1858

**1858. по календарима**
Грегоријански	1858. (MDCCCLVIII)
Аб урбе цондита	2611.
Исламски	1274–1275.
Ирански	1236–1237.
Хебрејски	5618–5619.
Бизантски	7366–7367.
Коптски	1574–1575.
	Хинду календари
• Викрам Самват	1913–1914.
• Схака Самват	1780–1781.
• Кали Yуга	4959–4960.
	Кинески
• Континуално	4494–4495.
• 60 година	Yанг Земља Коњ; (од кинеске Нг.)
Холоценски календар	11858.
	п • р • у
	Подробније: Календарска ера

Миленијум:	2. миленијум
Вјекови:	18. вијек – 19. вијек – 20. вијек
Деценија:	1820-е 1830-е 1840-е – 1850-е – 1860-е 1870-е 1880-е
Године:	1855 1856 1857 – 1858 – 1859 1860 1861

Ово је чланак о години 1858.

Година 1858 (MDCCCLVIII) била је редовна година која почиње у петак по грегоријанском одн. редовна година која почиње у сриједу по 12 дана заостајућем јулијанском календару (линкови показују календаре).

Догађаји

Јануар/Сијечањ – Март/Ожујак

јануар - Wилхелм I. постаје регент Пруске, након што је његов брат Фриедрицх Wилхелм IV. доживео шлог.
јануар - Ванредни владин комесар Азис-паша дошао из Цариграда у Босну да испита положај сељака^[1].
14. 1. - Орсинијев атентат: талијански републиканац Фелице Орсини покушао у Паризу бомбом убити француског цара Наполеона III и при томе убија 8 и рањава 159 недужних пролазника (погубљен у марту).
15. 1. - Реформски рат у Мексику: након оставке председника Цомонфорта, либерали за привременог председника сматрају председника Врховног суда Бенита Јуáреза, а конзервативци прогласили генерала Зулоагу.
25. 1. - У Лондону се венчали пруски престолонаследник Фриедрицх и британска принцеза Вицториа (родитељи будућег немачког цара Wилхелма II); популарисан Менделссохнов Свадбени марш.

31. 1. - Поринут британски брод СС Греат Еастерн, највећи на свету.

11. 2. - Дјевица Марија се у Лоурдесу наводно указала Бернадетте Соубироус.
11. 2. - Фелице Орсини шаље писмо из затвора Наполеону III, позива га да се заузме за независност Италије.
13. 2. - Рицхард Францис Буртон и Јохн Ханнинг Спеке први Европљани који су видели језеро Танганyика (Спеке је, додуше, био делимично слеп).
фебруар - Турске власти преговарају у Тузли са побуњеним сељацима - изнуђен пристанак да плаћају трећину, али устанак се наставља^[2].
21. 2. - Грчки град Коринт разорен у земљотресу, нови град ће бити подигнут неколико километара даље.

март - Креће друга експедиција Давида Ливингстонеа на Замбези (до 1864).
21. 3. - Индијска побуна: Британци повратили Луцкноw, чишћење џепова отпора у Аwадху траје још пола године.
27. 3. - Француска морнарица прописала плаво-белу морнарску мајицу, мариниèре.
27. 3. (15.3. по ј.к.) - У Гургусовачкој кули умро Радован Дамјановић, осуђен због Тенкине завере (бивши Саветник, зет Мише Анастасијевића) - када се три дана касније за то сазна у Београду, сви убеђени да је отрован.
29. 3. - У Београд стигла Етем-пашина комисија, за разрешење уставног сукоба између кнеза Александра и Савета - ово је последње мешање Порте у унутрашње послове Србије, кнез натеран да помилује осуђене за Тенкину заверу и да пензионисане саветнике врати у Савет^[3].
30. 3. - Хyмен Липман патентирао у САД оловку са брисачем.

