Пређи на садржај

АНТК Антонов

Овај чланак је добар. Кликните овде за више информација.
С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте Антонов (вишезначна одредница).
АНТК Антонов
државна компанија
Основано31. мај 1946.; пре 78 година (1946-05-31)
ОснивачОлег Антонов
СедиштеКијев, Украјина
Руководиоци
Александар Доњец
(председник)
ПроизводиПутнички и транспортни авиони, свемирске летелице.
Веб-сајтwww.antonov.com/,%20www.antonov.com/en

Државно предузеће Антонов (укр. Держа́вне підприє́мство «Анто́нов»), раније Авијацијски научно-технички комплекс Олега Константиновича Антонова (укр. Авіаційний науково-технічний комплекс імені Олега Костянтиновича Антонова) или АНТК Антонов, организација је за научно-истраживачки рад и производњу авиона у Украјини, основана 1946. године под називом ОКБ-153 (рус. опытно-конструкторское бюро). Након смрти оснивача и дугогодишњег главног конструктора Олега Антонова 1984, организација је добила име по њему. Укупно је развијено и произведено више од сто типова и варијанти авиона различитих класа и намена. Међу најпознатијима су Ан-2 „Кукурузник”, са 18 000 произведених примерака, Ан-22 „Антеј”, Ан-124 „Руслан” и Ан-225 „Мрија”.

Данас АНТК Антонов чини колектив са великим искуством, с конструкционим бироом, лабораторијама за разне области, верификационим и оперативним испитивањима у лету, као и са оперативно-експлатиционом подршком, за све типове авиона. Као компанију под управом државе, украјинска влада покушала је неколико пута да неуспешно реструктурира. Раздвојена су предузећа Конструкциони биро Антонова, фабрика авиона „Авиант” из Кијева и Харковска фабрика авиона.[1] 26. јануара 2016. године појавила се званична информација Министарства привреде Украјине да је концерн АНТК Антонов распуштен, а сва производња пребачена »Укроборонпрому« (Наменској индустрији Министарства одбране Украјине).[2][3]

Историјат

[уреди | уреди извор]

Почеци 1930-е

[уреди | уреди извор]

Олег Константинович Антонов је имао серију произведених једрилица за основну обуку и пре него што је завршио Лењинградски политехнички институт 1930. Његова прва једрилица је добила име ОКА-1 Голуб (рус. Голубь), а јавности је представљена на другом савезном такмичењу једрилица на Криму у лето 1924. Њен је конструктор имао свега 18 година и сасвим је разумљиво да су биле потребне извесне поправке да би могла уопште да полети.[4] По завршетку студија, Антонов се придружио московској фабрици једрилица као главни инжењер, а касније и главни конструктор и у том периоду констуисао је своју прву једрилицу са помоћним мотором за полетање ОКА-33, која се производила у току 1937. године.

Фабрика једрилица у Москви је затворена 1938. године, а након што је Антонов одбијен за пријем у Војну ваздухопловну академију Жуковски, почео је да ради, за тада већ познатог совјетског конструктора А. С. Јаковљева. Први му је задатак био копирање немачког авиона Физелер Fi 156 Шторх који се производио по лиценци у Литванији. Касније је, у току Другог светског рата, победио на конкурсу за лаки транспортни авион са својим предлогом РФ-8, који је почетком 1941. почео да се производи под називом А-7. Такође је као инжењер конструкционог бироа Јаковљева имао прилику да надгледа производњу неких од најуспешнијих совјетских ловаца у том периоду, Јак-3 и Јак-9, а након завршетка рата је радио на једном од првих совјетских млазних ловаца Јак-15.[5]

Једрилице конструисане од стране О. К. Антонова.[6][7]

