Luj XII

Luj XII Valoa
Luj XII
Lični podaci
Datum rođenja	(1462-06-27)27. jun 1462.
Mesto rođenja	dvorac Bloa, Francuska
Datum smrti	1. januar 1515.(1515-01-01) (52 god.)
Mesto smrti	Pariz, Francuska
Porodica
Supružnik	Žana od Francuske, vojvotkinja Berija, Ana od Bretanje, Meri Tjudor, vojvotkinja od Safoka
Potomstvo	Klod od Francuske, Renée of France, Michel Bucy
Roditelji	Šarl Orleanski Marija Klevska
Dinastija	Valoa
Kralj Francuske
Prethodnik	Šarl VIII Valoa
Naslednik	Fransoa I Valoa
Vojvoda Milana
Prethodnik	Ludoviko Sforca
Naslednik	Masimilijano Sforca
Kralj Napulja
Prethodnik	Federiko IV Napuljski
Naslednik	Fernando II Aragonski
Vojvoda Orleana
Prethodnik	Šarl od Orleana

Luj XII (fr. Louis XII de France; 1462 — 1515) bio je kralj Francuske u periodu 1498—1515. godine.Bio je praunuk Šarla Mudrog.

Bio je veoma omiljen kod Francuza koji su ga zvali Otac naroda.

Mladost

Godine 1485. pobunio se protiv svog rođaka Šarla VIII i njegovog regenta Ane de Bože pa je tako počeo Ludi rat. Godine 1488. Šarl je ugušio ustanak i Luja zarobio, ali je kasnije bio pomilovan. Godine 1494. Luj je otišao u pohod na Italiju, ali se posle neuspeha vratio 1495. godine.

Šarl je umro 1498. godine, a Luj dolazi na presto i ujedinjuje oblasti Orleana, Valoa i Bretanje.

Godine 1499. Luj je oženio Anu od Bretanje, pošto je, 1498. godine, papa odbio da venča Luja sa Žanom od Valoa, Šarlovom sestrom. Luj je ugovorom o braku sa Anom odvojio Bretanju od svog domena.

Drugi italijanski rat

Kralj je želeo povratiti Napuljsko kraljevstvo, koje je izgubljeno 1495. godine, kao i Milano, pošto je tvrdio da je unuk Valentine Viskonti pa prodire u severnu Italiju i pokorava Milansko vojvodstvo i time počinje Italijanski rat. Posle osvajanja Milana Luj se borio protiv Španaca i Mletačke republike.

Luj je 1500. godine sklopio ugovor sa Španijom u Granadi, kojim je sa njom delio Italiju. Godine 1501. on je prekršio ugovor i osvojio Napulj, zbog čega je krajem leta 1502. ponovo došao u sukob sa Španijom, koja mu je početkom 1504. godine otela Napulj, čime se rat završio.

Treći italijanski rat

Godine 1509. skupili su se papini neprijatelji u Agnjadelu, među kojima je bio i Luj.

Borbe Francuske i Španije o posed Italije stvoriše teške krize. Papa Julije II izgledao je u politici mnogo drukčije nego po poznatom Rafaelovom portretu, gde bi čovek poverovao u njegovu smirenost. On je sav ušao u lokalnu italijansku politiku, koja je, istina, imala za Sredozemno More i širi značaj, ali koja nije obuhvatala i ostale katoličke zemlje i druge teže i za veru opasnije probleme. Jedno vreme bio se okomio na Mletačku republiku, koja je svojom perfidnom politikom izazvala protiv sebe ne samo njega, nego i Francusku i cara Maksimilijana. U Kambreu su te tri sile stvorile i formalan savez protiv nje. Car Maksimilijan išao je čak tako daleko, da je u junu 1510. slao jednog posebnog poverenika bosanskom sandžaku Feriz-begu sa pozivom da napadne Mletke. Turci su i bez toga bili obavešteni o situaciji kod hrišćana. Među ostalima izveštavali su ih o tom i Dubrovčani, kojima je sultan Bajazit II zahvaljivao na dobrim i dovoljnim vestima.

Papa je potom 1511. formirao Svetu ligu protiv Francuske. Okružen neprijateljima, a još poražen u bici kod Novare 1513. godine, Luj je morao da okonča rat u Italiji. Izgubio je Milano, a Švajcarci i Englezi su prodrli u zemlju, pa je bio primoran da 1514. godine sklopi mir.

Unutrašnje stanje u Francuskoj

Za vreme njegove vladavine Francuskoj već počinje da se formira nacionalna država. Mnoštvo pojedinih oblasti, feudalnih poseda i gradova, koji su živeli svojim zasebnim životom, sada se ujedinilo u jednu teritoriju. Pored lokalnih jezika počeo je da se izgrađuje zajednički jezik za celu zemlju (na osnovu jezika severne Francuske) i da se stvara zajednička kultura. Ranije su se obično samo stanovnici severne Francuske nazivali Francuzima; Burgunđani, Provansalci, Bretonci i Gaskonjci nisu sebe smatrali Francuzima. Sada se počela razvijati francuska nacija kao istorijski formirana stabilna zajednica ljudi ponikla na bazi zajednice jezika, teritorije, ekonomskog života i psihičke konstitucije, koja se ispoljava u zajednici kulture.

Na unutrašnjem planu, Luj je reformisao pravni sistem odredbama iz Bloa 1499. godine, kao i uvozno-izvozni sistem, Kodeksom o organizaciji, građanstvu i krivičnom postupku. Tokom njegove vladavine u zemlji je vladao prosperitet i unutrašnji mir. Zanosio je plemiće svojim pohodima u Italiji, tako da oni nisu uspeli da oslabe centralnu vlast, nego je ona ostala silna.

Posle smrti, ostao je u sećanju kao umereni vladar koji se oslanjao na skupštinu staleža, za razliku od apsolutističkih monarha.

Smrt

Umro je 1. januara 1515. u svojoj prestolnici Parizu. Na prestolu ga je nasledio rođak i zet Fransoa I Valoa.

Porodično stablo

16. Žan II Dobri (=22)

8. Šarl V

17. Bona Češka (=23)

4. Luj I od Orleana

18. Pjer I, vojvoda od Burbona

9. Joanna of Bourbon

19. Izabela Valoa

2. Šarl od Orleana

20. Galeazzo II Visconti

10. Đan Galeaco Viskonti

21. Bianca of Savoy

5. Valentina Viskonti

22. Žan II Dobri (=16)

11. Izabela Valoa

23. Bona Češka (=17)

1. Luj XII

24. Adolph II, Count of Mark

12. Adolf III, grof Marka

25. Margaret of Cleves

6. Adolf I, vojvoda Kleva

26. Gerhard VI of Jülich

13. Margareta od Jiliha

27. Margaret of Ravensberg

3. Marija Klevska

28. Filip II Smeli

14. Jovan II Neustrašivi

29. Margarita III Flandrijska

7. Marija od Burgundije

30. Albert I Bavarski

15. Margareta od Bavarske, vojvotkinja Burgundije

31. Margareta od Briga

Literatura

• Larousse.fr : encyclopédie et dictionnaires gratuits en ligne. 
• Udaljcov, A. D.; Kosminski, J. A.; Vajnštajn, O. L. (1950). Istorija srednjeg veka I. Beograd. 
• Luka, Zrnić (1927). Istorija novoga veka. Beograd: Državna štamparija Kraljevine Srba Hrvata i Slovenaca. 
• Vladimir, Ćorović (2001). Istorija srpskog naroda. Projekat Rastko.