Април/Травањ – Јун/Липањ

1. 4. (20.3. по ј.к.) - Под Портиним притиском Кнез Александар помиловао гургусовачке затворенике.
3. 4. - Британци у Индији заузимају град Јханси.
9. 4. (28.3. по ј.к.) - Компромис између кнеза и Савета у Србији - враћени саветници који су раније принуђени на оставку, кнез остаје на престолу (већина Саветника су његове присталице). Вучић председник Савета, Илија Гарашанин попечитељ унутрашњих послова (што обухвата и војску).
12. 4. - Бригхам Yоунг препустио положај гувернера Територије Утах Алфреду Цуммингу, којег је именовао председник - овим је окончан Рат у Јути између мормона и савезне владе.
? - Измене у устројству Савета у Србији, нпр. укинут апсолутни кнежев вето.

3. 5. - Нови османски закон о земљишним односима ("Рамазански закон", иза 1878. у Босни називан Грунтовни закон) - нејасно тумачење па ће до 1878. бити донесено још тридесетак прописа^[1].
11. 5. - Миннесота, источни део истоимене територије, постаје 32. држава САД.
13. 5. (1. 5. по ј.к., Спасовдан) - Битка на Граховцу: Црногорци на челу са војводом Мирком односе велику побједу над Турцима. (→ Граховачка медаља)
- Француска је у овом рату помагала Црногорцима, њене лађе су спречавале могућа турска искрцавања у Суторини и Клеку^[4].
15. 5. - Наследник Египта Ахмед Рифат погинуо када је његов железнички вагон пао у Нил (иначе ове године су повезани Каиро и Суец, чиме је железница спојила Медитеран и Црвено море, 11 година пре канала).
мај - Сељачка буна око села Ивањска у крупској нахији, затим Кнежпоље, касније Нови, Дубица, Мајдан, Приједор, Козарац (главни лидер Петар Петровић Пеција).
мај - Србија: Савет тражи од владе да се испуне до краја турски хатишерифи (политичка интрига).
мај - На једном имању у руској Естонији избио такозвани Махтрански рат: побуна сељака због наставка кметства које је званично укинуто 1816.
мај - У НYЦ разоткривен Сwилл милк сцандал - краве су храњене отпадом из дестилерија, у млеко су додаване разне материје - хиљаде деце је умрло.
19. 5. - Блеединг Кансас: Масакр на Мараис дес Цyгнес - про-робовласници убили петорицу људи.
20. 5. - Други опијумски рат: Британци заузимају Тврђаве Таку, чиме отварају пут ка Тиањину.
22. 5. - Република Нова Гранада (Колумбија, Панама и део дан. Бразила) трансформисана у Гранадинску Конфедерацију - овај уставни аранжман траје само до 1863.

28. 5. - Потписан Ајгунски уговор којим Русија добија 600.000 км² земље између Становојских планина и Амура (овим је превазиђен Нерчински уговор из 1689). Оснива се војни положај Хабаровка (каснији Хабаровск).
28. 5. - Почело изливање лаве из Везува, повремена активност траје до 1861.

1. 6. - Индијски побуњеници заузели Гwалиор, Британци га преотели касније током месеца.
2. 6. - Гиованни Баттиста Донати први пут опазио комету Донати, једну од најсветлијих у 19. столећу (најближа Земљи 10. октобра).
7. 6. (26. 5. по ј.к.) - Турски низам (војник) напао и повредио британског конзула Тхомаса Фонбланqуеа на Калемегдану.
11. 6. (30. 5. по ј.к.) - Група турских низама покушала да упадне у британски конзулат у Београду.
11. 6. (30. 5. по ј.к.) - У Санкт Петербургу освећен Исакијевски сабор тј. саборна црква.

13. 6. - Пароброд Пеннсyлваниа експлодирао на Мисисипију код Мемфиса - 250 мртвих, међу којима и Хенрy Цлеменс, брат Самуела, познатијег као Марк Тwаин.
13 - 17. 6. - Тјенцински уговор окончава први део Другог опијумског рата - Кина даје још уступака Британији и Француској, али пошто ћинговска влада није ратификовала уговор, рат ће се наставити.
15. 6. - Нереди у Једди, убијено око 25 Европљана (британски вицеконзул и француски конзул, група грчких трговаца), Британци одговарају бомбардовањем града.
јун - Ратник Пōтатау Те Wхероwхеро устоличен за првог краља Маора на Новом Зеланду (умро 1860).