Ознака типа Варијанте и назив типа Први лет Намена Производња
Једрилице конструисане у периоду од 1926—1930.
ОКА-I Голуб, (рус. Голубь) 1924. Школска једрилица (први рад О. К. Антонова) експериментална
ОКА-II Једрилица
ОКА-III 1928. Једрилица
ОКА-V Стандард-1, (рус. Стандарт-1) Једрилица
ОКА-VI Једноседа једрилица високих перформанси.
ОКА-VII Стандард-2, (рус. Стандарт-2) 1930. Једрилица
Лењинов град (рус. Город Ленина) (рус. рекордный планёр-паритель)
Једрилице конструисане у периоду од 1930—1938. (московска фабрика једрилица)
Антонов А-1 1930. Успешна једрилица развијена на ОКА-VII једрилици
Ус-1 и Ус-2 1931. Ус (рус. Учебный стандарт) - једрилица за обуку[8]
Ус-3 1932. Прва совјетска једрилица у масовној производњи [тражи се извор] серијски (1600)
Ус-4 Једрилица за обуку серијски (3000)
Бс - 3, 4, 5 1934—1936. БС од (рус. буксировочные планеры)
УПАР УПАР од (рус. Учебный паритель) Једрилица развијена на Ус-3 серијски (800)
Пс-1 и Пс-2
ОКА-13 (рус. Шесть условий) 1932.
ОКА-14 (рус. Догнать и перегнать) 1933.
Рот Фронт - 1, 2, 3, 4 Голуб, (рус. Голубь) 1933. Спортске једрилице серијски
Рот Фронт - 5, 6, 7 Голуб, (рус. Голубь) Спортске једрилице серијски
Антонов А-2 1936. Двоседа једрилица развијена на основу Антонов А-1
Ус-5 и Ус-6
РЕ
РЭ - 1, 2, 3, 4, 5, 6 Експерименталне једрилице за испитивања испитивање
ИП, М, БА-1 Серија експерименталних једрилица
Једрилице конструисане у периоду од 1939—1946. (ОКБ им. Јаковљева)
ОКА-37 Антонов Лем-2 1937. Једрилица за истраживање макс. носивости експериментална
ОКА-38 ШС, СС-2, Рода (рус. Аист) 1940. Штабни авион, копија Физелера Fi 156.
Антонов Н-2 Амбулантна верзија авиона ШС
Рот Фронт - 8 1940.
Антонов А-7 Увећана једрилица РФ-8 за превоз 7 војника А-7 серијски (600)
Антонов А-40 Летећи тенк, (рус. летающий танк) 1942. експериментална
Једрилице конструисане након 1946.
Антонов А-9[9] 1. 1949.
Антонов А-10
Антонов А-11[10] 1957.
Антонов А-13 5. 5. 1958.
А-13М 1959. Експериментална једрилица са мотором
Антонов Ан-13 Једрилица А-13 са млазним мотором
Антонов А-15 26. 3. 1960. Антонова једрилица високих перформанси[11]

Оснивање 1946.

[уреди | уреди извор]
Ан-2 при запрашивању.

Биро је формиран 31. маја 1946, с резолуцијом Централног комитета Комунистичке партије Совјетског Савеза и Савета министара Совјетског Савеза у Новосибирску, под називом ОКБ-153 (рус. опытно-конструкторское бюро), а за главног конструктора постављен је О. К. Антонов. Главни задатак овог конструкционог бироа је био развој и производња пољопривредног авиона. Реализован је под називом Ан-2, с првим изведеним летом 31. августа 1947. Према концепцији двокрилца и платненој оплати, примењеној на авиону, стручњаци института ЦАГИ су имали велику резерву. Чак су одбили да верификују прорачуне за аеродинамику и структуру. [а] Стручњаци на западу су такође прве слике овог двокрилца гледали и коментарисали с неверицом, јер је доба авиона двокрилаца за њих већ била давна прошлост. Међутим, развој догађаја их је све заједно демантовао. Авион Ан-2 је током наредних десетина година постао најбројнији транспортни авион на свету након Другог светског рата.[4] Уз то, овај једномоторни двокрилни авион има простор за терет и носивост скоро исту као и двомоторни Даглас DC-3, са изузетно кратком стазом полетања и слетања и на обичној њиви.

По оснивању, фирма је имала мањак капацитета за масовну производњу авиона, што је била последица совјетске индустријске стратегије да се војна постројења поделе у више региона унутар Совјетског Савеза. Оваква расподела је уведена како би се минимизирали губици у случају потенцијалне ратне опасности. Као резултат тога, Антонови авиони су се развијали и производили и у фабрикама у Харкову (Украјина), Новосибирску (Русија) и Ташкенту (Узбекистан).

