Пређи на садржај

Rizatriptan

С Википедије, слободне енциклопедије
Rizatriptan
Klinički podaci
Prodajno imeMaxalt, Maxalt MLT, Maxalt-MLT
Drugs.comMonografija
Način primeneOralno
Farmakokinetički podaci
Poluvreme eliminacije2-3 h
Identifikatori
CAS broj145202-66-0 ДаY
ATC kodN02CC04 (WHO)
PubChemCID 5078
IUPHAR/BPS51
DrugBankDB00953 ДаY
ChemSpider4900 ДаY
ChEBICHEBI:48273 ДаY
ChEMBLCHEMBL905 ДаY
Hemijski podaci
FormulaC15H19N5
Molarna masa269,345
  • CN(C)CCC1=CNC2=C1C=C(CN1C=NC=N1)C=C2
  • InChI=1S/C15H19N5/c1-19(2)6-5-13-8-17-15-4-3-12(7-14(13)15)9-20-11-16-10-18-20/h3-4,7-8,10-11,17H,5-6,9H2,1-2H3 ДаY
  • Key:ULFRLSNUDGIQQP-UHFFFAOYSA-N ДаY
Fizički podaci
Tačka topljenja178—180 °C (352—356 °F)

Rizatriptan je organsko jedinjenje, koje sadrži 15 atoma ugljenika i ima molekulsku masu od 269,345 Da.[1][2][3][4][5][6]

Osobina Vrednost
Broj akceptora vodonika 3
Broj donora vodonika 1
Broj rotacionih veza 5
Particioni koeficijent[7] (ALogP) 2,1
Rastvorljivost[8] (logS, log(mol/L)) -3,7
Polarna površina[9] (PSA, Å2) 49,7
  1. ^ Wellington K, Plosker GL (2002). „Rizatriptan: an update of its use in the management of migraine”. Drugs. 62 (10): 1539—74. PMID 12093318. 
  2. ^ Wellington K, Jarvis B (2002). „Spotlight on rizatriptan in migraine”. CNS Drugs. 16 (10): 715—20. PMID 12269863. 
  3. ^ Ikemoto, Fumihiko; Toru, Taro; Aijima, Hiroshi; Natsumeda, Yutaka (април 2004). „Rizatriptan (Maxalt®), a new entity of triptan for migraine: Pharmacology and therapeutic relevance”. Nippon Yakurigaku Zasshi. 123 (4): 295—302. PMID 15056946. doi:10.1254/fpj.123.295. 
  4. ^ Villalon CM, Centurion D, Valdivia LF, De Vries P, Saxena PR. „An introduction to migraine: from ancient treatment to functional pharmacology and antimigraine therapy”. Proc West Pharmacol Soc. 2002 (45): 199—210. PMID 12434581. 
  5. ^ Knox, C.; Law, V.; Jewison, T.; Liu, P.; Ly, S.; Frolkis, A.; Pon, A.; Banco, K.; Mak, C.; Neveu, V.; Djoumbou, Y.; Eisner, R.; Guo, A. C.; Wishart, D. S. (2011). „DrugBank 3.0: A comprehensive resource for 'omics' research on drugs”. Nucleic Acids Research. 39 (Database issue): D1035—41. PMC 3013709Слободан приступ. PMID 21059682. doi:10.1093/nar/gkq1126. 
  6. ^ Wishart, D. S.; Knox, C.; Guo, A. C.; Cheng, D.; Shrivastava, S.; Tzur, D.; Gautam, B.; Hassanali, M. (2008). „DrugBank: A knowledgebase for drugs, drug actions and drug targets”. Nucleic Acids Research. 36 (Database issue): D901—6. PMC 2238889Слободан приступ. PMID 18048412. doi:10.1093/nar/gkm958. 
  7. ^ Ghose, Arup K.; Viswanadhan, Vellarkad N.; Wendoloski, John J. (1998). „Prediction of Hydrophobic (Lipophilic) Properties of Small Organic Molecules Using Fragmental Methods: An Analysis of ALOGP and CLOGP Methods”. The Journal of Physical Chemistry A. 102 (21): 3762—3772. Bibcode:1998JPCA..102.3762G. doi:10.1021/jp980230o. 
  8. ^ Tetko, I. V.; Tanchuk, V. Y.; Kasheva, T. N.; Villa, A. E. (2001). „Estimation of aqueous solubility of chemical compounds using E-state indices”. Journal of Chemical Information and Computer Sciences. 41 (6): 1488—1493. PMID 11749573. doi:10.1021/ci000392t. 
  9. ^ Ertl, P.; Rohde, B.; Selzer, P. (2000). „Fast calculation of molecular polar surface area as a sum of fragment-based contributions and its application to the prediction of drug transport properties”. Journal of Medicinal Chemistry. 43 (20): 3714—3717. PMID 11020286. doi:10.1021/jm000942e. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]


Molimo Vas, obratite pažnju na važno upozorenje
u vezi sa temama iz oblasti medicine (zdravlja).