16. 6. - Абрахам Линцолн прихвата републиканску номинацију за сенатора, држи говор у којем каже "кућа подељена против себе не може стајати".
17. 6. - У битци код Гwалиора погинула Рани Лаксхмибаи, бивша краљица државе Јханси.
20. 6. - Предаја посљедњих судионика сепојског устанка у Индији.
23. 6. - Полиција Папинске Државе у Бологни одузела дјечака Едгарда Мортару од жидовских родитеља јер је у дјетињству примио хитно крштење.
23. 6. (11. 6. по ј.к.) - У Русији као званична уведена црно-наранџасто (или жуто)-бела застава.
јун-август - Велики смрад у Лондону због врућине и загађене Темзе - ово ће убедити власти да направе канализацију.

Јул/Српањ – Септембар/Рујан

1. 7. - Пред Линнеовим друштвом у Лондону заједнички представљени радови Дарwина и Wаллацеа о еволуцији путем природне селекције.
јул, почетком - Пронађено злато у Колораду, што ће покренути златну грозницу.
4. 7. - Битка код Дољана близу Бихаћа, погинуло 100 Турака^[5].
11. 7. (29. 6. по ј.к., Петровдан) - У Обудовцу почиње Требавска или Протина буна - села у Босанској Посавини се буне због феудалних терета (угушено најесен).
15. 7. - Турци заузели Ивањску, након чега се устанак у Босанској крајини расипа.
20. 7. - Пруга Темишвар-Вршац-Јасеново (код Беле Цркве, већ постоји веза до Базијаша на Дунаву).
20. 7. - Тајни уговор Наполеона III и Цавоура у Пломбиèрес-лес-Баинс: Пијемонт ће испровоцирати рат са Аустријом а Француска ће му помоћи у замену за Савоју и Ницу.
21. 7. - Битка код Тавије: турска војска разбила Пецијину буну у Босанској крајини.
28. 7. - Битка код Колашина: војвода Новица Церовић и Миљан Вуков самоиницијативно разорили Колашин.
28. 7. - Британски колонијални управник Wиллиам Јамес Херсцхел захтева у Бенгалу да потписник уговора остави и отисак длана (→ дактилоскопија).
29. 7. - Харрисов уговор о пријатељству и трговини између Јапана и САД.

30. 7. - Јохн Ханнинг Спеке је први Европљанин који је видио језеро Викторија, крајњи извор Нила.

лето - Почиње рад комисије великих сила за разграничење Црне Горе и Турске (до априла 1860)^[4].

2. 8. - Донесен Закон о влади Индије: територије Британске источноиндијске компаније долазе под управу Британске круне.
2. 8. - Основана Колонија Британска Колумбија, након што је у области пронађено злато (→ Златна грозница у Фрасер Цанyон).
9. 8. - Побуна српских сељака у босанској Посавини против турске власти, поводом насилног убирања трећине летине.
11. 8. - Први успон на Еигер у Бернским Алпима (3.970 м).
14. 8. - Дечак Токугаwа Иемоцхи је нови шогун Јапана (до 1866).

август - Надаров снимак Париза је прва аерофотографија (изгубљена).
16. 8. - Амерички предсједник Јамес Буцханан преко трансатлантског телеграфског кабла први пут размјењује поруке с британском краљицом Вицторијом (кабл се покварио већ после пар седмица, трајна веза ће бити успостављена 1866).
19. 8. - Париска конференција Великих сила о уједињењу кнежевина Молдавије и Влашке (1859-81).
20. 8. (8.8. по ј.к.) - Министар Гарашанин предложио Савету сазивање Скупштине.
21. 8. - Рођен аустроугарски крунски принц Рудолф.
21. 8. - Одржана прва од седам дебата Линцолн–Доуглас, главна тема је ропство.