Кијев 1952.

[уреди | уреди извор]
Совјетски авион Ан-12 у лету.
Антонов Ан-22 у лету, произвођен од 1965.

У лето 1952. ОКБ се преселио у Кијев и крајем 1953. је добио тежак задатак да развије војни транспортни авион с два турбо-елисна мотора. У решавању тога задатка је произашао авион Ан-8, који је полетео 11. фебруара 1956. године. Развоји авиона Ан-10 и Ан-12 су започети 1955. Антонов је пројектовао Ан-10, за замену авиона Ан-8, који није задовољио потребе наручиоца, па је произведен у малој серији. За разлику од њега авион Ан-10 је имао труп с потпуно кружним пресеком, што је у технолошком погледу било много повољније. Опремљен је са четири мотора од по 2 983 kW (4000 КС), а у кабинама за посаду и путнике, под притиском, је било места за посаду од 5 чланова и 84 путника. Прототип је полетео 7. марта 1957. Авион Ан-12 је превезао свој први транспорт терета децембра исте године.

По налогу Владе СССР-a ОКБ-153 је 1956. године почео да развија авион Ан-14, који је полетео 14. марта 1958. Током периода, од 1957. до 1959. рађено је и на развоју путничког авиона Ан-24. 1959. Производња авиона је започела у Гостомелу поред Кијева, где је направљен и центар за испитивање у лету. За 30 година израђен је комплекс објеката, са могућностима упоредивим са водећим центрима европских држава. Крајем 1960. године, покренут је развој авиона Антонов Ан-22 „Антеј“ који је уједно и први светски широкотрупни авион. Први лет „Антеја“ је изведен 27. фебруара 1965. Овај велики теретни авион који има распон крила од 64,40 m, дужину 57,8 m, опремљен је с четири турбо-елисна мотора Кузњецов од по 11 185 kW (15 000 КС) с двоструким елисама што му је омогућавало постизање максималне брзине од 740 km/h и долет од око 5 000 km, носивост око 80 тона. Био је предвиђен за војни транспорт, с могућношћу превоза свих врста тенкова и ракета у совјетском наоружању. Поставио је неколико, пажње вредних, светских рекорда признатих од Међународне ваздухопловне федерације.[4] Три године раније, 1962. пројектанти авиона Ан-12 су награђени Орденом Лењина, а Олег Константинович Антонов је унапређен у генералног конструктора.

Седамдесете и осамдесете

[уреди | уреди извор]
Авион Антонов Ан-124 „Руслан“ при узлетању.

Седамдесетих година 20. века, је отпочет пројекат вишенаменског авиона Ан-28, чији је прототип полетео 29. јануара 1973. Биро је почео и развој свог првог авиона опремљеног с мотором на турбо-млазни погон Ан-72, чији је прототип полетео 31. августа 1977. На истој основи је развијен и Ан-74, који је полетео шест година касније, 29. септембра 1983. У овом периоду, од 1971, започет је развој транспортног авиона великог долета, за превоз великог терета, авион Ан-124 „Руслан“, тада највећег авиона на свету. На његовом развоју је рађено од 1977, а полетео је тек 26. децембра 1982. Први серијски авиони Ан-124 „Руслан“ су се почели уводити у оперативну употребу, у јединице транспортне авијације совјетског ваздухопловства, средином 1986. Овај див, са четири турбо-вентилаторска мотора Лотар D-18T (потиска 240 kN), изузетних је димензија, масе и перформанси. Распон крила је 73,3 m, дужина 69,5 m, а висина 22 m, док највећа маса у полетању, с корисним теретом од 150 тона, износи 405 тона, а брзина у хоризонталном лету од 800-850 km/h.[4]

Средином девете декаде 20. века, 4. априла 1984. умро је главни конструктор Олег Антонов, али је његов конструкторски биро сачувао то име, из кога ће и даље излазити авиони антонов који изазивају дивљење широм света. На његово место, главног конструктора, дошао је Петар Васиљевич Балабуев.

