Ципула

Ципула
Статус угрожености
	; Најмање угрожен (IUCN 3.1)
Научна класификација
Домен:	Eukaryota
Царство:	Animalia
Тип:	Chordata
Класа:	Actinopterygii
Ред:	Mugiliformes
Породица:	Mugilidae
Род:	Mugil
Врста:	M. cephalus
Биномно име
	Mugil cephalus; Linnaeus, 1758
Синоними
	Mugil albula Linnaeus, 1766; Mugil our Forsskål, 1775; Mugil tang Bloch, 1794; Mugil provensalis Risso, 1810; Mugil lineatus Valenciennes, 1836; Mugil cephalotus Valenciennes, 1836; Mugil japonicus Temminck & Schlegel, 1845; Mugil rammelsbergii Tschudi, 1846; Mugil vulpinus Nardo, 1847; Mugil dobula Günther, 1861; Mugil ashanteensis Bleeker, 1863; Myxus superficialis Klunzinger, 1870; Mugil gelatinosus Klunzinger, 1872; Myxus caecutiens Günther, 1876; Mugil mexicanus Steindachner, 1876; Mugil grandis Castelnau, 1879; Mugil muelleri Klunzinger, 1879;

Ципула (Mugil cephalus) је важна риба у породици Mugilidae.^[2]^[3] Може се пронаћи у приморским тропским и суптропским водама широм свијета. ^[4] Дужина ове јединке је обично од 30 до 75 центиметара. Позната је под разним енглеским називима (flathead mullet, striped mullet, black mullet, bully mullet, common mullet, grey mullet, sea mullet). ^[1]^[5]

Опис

Леђа ове рибе су маслинастозелене боје, док су бочне стране сребрнасте, те блиједе у бијелу боју на стомаку. Риба може имати шест до седам карактеристичних бочних водоравних пруга. Усне су им танке. Не посједују бочну линију. Уобичајена дужина је око 50 центиметара, а њихова максимална дужина је 100 центиметара. Може достићи максималну тежину од осам килограма.

Често улази у ријеке и естуаре. Обично се држи пјесковитих и блатњавих подлога, хранећи се зоопланктоном. Одрасли примјерци се обично хране алгама у свјежој води.^[6] Ове јединке се могу прилагодити различитим нивоима салинитета. ^[7]

Распрострањеност и станиште

Ципула живи у приобалним водама тропских, суптропских и умјерених зона свих мора. Заузима свјежа и морска станишта у дубинама до двадесет метара и са температурама између 8 и 24 степени Целзијусових.

У Аустралији је риба широко распрострањена. Живе у тропским и умјереним приобалним морским и естуарским водама, али се често налазе и у нижим токовима ријека. У стању су да живе у водама различитог салинитета, па се тако могу наћи и у лагунама, језерима и естуарима, али углавном мигрирају назад у море због мријеста. ^[8]

У слатким водама западних Сједињених Држава, Ципула је такође распрострањена, од ријеке Колорадо до ријеке Хиле. Због брана и ограничених токова Калифорнијског залива, распон настањености ове рибе је ограничен. Често се може наћи у главном току и бочним каналима ријеке Хиле. ^[9]

Рибарство

Ова јединка је важна прехрамбена риба. Истовремено се лови и узгаја. Извјештај свјетског риболова из 2012. године био је 130.000 тона. ^[10]

Ципула је често присутна у грчкој, тајванској, корејској, јапанској, италијанској, турској и египатској кухињи. ^[11]

На обали сјеверозападне Флориде и Алабаме, ова риба је често специјалитет ресторана са морском храном. Најпопуларнија је пржена верзија, мада се једу и димљена риба, печена и у конзерви. Локални риболовци је најчешће лове мрежом. Ципула је честа храна у овим предјелима и често се може пронаћи у домаћинствима. На Флориди се најчешће користи бијела ципула (Mugil curema), због њихове склоности чистијој води, што риби даје чистији и љепши укус. ^[12]

Према МУЗП-у, Ципула спада у рибе рангиране под ,,најмања забринутост".