11. 9. - Први успон на Дом у Пенинским Алпима, трећи највиши врх у Алпима (4.545 м).
13. 9. - Пожар и потонуће немачког пароброда СС Аустриа на Атлантику - 449 мртвих.
септембар - Почиње Кочинкинеска кампања: франко-шпанске снаге заузимају Да Нанг али су убрзо налазе под опсадом (изговор за агресију је вијетнамско прогањање католика).
15. 9. (3.9. по ј.к.) - Савет одлучио да се одржи Народна скупштина (прва од 1848).
23. 9. - Основана Земунска гимназија (или 15.10.?).
24. 9. (12.9. по ј.к.) - Турски велики везир се противи сазивању Скупштине у Србији, али се повлачи због става Француске и Русије.
28 - 29. 9. - Требавска буна: турска војска поразила устанике у Босанској Посавини.
30. 9. - Јак земљотрес погодио Софију и околне области Балкана.

Октобар/Листопад – Децембар/Просинац

5. 10. - Каисер је први брод поринут у пулском бродоградилишту Уљаник.
10. 10. (28. 9. по ј.к.) - Устанак у Босанској Посавини: Турци након битке код Липика заузели Орашје, отпор убрзо сломљен^[6]. Много народа бежи у Аустрију, после пораза устанка у Босни, у Цариграду организована конференција за решавање аграрног питања.
14. 10. - 8. 11. - Конференција дипломата великих сила у Цариграду: Турска принуђена да прихвати разграничење са Црном Гором^[7].
21. 10. - Премијера Оффенбацхове оперете пародије "Орфеј у подземљу"; деоница "Паклени галоп" је позната као музика за кан-кан.
28. 10. - У Неw Yорку отворена прва робна кућа Мацy'с.
31. 10. - Талир Марије Терезије излази из употребе у Аустрији, платно средство од сутра је само гулден са 100 крајцара.

9. 11. (28. 10. по ј.к.) - У Србији донет први Закон о Народној Скупштини (односи се само на предстојећу скупштину).
12. 11. - Јоханн II. звани Добри је нови кнез Лихтенштајна (чак до 1929).
16. 11. - Јулијански датум достиже вредност 2400000 у подне, од следеће поноћи се рачуна модификовани ј.д..
22. 11. - Основан Денвер, Цолорадо (тада Денвер Цитy у Територији Кансас).
27. 11. (15. 11. по ј.к.) - Одржани избори за скупштину у Србији, преовлађују противници кнеза Александра.

12. 12. (30. 11. по ј.к.) - Почела Светоандрејска скупштина у београдској Великој Пивари, председник Миша Анастасијевић.
15. 12. - Фердинанд де Лессепс основао Компанију Суецког канала.
15. 12. - Отворена дионица Жељезнице царице Елизабете Беч-Линц.
20. 12. (8. 12. по ј.к.) - Усвојен пројект скупштинског закона, који замишља редовно одржавање скупштина у Србији.
22. 12. (10. 12. по ј.к.) - Скупштина тражи оставку кнеза, а он 24 сата за одговор; увече се окупља гомила око двора, он бежи Гарашаниновом кочијом у Град (тврђаву), под турску заштиту.
23. 12. (11. 12. по ј.к.) - Скупштина збацује кнеза Александра, "као издајника", обреновићевци у скупштини и окупљени око зграде одмах извикују кнеза Милоша Обреновића. Секретари скупштине прогурали да се за намесника прогласи цела Скупштина и да се на чело војске и полиције стави Стевча Михаиловић.
24. 12. (12. 12. по ј.к.) - Окупљени народ не допушта војсци (још увек лојалној Александру) да нападне Скупштину. Уместо Скупштине, намесништво ће обављати Илија Гарашанин, Стевча Михаиловић и Јефтимије Угричић.
25. 12. (13. 12. по ј.к.) - Челници српске војске се мире са Скупштином - дефинитивна смена на престолу.
30. 12. - Парагвајска експедиција: флота САД кренула из Уругваја ка Парагвају да би изнудила одштету и извињење за раније инциденте.

