Пређи на садржај

Анри II Валоа

С Википедије, слободне енциклопедије
Анри II Валоа
Анри II (цртеж Франсоа Клуеа)
Лични подаци
Пуно имеАнри II
Датум рођења(1519-03-31)31. март 1519.
Место рођењадворац Сен Жермен ан Ле, Француска
Датум смрти10. јул 1559.(1559-07-10) (40 год.)
Место смртиПариз, Француска
Породица
СупружникКатарина Медичи
ПотомствоФрансоа II Валоа, Елизабет Валоа, Claude of Valois, Louis of Valois, Шарл IX Валоа, Анри III Валоа, Маргарета од Валоа, Франсоа, војвода од Анжуа, Victoria of Valois, Жана од Валоа, Henri d'Angoulême, Diane de France, Henri de Saint-Rémi
РодитељиФрансоа I Валоа
Клод од Француске
ДинастијаВалоа
ПретходникФрансоа I Валоа
НаследникФрансоа II Валоа

Анри II од Француске (фр. Henri II de France; 1519 — 1559) био је краљ Француске од 1547. до своје смрти 1559. Био је син краља Франсоа I и Клод од Француске.[1]

Младост

[уреди | уреди извор]

Провео је са братом три године детињства у Шпанији као талац цара Карла V. То је био залог за њиховог оца који је био заробљен у бици код Павије. Оженио се 28. октобра 1533. Катарином Медичи, када су обоје имали 14 година. Његов старији брат Франсоа је изненада умро 1536. и тако је Анри постао први кандидат за краљевог наследника.[2]

Годину дана после женидбе са Катарином, упознао је 35-о годишњу удовицу Дијану од Паоатјеа која му је постала најближи саветник и љубавница. Интелигентна и самопоуздана, она је у наредних 25 година била значајни фактор француске политике.

Политика и рат

[уреди | уреди извор]

Анријеву владавину су обележили ратови са Аустријом и прогони хугенота.

Протестантске свештенике је спаљивао на ломачи или им је секао језике због ширења јереси. Едикт из Шатобријана, из 1551, наређивао је судовима да истраже и казне све јеретике и да хугенотима одузму трећину имовине. Такође је увео стриктну цензуру штампаних књига.

У Италијанским ратовима, 1551–1559, Анри је намеравао да од Карла V преузме Италију и обезбеди француску доминацију у европској политици. Кампања у Лорени је била успешна, заузети су Мец, Тул и Верден, али је инвазија на Тоскану 1553. завршила поразом у Бици код Марчијана. После Карлове абдикације 1556, центар ратних операција се преселио у Фландрију, где су Французи опљачкали шпанске градове у Низоземској и узели град Кале од Енглеске. И поред ових успеха, мировним уговором из Като-Камбрезија, Француска се одрекла претензија на Италију.

Анри је на свом двору образовао младу шкотску краљицу Мери Стјуарт са намером да је уда за свог сина Франсоа. Ово је био инструмент империјалне политике којим би краљеви Француске постали краљеви Шкотске, а имали би и аргументе за преузимање енглеског престола. Наиме, католици су сматрали да је Елизабета Тјудор незаконита кћи Хенрија VIII, и тако би Мери била наследница престола.[3]

Смрт несрећним случајем

[уреди | уреди извор]

Краљ Анри је волео лов и витешке турнире. Дана 30. јуна 1559. у Паризу су трајале прославе закључења мира у Като-Камбрезију и венчања Елизабете, краљеве кћери, за шпанског краља Филипа II. У витешком такмичењу, краља је у око погодило поломљено копље капетана његове Шкотске гарде Габријела Монтгомерија. Од повреде мозга краљ је преминуо 10. јула 1559.[1] Краљица Катарина није дозволила да уз њега буде Дајана од Поатјеа, иако је то краљ тражио. После краљеве смрти, Катарина ју је протерала на њено луксузно имање.

Анрија II је наследио његов син Франсоа II. Катарина Медичи је преузела стварну власт као регент.

Породично стабло

[уреди | уреди извор]
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
16. Луј I од Орлеана (24)
 
 
 
 
 
 
 
8. Жан од Орлеана, гроф од Ангулема
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
17. Валентина Висконти (25)
 
 
 
 
 
 
 
4. Шарл од Орлеана, гроф од Ангулема
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
18. Alain IX of Rohan
 
 
 
 
 
 
 
9. Marguerite de Rohan
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
19. Marguerite of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
2. Франсоа I Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
20. Louis, Duke of Savoy
 
 
 
 
 
 
 
10. Филип II, војвода Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
21. Ана од Кипра
 
 
 
 
 
 
 
5. Лујза од Савоје
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
22. Шарл I, војвода од Бурбона
 
 
 
 
 
 
 
11. Маргарета од Бурбона
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
23. Агнес од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
1. Анри II Валоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
24. Луј I од Орлеана (=16)
 
 
 
 
 
 
 
12. Шарл од Орлеана
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
25. Валентина Висконти (=17)
 
 
 
 
 
 
 
6. Луј XII
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
26. Адолф I, војвода Клева
 
 
 
 
 
 
 
13. Марија Клевска
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
27. Марија од Бургундије
 
 
 
 
 
 
 
3. Клод од Француске
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
28. Richard of Brittany
 
 
 
 
 
 
 
14. Франсоа II, војвода од Бретање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
29. Marguerite d'Orléans
 
 
 
 
 
 
 
7. Ана од Бретање
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
30. Гастон IV, гроф од Фоа
 
 
 
 
 
 
 
15. Маргарита од Фоа
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
 
31. Елеонора од Наваре
 
 
 
 
 
 

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Мишић, Милан, ур. (2005). Енциклопедија Британика. А-Б. Београд: Народна књига : Политика. стр. 53. ISBN 86-331-2075-5. 
  2. ^ „Henri II, roi de France (1547-1559)”. www.histoire-pour-tous.fr (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2023. 
  3. ^ BRAYER, Thierry (13. 12. 2013). „HENRI II”. Tous les Rois de France (на језику: француски). Приступљено 18. 1. 2023. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]
Анри II Валоа на Викимедијиној остави.



Француски краљеви
(1547 — 1559)
Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Анри_II_Валоа&oldid=27865756”