Чока

Чока
Чока;
	Железничка станица у Чоки
Административни подаци
Држава	Србија
Аутономна покрајина	Војводина
Управни округ	Севернобанатски
Општина	Чока
Становништво
— 2022.	3.119
— густина	81/km2
Географске карактеристике
Координате	45° 56′ 22″ С; 20° 08′ 44″ И / 45.939511° С; 20.145645° И
Временска зона	UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST)
Апс. висина	86 m
Површина	49,3 km2
	Чока Чока на карти Србије
Остали подаци
Поштански број	23320
Позивни број	0230
Регистарска ознака	KI

Чока (мађ. Csóka) је градско насеље и седиште истоимене општине у Севернобанатском округу. Према попису из 2022. било је 3.119 становника.

Овде се налазе Римокатоличка црква у Чоки, Српска православна црква у Чоки и Дворац Ледерер.

Прошлост

Чока је 1764. године постала православна парохија у Чанадском протопрезвитерату.^[1]

Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године у свом извештају констатовао да место "Чоха" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.^[2] Када је 1797. године пописан православни клир ту су три свештеника. Пароси, поп Атанасије Мијић (рукоп. 1759) знао је само српски језик, а поп Максим Николајевић (1779) поред српског и румунски језик. Његов сродник, млади капелан Алексије Николајевић (1795) знао је српски и мађарски језик.^[3]

Ледерерово имање се 1938. описује у суперлативима: 200 хектара винограда, огромни свињци са 15.000 комада, хиљаде волова, 400 хектара засејано цвећем, чије се семе извози у Енглеску, подруми за вино капацитета преко милион литара, електрична централа, фабрике шпиритуса и за прераду меса...^[4]

Демографија

У насељу Чока живи 3799 пунолетних становника, а просечна старост становништва износи 40,4 година (38,6 код мушкараца и 42,1 код жена). У насељу има 1802 домаћинства, а просечан број чланова по домаћинству је 2,61.

Становништво у овом насељу веома је нехомогено, а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.

График промене броја становника током 20. века

Демографија^[5]
Година	Становника
1948.	4.115
1953.	4.342
1961.	4.770
1971.	5.214
1981.	5.414
1991.	5.244	5.187
2002.	4.707	4.839
2011.	4.028

Етнички састав према попису из 2011.^[6]‍

Мађари	2.240	55,61%
Срби	1.449	35,97%
Роми	57	1,41%
Југословени	55	1,36%
Хрвати	24	0,59%
Муслимани	15	0,35%
Албанци	9	0,22%
Словаци	9	0,22%
Црногорци	9	0,22%
Македонци	8	0,19%
Словенци	7	0,17%
Горанци	5	0,12%
Немци	5	0,12%
Буњевци	3	0,07%
Румуни	1	0,02%
Руси	1	0,02%
Украјинци	1	0,02%
остали	8	0,19%
Регионална припадност	24	0,59%
неизјашњени	128	3,17%
непознато	15	0,37%
укупно: 4.028

Становништво према полу и старости^[7]


	м	ж
?	1	4
80+	29	64
75—79	38	77
70—74	88	129
65—69	110	173
60—64	129	158
55—59	142	166
50—54	220	201
45—49	190	216
40—44	184	181
35—39	135	145
30—34	139	115
25—29	167	160
20—24	163	167
15—19	144	148
10—14	156	120
5—9	114	111
0—4	111	112
Просек :	38,6	42,1

Домаћинства

**Број домаћинстава према пописима из периода 1948—2002.**
Година пописа	1948.	1953.	1961.	1971.	1981.	1991.	2002.
Број домаћинстава	1.192	1.342	1.524	1.799	1.906	1.890	1.802

**Број домаћинстава по броју чланова према попису из 2002.**
Број чланова	1	2	3	4	5	6	7	8	9	10 и више	Просек
Број домаћинстава	430	495	389	362	97	22	3	3	0	1	2,61

Становништво старо 15 и више година по брачном стању и полу

Пол	Укупно	Неожењен/Неудата	Ожењен/Удата	Удовац/Удовица	Разведен/Разведена	Непознато
Мушки	1.879	530	1.185	77	75	12
Женски	2.104	370	1.198	421	107	8
УКУПНО	3.983	900	2.383	498	182	20

Становништво по делатностима које обавља

Пол	Укупно	Пољопривреда, лов и шумарство	Рибарство	Вађење руде и камена	Прерађивачка индустрија
Мушки	857	287	0	0	273
Женски	622	110	0	1	193
УКУПНО	1.479	397	0	1	466
Пол	Производња и снабдевање	Грађевинарство	Трговина	Хотели и ресторани	Саобраћај, складиштење и везе
Мушки	23	13	55	16	37
Женски	13	5	49	10	12
УКУПНО	36	18	104	26	49
Пол	Финансијско посредовање	Некретнине	Државна управа и одбрана	Образовање	Здравствени и социјални рад
Мушки	6	12	59	32	23
Женски	12	8	45	67	80
УКУПНО	18	20	104	99	103
Пол	Остале услужне активности	Приватна домаћинства	Екстериторијалне организације и тела	Непознато
Мушки	13	0	0	8
Женски	10	1	0	6
УКУПНО	23	1	0	14

Име

Постоје 2 могуће теорије како је Чока добила своје име. Прва и мање вероватна је да је име добила од птице Чока, док друга, која је вероватно тачна, нам говори да је име дато по првој породици која је населила Чоку почетком 13. века.

Види још

Општина Чока

Референце

^ "Српски сион", Сремски Карловци 1905.
^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
^ "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.
^ Чока, модерни спахилук („Политика”, 4. јун 1938)
^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
^ Етничка структура након пописа 2011.
^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

Спољашње везе

[1] "Српски сион", Сремски Карловци 1905.

[2] Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.

[3] "Темишварски зборник", Нови Сад 8/2015.

[4] Чока, модерни спахилук („Политика”, 4. јун 1938)

[5] „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.

[6] Етничка структура након пописа 2011.

[7] „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]