аутономија од 2009.2
Географија
Површина‍
 — укупно2.166.086 km2 (12)
 — вода (%)81,11
Становништво‍
 — 2020.56.081[1] (208)
 — густина0,028 ст./km2
Економија
Валутаданска круна (DKK)
Остале информације
Временска зонаUTC 0 до -4
Интернет домен‍.gl‍
Позивни број+299
1 2000: 1.755.637 km² је прекривено ледом, а 410.449 km² није
2 Широка аутономија је остварена према резултатима референдума одржаног у новембру 2008. Данска задржава ингеренцију само над спољашњом политиком и одбраном острва.

Гренланд (гренл. Kalaallit Nunaat, дан. Grønland) је највеће острво на свету, смештено између Северно леденог океана и Атлантског океана, источно од Канадског Арктичког архипелага. Гренланд је самоуправна аутономна територија под суверенитетом Данског краљевства.

Иако је географски и етнички арктичка нација и део Северне Америке, политички и историјски је више везан за Европу. Атлантски океан је гренландска граница на југу, Гренландско море на истоку, Северни ледени океан на северу и Бафинов залив на западу. Најближе државе Гренланду су Исланд на истоку и Канада на западу. Гренланд је највеће острво на свету, као и највећа зависна територија. На острву се такође налази и највећи национални парк. Иако је физиографски део континента Северне Америке, Гренланд је политички и културно повезан са Европом (посебно Норвешком и Данском, колонијалним силама) више од миленијума, почев од 986. године. Већину његових становника чине Инуити, чији су се преци мигрирали са Аљаске кроз Северну Канаду, постепено се насељавајући на острво до 13. века.

Данас је становништво концентрисано углавном на југозападној обали, док је остатак острва ретко насељен. Гренланд је подељен на пет општина - Сермерсок, Кујалек, Кекерталик, Кеката и Аваната. Постоје два неинкорпорисана подручја (земљишно подручје којим не управља општина) − Национални парк Североисточни Гренланд и Авио база Туле којом управља Америчко ратно ваздухопловство.[2] Три четвртине Гренланда покривено је јединим трајним леденим покривачем изван Антарктика. Са популацијом од 56.081 према подацима из 2020. године, то је најмање густо насељена регија на свету.[1] Отприлике трећина становништва живи у Нуку, главном и највећем граду. Други по величини град по броју становника је Сисимјут, 320 километара северно од Нуука. Трајект Arctic Umiaq Line повезује различите градове и насеља.

Име

[уреди | уреди извор]

Име Гренланд (Grønland) долази од скандинавских досељеника, што значи „зелена земља”, док на гренландском језику Гренланд зове Kalaallit Nunaat, што у преводу значи „земља људи“. Према легендама, Ерик Црвени је протеран са Исланда због убиства. Заједно са својом породицом и робовима искрцао се на југозападни део острва. Острво је назвао Гренланд, што у преводу значи „зелено острво”, како би привукао што више људи да се доселе. Наравно, треба напоменути да је само јужни део острва зелен, бар преко лета, због струјања једног дела Голфске струје уз обалу тог дела острва.

Историја

[уреди | уреди извор]
Главни чланак: Историја Гренланда

Праисторија

[уреди | уреди извор]

Гренланд је острво са којег је потекло неколико палеоескимских култура у праисторији, од којих је последња, ранодорсетска култура, нестала око 200. године н. е. Сматра се да се најранији долазак Палео-Инуита на Гренланд догодио око 2500. п. н. е. Од око 2500. године п. н. е. до 800. године п. н. е, јужни и западни Гренланд били су насељени културом Сакак. Већина налаза археолошких остатака из периода Сакак налазила се око залива Диско, укључујући место Сакак, по којем је култура и добила име.[3][4]

Од 2400. п. н. е. до 1300. п. н. е, постојала је култура Индепеденс I на северном Гренланду. То је био део арктичке традиције малог алата.[5][6][7] Око 800. године п. н. е, култура Сакак је нестала, а појављује се ранодорсетска култура на западу Гренланда и култура Индепеденс II на северу Гренланда.[8] Дорсет култура је била прва култура која се проширила по целој гренландској обалној области, како на западној тако и на источној обали. Популација културе Дорсет живела је првенствено од лова на китове и ирвасе.[9][10][11][12]

Нордијско насеље

[уреди | уреди извор]

Од 986. године западну обалу Гренланда населили су Исланђани и Норвежани, кроз контингент од 14 чамаца које је водио Ерик Црвени. Нови досељеници су основали три насеља у југозападном делу острва у којима су живели следећих 450 година, да би изненада нестали.[13]

Црква из 1408. године као сведочанство о гренландским Викинзима

За време топлог средњовековног периода становништво Гренланда бавило се пољопривредом али само у плодним фјордовима у јужном делу острва. Становништво је живело од обрађивања земље, лова и трговине са осталим деловима Скандинавије. Скандинавски монаси су преобратили становнике у хришћанство, а на Гренланду је чак био постављен бискуп. Европски досељеници су живели у добрим односима са Инуитима који су се око 1200. године доселили из Северне Америке. Гренланд је 1261. године постао део Краљевине Норвешке. Норвешка је ушла у Калмарску унију 1397. и касније у персоналну унију са Данском.[14]

После скоро пет векова живота на Гренланду, скандинавски досељеници су једноставно нестали, највероватније у 15. веку за време „малог леденог доба“ када се клима погоршала, а контакт са Европом прекинуо.[15] Пронађене кости из тог периода указују да је тадашње становништво патило од неухрањености. Постоје и веровања да су тадашњи Гренланђани помрли од куге или да су били жртве Инуита. Неки историчари сматрају да су баскијски или енглески гусари или трговци робљем узроковали нестанак гренландских заједница. Постоје тврдње да је разлог била све сувља клима.[16]

