Пређи на садржај

Chilopoda

С Википедије, слободне енциклопедије

Stonoge
Vremenski raspon: 418–0 Ma
Late silur do sadašnjosti
Lithobius forficatus
Naučna klasifikacija e
Domen: Eukaryota
Carstvo: Animalia
Tip: Arthropoda
Podtip: Myriapoda
Klasa: Chilopoda
Latreille, 1817
Redovi i familije
Scutigeromorpha
Lithobiomorpha
Craterostigmomorpha
Scolopendromorpha
Geophilomorpha

Stonoge (Centipedes od latinskog prefiksa centi-, „sto”, i pes, pedis, stopala) su predatorski zglavkari koji pripadaju klasi Chilopoda iz podtipa Myriapoda, zglavkarske grupe koja takođe obuhvata Millipede i druga stvorenja sa mnogo nogu. Stonoge su izdužena metamerička bića sa jednim parom nogu po segmentu tela. Većina centipeda je generalno otrovna i može nanijeti bolni ubod, ubrizgavajući svoj venum kroz klještasti dodatak poznat kao forcipul. Uprkos nazivu, stonoge mogu imati različit broj nogu, u rasponu od 30 do 354. Stonoge uvek imaju neparan broj pari nogu.[1][2][3] Stoga nijedna stonoga nema tačno 100 nogu. Slično paucima i škorpionima, stonoge su pretežno mesožderne.[4]:168

Njihova veličina može biti u rasponu od nekoliko milimetara kod manjih litobiomorfa i geofilomorfa, do oko 30 cm kod najvećih skolopendromorfa. Stonoge se mogu naći u najrazličitijim okruženjima. Obično imaju žućkastosmeđu boju koja kombinuje nijanse smeđe i crvene boje. Pećinske i podzemne vrste mogu biti nepigmentisane, dok mnoge tropski skolopendromorfi imaju jarke aposematične boje.

Smatra se da širom sveta postoji oko 8.000 vrsta stonoga,[5] od kojih je oko 3.000 opisano. Stonoge imaju širok geografski raspon, čak i izvan arktičkog kruga.[4] Nalaze se u nizu kopnenih staništa od tropskih prašuma do pustinja. Unutar ovih habitata stonogama su neophodna vlažana mikrostaništa jer im nedostaje voštana kutikula insekata i pauka, pa brzo gube vodu.[6] U skladu s tim, nalaze se u zemljištu i biljnom otpadu, pod kamenjem i mrtvim drvećem, i unutar trupaca. Stonoge su među najvećim kopnenim beskičmenjačkim predatorima i često značajno doprinose beskičmenjačkoj predatorskoj biomasi u kopnenim ekosistemima.

  1. ^ Lloyd, John (2006). The Book of General Ignorance. London: Bloomsbury House. стр. 119. ISBN 978-0571273782. Приступљено 10. 6. 2014. 
  2. ^ Arthur, W. (2002). „The interaction between developmental bias and natural selection from centipede segmentation to a general hypothesis”. Heredity. 89 (4): 239—246. PMID 12242638. doi:10.1038/sj.hdy.6800139. 
  3. ^ Arthur, Wallace; Chapman, Ariel D. (2005). „The centipede Strigamia maritima: what it can tell us about development and evolution of segmentation”. BioEssays. 27 (6): 653—660. PMID 15892117. doi:10.1002/bies.20234. 
  4. ^ а б Lewis, J. G. E. (2007). The Biology of Centipedes. Cambridge University Press. ISBN 978-0-521-03411-1. 
  5. ^ Adis, Joachim; Harvey, Mark S. (2000). „How many Arachnida and Myriapoda are there worldwide and in Amazonia?”. Studies on Neotropical Fauna and Environment. 35 (2): 139—141. doi:10.1076/0165-0521(200008)35:2;1-9;FT139. 
  6. ^ Barnes, Robert D. (1982). Invertebrate Zoology. Philadelphia, PA: Holt-Saunders International. стр. 810—816. ISBN 978-0-03-056747-6. 

Spoljašnje veze

[уреди | уреди извор]