Развој

Онтогенеза ларви ципле је добро проучена, а посебно се интензивно проучава развој ларве врсте Mugil cephalus због широког спектра распрострањености и интересовања за аквакултурне примене.^[13] Претходно недовољно проучаван остеоолошки развој Mugil cephalus истражен је у студији из 2021. године, при чему су описана четири ембрионална и шест развојних корака ларве код примерака узгојених у аквакултури и уловљених у дивљини.^[13] Ови описи су пружили појашњење сумњивих карактера одраслих ципула и открили информативне детаље са потенцијалним импликацијама на филогенетске хипотезе, као и дали закаснелу основу за поређење ципула узгајаних у аквакултури како би се омогућило препознавање малформација.^[13]

Кухиња

Икра ципле се соли, суши и компримује како би се направила специјалитетна храна која се конзумира широм света, као што су грчки авготарахо, тајвански вујуцу, корејски еоран, јапански карасуми, италијанска ботарга, француски путарг, турски хавијар и египатски батарек. У Египту се сама риба соли, суши и кисели да би се направио фесих.^[14]^[15]

На обали северозападне Флориде и Алабаме, ципула, названа пругаста или црна ципула, често је специјалитет ресторана који служе морске плодове. Похована ципула је најпопуларнија, али се једе и димљена, печена и из конзерве. Локални рибари обично хватају ципулу мрежама које се бацају, иако већина користи мреже које се вуку. Ципула је посластица на овим просторима и најчешће се конзумира у домовима. Ципула се обично филетира, а преостали оквири се користе за рибљи додатак за супе и чорбе.^[16] С друге стране, ципула који се најчешће конзумира на Флориди је бела ципула (Mugil curema), јер њена преференција за чистију воду јој даје чишћи и мање блатњав укус.^[17]

Референце

^ ^а ^б Camara, K.; Carpenter, K.E.; Djiman, R.; et al. (2017). „Mugil cephalus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2017: e.T135567A20682868. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T135567A20682868.en.
^ „Family Mugilidae - Mullets”. Fishbase. Приступљено 25. 3. 2017.
^ Johnson, G.D.; Gill, A.C. (1998). Paxton, J.R.; Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 192. ISBN 978-0-12-547665-2.
^ Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2014). Mugil cephalus” на FishBase-у. [верзија на датум: април 2014]
^ Common names of Mugil cephalus FishBase (2014)
^ „Mugil cephalus (Black mullet)”. Animal Diversity Web.
^ Minckley, W.L. 1973. Fishes of Arizona. Arizona Game and Fish Department, Phoenix. pp. 257-258.
^ Gomon, M.F.; Bray, D.J. (2019). „Mugil cephalus”. Fishes of Australia. Приступљено 22. 3. 2020. „Resources: Australian Faunal Directory”
^ Animal abstract: Mugil cephalus Архивирано 2016-12-31 на сајту Wayback Machine ARIZONA GAME AND FISH DEPARTMENT
^ „FAO Fisheries & Aquaculture - Species Fact Sheets - Mugil cephalus (Linnaeus, 1758)”. fao.org. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 30. 4. 2016.
^ „Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti environmental database on the pool of Venice”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2007.
^ McKee, David (2008). Fishes of the Laguna Madre. College Station, Tx: Texas A&M University Press. стр. 196. ISBN 978-1-60344-028-8.
^ ^а ^б ^в Thieme, Philipp; Vallainc, Dario; Moritz, Timo (2021). „Postcranial skeletal development of Mugil cephalus (Teleostei: Mugiliformes): morphological and life-history implications for Mugiliformes”. Zoological Journal of the Linnean Society. 192 (4): 1071—1089. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa123.
^ „Egyptians celebrate Sham El-Nessim in parks with pickled fish - Politics - Egypt - Ahram Online”. english.ahram.org.eg (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-18.
^ „Fish in a barrel / Feseekh, an Egyptian delicacy that is sometimes deadly” (27 April 2019, p 42, (1/2 page article)). The Economist (weekly news magazine) Website requires subscription or simple registration (5 free articles/mo.) to read full articles). Приступљено 11. 6. 2019.
^ „Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti environmental database on the pool of Venice”. Архивирано из оригинала 2010-10-13. г. Приступљено 2007-05-23.
^ McKee, David (2008). Fishes of the Laguna Madre. College Station, Tx: Texas A&M University Press. стр. 196. ISBN 978-1-60344-028-8.