Од Килског споразума до Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Унија Данска-Норвешка је 1721. положила право на територију Гренланда. Везе Гренланда са Норвешком прекинуте су споразумом у Килу 1814. године када је Шведска добила контролу над Норвешком, док је Данска задржала прекоморске територије које су тада обухватале неколико мањих територија у Индији, западној Африци и Карибима, као и Фарска Острва, Исланд и Гренланд. Норвешка је касније, у јулу 1931. године, окупирала део источног Гренланда. Данска и Норвешка су за помоћ у решењу спора овластиле Међународни суд правде 1933. године када Норвешка губи спор.[17]

Ловац на поларне медведе, 1904. година

Почетком Другог светског рата, 9. априла 1940, Немачка окупирала је Данску чиме су везе Гренланда са Данском прекинуте и Гренланд постаје самосталан. Сједињене Америчке Државе су 8. априла 1941. године окупирале Гренланд да би га одбраниле од могуће инвазије Немачке.[18] Захваљујући приходима од експлоатације неколико рудника криолита, Гренланд је био у могућности да купује робу у САД и Канади. Главне ваздухопловне базе биле су у местима Нарсарсуак и Кангерлусуак.

Током овог рата, систем власти се променио: гувернер Еске Брун владао је острвом по закону из 1925. године који је омогућавао гувернерима да преузму контролу под екстремним околностима. Гувернер Аксел Сване премештен је у Сједињене Државе да предводи комисију за снабдевање Гренланда. Данска патрола Сириус чувала је североисточне обале Гренланда 1942. године користећи псеће саонице. Открили су неколико немачких метеоролошких станица и алармирали америчке трупе, које су уништиле објекте. Алберт Шпер, немачки архитекта и један од петорице највиших званичника нацистичке владе је након пропасти Нацистичке Немачке, накратко размишљао о бекству малим авионом како би се сакрио на Гренланду, али се предомислио и одлучио да се преда оружаним снагама Сједињених Америчких Држава.[19]

Након Другог светског рата

[уреди | уреди извор]

Гренланд је био заштићено и врло изоловано друштво до 1940. године. Данска влада задржала је строги монопол гренландске трговине, дозвољавајући само бартер размену (роба за робу) са британским китоловцима. У ратно време Гренланд је развио осећај самопоуздања кроз самоуправу и независну комуникацију са спољним светом. За време рата, Гренланђани су стекли корисна искуства у вођењу државе као и у спољној политици.

Међутим, 1946. године у извештају савета Гренланда (Landsrådet) предложено је да се не праве никакве радикалне реформе система. Две године касније, направљени су први кораци ка промени државног уређења. Године 1950. у прогласу стоји да је Гренланд модерна социјална држава са Данском као спонзором и примером. Данским уставом од маја 1953, Гренланд је постао интегрални део Данске монархије и добија представнике у данском Фолкетингу. Са Данском 1972. године улази у ЕУ, а 1979. године, као последица референдума, Гренланд је добио локалну власт - сопствену извршну власт, парламент (иако и даље даје два представника у данском парламенту) и судове, али је Данска задржала контролу над спољним пословима. На новом референдуму у фебруару 1982. године, грађани Гренланда су, тесном већином, одлучили да Гренланд иступи из Европске уније, што је и довршено, 1985. године.

Према резултатима референдума одржаног у новембру 2008. године, гренландске власти од 2009. године преузимају судски систем острва и унутрашњу политику, док у ингеренцији Данске остају спољашња политика и одбрана острва.

Независност Гренланда

[уреди | уреди извор]

После Другог светског рата, Сједињене Америчке Државе су развиле геополитички интерес за Гренланд, а 1946. године САД су понудиле откуп острва од Данске за 100.000.000 долара.[20][21] Данска је одбила ту понуду. Разлог америчке „загрејаности“ за Гренланд била је чињеница да је он (Гренланд) узрок многим климатским променама на северној хемисфери, тако да онај ко има податке о времену на Гренланду може да предвиди стање климе изнад северног Атлантика и западне Европе, што је (имајући у виду (не)развијеност глобалних метеоролошких служби у оно време) представљало значајну стратешку предност у односу на Источни блок. Проблем је разрешен тек 10 година касније, споразумом из априла 1951. којим је дато право Данској да, у наредних 20 година, остварује право контроле над главном америчком војно-поморском базом на Гренланду, као и да заснива заједничка (са САД) одбрамбена подручја (пре свега радио и метеоролошке инсталације). Овај уговор је представљао само формалност, који је, у суштини, дао легитимитет даљем присуству америчких војних снага на Гренланду, пошто је две године раније (1949) основан НАТО савез, чији је члан, од оснивања, била и Данска, а чланице НАТО пакта су у обавези да уступе војне базе за потребе Савеза, али имају право да постављају нека ограничења. А управо то је, овим уговором, одузето Данској. У августу 2019. године, амерички председник Доналд Трамп поново је предложио куповину земље, подстичући премијера Гренланда Ким Киелсена да изјави: „Гренланд се не продаје и не може се продати, али Гренланд је отворен за трговину и сарадњу са другим земљама - укључујући и Сједињене Америчке Државе.”[22]

Национални дан Гренланда

Данским уставом из 1953. године, колонијални статус Гренланда престао је када је острво било укључено у Данску. Данско држављанство проширено је на Гренланђане. Данска политика према Гренланду састојала се у културне асимилацији Гренланђана. Током овог периода, данска влада промовисала је искључиву употребу данског језика у службеним стварима и тражила од Гренланђана да одлазе у Данску на своје средње образовање. Много гренландске деце одрасло је у интернатима на југу Данске, а један број је изгубио културне везе са Гренландом. У томе је делимично успела. Гренландска елита је почела да поново гради гренландски културни идентитет. Покрет се развио у корист независности, достигавши врхунац 1970-их.[23] Као последица политичких компликација у вези са уласком Данске на заједничко европско тржиште 1972. године, Данска је почела да тражи другачији статус за Гренланд, што је резултирало Законом о локалној владавини из 1979.

