Natrijum hidroksid

Natrijum-hidroksid
	Natrijum-hidroksid
Drugi nazivi	kaustična soda; kamena soda; živa soda
Identifikacija
CAS registarski broj	1310-73-2
PubChem	14798
ChemSpider	14114
UNII	55X04QC32I
EINECS broj	215-185-5
UN broj	1823
KEGG	D01169
MeSH	Sodium+Hydroxide
ChEBI	32145
RTECS registarski broj toksičnosti	WB4900000
Gmelin Referenca	68430
Jmol-3D slike	Slika 1
SMILES
	O[Na]
InChI
	InChI=1S/Na.H2O/h;1H2/q+1;/p-1 ; Kod: HEMHJVSKTPXQMS-UHFFFAOYSA-M InChI=1/Na.H2O/h;1H2/q+1;/p-1; Kod: HEMHJVSKTPXQMS-REWHXWOFAM
Svojstva
Molekulska formula	NaOH
Molarna masa	39.9971 g/mol
Agregatno stanje	bela čvrsta supstanca
Gustina	2.1 g/cm³, osnovno
Tačka topljenja	318 °C (591 K)
Tačka ključanja	1390 °C (1663 K)
Rastvorljivost u vodi	111 g/100 ml (20 °C)
Opasnost
Podaci o bezbednosti prilikom rukovanja (MSDS)	External MSDS
NFPA 704	0 3 1
R-oznake	R35
Tačka paljenja	Nije zapaljiv
Srodna jedinjenja
Srodna jedinjenja: alkalni hidroksidi	litijum-hidroksid ; kalijum-hidroksid ; rubidijum-hidroksid ; cezijum-hidroksid
	; ; Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala
	Infobox references

Natrijum-hidroksid je hemijsko neorgansko jedinjenje hemijske formule NaOH.

Dobijanje

Kao hemikalija koja se veoma upotrebljava u industriji, proizvodi se u velikim količinama. Može se dobiti na više načina:

dejstvom natrijuma na vodu;
dejstvom krečnog mleka na rastvor natrijum-karbonata;
elektrolizom rastvora natrijum-hlorida.^[5]

Dobijanje dejstvom natrijuma na vodu

Za razliku od druge dve, ova metoda nema široku primenu u industriji, već služi za laboratorijsko dobijanje natrijum-hidroksida i to u malim količinama. Ovako dobijen natrijum-hidroksid je veoma čist.^[5]

Dobijanje dejstvom kalcijum-hidroksida

Kada se kuva smeša natrijum-karbonata i kalcijum-hidroksida, dobija se rastvoreni natrijum-hidroksid, dok se kalcijum-karbonat taloži:

\mathrm {Na_{2}CO_{3}+Ca(OH)_{2}\longrightarrow 2\;NaOH+CaCO_{3}}

Ovaj proces se naziva kaustifikacija.^[5]

Dobijanje elektrolizom

Ovaj proces je najzastupljeniji. Prilikom elektrolize kuhinjske soli dešavaju se hemijske reakcije koje se mogu prikazati hemijskim jednačinama^[5]:

\mathrm {NaCl\longrightarrow 2\;Na^{*}+Cl^{*}}

\mathrm {2Na+2H_{2}O\longrightarrow 2\;NaOH+H_{2}}

\mathrm {Cl^{*}+Cl^{*}\longrightarrow \;Cl_{2}}

Fizička i hemijska svojstva

To je bela kristalna supstanca koja brzo apsorbuje vlagu i ugljen-dioksid iz vazduha. U vodi se lako rastvara uz izdvajanje znatne količine toplote, ali se slabo rastvara u alkoholu. Vodeni rastvor je ljigav, korozivan i natrijum-hidroksid je u tom rastvoru veoma disociran što je sve svojstvo jake alkalije. U skladu sa tim, menja boju lakmusa u plavo, kao što menja boje i drugih indikatora, a sa kiselinama reaguje gradeći soli. Takođe reaguje i sa rastvorima metalnih soli, izuzev soli alkalnih metala, gradeći soli natrijuma, na primer:

\mathrm {FeCl_{3}+3NaOH\longrightarrow \;Fe(OH)_{3}+3NaCl}

Sa tim da se u reakciji sa amon-solima oslobađa amonijak (gas), verovatno zbog nepostojanosti amon-hidroksida.^[5] Ukoliko se rastvor drži u stojnici sa brušenim staklenim zatvaračem, posle nekog vremena neće biti moguće otvoriti tu stojnicu jer supstanca lako vezuje ugljen-dioksid iz vazduha i pravi kristale na zatvaraču. Da bi se takva situacija sprečila, koriste se gumeni zatvarači, čija je fleksibilnost bolja.

Rastopljeni natrijum-hidroksid deluje na metale, sa tim da na nikl i srebro slabo deluje. Na primer:

\mathrm {2NaOH+Zn\longrightarrow \;Na_{2}ZnO_{2}+H_{2}}

Deluje i na nemetale:

\mathrm {3NaOH+4P+3H_{2}O\longrightarrow \;PH_{3}+3NaH_{2}PO_{2}}

Lako deluje i na staklo i porcelan, čak i njegov vodeni rastvor.^[5]

Upotreba

Ima višestruku upotrebu: za beljenje i bojenje, pri rafinaciji ulja, u proizvodnji sapuna, hartije, boja (alizarina na primer) i veštačke svile, za prečišćavanje boksita, a u obliku natron-kreča upotrebljava se u kvantitativnoj analizi za apsorpciju ugljen-dioksida.^[5] Koristi se u kombinaciji sa drugim hemikalijama za skidanje foto-laka pri kućnoj izradi štampanih ploča u elektronici, nakon što je ploča bila podvrgnuta UV osvetljavanju.^[6]

Reference

↑ Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit
↑ Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.
↑ Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit
↑ Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.
↑ ^5,0 ^5,1 ^5,2 ^5,3 ^5,4 ^5,5 ^5,6 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.
↑ elitesecurity.org Arhivirano 2012-03-28 na Wayback Machine-u Elit sekjuriti forum

Literatura

Euro Chlor-How is chlorine made? Chlorine Online Arhivirano 2006-09-23 na Wayback Machine-u
Greenwood, Norman N.; Earnshaw, Alan (1997). Chemistry of the Elements (2nd izd.). Oxford: Butterworth-Heinemann. ISBN 0080379419.
Heaton, A. (1996) An Introduction to Industrial Chemistry, 3rd edition, New York:Blackie. ISBN 0-7514-0272-9.

Spoljašnje veze

Portal Hemija

[1] Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519. edit

[2] Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1.

[3] Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846. edit

[4] Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H.

[мелор-5] 5,0 ^5,1 ^5,2 ^5,3 ^5,4 ^5,5 ^5,6 Parkes, G.D. & Phil, D. 1973. Melorova moderna neorganska hemija. Naučna knjiga. Beograd.

[елит-6] tesecurity.org Arhivirano 2012-03-28 na Wayback Machine-u Elit sekjuriti forum

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]