Совјет

Совјет (руски: совет, савјет) изворно је био раднички савјет (радничко вијеће) у касним данима Царске Русије. Касније су Совјети били представнички органи власти у Совјетској Русији и неким другим државама од 1917 до 1922 године, а од 1922. до 1991. у Совјетском Савезу.

Хисторија

Према службеној совјетској хисториографији, први Совјет је основан за вријеме Руске револуције у мају, 1905. у Ивановско - Вознесенској области за вријеме великог штрајка 40 000 радника. У својим мемоарима Волин (руски анархист и револуционар Всеволод Михаилович Ејхенбаум) тврди да је особно присуствовао оснивању Совјета у Санкт Петербургу у јануару, 1905. Совјети су касније преобликовани од стране бољшевика, као основне организационе јединице друштва и државе.

Изворно Совјети су били широка фронта директне демокрације. Руски марксисти учинили су их инструментом борбе против државне власти Каренског, тако да је између Фебруарске револуције и Октобарске револуције Петроградски Совјет био најмоћнија политичка снага у земљи. Поклич - Сва власт совјетима (руски: Вся власть советам) био је борбени позив против Руске привремене владе коју је водио Александар Керенски.

Овај поклич почели су користити и неки други Марксистичко - Лењинистички покрети, као Комунистичка странка Кине у Кинеској Совјетској Републици прије Великог марша. По доласку бољшевика на власт, совјети су се проширили на свако тијело које би било састављено од совјетских представника како по хијерархијској структури тако и по републичком принципу територијалне подјеле земље. На врху те пирамиде совјетске власти био је Врховни Совјет (руски: Верховный Совет) који је основан у новембру 1922.

Учвршћивањем совјетске власти и локална државна тијела названа су совјети, са придјевима који би означавали административни ниво, касније се увријежило краћење тих назива, тако је: горсовјет (руски: городские совет, градски савјет), рајсовјет (районные совет, савјет мјесне заједнице), селсовјет (селскиј совјет, сеоски савјет).

Ноте

У појединим републикама Совјетског Савеза, совјет је носио другачије (национално) име.

• Украјина: рада; Бјелорусија: савет; Узбекистан: совет; Казахстан: совет/кеңес; Азербајџан: совет; Литва: тарyба; Молдова: совиет; Латвија: падоме; Киргизија: совет; Естонија: нõукогу.

Библиографија

• Едwард Ацтон: Ретхинкинг тхе Руссиан Револутион, 1990, Оxфорд Университy Пресс, ИСБН 0-7131-6530-8
• Тонy Цлифф: Ленин: Алл Поwер то тхе Совиетс, 1976, Плуто Пресс
• Волине: Тхе Ункноwн Револутион, Блацк Росе Боокс
• Реx А. Wаде Тхе Руссиан Револутион, 1917, 2005, Цамбридге Университy Пресс, ИСБН 0-521-84155-0
• Научный коммунизм: Словарь (1983) / Советы
• Алексей Гусев: ЛЕВ ТРОЦКИЙ О СОВЕТСКОЙ БЮРОКРАТИИ Архивирано 2009-10-22 на Wаyбацк Мацхине-у