То је Гренланду дало ограничену аутономију са сопственим законодавством које је преузимало контролу над неким унутрашњим питањима, док је парламент Данске задржао потпуну контролу спољне политике, безбедности и природних ресурса. Закон је ступио на снагу 1. маја 1979. Данска краљица Маргарета II и даље је остала шеф Гренланда. Гренланд је 1985. године напустио Европску економску заједницу (ЕЕЗ), јер се није слагао са прописима о комерцијалном риболову и забрани производа од коже фока.[24] Гренландски гласачи на референдуму 25. новембра 2008. године подржали су већу аутономију Гренланда.[25][26]

Гренланд је 21. јуна 2009. добио управу над правосудним пословима, полицијом и природним ресурсима. Такође, Гренланђани су према међународном праву препознати као засебан народ.[27] Данска задржава контролу над спољним пословима и питањима одбране. Данска подржава економију Гренланда у виду годишње бесповратне помоћ у износу од 3,2 милијарде данских круна, али како Гренланд почиње да прикупља приходе од својих природних ресурса, дотација ће се постепено смањивати. Ово се генерално сматра кораком ка коначној пуној независности од Данске.[28] Гренландски језик је проглашен јединим службеним језиком Гренланда на историјској церемонији.[29][30][31]

Географија

[уреди | уреди извор]
Сателитска слика Гренланда у лето

Гренланд заузима површину од 2.166.086 km², од чега је 1.755.637 km² (81%) прекривено ледом. Обала је дугачка 39.330 km, што је скоро једнако дужини Екватора. Тежина леденог покривача је у унутрашњости острва створила кањон од око 300 m испод нивоа мора[32]. Сва насељена места се налазе поред обале која није прекривена ледом. Највише становника живи на западној обали. Територија на североистоку, која укључује делове Северног Гренланда и Источног Гренланда није део ниједне административне јединице, већ је место на којем се налази највећи национални парк на свету, Североисточни гренландски национални парк.

Мапа Гренланда

У централном делу Гренланда, који је прекривен ледом, налазе се најмање четири научноистраживачке станице и кампа. Радио-станица Jørgen Brøndlund Fjord је до 1950. била најсевернија стална станица на свету.

Перијева Земља, полуострво на северу Гренланда, није прекривено ледом зато што је ваздух превише сув да би се формирао и одржао снежни покривач. Када би се цео ледени покривач отопио са Гренланда, ниво мора би нарастао за 7 m[33] и Гренланд би највероватније постао архипелаг.

Између 1989. и 1993. амерички и европски климатолози су, анализирајући узорке из глечера (са дубине од 3,2 km), дошли до података који указују на честе и драстичне климатске промене на северној хемисфери у последњих 100.000 година. Фебруара 2006. истраживачи су објавили да се глечери на Гренланду топе два пута брже у поређењу са подацима од пре пет година. Године 2005. израчунали су, захваљујући сателитским снимцима, да се годишње топи око 216 km² глечера. Швајцарски научници су израчунали да се 2006. зимска температура повећала за 12 °C у поређењу са 1991. годином.

Инландајс Гренланда

[уреди | уреди извор]

Инландајс захвата површину од 1 833 900 km² односно око 5/6 површине острва. Његово образовање почело је пре 3,5 милиона година. Највећу ширину има у обалском подручју где су планински венци. У овом подручју запажају се леднички језици од којих неки досежу и до морске обале. Хумболтов ледник један је од њих. Ширина чела овог ледника достиже 100 km. Инландајс је најдебљи у средишњем делу, где достиже до 3.408 m. Брзина његовог кретања је 0,08 m на дан, а ледничких језика од 3 до 27 m на дан.

Већи део инландајса не завршава се у мору те се на његовом ободу јављају морене. Оне су обрасле вегетацијом.[34]

Слике са Гренланда

[уреди | уреди извор]
  • Југоисточна обала
    Југоисточна обала
  • Фјордови у јужном Гренланду
    Фјордови у јужном Гренланду
  • Глечер
    Глечер

Политика

[уреди | уреди извор]

Гренланд има своју аутономну управу унутар Краљевине Данске од 1979. године. Извршна власт припада влади, док је законодавна власт у рукама владе и парламента (Landsting). Судска власт је независна од владе и парламента. Шеф државе Гренланд је дански монарх, тренутно Фредерик X. Краљева влада у Данској именује представника (Rigsombudsmand) данске владе и монарха. Гренланд има парламент од 31 члана који се бирају на изборима.

Политички систем

[уреди | уреди извор]

Партијским системом доминирају социјалдемократска напредњачка странка и демократска социјалистичка партија Инуитске заједнице, које у великој мери заговарају већу независност од Данске. Доминација ове две партије почела је да опада на последњим изборима, али су и даље две најјаче партије.

Влада

[уреди | уреди извор]

Шеф државе Гренланда је дански краљ Фредерик X. Краљева влада у Данској именује високог комесара (Ригсомбудсманд) који ће је представљати на острву. Гренландска изборна јединица бира два посланика у парламенту Краљевине (Фолкетингет) у Данској, од укупно 179.[35] Гренланд има национални парламент који се састоји од 31 посланика. Владу именује премијер. Шеф владе је премијер, обично лидер већинске странке у парламенту.