Исте године, компанија је почела са израдом универзалног транспортног авиона Ан-225 „Мрија“, који је првобитно развијан за потребе совјетског свемирског програма, првенствено за транспорт орбитера спејс-шатла Буран и компонената совјетске ракете носача „Енергија“. Овај авион је произведен само у једном примерку, а полетео је 21. децембра 1988. Лет са Бураном је изведен маја наредне године у Бајконуру, а у јуну је носећи Буран, учествовао на међународном аеро-митингу у Буржеу, покрај Париза, Француска. Данас, услуге комерцијалног транспорта великих количина терета с авионом Ан-225 нуди авио-транспортно предузеће АНТК - Антонов, које је основано 1989. године.

Деведесете

[уреди | уреди извор]
Антонов Ан-225 са совјетским спејс-шатлом Буран на леђима.

Деведесете године су године распада Совјетског Савеза. Украјина је постала независна држава и заједно с тиме се променила и судбина компаније. Формално је укинут и програм спејс-шатла „Буран“, 1993. године. Како је Ан-225 имао првенствену намену у свемирском програму, потреба за наставком производње овог огромног авиона је престала да постоји. Антонов Ан-225 Мрија (на руском језику „Сан“), авион који је уписан у Гинисову књигу рекорда пошто држи 240 ФАИ рекорда, провео је осам година испред хангара у Кијеву. Да би се тек средином 2001. поново вратио у употребу превоза екстра великих терета. У међувремену се за њега појавио и нови интерес. Заинтересовала се Европска свемирска агенција - ЕСА, за задатке у оквиру почетне његове намене, авиона носача свемирских летелица.[13]

Током деведесетих година, АНТК Антонов је развијао транспортне авионе средњег долета Ан-70, вишенаменске лаке авионе Ан-38 и нови авион за регионални саобраћај Ан-140. Прототипови ових авиона су полетели, током 90-их година, редом 16. децембра и 23. јуна, 1994. и 17. септембра 1997. Почетком новог миленијума, започет је развој новог регионалног путничког авиона, с турбо-млазним погоном, Ан-148, чији је прототип полетео 17. децембра 2004. године.

У свом веку постојања организација је променила неколико назива[14]:

  • Огранак ОКБ-115 А. С. Јаковљева у Новосибирску (1945)
  • ОКБ-153 (1946 — 1952)
  • ГСОКБ-473 у Кијеву (1952 — 1966)
  • Кијевски МЗ (1966 — 1983)
  • ОКБ им О. К. Антонова (1983 — 1989)
  • АНТК Антонов (од 1989)

Авиони

[уреди | уреди извор]

Списак авиона конструкционог бироа Антонов.[6]