Кроз годину

Никанор Ивановић постаје цетињски митрополит (место је било упражњено седам година, од Његошеве смрти).
Издате "Народне пјесме босанске и херцеговачке" I. Ф. Јукића и Г. Мартића.
Велики војвода Мирко Петровић Његош спевао песме: "Освета попа Радосава", "Бој на Зупцима" (10/22. феб.), "Бој на Колашину", "Освета Јока Јовићевића"^[8].
Иван Мажуранић постаје предсједник Матице илирске (до 1872).
Франц Миклошич објавио у Бечу збирку Монумента Сербица (посвећена Михаилу Обреновићу) а Медо Пуцић у Београду "Споменике српске од године 1395. до 1423.", књ. I.
Србија добила Закон о буџету.
Осман Топал-паша намјесник у Београду.
Танзимат: у Османском царству донесен Земљишни законик (ен).
Основано Ирско републиканско братство (→ Фенијанци).
Wиллиам M. Тwеед постаје шеф демократске политичке машине Тамманy Халл у Неw Yорку (до 1871).
1858-60 - Ансеиска чистка у Јапану противника уговора са другим земљама.
1858-68 - Сукоб народа Басотхо и Бура из Слободне Државе Орање у Јужној Африци.
Наука и техника:
- Јулиус Плüцкер описао сјај у вакуумираној Геисслеровој цеви (→ катодни зрак).
- Аугуст Фердинанд Мöбиус и Јоханн Бенедицт Листинг независно открили Мöбиусову траку (→ оријентабилност).
- Wиллиам Паркер Фоулке ископао први целовит скелет диносаура у Северној Америци, Јосепх Леидy описао врсту Хадросаурус фоулкии.
- Герман Фриедрицх Хоффманн патентирао Хофманову пећ (кружна континуална индустријска пећ).
- Аугуст Wилхелм вон Хофманн добио синтетичку црвену боју фуксин.

Рођења

Главни чланак: :Категорија:Рођени 1858.

Јануар/Сијечањ – Јун/Липањ

7. 1. - Елиезер Бен-Yехуда, борац за хебрејски језик († 1922)
10. 1. - Хеинрицх Зилле, илустратор и фотограф († 1929)
11. 1. - Харрy Гордон Селфридге, магнат робних кућа († 1947)
14. 1. - Коста Главинић, инжењер, јавни радник у Србији († 1939)
14. 1. - П. Ј. Кеннедy, деда Јохна Ф. и Роберта Ф. Кеннедyја († 1929)
16. 1. - Марцел Кушар, хрватски филолог († 1940)
22. 1. - Беатрице Wебб, социјалисткиња, социјална реформаторка († 1943)
24. 1. - Коста Главинић, градоначелник Београда († 1939)
25. 1. - Микимото Кōкицхи, пионир фарми бисера († 1954)
28. 1. - Еугèне Дубоис, палеоантрополог, откривач "Јаванског човека" († 1940)

8. 2. - Јосип Козарац, хрватски књижевник († 1906.)
15. 2. - Wиллиам Хенрy Пицкеринг, астроном († 1938)
26. 2. - Драгутин Илић, српски књижевник († 1926)

18. 3. - Рудолф Диесел, проналазач дизел мотора († 1913)

7. 4. - Ђорђе Станојевић, српски физичар († 1921)
15. 4. - Éмиле Дуркхеим, социолог, филозоф († 1917)
23. 4. - Маx Планцк, њемачки физичар († 1947.)
24. 4. - Љубомир Недић, српски књижевни критичар († 1902)

13. 6. - Михаило Рашић, српски генерал, први министар војни КСХС († 1932)
16. 6. - Густаф V, краљ Шведске († 1950)

Јул/Српањ – Децембар/Просинац

9. 7. - Франз Боас, антрополог († 1942)
15. 7. - Еммелине Панкхурст, сифражеткиња († 1928)
16. 7. - Петар Бојовић, српски војвода († 1945)
20. 7. - Иван Вучетић, пионир дактилоскопије († 1925)
21. 7. - Мариа Цхристина вон Öстерреицх, краљица-супружница Шпаније († 1929)
25. 7. - Михаило Рашић, српски генерал († 1932)

21. 8. - Рудолф, аустроугарски крунски принц († 1889)
27. 8. - Гиусеппе Пеано, математичар († 1932)

8. 9. - Јосип Шиловић, професор, политичар († 1939)

3. 10. - Елеонора Гиулиа Амелие Дусе, талијанска глумица († 1924.)
4. 10. - Стјепан Саркотић, аустроугарски генерал, гувернер БиХ († 1939)
27. 10. - Тхеодоре Роосевелт, амерички политичар и предсједник († 1919.)
31. 10. - Маxимилиан Његован, аустро-угарски адмирал († 1930.)