Војска

[уреди | уреди извор]
Аеро база Туле

Неколико америчких и данских војних база налази се на Гренланду, укључујући ваздухопловну базу Туле, која је дом глобалне мреже сензора 21. свемирског крила свемирских снага Сједињених Америчких Држава.[36]

Политички скандал потресао је Данску 1995. године након што је извештај открио да је влада дала прећутну дозволу да се нуклеарно оружје постави на Гренланду, што је у супротности са данском политиком зоне без нуклеарног оружја из 1957. године.[37][38] Сједињене Америчке Државе су изградиле тајну базу на нуклеарни погон, названу Camp Century.[39] Боинг B-52 са 4 нуклеарне бомбе срушио се 21. јануара 1968. године приликом слетања у ваздушну базу Туле.[40] Настали пожар проузроковао је велико радиоактивно загађење.[41] Једна хидрогенска бомба је изгубљена.[42][43]

Административне подела

[уреди | уреди извор]
Види још: Административна подела Гренланда
  • Подела Гренланда на округе (до 2009)
    Подела Гренланда на округе (до 2009)
  • Подела Гренланда на општине (од 2009)
    Подела Гренланда на општине (од 2009)

Ранија подела (до 2009) Гренланда укључивала је подељену на три округа (Landsdele):

Од 2009. године, Гренланд се дели на четири општине и један национални парк:

# Грб Српски назив Гренландски назив Главни град Популација Површина (km²) Поп./km²
1 Касуитсуп Qaasuitsup Илулисат 17 749 660 000 0
2 Кеката Qeqqata Сисимијут 9 667 115 500 0.1
3 Сермерсок Sermersooq Нук 21 232 531 900 0
4 Кујалек Kujalleq Какорток 7 589 32 000 0.2
NGNP — Национални парк Kalaallit Nunaanni nuna eqqissisimatitaq Местерсвиг 40 972 000 0
- Гренланд Kalaallit Nunaat Нук 56 615 2 116 086 0.1

Међународни односи

[уреди | уреди извор]

Међународни односи Гренланда су у надлежности Данске и друге државе немају дипломатске односе са Гренландом - амбасаде и конзулати страних земаља у Данској одржавају дипломатске контакте са Гренландом као и са својим држављанима на Гренланду. Као засебна држава, Гренланд је чланица неколико међународних организација: Нордијског савета, Западнонордијског савета и Нордијске банке за инвестиције.

Гренланд и Европска унија

[уреди | уреди извор]

Гренланд је, као део Данске, постао чланица Европске заједнице 1973. године, али је Унију напустио 1985. године због спора око права на риболов. Али, пошто се ради о прекоморској територији једне од чланица ЕУ-а, Европска унија има одређени утицај, углавном на трговинске олакшице за робу са Гренланда. Гренландски грађани су грађани Европске уније, али немају право гласа на изборима Уније.

Становништво

[уреди | уреди извор]

Демографија

[уреди | уреди извор]
Инуити на Гренланду

Према проценама из јануара 2020, Гренланд има око 56.081 становника.[1] Велику већину (89,7%) чине Гренланђани (гренландски Инуити), од којих су многи потомци Инуита и данских досељеника, већину остатка становништва (7,8%) чине Данци, а 2,4 остали. Као и у скандинавским државама, већина становника припада евангелистичко-лутеранској цркви.

Готово сви Гренланђани живе уз фјордове на југозападу главног острва, које има релативно благу климу.[44] У Нууку, главном граду, живи 18.326 људи.

Скоро сви становници говоре гренландски, дански и енглески језик.

 

Извор: Попис становништва 2021.
№ Град Општина Популација
Нук
Нук
Сисимјут
Сисимјут 		1. Нук Сермерсок 18.326 Илулисат
Илулисат
Асијат
Асијат
2. Сисимјут Кеката 5.582
3. Илулисат Аваната 4.670
4. Асијат Кекерталик 3.069
5. Какорток Кујалек 3.050
6. Манитсок Кеката 2.534
7. Тасилак Сермерсок 2.063
8. Уманак Аваната 1.407
9. Нарсак Кујалек 1.346
10. Памиут Сермерсок 1.308

Језици

[уреди | уреди извор]
Пример употребе гренландског и данског језика

И гренландски и дански језик користе се у јавним пословима од успостављања локалне власти 1979. године. Већина становништва може да говори оба језика. Гренландски језик постао је једини службени језик у јуну 2009. године.[45] У пракси се дански још увек широко користи у администрацији и високом образовању. Први или једини језик је за неке данске имигранте у Нуку и другим већим градовима. Расправа о улози ова два језика у будућности земље је у току. Правопис гренландског језика успостављен је 1851. године и ревидиран 1973. Земља има стопу писмености од 100%.[46]

Гренландски језик се понекад се назива западногренландски или гренландско-ескимски Он је ескимо-алеутски језик који се говори искључиво на Гренланду. Сличан је групи језика на северу Канаде. Гренландским језиком говори око 54.000 људи, што је више него сви остали Екисмо-Алеутски језици заједно.

Око 12% становништва говори дански као први или једини језик, посебно дански имигранти на Гренланду, од којих многи попуњавају положаје у администрацији, школи или у трговини. Док је гренландски доминантан у свим мањим насељима, део становништва Инуита који је мултиетничког порекла, посебно у градовима, говори дански језик. Већина становништва Инуита говори дански језик као други језик. У већим градовима, посебно Нуку ово је и даље велика групација.