Ознака типа Варијанте и назив типа Први лет Намена Производња
Пројекти по оснивању бироа 1946.[15]
Антонов М 1947. Борбени ловачки авион на млазни погон Експериментални
Е-153, (рус. Э-153) 1948. Једрилица заснована на ловцу Анонов М
ВП - Б (рус. Воздушный прицеп) 1950. Пројекат беспилотне летелице за транспорт Експериментални
Ли-2В Варијанта авиона Ли-2 са мотором АШ-62ИР 5 примерака
Р Десантно-транспортни авион (до 30 војника) Пројекат
ДТ 5/8[16] 1951. Пројекат авиона за превоз војника Пројекат
Антонов АЕ 1954. Штабни, лаки авион за везу
Антонов А-6 Модификација авиона АЕ за развој спортског вазд. Пројекат
Авиони Антонова засновани на Ан-2.
Антонов Ан-2 Кукурузник, НАТО - (енгл. Colt) 31. 8. 1947. Једномотрони, вишенаменски двокрилац Серијски (18 000)
Ан-2А 1961. Авиона за борбу против балона (АДА) Пројекат
Ан-2В 1951. Вишенаменски хидро-авион
Ан-2М 1964. Авион за намену у пољопривреди
Ан-2Ф 1949. Аеро-фото снимање и корекција артиљеријске ватре
Ан-3 1958. Варијанта Ан-2 са турбоелисним мотором
Антонов Ан-3 Вишенаменски авион заснован на Ан-2 Серијски (25)
Ан-3 СХ 13. 5. 1980. Пољопривредни, (рус. сельско-хозяйственный)
Ан-3 Т 19. 2. 1998. Лаки транспортни авион
Антонов Ан-4 Ан-2 ЗА 31. 7. 1951. Хидро авион за метеорологију, заснован на Ан-2
Антонов Ан-6 Ан-2 В 21. 3. 1948. Метеоролошка верзија Ан-2 за извиђање времена
Прва серија великих транспортних авиона Антонова: Ан-8, Ан-10 и Ан-12.
Антонов ЈУ (рус. Ю) 1955. Десантно-транспортни авион (до 200 војника) Пројекат
Антонов Ан-8 НАТО - (енгл. Camp) Први у серији великих транспортни авион
Ан-8П 11. 2. 1956. Први тип авиона Ан-8, намењен за војни транспорт Серијски (151)
Антонов Н 1955. Путнички авион, верзија Ан-8 Пројекат
Ан-8М 1958. Војни противбродски авион Пројекат
Ан-8ПС 1958. Авион за трагање и спашавање Пројекат
Ан-8Т 1959. Авио-цистерна 2x5.300l, (рус. топливовоз) Експериментални
Ан-8Ш 1960. Школско-борбени авиони Пројекат
Ан-8РУ 1963. Са бустерима СПРД-159 Прототип (1)
Антонов Ан-10 Украина, НАТО - (енгл. Camp) 7. 3. 1957. Путнички авион са турбо-елисним моторима Серијски (108)
Ан-10А Верзија путничког са 100 седишта Серијски
Ан-10АС Карго верзија Ан-10А
Антонов Ан-16 1957. Верзија Ан-10А са 130 седишта Пројекат
Ан-10ТС 1959. Војно-транспортна или амбулантна варијанта 11 примерака
Ан-10Б 1962. Верзија Ан-10А са 132 седишта Прототип (1)
Ан-10В 1963. Верзија Ан-10А са 174 или 128 седишта Пројекат
Ан-10КП 1970. Војни авион за контролу из ваздушног простора Прототип (1)
Антонов Ан-12 Ан-12Т, НАТО - (енгл. Cub) 7. 3. 1957. Врло успешан транспортни авион Серијски (1240)
Ан-12А 1961. Ан-12 са носивошћу до 20 тона Серијски (155)
Ан-12Б 1963. Ан-12 са додатним резервоарима Серијски
Ан-12Б-30 1963. Ан-12Б са носивошћу до 30 тона Пројекат
Ан-12П Ан-12 са додатним резервоарима
Ан-12БК 1966. Развојна верзија авиона Ан-12Б са долетом 6.300 km Серијски
Ан-12Б-ПП 1970. Електронско ометање авиона и земаљских уређаја Серијски (27)
Ан-12БК-ППС 1971—74. Електронско ометање авиона и земаљских уређаја Серијски (19)
Ан-12Т или Ан-12БКТ 1961. Авио-цистерна, напајање авиона горивом у лету Експериментални
Ан-12ПС 1969. Авион за трагање и спашавање Прототип (1)
Ан-12ПЛ 1961. Верзија са скијама на стајним органима Прототип (2)
Ан-12БКВ 1969. Бомбардерски и авион за електронско ометање.
Антонов Ан-40 1965. Војни транспортни авион заснован на Ан-12Д Пројекат
Ан-40 ПЛО 1964. Авион са ПЛО системом Пројекат
Антонов Ан-42 Варијанта авиона Ан-40 Пројекат
Авиони Антонова засновани на Ан-14 „Пчелица“.
Антонов СКВ (рус. партизанский) 1951. СТОЛ авион (рус. самолетов короткого взлета)
Антонов „Пчела“ 1955. Пројекат који је послужио као основа за Ан-14. Пројекат
Антонов Ан-14 „Пчелица" (рус. Пчелка) 15. 3. 1958. Лаки транспортни авион са кратком узлетном стазом. Прототип (3)
Ан-14А, НАТО - (енгл. Clod) 1960. Серијски произвођен Ан-14, побољшана варијанта Серијски (340)
Ан-14Б 1963. Путничка верзија авиона Ан-14А (9 или 11 путника) Пројекат
Ан-14В 1962. Варијанта са моторима ГТД-350 Пројекат
Антонов Ан-28 Ан-14Л 1963. Пројектна варијанта са моторима АИ-14РМ Пројекат
Антонов Ан-28 НАТО - (енгл. Cash) 9.1969. Серијски произвођен путнички авион Серијски
Ан-28Б1 Војни лаки транспортни авион
Антонов Ан-30 10. 1965. Са моторима ГТД-350 и повећаном носивошћу. Пројекат
Ан-14М 30. 4. 1969. Побољшан Ан-14А, лаки вишенаменски авион. Експериментални
Антонов Ан-714 20. 10. 1970. Варијанта Ан-14А намењена за испитивања Експериментални