20. 11. - Селма Лагерлöф, шведска књижевница, нобеловка († 1940.)
30. 11. - Јагадисх Цхандра Босе, полимата († 1937)

22. 12. - Гиацомо Пуццини, талијански складатељ († 1924.)
24. 12. - Иван Бојничић, повјесничар, архивист († 1925)

? - Евгеније Летица, митрополит дабробосански († 1933)
? - Љубица Луковић, председница Кола српских сестара († 1915)^[9]

Смрти

5. 1. - Јосеф Радетзкy, аустријски фелдмаршал (* 1766.)
7. 1. - Мустафа Решид-паша, османски државник и дипломата (* 1800)
22. 1. - Лудwиг II., велики војвода Бадена (* 1824)
4. 3. - Маттхеw C. Перрy, амерички комодор (* 1794)
10. 6. - Роберт Броwн (ботаничар), опазио Броwново кретање (* 1773)
5. 7. - Вјекослав Карас, хрватски сликар (* 1821.)
10. 7. - Аугусте де Монтферранд, архитекта у Русији (* 1786)
14. 8. - Токугаwа Иесада, шогун Јапана (* 1824)
18. 8. - Wиллиам Аустин Бурт, проналазач соларног компаса (* 1792)
17. 9. - Дред Сцотт, амерички роб (* ца. 1799)
27. 10. - Ида Пфеиффер, аустријска жена истраживач (* 1797)
3. 11. - Харриет Таyлор Милл, заступница женских права (* 1807)
12. 11. - Алоис II., кнез Лихтенштајна (* 1796)
17. 11. - Роберт Оwен, социјални реформатор (* 1771)
? - Јоргос Кундуриотис, грчки бродовласник и политичар (* 1782)
? - Богобој Атанацковић, књижевник (* 1826)
? - Јоханн Јакоб Wирз, оснивач назаренске заједнице (* 1778)

Референце

↑ ^1,0 ^1,1 Историја с. н. V-1, 468
↑ Историја с. н. V-1, 478
↑ Историја с. н. V-1, 282
↑ ^4,0 ^4,1 Ћоровић, Владимир. Црна Гора као световна држава. растко.рс
↑ Историја с. н. V-1, 479
↑ Ћоровић, Владимир. Национални и књижевни романтизам код Срба. растко.рс
↑ Историја с. н. V-1, 435
↑ Јуначки споменик. Велики војвода Мирко Петровић Његош. растко.рс
↑ Савић, Маја (2011). Српске добровољне болничарке — следбенице Флоренс Најтингејл. растко.рс

Литература

Историја српског народа, Од Првог устанка до Берлинског конгреса 1804-1878, Београд 1981
- Пета књига први том (V-1)
- Пета књига други том (V-2)

[isnvI468-1] 1,0 ^1,1 Историја с. н. V-1, 468

[2] Историја с. н. V-1, 478

[3] Историја с. н. V-1, 282

[vccgksd-4] 4,0 ^4,1 Ћоровић, Владимир. Црна Гора као световна држава. растко.рс

[5] Историја с. н. V-1, 479

[vcnikrks-6] Ћоровић, Владимир. Национални и књижевни романтизам код Срба. растко.рс

[7] Историја с. н. V-1, 435

[mpnjjs-8] Јуначки споменик. Велики војвода Мирко Петровић Његош. растко.рс

[9] Савић, Маја (2011). Српске добровољне болничарке — следбенице Флоренс Најтингејл. растко.рс

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]