Енглески је још један важан језик за Гренланд, који се учи у школама од прве школске године.[47]

Образовање

[уреди | уреди извор]
Научна истраживања на Гренланду
Универзитет на Гренланду

Образовање је организовано на сличан начин као и у Данској. Постоји десетогодишња обавезна основна школа, а затим и средња школа. Универзитет Гренланда у Нуку је једини универзитет. Многи Гренланђани похађају универзитете у Данској или негде другде. Јавни школски систем на Гренланду је у надлежности општина. Образовање је бесплатно и обавезно за децу узраста од седам до 16 година. Наставни језик је гренландски.

Образовање је регулисано Уредбом бр. 10 од 25. октобра 1990. године о основном и средњем образовању. Према Уредби бр. 10 од 25. октобра 1990, језичка интеграција у основним и нижим средњим школама постала је обавезна за све ученике. Циљ је сместити ученике који говоре гренландски и дански језик у исте разреде, док су претходно били смештени у одвојене разреде према њиховом матерњем језику. Истовремено, влада гарантује да говорници данског могу научити гренландски језик. На овај начин, влада Гренланда жели да пружи исто језичко, културно и социјално образовање свим ученицима, како ученицима гренландског, тако и данског порекла. Студија која је спроведена током трогодишњег пробног периода закључила је да је ова политика постигла позитивне резултате. Ова политика двојезичности на снази је од 1994. године.

Основано је око 100 школа. Гренландски језик се обично учи од вртића до краја средње школе, а дански је обавезан од првог циклуса основне школе као други језик. Гренландски студенти могу да наставе школовање у Данској, ако то желе и имају финансијска средства. За пријем у данске образовне институције, гренландски кандидати су равноправни са данским кандидатима. Стипендије се додељују гренландским студентима који су примљени у данске образовне институције. Да би испунио услове за ове стипендије, подносилац захтева мора бити дански држављанин и имати пребивалиште на Гренланду најмање пет година. Укупан период боравка ван Гренланда не може бити дужи од три године.

Религија

[уреди | уреди извор]

Религије у Гренланду (2010):[48][49]

  Протестанти (95,5%)
  Католици (0,2%)
  Остали хришћани (0,4%)
  Религија Инуита (0,8%)
  Агностици (2,3%)
  атеисти (0,2%)
  Остало (0,6%)

Номадски Инуитски народ био је традиционално шаманистички, са добро развијеном митологијом која се првенствено бринула за умиривање осветољубиве морске богиње без прстију која је контролисала успех лова на фоке и китове.

Први нордијски колонисти обожавали су нордијске богове, али је Лејф Ериксон, син Ерика Црвеног преобраћен у хришћанство на путовању у Норвешку код норвешког краља Улава I. Након тога, је 999. године послао мисионаре на Гренланд. Они су брзо успоставили шеснаест парохија, основали манастире манастире и епископију у Гардару.

У 18. веку, за време данске реколонизације уследило је ширење протестантске реформације. Под покровитељством Краљевског мисионарског колеџа у Копенхагену, норвешки и дански лутерани и немачки моравски мисионари трагали су за несталим нордијским насељима, али пошто нису пронашли Нордијце, почели су христијанизацију Инуита. Главне фигуре у христијанизацији Гренланда биле су Ханс и Паул Егеде. Први превод библије на гренландски језик урађен је тек 1900. године, а побољшани превод 2000. године.[50]

Данас је главна религија протестантизам.[51] Данска црква је државна религија уставом Данске.[52] Римокатоличкој мањини пасторално служи Римокатоличка бискупија у Копенхагену.

Економија

[уреди | уреди извор]

Почетком 90-их година 20. века Гренланд је почео економски стагнирати, али се ситуација почела побољшавати 1993. године. Почетком 80-их влада Гренланда је увела рестриктивну фискалну политику и успела је да стабилизује буџет и постигне ниску инфлацију. Од 1990. године трговински дефицит је почео да се повећава затварањем последњих рудника цинка и олова. Данас Гренланд зависи од рибарства и извоза рибе, а шкампи су главни извозни артикал. Туризам је једини сектор који има перспективу раста, али раст је граничен због кратке сезоне и великих трошкова. Јавни сектор, укључујући јавна предузећа, игра значајну улогу у економији Гренланда. Око 30% БДП-а и 60% прихода државног буџета долазе од данске владе што значајно повећава стандард становништва Гренланда.

  • БДП - 1,1 милијарда $
  • раст БДПа - 1,8% (2001)
  • БДП-ППП по становнику - 20.000 $

Туризам

[уреди | уреди извор]
Види још: Туризам на Гренланду

Туризам се значајно повећао између 2010. и 2019. године, при чему се број посетилаца повећао са 460.000 годишње на 2 милиона. Један извор је проценио да је у 2019. приход од овог аспекта економије био око 450 милиона круна (67 милиона америчких долара). Као и многи аспекти економије, ово се драматично успорило 2020. и 2021. године, због ограничења која су потребна као резултат пандемије ковида 19.[53] Један извор описује туризам као „највећу економску жртву коронавируса“ на Гренланду. Укупна економија није патила прејако од средине 2020. године захваљујући рибарству „и позамашним субвенцијама из Копенхагена“.[54] Очекује се да ће се туризам опоравити 2021. године, а циљ Гренланда је да га развије „како треба“ и да „дугорочно изгради одрживији туризам“.[55]

Саобраћај

[уреди | уреди извор]
Ер Гренланд обавља услуге путничког и теретног транспорта у међународном и домаћем саобраћају
Arctic Umiaq Line обавља путничке и теретне услуге морем преко Гренланда

Између градова практично нема путева, јер обала има много фјордова који би захтевали трајектну везу за повезивање путне мреже. Једини изузетак је макадамски пут дужине 5 km (3,1 mi) између Кангилингуита и сада напуштеног рударског града Ивитута у коме се експлоатисао минерал криолит. Поред тога, недостатак пољопривреде, шумарства и сличних активности на селу значило је да је изграђено врло мало сеоских путева. Постоји ваздушни превоз како унутар Гренланда, тако и између острва и других држава. Такође, постоји редовни саобраћај бродом, али велике удаљености доводе до дугог времена путовања. На Гренланду не постоји железнички саобраћај.