Литература

McKee, David (2008). Fishes of the Laguna Madre. College Station, Tx: Texas A&M University Press. стр. 196. ISBN 978-1-60344-028-8.
J.S. Nelson, Fishes of the World. ISBN 978-0-471-25031-9.
Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2012). "Mugilidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: June 2012]
Sepkoski, Jack (2002). „A compendium of fossil marine animal genera”. Bulletins of American Paleontology. 364: 560. Архивирано из оригинала 10. 05. 2012. г. Приступљено 2011-05-19.
Eschmeyer, W. N.; R. Fricke & R. van der Laan (ур.). „{{{1}}} species.”. Catalog of Fishes. California Academy of Sciences. Приступљено 25. 9. 2020.
„Fishes of the World, 4th Edition”. Wiley. Архивирано из оригинала 2012-03-18. г. Приступљено 2012-04-12.
Gosline, W. A. (1961) "The Perciform Caudal Skeleton" Copeia 1961
O.H. Oren (1981). Aquaculture of Grey Mullets. CUP Archive. стр. 2. ISBN 9780521229265.
J. S. Nelson; T. C. Grande; M. V. H. Wilson (2016). Fishes of the World (5th изд.). Wiley. стр. 752. ISBN 978-1-118-34233-6. Архивирано из оригинала 08. 04. 2019. г. Приступљено 22. 05. 2023.
„Mullet species”. britishseafishing.co.uk. 14. 9. 2012. Приступљено 25. 3. 2017. </ref> Outside Europe, the Mullidae are often called "goatfish".<ref name = Brittanica>{{cite web | url = https://www.britannica.com/animal/goatfish | title = Goatfish | access-date = 25 March 2017 | publisher = Encyclopædia Britannica}
„Common names of Catostomus commersonii”. Fishbase. Приступљено 25. 3. 2017.
Jean-Dominique Durand; Wei-Jen Chen; Kang-Ning Shen; Cuizhang Fue; Philippe Borsaf (2012). „Genus-level taxonomic changes implied by the mitochondrial phylogeny of grey mullets (Teleostei: Mugilidae) (abstract)” (PDF). Comptes Rendus Biologies. 335 (10&11): 687—697. PMID 23199637. doi:10.1016/j.crvi.2012.09.005.
Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2021). "Mugilidae" на Фиш бејсу. [верзија на датум: February 2021]
Dalby, Andrew (2013) [1996]. Siren Feasts. Routledge. стр. 189. ISBN 978-0-415-11620-6.
Coroneo, V. (2009). Brandas, V., Sanna, A., Sanna, C., Carraro, V., Dessi, S., Meloni, M.. „Microbiological characterization of botargo. Classical and molecular microbiological methods”. Industrie Alimentari. 48 (487): 29—36. Архивирано из оригинала 2014-04-07. г. Приступљено 2014-04-06.
Gall, Ken; Reddy, Kolli P.; Regenstein, Joe M. (2000), „Specialty Seafood Products”, Ур.: Martin, Roy E., Marine and Freshwater Products Handbook (2000): 403, CRC Press, стр. 416, ISBN 1566768896
Jenkins, Nancy Harmon (2003). The Essential Mediterranean: How Regional Cooks Transform Key Ingredients. HarperCollins. стр. 41—43. ISBN 0060196513.
Directivs (2020-03-17). „Comment consommer de la boutargue”. Boutargue Meyer - Le spécialiste de la Boutargue à Marseille et en Provence (на језику: француски). Приступљено 2023-01-16.
Riley, Gillian (2007). The Oxford Companion to Italian Food. Oxford University Press. ISBN 978-0198606178.
Petrini, Carlo (2004). Slow Food: The Case for Taste. Columbia University Press. стр. 129. ISBN 9780231502375. ; „Haviar”. Ark of Taste.

