Prijeđi na sadržaj

Ljetne olimpijske igre 1928.

Izvor: Wikipedija
IX. Olimpijske igre - Amsterdam 1928
Opći podaci
Grad domaćin Amsterdam, Nizozemska
Otvaranje 17. svibnja 1928.
Zatvaranje 12. kolovoza 1928.
Statistika
Broj država 46
Broj sportaša 3014
Broj sportova 14
Broj takmičenja 109

IX. Olimpijske igre - Amsterdam 1928 su održane u Amsterdamu. Ovaj grad se kandidovao i za organizatora Igara 1920. i 1924., ali je tu čast dobio tek u trećem pokušaju.

Prvi put utvrđen je obavezni program Igara: atletika, akvatika (plivanje, vaterpolo i skokovi u vodu), boks, mačevanje, gimnastika, streljaštvo, rvanje grčko-rimskim i slobodnim stilom, veslanje, biciklizam, jahanje, jedrenje i dizanje tegova), a domaćin je mogao da po svom izboru uvrsti u program Igara i neke od ovih sportova: fudbal, ragbi, polo, hokej na travi, rukomet, košarka i kajak.

Delegacija Grčke, postojbine Igara prvi put predvodila je povorku u svečanom defileu, a ekipa domaćina Holandije išla je na začelju. To je od tada deo protokola otvaranja Igara. Sportisti iz Azije prvi put osvojili su zlatne medalje – Mikio Oda (Japan) u troskoku, a njegov zemljak Jošijuki Curuta u plivanju na 200 m prsno.

Jugoslavija učestvuje sa 34 takmičara u šest sportova, a najuspešniji su gimnastičari, koji su osvojili (svih) 5 medalja – 1 zlatnu, 1 srebrnu, 3 bronzane.

Najznačajniji događaji

[uredi | uredi kod]
  • Ovo su bile prve Igre na kojima je upaljen Olimpijski plamen tokom trajanja Igara, iako je štafetno prenošenje baklje uvedeno kasnije, na Igrama u Berlinu 1936. Osim olimpijskog plamena po prvi puta je defile sportista izveden na način da su prvi izašli sportisti Grčke, zatim sportisti ostalih zemalja po abacednom redu imena država, te kao zadnji predstavnici zemlje domaćina, Holandije. Ovakav je raspored sportista u defileu ostao uobičajen do današnjih dana.
  • Na ovim su Igrama uvedene i dicipline za žene u atletici i gimnastici. Nakon trke na 800 metara za žene, u kojoj je nekoliko takmičarki trku završilo potpuno isrcpljeno, procenjeno je da žene jednostavno nisu dovoljno snažne da izdrže napore dugih atletskih trka. Zato su su sve do 1960. godine u programu olimpijskih takmičenja u ženskoj konkurenciji bile samo trkačke discipline do maksimalno 200 metara.
  • Organizaciju Igara su po prvi puta sponzorstvima pomogle i komercijalne firme, kao što je Koka-kola. Zanimljivo je da ta činjenica nije promijenila stav MOK o potpuno amaterizmu sportista, koji još dugo godina nisu smeli imati bilo kakav komercijalni ugovor vezan uz bavljenje sportom ako su željeli nastupati na Igrama.
  • U takmičarskom delu su se posebno istaknuli sledeći takmičari i ekipe:
  • Pavo Nurmi, atletičar iz Finske, je pobedom na 10000 metara osvojio svoju ukupno devetu zlatnu medalju. Uz to je na ovim Igrama osvojio i dva srebra.
  • U plivanju se s dve zlatne medalje istakao Džoni Vajsmiler, kasnije popularni filmski glumac („Tarzan“).
  • Fudbalskim turnirom su dominirale južnoameričke ekipe: u finalu je Urugvaj pobedio Argentinu s 2:1, nakon što je prvi finalni meč završio nerešeno 1:1.

Jugoslavija na igrama

[uredi | uredi kod]

Jugoslavija učestvuje sa 34 takmičara u šest sportova (atletika, biciklizam, gimnastika, mačevanje, rvanje, fudbal) a gimnastičari sa pet medalja (jedna zlatna, jedna srebrna i tri bronzane) svoj olimpijski saldo povećali na sedam medalja. Zlatnu medalju osvojio je Leon Štukelj, srebrnu Josip Primožič, a bronzane reprezentacija (višeboj ekipno), Leon Štukelj i Stane Derganc. Jugoslavija je zauzela 22. mesto po broju osvojenih trofeja.

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]