Пређи на садржај

Антонов Ан-72

С Википедије, слободне енциклопедије
Антонов Ан-72 „Чебурашка"[1]

Антонов Ан-72 рег-озн. RF-72011 Граничне патроле Русије, изнад аеродрома Шереметјево, 9. јуна 2008. године
Опште
Намена Вишенаменски регионали транспортни авион
Посада 3+2 (зависно од намене)
Први лет 31. августа 1977.
Почетак производње 1985. године
Статус активан
Први корисник Совјетско ратно ваздухопловство
Број примерака 121
Димензије
Дужина 28,07 m
Размах крила 31,9 m
Висина 8,65 m
Површина крила 98,6 m²
Маса
Празан 19500 kg
Макс. тежина при узлетању 32000 kg
Погон
Турбо-млазни мотор Лотарев Д-36
Потисак ТММ 2х65 kN
Перформансе
Макс. брзина на Hopt 710 km/h
Долет 2700-4700 km
Плафон лета 12200 m

Антонов Ан-72 (рус. Антонов Ан-72) је вишенаменски регионални транспортни двомоторни млазни авион носивости до 10 тона. По кодификацији НАТО има име Coaler. Народни надимак му је «Чебурашка», по истоименом јунаку из цртаног филма. У Украјини је такође прозван «Гаља», «Галина», према познатом народном имену.

Пројектовање и развој

[уреди | уреди извор]

Развијен је у пројектном бироу АНТК Антонов у Совјетском Савезу. Пројектован је да слеће и полеће са кратких стаза (СТОЛ) у тешким условима, са неприпремљени стаза, да у ВВС Совјетског Савеза допуни турбоелисни Антонов Ан-26. Снажни уређаји за високо подизање крила и побољшани однос потиска и тежине обезбеђују могућност кратког полетања и слетања авиона. Мотори уграђени изнад горње површине крила обезбеђују повећање узгона при полетању и слетању захваљујући томе што преко горње површине крила дувају издувни гасови из млазника мотора (Коанда ефекат). Авион је први пут полетео 31 августа 1977[2]. Новембра 1983. године пилоти М. Поповић и С. Максимов су на Ан-72 поставили светске рекорде за плафон лета од 13.410 метара, и максималну висину лета на ешелону од 12.980 метара, у овој класи авиона.

Историјат пројекта Ан-72

[уреди | уреди извор]
  • 16.–27.05.1974. - заједничку одлуку објављују Министарство авио-индустрије, Ваздухопловство и Министарство цивилног ваздухопловства о покретању развоја лаког војно-транспортног авиона.
  • 12.07.1976. - објављивање Акта Централног комитета КП СССР и Савета министара СССР бр. 558-186 о развоју Ан-72.
  • 6.05.1977. - први прототип авиона Ан-72 излази из монтажне хале.
  • 31.08.1977. - први лет Ан-72 (посада: В.Терскиј – капетан, С.Горбик – копилот, А.Круц – инжењер лета, А.Ромањук – инжењер/оператер експеримента).
  • 4.05.1979. - други прототип Ан-72 лети први пут.
  • јуна 1979. - године Ан-72 је демонстриран на 33. Париском сајму ваздухопловства у Ле Буржеу.
  • 29.11.1984. - Ан-72П (патрола) први пут лети, пилот: С.Максимов.
  • 22.12.1985. - први лет првог серијског Ан-72 (серијски број 01-01) у Харкову. пилот: В.Ткаченко.
  • маја 1987. - увођење у употребу Ан-72 из серијске производње.

Карактеристике

[уреди | уреди извор]

Пројектован је у тандему са Ан-74, који има способност за рад у тешким временским условима, у поларним регионима. На њега је опционо инсталирана стајни трап са точак-скијама, опрема за одлеђивање и низ других надоградњи, које омогућавају операције на Арктику и поларним окружењима. Остали верзије Ан-72 укључује Ан-72С ВИП транспорт и Ан-72П поморски патролни авион.

Високо постављени мотори Д-36 са укљученим реверсима потиска при кочењу

Карактеристика необичног дизајна Ан-72 је употреба Коанда ефекта за побољшање полетно слетних перформанси, користећи издувне гасове сагоревања мотора преко горње површине крила за повећање узгона. Први лет је направљен 31. августа 1977. године, али је тек 1980-их почела серијска производња.

