Prijeđi na sadržaj

Kalcijum karbid

Izvor: Wikipedija
Kalcijum karbid
Calcium Carbide
IUPAC ime
Identifikacija
CAS registarski broj 75-20-7 DaY
PubChem[1][2] 6352
ChemSpider[3] 6112 DaY
Jmol-3D slike Slika 1
Svojstva
Molekulska formula CaC2
Molarna masa 64.099 g/mol
Agregatno stanje Beli prah ili sivo/crni kristali
Gustina 2.22 g/cm3
Tačka topljenja

2160 °C, 2433 K, 3920 °F

Tačka ključanja

2300 °C, 2573 K, 4172 °F

Rastvorljivost u vodi razlaže se
Struktura
Kristalna rešetka/struktura Tetragonal[4]
Kristalografska grupa D174h, I4/mmm, tI6
Geometrija molekula 6
Opasnost
NFPA 704
3
3
2
W

 DaY (šta je ovo?)   (verifikuj)

Ukoliko nije drugačije napomenuto, podaci se odnose na standardno stanje (25 °C, 100 kPa) materijala

Infobox references

Kalcijum karbid je hemijsko jedinjenje hemijske formule CaC2. Kalcijum karbid je bledih boja, ali većina uzorka imaju boje koje variraju od crne do sivo-bele, zavisno od vrste. Glavna uloga mu je u industrijskoj proizvodnji acetilena i kalcijum cijanida.[5]

Proizvodnja

[uredi | uredi kod]

Kalcijum karbid se industrijski proizvodi u električnim pećima sjedinjavanjem živog kreča i koksa na temperaturi od 2000 °C. Ovaj metod dobijanja kalcijum karbida se nije promenio još od 1888 kada je pronađen:

CaO + 3 C → CaC2 + CO

Reference

[uredi | uredi kod]
  1. Li Q, Cheng T, Wang Y, Bryant SH (2010). „PubChem as a public resource for drug discovery.”. Drug Discov Today 15 (23-24): 1052-7. DOI:10.1016/j.drudis.2010.10.003. PMID 20970519.  edit
  2. Evan E. Bolton, Yanli Wang, Paul A. Thiessen, Stephen H. Bryant (2008). „Chapter 12 PubChem: Integrated Platform of Small Molecules and Biological Activities”. Annual Reports in Computational Chemistry 4: 217-241. DOI:10.1016/S1574-1400(08)00012-1. 
  3. Hettne KM, Williams AJ, van Mulligen EM, Kleinjans J, Tkachenko V, Kors JA. (2010). „Automatic vs. manual curation of a multi-source chemical dictionary: the impact on text mining”. J Cheminform 2 (1): 3. DOI:10.1186/1758-2946-2-3. PMID 20331846.  edit
  4. Massalimov, I. A.; Kireeva, M. S.; Sangalov, Yu. A. (2002). „Structure and Properties of Mechanically Activated Barium Peroxide”. Inorganic Materials 38: 363. DOI:10.1023/A:1015105922260. 
  5. Patnaik, Pradyot (2003). Handbook of Inorganic Chemical Compounds. McGraw-Hill. ISBN 0070494398. Pristupljeno 6. 6. 2009. 

Spoljašnje veze

[uredi | uredi kod]