Vejmo
 | |
| Tip | Podružnica |
|---|---|
| Industrija | Autonomni automobili |
| Prethodnik | Guglov projekat samovozećih automobila |
| Osnivač | |
| Područja |
|
| Ključni ljudi |
|
| Holding |
|
| Vebsajt | waymo |
Waymo LLC, ranije poznat kao Guglov projekat samovozećih vozila, je američka kompanija za tehnologiju autonomne vožnje sa sedištem u Mauntin Vjuu u Kaliforniji. To je podružnica kompanije Alfabet Ink, matične kompanije Gugla.
Kompanija vodi svoje poreklo od Stanfordskog trkačkog tima, koji se takmičio u DARPA velikom izazovu 2005. i 2007. godine.[1] Guglov razvoj samovozeće tehnologije počeo je u januaru 2009.[2][3] kad su ga predvodili Sebastijan Trun, bivši direktor Standfordske laboratorije za veštačku inteligenciju (SAIL) i Entoni Levandovski, osnivač 510 sistema i Entonijevih robota.[4][5] Posle skoro dve godine testiranja na putu sa sedam vozila, Njujork tajms je objavio njegovo postojanje u oktobru 2010. godine.[6][7][8]
U jesen 2015, Gugl je organizovao „prvu na svetu vožnju javnim putevima bez vozača“.[9] U decembru 2016. projekat je preimenovan u Vejmo i izdvojen iz Gugla kao deo Alfabeta.[10] U oktobru 2020. godine, Vejmo je postao prva kompanija koja je ponudila usluge javnosti bez sigurnosnih vozača u vozilu.[11][12][13][14] Vejmo trenutno upravlja komercijalnim robotaksi uslugama u Feniksu, Arizoni i San Francisku, a nove poslovnice su planirane u Los Anđelesu[15] i Ostinu u Teksasu.[16]
Vejmo vode koizvršni direktori Tekedra Mavakana i Dmitri Dolgov.[17] Kompanija je prikupila 5,5 milijardi dolara u više rundi spoljnog finansiranja.[18] Vejmo ima partnerstva sa više proizvođača vozila, uključujući Stelantis,[19] Mercedes-Benz Grupu AG,[20] Džaguar Land Rover,[21] i Volvo.[22]
Reference
[уреди | уреди извор]- ^ „How a robot lover pioneered the driverless car, and why he's selling his latest to Uber”. the Guardian (на језику: енглески). 19. 8. 2016. Приступљено 1. 7. 2020.
- ^ „Google's self-driving-car project becomes a separate company: Waymo”. The Associated Press. 13. 12. 2016. Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ Krafcik, John (17. 1. 2019). „Our #tenyearchallenge has been building the world's most experienced driver. Thanks to two visionary @Google characters for getting us started & to the @Waymo One riders in #Phoenix we're serving. HBD #Waymo pic.twitter.com/Ew4fdXjM7c”. John Krafcik's official Twitter account (на језику: енглески). Архивирано из оригинала 23. 1. 2019. г. Приступљено 17. 1. 2019.
- ^ „The Unknown Start-up That Built Google's First Self-Driving Car”. IEEE Spectrum: Technology, Engineering, and Science News (на језику: енглески). 19. 11. 2014. Приступљено 1. 7. 2020. „Though Google has portrayed Thrun as its “godfather” of self-driving, a review of the available evidence suggests that the motivating force behind the company’s program was actually Levandowski”
- ^ „God Is a Bot, and Anthony Levandowski Is His Messenger | Backchannel”. Wired (на језику: енглески). ISSN 1059-1028. Приступљено 1. 7. 2020.
- ^ John Markoff (9. 10. 2010). „Google Cars Drive Themselves, in Traffic”. The New York Times. Приступљено 11. 10. 2010.
- ^ Sebastian Thrun (9. 10. 2010). „What we're driving at”. The Official Google Blog. Приступљено 11. 10. 2010.
- ^ „Anthony Levandowski pleads guilty to one count of trade secrets theft under plea deal”. TechCrunch (на језику: енглески). 20. 3. 2020. Приступљено 30. 6. 2020.
- ^ Team, Waymo (13. 12. 2016). „On the road with self-driving car user number one”. Medium.
- ^ „Journey”. Waymo.
- ^ „Waymo launches its first commercial self-driving car service”. Engadget. Приступљено 5. 12. 2018.
- ^ White, Joseph (8. 10. 2020). „Waymo opens driverless robo-taxi service to the public in Phoenix”. Reuters. Приступљено 20. 10. 2020.
- ^ „Waymo Relaunches Driverless Ride Sharing”. All About Arizona News (на језику: енглески). 12. 10. 2020. Приступљено 18. 10. 2020.
- ^ Hawkins, Andrew J. (9. 12. 2019). „Waymo's driverless car: ghost-riding in the back seat of a robot taxi”. The Verge.
- ^ „Autonomous Ride-Hailing in Los Angeles, CA”. Waymo (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-27.
- ^ „Autonomous Ride-Hailing in Austin, Texas”. Waymo (на језику: енглески). Приступљено 2023-10-27.
- ^ „Waymo CEO John Krafcik steps aside as co-CEO's take over”. CNBC. 2. 4. 2021. Приступљено 2. 4. 2021.
- ^ Fannin, Rebecca (2022-05-21). „Where the billions spent on autonomous vehicles by U.S. and Chinese giants is heading”. CNBC. Приступљено 2022-05-22.
- ^ Andrew J. Hawkins (7. 11. 2017). „Waymo is first to put fully self-driving cars on US roads without a safety driver”. The Verge. Приступљено 13. 6. 2018.
- ^ Daimler Trucks partners with Waymo to build self-driving semi trucks, TechCrunch, October 27, 2020
- ^ Bergen, Mark; Naughton, Keith (2. 4. 2018). „Waymo isn't going to slow down now”. Bloomberg. Приступљено 12. 6. 2018.
- ^ Silver, David. „Waymo And Volvo Form Exclusive Self-Driving Partnership”. Forbes (на језику: енглески). Приступљено 1. 7. 2020.
Literatura
[уреди | уреди извор]- Grant, Christian (мај 2007). „Episode Exe006: Sebastian Thrun, Director, Stanford Artificial Intelligence Laboratory”. Executive Talks. Архивирано из оригинала 1. 4. 2021. г. Приступљено 3. 1. 2013.
- Lin, Patrick (30. 7. 2013). „The Ethics of Saving Lives with Autonomous Cars Are Far Murkier Than You Think”. Wired. Приступљено 24. 8. 2013.
- Marcus, Gary (27. 11. 2012). „Moral Machines”. The New Yorker. Приступљено 24. 8. 2013.
- Muller, Joann (27. 5. 2013). „Silicon Valley vs. Detroit: The Battle for the Car of the Future”. Forbes.
- Stock, Kyle (3. 4. 2014). „The Problem with Self-Driving Cars”. Bloomberg Businessweek. Архивирано из оригинала 4. 4. 2014. г. Приступљено 6. 4. 2014.
- Walker Smith, Bryant (1. 11. 2012), Automated Vehicles Are Probably Legal in the United States, Stanford Law School, Приступљено 24. 8. 2013
Spoljašnje veze
[уреди | уреди извор]
- Scalability in Perception for Autonomous Driving: Waymo Open Dataset
- Waymo Self Driving Car Videos - citizen journalist recording Waymo autonomous trips in Phoenix area