Аеродром Кангерлусуак је највећи аеродром и главно ваздухопловно чвориште за међународни превоз путника на Гренланду.[56] Служи за лет међународних и домаћих авиокомпанија.[57] удаљен је 317 километара од главног града Нука.[58]

Аеродром Нук је други по величини аеродром који се налази на само 6,0 км од центра престонице. Аеродром има свакодневне или редовне домаће летове унутар Гренланда. Такође, постоје међународни летови до Исланда, а на њега слећу пословни и приватни авиони.[59]

Аеродром Илулисат је домаћи аеродром који такође служи међународним летовима за Исланд.[60] На Гренланду постоји укупно 13 регистрованих цивилних аеродрома и 47 хелиодрома. Већина њих је неасфалтирана и налази се у руралним областима. Друга најдужа писта је у Нарсарсуаку, домаћем аеродрому на југу Гренланда са ограниченом међународном линијом.

Свим питањима цивилног ваздухопловства бави се Данска управа за транспорт. Већина аеродрома, укључујући аеродром Нук, има кратке писте и могу их опслуживати само прилично мали ваздухоплови. Аеродром Кангерлуссуак, удаљен око 100 километара од западне обале, главни је аеродром Гренланда и средиште за домаће летове. Међународни летови са Исланда због мале величине авиона возе само до Исланда, где се преседа и затим се наставља ка другим градовима у Европи и Северној Америци.

Авио-компанија Ер Гренланд која је у власништву владе Гренланда, управља флотом од 32 авиона, укључујући 1 авион који се користи за прекоокеанске и чартер летове. Поседује 9 летелица које првенствено опслужују домаћу мрежу и 22 хеликоптера. Исландска авио-компанија Исландер обавља летове из Рејкјавика до бројних аеродрома на Гренланду, а компанија промовише могућност једнодневног путовања са Исланда за туристе.[61][62]

Култура

[уреди | уреди извор]
Инуитска породица (1907)

Већина становника Гренланда вуче порекло од народа Инуит тако да је гренландска култура под великим упливом инуитских обичаја и традиције. Већина становника бави се риболовом испод леда и организовањем трка паса са саоницама током целе године а те активности су почеле привлачити и туристе.

Инуитска породица (1999)

У северозападном делу који се назива Северни Гренланд (Thule регион), региону величине Немачке, живи око 1.000 становника. Данас чак и мала насеља на северу имају струју коју производе мали дизел агрегати. Због тих додатних трошкова барем један члан породице се мора запослити, а то углавном буде женски члан (жена, кћи или мајка) да би се мушкарци могли посветити лову. Због тога се код жена традиционални обичаји много брже губе него код мушкараца.

Спорт

[уреди | уреди извор]
Види још: Спорт на Гренланду
Фудбалски терен у Нуку

Спорт је важан део гренландске културе, јер је становништво генерално прилично активно.[63] Главни традиционални спорт на Гренланду су арктички спорт, облик рвања за који се сматра да је настао у средњем веку.[64]

Популарни спортови су фудбал, атлетика, рукомет и скијање. Рукомет се често назива националним спортом,[65] а мушка рукометна репрезентација Гренланда је 2001. године била сврстана међу 20 најбољих на свету.[66] Фудбал је популарни спорт, иако Гренланд није члан ФИФЕ. Фифина правила налажу да сваки национални тим мора имати један травнати терен за међународне утакмице. Међутим, на Гренланду то није могуће због оштре климе па су челници ФИФЕ изјавили да ће Гренланд бити примљен у ФИФУ уколико изгради терен са вештачком травом.

Гренланд има одличне услове за скијање, риболов, сноубординг, пењање по леду и пењање по стенама, мада је шира јавност преферира планинарење и планинарење. Иако је окружење земље углавном неприкладно за голф, на острву ипак постоје терени за голф. Гренланд је други пут домаћин домаћих двогодишњих међународних такмичења, највећег светског мултиспортског и културног догађаја за младе Арктика 2016. године.[67]

Лов

[уреди | уреди извор]
Поларни медведи на Гренланду, једна од заштићених врста

Лов је веома важан део културе Гренланђана и један од основних начина преживљавања у овом изолованом делу света. Ловци носе медвеђе и ирвасово крзно као одећу и обућу. Међутим, у последње време, под притиском организација за заштиту природе и животиња, власти на Гренланду су морале ограничити лов на већину врста. Од јануара 2006. та квота је максимално 150 поларних медведа годишње.

