Гороцвет
Adonis vernalis | |
---|---|
Научна класификација | |
Царство: | Plantae |
Кладус: | Tracheophytes |
Кладус: | Angiospermae |
Кладус: | Eudicotidae |
Ред: | Ranunculales |
Породица: | Ranunculaceae |
Род: | Adonis |
Врста: | A. vernalis
|
Биномно име | |
Adonis vernalis | |
Синоними | |
|
Гороцвет (лат. Adonis vernalis), такође зечји мак, гороцват или госпина влас је вишегодишња, зељаста биљка из фамилије љутића (лат. Ranunculaceae), која расте на песковитим стаништима и сушним ливадама. Још једна је биљка из породице која је названа по лику из грчке митологије, лепом ловцу Адонис, док други део њеног латинског назива (лат. vernalis — „пролећни”) потиче од чињенице да цвета у пролеће, од марта до маја. Представља украс Делиблатске пешчаре и у Војводини је ова биљка заштићена од 1978. године. Осим по лепоти, ова биљка је и драгоцена по лековитости и користи се за производњу лекова против срчаних обољења. Управо због тога је знатно проређена. Лепота и лековитост не смеју да заварају – она је отровна.
Опис биљке
[уреди | уреди извор]Гороцвет је вишегодишња зељаста биљка са дебелим ризомом. Из ризома се развија 3-4 стабаоца, висине до 40 cm, са листовима који су перасто издељени на танке, линеарне режњеве. На врху стабла образује се веома крупан, 3-7 cm у пречнику, цвет чији су крунични листићи многобројни (увек их је више од 15) и светложути.
Хемијски састав дроге
[уреди | уреди извор]Као дрога се користи надземни део биљке са цветом (лат. Adonidis vernalis herba) који садржи:
- око 20 срчаних гликозида међу којима су најбитнији: адонитоксин, адонитоксиген и цимарин;
- флавоноиде;
- кумарине;
- сапонине;
- фитостерине и др.
Лековито дејство
[уреди | уреди извор]Користи се код болести кардиоваскуларног система као кардиотоник и јак диуретик, а као седатив код неуровегетативних сметњи, несанице и епилепсије. У хомеопатији се употребљава за лечење хипертиреозе, реуме, запаљења плућа, ангине пекторис.
Упозорење: ову биљку због отровности не треба користити без стручног надзора!
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Гороцвет
-
Гороцвет
-
Гороцвет
цвет -
Гороцвет
станиште -
Гороцвет
станиште -
Гороцвет
-
Гороцвет
Литература
[уреди | уреди извор]- Гостушки, Р: Лечење лековитим биљем, Народна књига, Београд, 1979.
- Грлић, Љ: Енциклопедија самониклог јестивог биља, Аугуст Цесарец, Загреб, 1986.
- Дјук, А, Џ: Зелена апотека, Политика, Београд, 2005.
- Јанчић, Р: Лековите биљке са кључем за одређивање, Научна књига, Београд, 1990.
- Јанчић, Р: Ботаника фармацеутика, Службени лист СЦГ, Београд, 2004.
- Јанчић, Р: Сто наших најпознатијих лековитих биљака, Научна књига, Београд, 1988.
- Којић, М, Стаменковић, В, Јовановић, Д: Лековите биљке југоистичне Србије, ЗУНС, Београд 1998.
- Лакушић, Д: Водич кроз флору националног парка Копаоник, ЈП Национални парк Копаоник, Копаоник, 1995.
- Марин, П, Татић, Б: Етимолошки речник, ННК Интернационал, Београд, 2004.
- Миндел, Е: Витаминска библија, ФаМилет, 1997.
- Мишић Љ, Лакушић Р: Ливадске биљке, ЗУНС Сарајево, ЗУНС Београд, ИП Свјетлост, 1990
- Стаменковић, В: Наше нешкодљиве лековите биљке, Тренд, Лесковац
- Туцаков, Ј: Лечење биљем, Рад, Београд, 1984.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- Медији везани за чланак Гороцвет на Викимедијиној остави
- Škola biologije
Црвена књига флоре Србије
| |
|