Спољашње везе

„Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti environmental database on the pool of Venice”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2007.
„FAO Fisheries & Aquaculture - Species Fact Sheets - Mugil cephalus (Linnaeus, 1758)”. fao.org. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 30. 4. 2016.

[IUCN-1] а ^б Camara, K.; Carpenter, K.E.; Djiman, R.; et al. (2017). „Mugil cephalus”. The IUCN Red List of Threatened Species. 2017: e.T135567A20682868. doi:10.2305/IUCN.UK.2017-3.RLTS.T135567A20682868.en.

[Mugilidae-2] „Family Mugilidae - Mullets”. Fishbase. Приступљено 25. 3. 2017.

[EoF-3] Johnson, G.D.; Gill, A.C. (1998). Paxton, J.R.; Eschmeyer, W.N., ур. Encyclopedia of Fishes. San Diego: Academic Press. стр. 192. ISBN 978-0-12-547665-2.

[FB-4] Froese, Rainer; Pauly, Daniel; ур. (2014). Mugil cephalus” на FishBase-у. [верзија на датум: април 2014]

[5] Common names of Mugil cephalus FishBase (2014)

[6] „Mugil cephalus (Black mullet)”. Animal Diversity Web.

[autogenerated257-7] Minckley, W.L. 1973. Fishes of Arizona. Arizona Game and Fish Department, Phoenix. pp. 257-258.

[8] Gomon, M.F.; Bray, D.J. (2019). „Mugil cephalus”. Fishes of Australia. Приступљено 22. 3. 2020. „Resources: Australian Faunal Directory”

[9] Animal abstract: Mugil cephalus Архивирано 2016-12-31 на сајту Wayback Machine ARIZONA GAME AND FISH DEPARTMENT

[FAO-10] „FAO Fisheries & Aquaculture - Species Fact Sheets - Mugil cephalus (Linnaeus, 1758)”. fao.org. Архивирано из оригинала 5. 11. 2015. г. Приступљено 30. 4. 2016.

[11] „Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti environmental database on the pool of Venice”. Архивирано из оригинала 13. 10. 2010. г. Приступљено 23. 5. 2007.

[12] McKee, David (2008). Fishes of the Laguna Madre. College Station, Tx: Texas A&M University Press. стр. 196. ISBN 978-1-60344-028-8.

[Thieme2021-13] а ^б ^в Thieme, Philipp; Vallainc, Dario; Moritz, Timo (2021). „Postcranial skeletal development of Mugil cephalus (Teleostei: Mugiliformes): morphological and life-history implications for Mugiliformes”. Zoological Journal of the Linnean Society. 192 (4): 1071—1089. doi:10.1093/zoolinnean/zlaa123.

[:0-14] „Egyptians celebrate Sham El-Nessim in parks with pickled fish - Politics - Egypt - Ahram Online”. english.ahram.org.eg (на језику: енглески). Приступљено 2018-01-18.

[15] „Fish in a barrel / Feseekh, an Egyptian delicacy that is sometimes deadly” (27 April 2019, p 42, (1/2 page article)). The Economist (weekly news magazine) Website requires subscription or simple registration (5 free articles/mo.) to read full articles). Приступљено 11. 6. 2019.

[16] „Instituto Veneto di scienze, lettere ed arti environmental database on the pool of Venice”. Архивирано из оригинала 2010-10-13. г. Приступљено 2007-05-23.

[17] McKee, David (2008). Fishes of the Laguna Madre. College Station, Tx: Texas A&M University Press. стр. 196. ISBN 978-1-60344-028-8.

[1]

[2]

[3]

[4]

[5]

[6]

[7]

[8]

[9]

[10]

[11]

[12]

[13]

[14]

[15]

[16]

[17]