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б в „Population and Population Growth 1901-2020”. Statistical Greenland. Архивирано из оригинала 13. 11. 2022. г. Приступљено 7. 4. 2020. 
  2. ^ „Qaasuitsup kommunia”. www.qaasuitsup.gl. Архивирано из оригинала 21. 7. 2011. г. Приступљено 21. 4. 2021. 
  3. ^ Grønnow, B. (1988). „Prehistory in permafrost: Investigations at the Saqqaq site, Qeqertasussuk, Disco Bay, West Greenland”. Journal of Danish Archaeology. 7 (1): 24—39. ISSN 0108-464X. doi:10.1080/0108464X.1988.10589995. 
  4. ^ Møbjerg, T. (1999). „New adaptive strategies in the Saqqaq culture of Greenland, c. 1600–1400 BC”. World Archaeology. 30 (3): 452—65. JSTOR 124963. doi:10.1080/00438243.1999.9980423. 
  5. ^ „The history of Greenland – From dog sled to snowmobile”. Greenland.com. Архивирано из оригинала 27. 9. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  6. ^ „Migration to Greenland – the history of Greenland”. Greenland.com. Архивирано из оригинала 5. 9. 2011. г. Приступљено 10. 9. 2011. 
  7. ^ Rasch, M.; Jensen, J. F. (1997). „Ancient Inuit dwelling sites and Holocene relative sea‐level changes in southern Disko Bugt, central West Greenland”. Polar Research. 16 (2): 101—15. Bibcode:1997PolRe..16..101R. doi:10.1111/j.1751-8369.1997.tb00252.x. 
  8. ^ Ramsden, P.; Tuck, J. A. (2001). „A Comment on the Pre-Dorset/Dorset Transition in the Eastern Arctic”. Anthropological Papers of the University of Alaska. New Series. 1: 7—11. 
  9. ^ Grønnow, B. (1986). „Recent archaeological investigations of West Greenland caribou hunting”. Arctic Anthropology. 23 (1/2): 57—80. JSTOR 40316103. 
  10. ^ Rowley, G. (1940). „The Dorset culture of the eastern Arctic”. American Anthropologist. 42 (3): 490—99. doi:10.1525/aa.1940.42.3.02a00080 Слободан приступ. 
  11. ^ Gulløv & Appelt 2001, стр. 146
  12. ^ Gulløv 1996, стр. 201–14
  13. ^ Kudeba, N. (19 April 2014). "Chapter 5 – Norse Explorers from Erik the Red to Leif Erikson", in Canadian Explorers.
  14. ^ Boraas, Tracey (2002). Sweden. Capstone Press. стр. 24. ISBN 978-0-7368-0939-9. 
  15. ^ Diamond, Jared (2006). Collapse: How Societies Choose to Fail or Succeed. Harmondsworth [Eng.]: Penguin. ISBN 978-0-14-303655-5. 
  16. ^ И., Д. (5. 4. 2022). „Суша јача од викинга”. Политика. Приступљено 10. 4. 2022. 
  17. ^ Legal Status of Eastern Greenland Архивирано 11 мај 2011 на сајту Wayback Machine, PCIJ Series A/B No. 53 (1933)
  18. ^ Doenecke, Justus D. (8. јул 1941). In Danger Undaunted: The Anti-Interventionist Movement of 1940–1941. Hoover Press. ISBN 978-0-8179-8841-8. 
  19. ^ Speer, Albert. Inside the Third Reich, 1971
  20. ^ „Deepfreeze Defense”. Time. 27. 1. 1947. Архивирано из оригинала 21. 2. 2009. г. Приступљено 14. 5. 2008. 
  21. ^ Miller, John J. (7. 5. 2001). „Let's Buy Greenland! — A complete missile-defense plan”. National Review. Архивирано из оригинала 7. 1. 2010. г. 
  22. ^ Selsoe Sorensen, Martin (16. 8. 2019). „'Greenland Is Not for Sale': Trump's Talk of a Purchase Draws Derision”. The New York Times. Приступљено 21. 8. 2019. 
  23. ^ Loukacheva 2007, стр. 25
  24. ^ Stern, стр. 55–56
  25. ^ Cowell, Alan (26. 11. 2008). „Greenland Vote Favors Independence”. The New York Times. Архивирано из оригинала 17. 4. 2009. г. Приступљено 4. 5. 2010. 
  26. ^ „Vejledende folkeafstemning om selvstyre ? 25-11-2008” (на језику: гренландски). SermitValg. 26. 11. 2008. Архивирано из оригинала 8. 12. 2008. г. Приступљено 26. 11. 2008. 
  27. ^ Description of the Greenlandic Self-Government Act on the webpage of the Danish Ministry of State Архивирано 22 септембар 2014 на сајту Wayback Machine"The Self-Government Act provides for the Self-Government authorities to assume a number of new fields of responsibility, such as administration of justice, including the establishment of courts of law; the prison and probation service; the police; the field relating to company law, accounting and auditing; mineral resource activities; aviation; law of legal capacity, family law and succession law; aliens and border controls; the working environment; as well as financial regulation and supervision, cf. Schedule I and II in the Annex to the Self-Government Act."
  28. ^ Greenland takes step toward independence from Denmark Архивирано 18 јул 2018 на сајту Wayback Machine. The Daily Telegraph (21 June 2009). Retrieved 29 September 2012.
  29. ^ „Nearly independent day”. The Economist. 20. 6. 2009. Архивирано из оригинала 25. 6. 2009. г. Приступљено 20. 6. 2009. 
  30. ^ „Greenland set for self-rule”. The Australian. 19. 6. 2009. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 20. 6. 2009. 
  31. ^ Boswell, Randy (19. 6. 2009). „Greenland takes big step towards full independence”. Canwest News Services. Canada.com. Архивирано из оригинала 24. 6. 2009. г. Приступљено 20. 6. 2009. 