Ан-14Ш 1981—83. Авио-лаб. за испитивање изградње тешких авиона Експериментални
Антонов Ан-38 24. 6. 1994. Путнички авион заснован на Ан-28
Ан-38-100 Верзија са америчким моторима
Ан-38-200
Ан-38K Војни лаки транспортни авион
Серија средњих транспортних авиона Антонова: Ан-24, Ан-26, Ан-30 и Ан-32.
Антонов Ан-24 НАТО ознака (енгл. Coke) 20. 10. 1959. Путнички авион са турбо-елисним моторима (32 путн.) Експериментални
Ан-24А 1959. Авиони за регионалну вожњу са 44 седишта Серијски (200)
Ан-24АТ 1962. Лаки војно-транспортни авион заснован на Ан-24А Пројекат
Ан-24Б 1960. Путнички авион са 48-52 седишта Серијски (400)
Ан-24K 1963. Административна, службена варијанта (16—18 путн.) Пројекат
Ан-24РВ Развојна верзија авиона Ан-24Б
Ан-24В 1961. верзија за извоз Ан-24Б
Антонов 34 или Ан-24Т 16. новембра 1965. Лаки војно-транспортни авион заснован на Ан-24В Серијски (165)
Ан-24РТ Ан-24Т са моторима РУ19А-300
Антонов Ан-30 Ан-24ФК, НАТО - (енгл. Clank) 21. 8. 1967. Авион за телеметријска мерења, авио-фото снимање. Серијски
Ан-30А Серијски
Антонов Ан-50 1972. Путнички, авион за испитивање на Ан-24РВ. Пројекат
Антонов Ан-44 1978. Транспортни авион заснован на основу Ан-24.
Антонов Ан-25 1958. Пројекат авиона за борбу против аеростата. Пројекат
Антонов Ан-26 НАТО ознака (енгл. Curl) 1957. Транспортни авион развијен из путничког Ан-24
Ан-26 1969. Војно-транспортни авион из Ан-24РТ. Пројекат
Ан-26Б 1981. Верзија за превоз робе у контејнерима. Серијски
Ан-26М „Спаситељ“ Санитетска верзија за 24 пацијента.
Ан-26Ш Школско-борбени авиони
Ан-26РТ Електронско ометање авиона и земаљских уређаја
Антонов Ан-32 НАТО - (енгл. Cline) 1976. Верзија Ан-26 с турбо-вентилаторским моторима.
Ан-32Б Верзија с повећаном носивошћу за 500 kg.
Ан-32П Авион за гашење пожара
Велики транспортни авиони са турбо-елисним моторима носивости преко 50 тона: Ан-22 „Антеј“ и Ан-70.
Антонов Ан-20 1958-60. Војно транспортни авион, носивости до 40 т. Пројекат
ВТ-22 1960. Даљи развој војно транспортног авиона око 50 т. Пројекат
Антонов Ан-22 Антеј, НАТО - (енгл. Cock) 27. 2. 1965. Велики транспортни авион заснован на ВТ-22 Серијски (44)
Ан-22 ПЛО 1965—72. Пројекат авиона са великим долетом око 30.000 km Пројекат
Ан-22А 1972—73. Ан-22 са увећаном носивошћу до 80 тона. Серијски (28)
Ан-22Р 1969—70. Са интерконтиненталним авио-ракетним комплексом Пројекат
Ан-22Ш 70-их. Са трупом проширеним на 9,6 метара Пројекат
Ан-122 Са увећаном носивошћу до 120 т и летом од 2.500 km Пројекат
Антонов Ан-70 16. 12. 1994. Војно-транспортни за велике количине терета. Прототип (2)
Ан-70Т Цивилна варијанта авиона
Ан-70ТК Путнички авион
Ан-70-100 Верзија авиона Ан-70 са 2 уместо 4 мотора.
Антонов Ан-77 Ан-70 са моторима иностраних произвођача
Антонов Ан-170 Развојна верзија Ан-70 Пројекат
Средњи транспортни и путнички авиони са млазним погоном.
Антонов Ан-72 НАТО - (енгл. Coaler-C) 31. 8. 1977. Транспортни авион са кратком стазом полетања
Ан-72А Војни транспортни авион
Ан-72АТ Транспортни за превоз стандардних контејнера
Ан-72В Извозна варијанта
Ан-72С Административна, службена варијанта
Ан-72Т Војно-транспортни авион
Антонов Ан-76 или Ан-72П Патролни авион
Антонов Ан-71 НАТО - (енгл. Madcap) 12. 7. 1985. Авион Ан-72 за контролу из ваздушног простора. Прототип (2)
Антонов Ан-88 Развојна AWACS верзија Ан-71 (није завршена) Пројекат
Антонов Ан-74 НАТО - (енгл. Coaler) 1983. Ан-72 за примену од −60 °C до +45 °C.
Ан-74Т-100 Транспортни авион
Ан-74Т-200 Војно-транспортна варијанта Ан-74 (Египат).
Ан-74Т-200А Војно-транспортна варијанта Ан-74 (Иран).
Ан-74ТК-100 Путнички авион (конвертибилна варијанта)
Ан-74ТК-200 Путнички авион (конвертибилна варијанта)
Ан-74ТК-300 Путнички авион (конвертибилна варијанта)
Антонов Ан-174 Повећана верзија Ан-74 са моторима испод крила
Антонов Ан-140 17. 9. 1997. Предвиђен као замена за Ан-24 и Ан-26.
Ан-140Т Војни транспортни авион
Ан-140ТК Путнички авион (конвертибилна варијанта)
Ан-140-100 Путнички авион
Антонов Ан-148 17. 12. 2004. Млазни путнички авион за међуградске летове
Антонов Ан-178 7. 5. 2015. Млазни теретни авион за међуградске летове и војне сврхе
Супер-транспортни авиона Антонова: Ан-124 и Ан-225.
Антонов Ан-124 Руслан, НАТО - (енгл. Condor) 24. 12. 1982. Стратешки војни транспортни авион Серијски
Ан-124-100 Цивилна карго верзија Ан-124 Серијски
Антонов Ан-225 Мрија, НАТО - (енгл. Cossack) 21. 12. 1988. Транспортни за превоз великих количина терета 1 примерак