Клизна задња врата на Ан-72А, аеродром у Ростову на Дону

Погонска група је Лотарев Д- 36 двопроточни турбомлазни мотор. Полетни траг овог авиона је 620 м, потребна слетна стаза је дужине од свега 420 метара. Задњи део трупа авиона има рампу са задњим шаркама клизног система уназад и до потпуног отварања. Ово омогућава искрцавање транспорног десанта до 7,5 тона масе, док постоје споредна склопива седишта са стране за 52 путника.[3]

Верзије авиона

[уреди | уреди извор]
Патролни Ан-72П руских пограничних снага рег-озн. RA-72022, аеродром у Владивостоку 2015. године
  • Ан-72 "прототип и предсеријски авиони. Две летећа прототипа, један статички тест змај авиона и осам предсеријских машина.
  • Ан-72А Почетна производна транспортна верзија авиона са дужим трупом и повећаним крилима.
  • Ан-72АТ - Теретна верзија Ан-72А компатибилан са стандардним међународним контејнерима.
  • Ан-72С - Извршни ВИП транспорт опремљени кухињом у предњем делу кабине, радни део и одморишта у централном делу са 24 фотеље у задњој кабини, може да се реструктурира за транспорт 38 рањеника или као ваздушна амбуланта носи осам носила.
  • Ан-72П -патролни авион. Наоружани са једним 23 мм ГШ-23Л топом плус бомбе и / или ракете.[4]
  • Ан-74 Арктички модел подршке са простором за пет екипа, повећан капацитет горива, већи радар у избоченом носу, побољшана навигациона опрема, има бољу опрему за одлеђивање, а може бити опремљен са точковима- скије стајним трапом.
Туркменистански Ан-74 репни број 19, аеродром у Харкову 2015. године

Оперативно коришћење

[уреди | уреди извор]

Ан-72 је серијски произведен у Харковском предузећу за производњу авиона где је између 1984. и 1992. године произведено 114 авиона овог типа.

Земље кориснице

[уреди | уреди извор]

Цивилни корисници

[уреди | уреди извор]
 Јерменија
 Естонија
 Француска
  • Darta
 Русија
 Судан
 Украјина

Војни корисници

[уреди | уреди извор]
Ан-72П Војног ваздухопловства Екваторијалне Гвинеје репни број 032, аеродром Жуљани у Кијевуу 2009. године
 Екваторијална Гвинеја-2
 Молдавија-2
 Русија-39
 Украјина-26+2[5]

Бивши експлоатанти

[уреди | уреди извор]
 Ангола
 Јерменија
 Грузија
 Казахстан
 Либија
 Перу
 Совјетски Савез

Види још

[уреди | уреди извор]

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ „Реестр самолётов типа Антонов Ан-72/74”. Архивирано из оригинала 10. 02. 2015. г. Приступљено 06. 02. 2016. 
  2. ^ https://antonov.com/en/history/an-72
  3. ^ Историја авијације 1975. година, Flightglobal, PDF
  4. ^ Jane's Aircraft Recognition Guide, 1999
  5. ^ Ukrainian aircraft manufacturer Antonov restores An-72P plane for National Guard

Литература

[уреди | уреди извор]
  • Simons, David; Withington, Thomas. Die Geschichte der Fligerei (на језику: (језик: немачки)). Bath: Parragon Books Ltd. ISBN 978-1-4054-8950-8. 
  • Gordon,Yefim & Komissarov, Dmitry. Antonov An-12. Midland. Hinkley. 2007. ISBN 978-1-85780-255-9.
  • Gunston, Bill. The Osprey Encyclopedia of Russian Aircraft 1875–1995. London: Osprey. 1995. ISBN 1-85532-405-9..
  • Lake, Jon. "Antonov's An-8 Camp: The Little Known Pioneer". Air International, September 2004, Vol 67 No 3.
  • Simpson, Rod. Airlife's World Aircraft. Airlife Publishing Ltd. London. 2001. ISBN 1-84037-115-3.

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Антонов_Ан-72&oldid=28844273”