  32. ^ DK Atlas, 2001.
  33. ^ „Извештај Националне географије”. Приступљено 17. 4. 2013. 
  34. ^ Петровић Д., Манојловић П., (2003): Геоморфологија, Географски факултет, Универзитет у Београду, Београд.
  35. ^ Folketinget – Folketinget.dk Архивирано 28 јун 2015 на сајту Wayback Machine. Ft.dk. Retrieved on 21. 6. 2016.
  36. ^ „Trump reportedly wants to 'buy' Greenland. This is what it's like at the US's Arctic base there”. Business Insider. 16. 8. 2019. Архивирано из оригинала 19. 8. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2021. 
  37. ^ Hansen, H. C. (16. 11. 1957). „Danish Prime Minister Gives Tacit Go-Ahead For U.S. Nuclear Weapons in Greenland”. The Nautilus Institute. Архивирано из оригинала 6. 11. 2007. г. Приступљено 20. 3. 2009. 
  38. ^ „Cataclysmic cargo: The hunt for four missing nuclear bombs after a B-52 crash”. The Washington Post. 21. 1. 2018. 
  39. ^ „A Top-Secret US Military Base Will Melt Out of the Greenland Ice Sheet”. VICE Magazine. 9. 3. 2019. Архивирано из оригинала 20. 8. 2019. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  40. ^ „The Cold War's Missing Atom Bombs”. Der Spiegel. 14. 11. 2008. Архивирано из оригинала 27. 6. 2019. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  41. ^ „US B-52 nuclear bomber crash in Greenland 51 years ago has ill Danes seeking compensation”. Fox News. 3. 6. 2019. Архивирано из оригинала 8. 6. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2021. 
  42. ^ Corera, Gordon (10. 11. 2008). „Mystery of lost US nuclear bomb”. BBC News. 
  43. ^ „US left nuclear weapon under ice in Greenland”. The Daily Telegraph. 11. 11. 2008. Архивирано из оригинала 20. 8. 2019. г. Приступљено 20. 8. 2019. 
  44. ^ „Greenland”. Stalvik.com. Архивирано из оригинала 23. 9. 2010. г. Приступљено 6. 9. 2010. 
  45. ^ „Danish doubts over Greenland vote”. BBC News. 27. 11. 2008. Архивирано из оригинала 7. 12. 2012. г. Приступљено 10. 2. 2013. 
  46. ^ „Greenland”. CIA World Factbook. новембар 2023. Приступљено 15. 5. 2007. 
  47. ^ „Travelling in Greenland”. Greenland Representation to the EU, Greenland Home Rule Government. Архивирано из оригинала 16. 5. 2014. г. 
  48. ^ „Greenland, Religion and Social Profile | National Profiles | International Data”. Thearda.com. 21. 6. 2009. Архивирано из оригинала 24. 9. 2017. г. Приступљено 18. 6. 2016. 
  49. ^ „Table: Christian Population as Percentages of Total Population by Country | Pew Research Center”. 19. 12. 2011. Архивирано из оригинала 11. 5. 2017. г. Приступљено 27. 9. 2017. 
  50. ^ Sørensen, Leif Kiil (29. 11. 2000). „Grønlandsk bibel præsenteret | Kristeligt Dagblad”. Kristeligt-dagblad.dk. Архивирано из оригинала 11. 5. 2011. г. Приступљено 6. 9. 2010. 
  51. ^ "Bells ring a wake-up call for climate justice." World Council of Churches. 14. 12. 2010. Retrieved 30. 8. 2010
  52. ^ „Constitution of Denmark – Section IV” (PDF). Архивирано (PDF) из оригинала 1. 3. 2016. г. Приступљено 22. 9. 2016. „The Evangelical Lutheran Church shall be the Established Church of Denmark, and, as such, it shall be supported by the State.” 
  53. ^ „Greenland's Economy Autumn 2020, Summary” (PDF). Архивирано из оригинала (PDF) 17. 04. 2021. г. Приступљено 27. 3. 2021. 
  54. ^ „Greenland's economy is poised to rebound in 2021, 2 June 2020”. 2. 6. 2020. Приступљено 27. 3. 2021. 
  55. ^ „Greenland Is Approaching Tourism Slowly—And Taking Lessons from Iceland, 24. 3. 2021”. 24. 3. 2021. Приступљено 27. 3. 2021. 
  56. ^ „Mittarfeqarfiit, Grønlands Lufthavne, Greenland Airports Today's Flights Airports Kangerlussuaq airport – mit.gl”. www.mit.gl. 
  57. ^ „tripsta”. Архивирано из оригинала 21. 9. 2019. г. Приступљено 21. 4. 2021. 
  58. ^ „City, high-rise apartments, cosy atmosphere, culture, rock, gourmet restaurants, cafés, fashion outlets, art, the national museum and the university – all the ingredients of a capital - Nuuk - airgreenland.com”. www.airgreenland.gl. 
  59. ^ „Nuuk Airport”. www.mit.gl. 
  60. ^ „Ilulissat Airport”. www.mit.gl. 
  61. ^ Perrin, Wendy (21. 7. 2015). „Greenland Day Trip from Iceland: Is it Worth It?”. Wendy Perrin. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  62. ^ „4 Ways to Get to Greenland”. Fodor's. 26. 2. 2014. Архивирано из оригинала 26. 12. 2017. г. Приступљено 25. 12. 2017. 
  63. ^ Wilcox & Latif 2007, стр. 109
  64. ^ Williams, Ollie. „Sports you'll never see at the Olympics”. CNN. Приступљено 2018-02-22. 
  65. ^ Wilcox & Latif 2007, стр. 110
  66. ^ Times, Tomos Knox for These Football; Network, part of the Guardian Sport (2014-10-22). „The unlikely success story of football on the massive island of Greenland”. the Guardian (на језику: енглески). Приступљено 2018-02-22. 
  67. ^ Wilcox & Latif 2007, стр. 111

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Гренланд&oldid=28514623”