Галерија

[уреди | уреди извор]
  • Антонов А-15, једрилица сликана 1999. године.
    Антонов А-15, једрилица сликана 1999. године.
  • Антонов А-40, „Летећи тенк“.
    Антонов А-40,
    „Летећи тенк“.
  • Антонов Ан-2, један од најраспрострањенијих авиона на свету. Познат као Кукурузник.
    Антонов Ан-2, један од најраспрострањенијих авиона на свету. Познат као Кукурузник.
  • Антонов Ан-12, авион за који су пројектанти награђени с орденом Лењина 1962.
    Антонов Ан-12, авион за који су пројектанти награђени с орденом Лењина 1962.
  • Ан-28, варијанта авиона Антонов Ан-14. Вишенаменски авион из 1973.
    Ан-28, варијанта авиона Антонов Ан-14. Вишенаменски авион из 1973.
  • Антонов Ан-24 авио-компаније „Волга Авиа“.
    Антонов Ан-24 авио-компаније „Волга Авиа“.
  • Антонов Ан-26, српског ратног ваздухопловства сликан на аеро-митингу 13. септембра 2009. год, на аеродрому Батајница.
    Антонов Ан-26, српског ратног ваздухопловства сликан на аеро-митингу 13. септембра 2009. год, на аеродрому Батајница.
  • Антонов Ан-72, први Антоновљев авион на млазни погон из 1977.
    Антонов Ан-72, први Антоновљев авион на млазни погон из 1977.
  • Антонов Ан-74, наследник Ан-72 развијен 1983.
    Антонов Ан-74, наследник Ан-72 развијен 1983.
  • Антонов Ан-70, транспортни средњег долета из 1990-их.
    Антонов Ан-70, транспортни средњег долета из 1990-их.

