Prijeđi na sadržaj

Kreatin

Izvor: Wikipedija
Kreatin
Skeletal formula of creatine
Ball and stick model of creatine
Naziv po klasifikaciji 2-[Karbamimidoil(metil)amino]sirćetna kiselina
Drugi nazivi N-Karbamimidoil-N-metilglicin; Metilguanidosirćetna kiselina
Identifikacija
CAS registarski broj 57-00-1 DaY
PubChem[1][2] 586
ChemSpider[3] 566 DaY
UNII MU72812GK0 DaY
EINECS broj 200-306-6
DrugBank DB00148
KEGG[4] C00300
MeSH Creatine
ChEBI 16919
ChEMBL[5] CHEMBL283800 DaY
RTECS registarski broj toksičnosti MB7706000
ATC code C01EB06
Bajlštajn 907175
Gmelin Referenca 240513
3DMet B00084
Jmol-3D slike Slika 1
Slika 2
Svojstva
Molekulska formula C4H9N3O2
Molarna masa 131.13 g mol−1
Agregatno stanje beli kristali
Miris bez mirisa
Tačka topljenja

255 °C, 528 K, 491 °F

Rastvorljivost u vodi 13,3 g L−1 (na 18 °C)
log P −1,258
pKa 3,429
Baznost (pKb) 10,568
Izoelektrična tačka 8,47
Termohemija
Standardna entalpija stvaranja jedinjenja ΔfHo298 −538,06–−536,30 kJ mol−1
Std entalpija
sagorevanja
ΔcHo298
−2,3239–−2,3223 MJ mol−1
Standardna molarna entropija So298 189,5 J K−1 mol−1
Specifični toplotni kapacitet, C 171,1 J K−1 mol−1 (na 23,2 °C)
Farmakologija
Vreme polu-uklanjanja iz organizma 3 sata
Opasnost
EU-klasifikacija Irritant Xi
R-oznake R36/37/38
S-oznake S26, S36
Srodna jedinjenja
Srodna karboksilne kiseline
Srodna jedinjenja Dimetilacetamid

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kreatin je supstanca koju prirodno proizvodi ljudskom telu kao izvor energije za mišiće. Do sinteze dolazi u sintetiše se u jetri, ali i u pankreasu i bubrezima. Kreatin se formira u telu od aminokiselina arginin, metionin i glicin i sadrži hemijsku energiju - ATP. Organizam prosečne osobe proizvede dnevno oko 2 g kreatina.[6]

Kreatin pospešuje obnovu ATP-a koji se koristi prilikom rada mišića, te se njegovom suplementacijom ostvarujete i „produženi rad“ tj. veća snagu i bolja izdržljivost. Kreatin se unosi i putem ishrane i najviše ga ima u crvenom mesu i ribi. Uneti kreatin se 98% deponuje u mišićima, dok se preostali deo deponuje u mozgu, srcu i drugim organima, a višak kreatina se izluči preko bubrega u obliku kreatina.

U rastvoru, kreatin je u equilibrijumu sa kreatininom.[7]

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Joanne Wixon, Douglas Kell (2000). „Website Review: The Kyoto Encyclopedia of Genes and Genomes — KEGG”. Yeast 17 (1): 48–55. DOI:10.1002/(SICI)1097-0061(200004)17:1<48::AID-YEA2>3.0.CO;2-H. 
  5. Gaulton A, Bellis LJ, Bento AP, Chambers J, Davies M, Hersey A, Light Y, McGlinchey S, Michalovich D, Al-Lazikani B, Overington JP. (2012). „ChEMBL: a large-scale bioactivity database for drug discovery”. Nucleic Acids Res 40 (Database issue): D1100-7. DOI:10.1093/nar/gkr777. PMID 21948594.  edit
  6. „Creatine”. MedLine Plus Supplements. U.S. National Library of Medicine. 20. 07. 2010.. Pristupljeno 16. 08. 2010. 
  7. Cannan, R. K.; Shore, A. (1928). „The creatine-creatinine equilibrium. The apparent dissociation constants of creatine and creatinine”. Biochem. J. 22 (4): 920–29. PMC 1252207. PMID 16744118. Pristupljeno 2010-10-29. 

Vanjske veze

[uredi | uredi kod]