Падеј
Падеј | |
---|---|
Административни подаци | |
Држава | Србија |
Аутономна покрајина | Војводина |
Управни округ | Севернобанатски |
Општина | Чока |
Становништво | |
— 2011. | 2.376 |
— густина | 30/km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 45° 49′ 27″ С; 20° 09′ 42″ И / 45.82425° С; 20.16158° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 82 m |
Површина | 78,3 km2 |
Остали подаци | |
Поштански број | 23325 |
Позивни број | 0230 |
Регистарска ознака | KI |
Падеј (мађ. Padé) је насеље у општини Чока, у Севернобанатском округу, у Србији. Према попису из 2011. било је 2376 становника.
Прошлост
[уреди | уреди извор]Аустријски царски ревизор Ерлер је 1774. године констатовао да место "Паде" припада Тамишком округу, Чанадског дистрикта. Становништво је било српско.[1] Пописани су 1797. године два православна свештеника Поповића. Парох стари поп Василије (рукоп. 1746) имао је помоћника капелана, младог попу Лазара (1795).[2]
Током 19. века у Падеју је имао посед спахија ("земљедржац") Георгије "от Диван".[3] Племић Георг је био добротвор велике српске гимназије у Новом Саду.[4] Финансирао је Господар Георгије 1837. године књижицу (хвалоспев цару аустријском) санадског пароха Тимотеја Илића.
И данас у Падеју постоји његова кућа, у којој сад смештена месна канцеларија.
Овде се налази Летњиковац Шулхо Вебера.
Демографија
[уреди | уреди извор]У насељу Падеј живи 2304 пунолетна становника, а просечна старост становништва износи 41,9 година (40,0 код мушкараца и 43,7 код жена). У насељу има 1128 домаћинстава, а просечан број чланова по домаћинству је 2,55.
Ово насеље је углавном насељено Мађарима (према попису из 2002. године), а у последња три пописа, примећен је пад у броју становника.
|
|
м | ж |
|||
? | 0 | 3 | ||
80+ | 25 | 46 | ||
75—79 | 45 | 68 | ||
70—74 | 67 | 108 | ||
65—69 | 97 | 118 | ||
60—64 | 85 | 99 | ||
55—59 | 75 | 100 | ||
50—54 | 107 | 93 | ||
45—49 | 103 | 89 | ||
40—44 | 118 | 95 | ||
35—39 | 116 | 106 | ||
30—34 | 79 | 90 | ||
25—29 | 69 | 65 | ||
20—24 | 94 | 72 | ||
15—19 | 87 | 84 | ||
10—14 | 99 | 103 | ||
5—9 | 90 | 67 | ||
0—4 | 63 | 57 | ||
Просек : | 40,0 | 43,7 |
| ||||||||||||||||||||||||
|
Пол | Укупно | Неожењен/Неудата | Ожењен/Удата | Удовац/Удовица | Разведен/Разведена | Непознато |
---|---|---|---|---|---|---|
Мушки | 1.167 | 319 | 738 | 59 | 49 | 2 |
Женски | 1.236 | 173 | 745 | 267 | 49 | 2 |
УКУПНО | 2.403 | 492 | 1.483 | 326 | 98 | 4 |
Пол | Укупно | Пољопривреда, лов и шумарство | Рибарство | Вађење руде и камена | Прерађивачка индустрија |
---|---|---|---|---|---|
Мушки | 644 | 299 | 3 | 0 | 125 |
Женски | 345 | 179 | 0 | 0 | 77 |
УКУПНО | 989 | 478 | 3 | 0 | 202 |
Пол | Производња и снабдевање | Грађевинарство | Трговина | Хотели и ресторани | Саобраћај, складиштење и везе |
Мушки | 6 | 60 | 44 | 7 | 42 |
Женски | 1 | 0 | 27 | 4 | 2 |
УКУПНО | 7 | 60 | 71 | 11 | 44 |
Пол | Финансијско посредовање | Некретнине | Државна управа и одбрана | Образовање | Здравствени и социјални рад |
Мушки | 1 | 3 | 14 | 6 | 13 |
Женски | 2 | 1 | 8 | 21 | 20 |
УКУПНО | 3 | 4 | 22 | 27 | 33 |
Пол | Остале услужне активности | Приватна домаћинства | Екстериторијалне организације и тела | Непознато | |
Мушки | 8 | 3 | 0 | 10 | |
Женски | 1 | 0 | 0 | 2 | |
УКУПНО | 9 | 3 | 0 | 12 |
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Ј.Ј. Ерлер: "Банат", Панчево 2003.
- ^ "Темишварски зборник", Нови Сад 9/2017.
- ^ Тимотеј Илић: "Касандра", књига прва, Нови Сад 1840.
- ^ Јован Поповић: "Србска граматика или писменица", Нови Сад 1843.
- ^ „Књига 9”. Становништво, упоредни преглед броја становника 1948, 1953, 1961, 1971, 1981, 1991, 2002, подаци по насељима (PDF). webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. мај 2004. ISBN 86-84433-14-9.
- ^ „Књига 1”. Становништво, национална или етничка припадност, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-00-9.
- ^ „Књига 2”. Становништво, пол и старост, подаци по насељима. webrzs.stat.gov.rs. Београд: Републички завод за статистику. фебруар 2003. ISBN 86-84433-01-7.