Напомене

[уреди | уреди извор]
  1. ^ По државним, ваздухопловним прописима Совјетског Савеза, сагласност за аеродинамику и чврстоћу структуре, за први лет авиона прототипа је морао дати Национални институт ЦАГИ. Ту је настао проблем, пошто су стручњаци Института одбили да дају такву сагласност, сумњајући у потребу за толико малим брзинама полетања и слетања и у вредност авиона с максималном брзином испод 300 km/h. Проблем је разрешен тако што је лично О. К. Антонов дао гаранције за прорачун аеродинамике и чврстоће структуре авиона, уз сагласност државног врха.[12]

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ Кабмін передав Харківський авіазавод і "Завод 410 ЦА" до складу "Укроборонпрому" Економiческа правда, 16 червня 2015
  2. ^ Підприємства концерну “Антонов” увійшли до складу “Укроборонпрому” 26.01.2016 | 15:25 | Прес-служба Мінекономрозвитку
  3. ^ Всемирно известный украинский авиаконцерн "Антонов" прекращает существование. Tass.ru (27 January 2016)
  4. ^ а б в г Јелка Венишник-Ерор, Ђорђе Милановић: Илустрована историја ваздухопловства - савремени Икари, „Вук Караџић“, Београд 1989.
  5. ^ „Antonov Design Bureau”. International Directory of Company Histories, Vol. 53. (на језику: енглески). St. James Press, 2003. Приступљено 11. 11. 2009. 
  6. ^ а б „Самолеты ОКБ О. К. Антонова” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 20. 03. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2009. 
  7. ^ „Авиационные фирмы. A”. Попис ваздухоплова произвођача под словом А (на језику: руски). Приступљено 11. 11. 2009. 
  8. ^ „Antonov Oleg Konstantinovich”. Кратка биографија О. К Антонова и попис авиона (на језику: енглески). 26. 5. 2004. Архивирано из оригинала 24. 06. 2006. г. Приступљено 11. 11. 2009. 
  9. ^ „The ANTONOV A-9”. Чланак о једрилици А-9 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 26. 10. 2009. г. Приступљено 11. 11. 2009. 
  10. ^ „А-11 спортивный планер.”. Погледати архиву www.archive.org (на језику: руски). Архивирано из оригинала 09. 11. 2009. г. Приступљено 5. 11. 2009.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  11. ^ „A-15 glider by O.K.Antonov”. Russian aircraft since 1940" by Jean Alexander. стр. 521-522 (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 16. 04. 2017. г. Приступљено 11. 11. 2009. 
  12. ^ „Ан-2 легкий транспортный самолет.”. Погледати архиву www.archive.org (на језику: руски). Архивирано из оригинала 26. 02. 2008. г. Приступљено 5. 11. 2009.  Спољашња веза у |work= (помоћ)
  13. ^ Милош Субота: Џин Ан-225, чланак о авиону Ан-225
  14. ^ „ОКБ О. К. Антонова” (на језику: руски). Архивирано из оригинала 19. 01. 2011. г. Приступљено 11. 11. 2009. 
  15. ^ „История конструкций самолетов в СССР 1951-1965гг.”. „Авиационная библиотека“ (на језику: руски). Уголок неба. 2004. 11. 11. 2009. Приступљено 11. 11. 2009. 
  16. ^ „Пассажирский ДТ-5/8”. Изглед авиона ДТ 5/8 (на језику: руски). Архивирано из оригинала 05. 03. 2016. г. Приступљено 11. 11. 2009. 

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
АНТК Антонов на Викимедијиној остави.

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=АНТК_Антонов&oldid=27741584”