Сучава
 | Овај чланак садржи списак литературе (штампане изворе и/или веб-сајтове) коришћене за његову израду, али његови извори нису најјаснији зато што има премало извора који су унети у сам текст. |
| Сучава Suceava | |
|---|---|
 Стари део Сучаве са тврђавом Скаун | |
 Грб
| |
| Административни подаци | |
| Држава |  Румунија |
| Жупанија | Сучава |
| Становништво | |
| Становништво | |
| — 2011. | 92.121[1][2] |
| — густина | 2.042 ст./km2 |
| Географске карактеристике | |
| Координате | 47° 38′ 47″ С; 26° 15′ 20″ И / 47.646369° С; 26.255556° И |
| Апс. висина | 270–435 m |
| Површина | 52,1 km2 |
  Сучава Сучава на карти Румуније | |
Сучава (рум. Suceava, рус. Сучава, пољ. Suczawa) град је у Румунији. Налази се на североистоку земље, у историјској покрајини Буковина. Сучава је управно средиште истоименог округа Сучава.
Сучава се простире се на 52,1 km² и према подацима из 2007. године у граду је живело 106.397 становника.
Географија
[уреди | уреди извор]Град Сучава је један од најсевернијих градова румунске Молдавије, мада град по историјском виђењу припада покрајини Буковини, тј. њеном малом, јужном делу у данашњој Румунији.
Сучава се сместила у молдавском горју, у подножју Карпата, чије се главно било налази 20 km ка западу. Град се налази на малој реци Сучави, по којој је добио име, а 10 km од веће реке Сирет ка западу.
Историја
[уреди | уреди извор]Уступила је 1775. године Турска Аустрији стару молдавску провинцију Буковину, чија је престоница била Сучава.[3] Њу је својевремено у 14. веку установио војвода Богдан из Марамуреша.[4] У Сучави се на молдавском двору писало службено српским језиком у 16. веку. Сачувано је писмо од 18. јуна 1566. године, написано на српском језику, које је слао молдавски војвода Александар - кнезу и властели у Дубровнику. Писар је био извесни Драгомир Србин из Сучаве.[5]
До 1790. године ту се налазила Православна руско-румунска богословија, чији је професор и управитељ од 1786. године био српски калуђер из бачког манастира Ковиља, Данил Влаховић, потоњи епископ буковински.[6]
Становништво
[уреди | уреди извор]У односу на попис из 2002, број становника на попису из 2011. се смањио.
| 1966. | 1977. | 1992. | 2002. | 2011. |
|---|---|---|---|---|
| 37.697 | 62.715 | 114.462 | 106.138 | 92.121 |
Матични Румуни чине већину градског становништва Сучаве, а од мањина присутни су једино Роми.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Град Сучава као некадашњи престони град молдавских принчева данас позната као средиште са многим старим и вредним православним црквама, па је самим тим и познато место ходочашћа. Најпознатија је Црква св. Ђорђа, данас под заштитом УНЕСКОа.
Партнерски градови
[уреди | уреди извор]
Галерија
[уреди | уреди извор]-
Сучава - Градско језгро са бројним црквама -
Богородичина црква -
Градскам палата правде -
Манастир св. Јована
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ „Recensământul Populației și al Locuințelor 2002 - populația unităților administrative pe etnii”. Kulturális Innovációs Alapítvány (KIA.hu - Fundația Culturală pentru Inovație). Архивирано из оригинала 14. 10. 2013. г. Приступљено 6. 8. 2013.
- ^ „Tab8. Populația stabilă după etnie – județe, municipii, orașe, comune”. Institutul Național de Statistică din România. јул 2013. Архивирано из оригинала 18. 01. 2016. г. Приступљено 5. 8. 2013.
- ^ "Правда", Београд 10. јун 1915.
- ^ "Београдске општинске новине", Београд 1. март 1940.
- ^ "Зора", Мостар 1.мај 1900.
- ^ "Српски сион", Сремски Карловци 3. октобар 1893.
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]
| Више од 1.000.000 становника |
|  |
|---|---|---|
| 200.000—300.000 становника | ||
| 100.000—200.000 становника | ||
| 50.000—100.000 становника | ||
| ||
| Међународне | |
|---|---|
| Државне | |
| Остале | |
