Пређи на садржај

Лагуна

С Википедије, слободне енциклопедије
За друге употребе, погледајте страницу Лагуна (вишезначна одредница).
Венецијанска лагуна

Лагуна је залив одвојен од мора пешчаним наносима. Лагуна је плитко подручје слане или бочатне воде уз морску обалу које је у мањој или већој мјери затворено. Обично је одијељена од отвореног мора са ниским пјешчаним острвима (лидо) или кораљним превлакама. Лагуне се обично налазе уз ниске пјешчане морске обале, посебно на ушћима ријека у море.

Лагунама се исто називају и канали између копна и кораљних гребена, и воде у атолима (врста острва).

Познате су лагуне на обали Венецијанског залива, Балтичког мора, Црног мора и Мексичког залива.

Дефиниција

[уреди | уреди извор]
Обалска лагуна Балос на северозападу Крита. Плитка лагуна је одвојена од Средоземног мора уским плићацима који се спајају са малом, стеновитом планином.
Лагуна Гарабогаз-Гол у Туркменистану

Лагуна и ушће

[уреди | уреди извор]

Лагуне су плитке, често издужене водене површине одвојене од веће водене површине плитким или изложеним плићаком, коралним гребеном или сличним обележјем. Неки ауторитети укључују слатководна тела у дефиницију „лагуне”, док други експлицитно ограничавају лагуну на водена тела са одређеним степеном сланости. Разлика између „лагуне” и „естуара” такође варира између власти. Ричард А. Дејвис млађи ограничава „лагуну“ на водене површине са малим или без дотока свеже воде, и са малим или без плимног тока, и назива „естуаром“ сваки залив који прима редован ток слатке воде. Дејвис наводи да се термини „лагуна“ и „естуар“ „често лабаво примењују, чак и у научној литератури“.[1] Тимоти М. Куски карактерише лагуне као тела која су обично издужена паралелно са обалом, док су естуари обично потопљене речне долине, издужене управно на обалу.[1][2][3][4][5] Обалске лагуне су класификоване као унутрашње водене површине.[6][7]

Корални гребени

[уреди | уреди извор]

Када се користи у контексту посебног дела екосистема коралних гребена, термин „лагуна“ је синоним за термин „залеђински гребен“, који научници коралних гребена чешће користе за исто подручје[8]

Имена

[уреди | уреди извор]

Многе лагуне не укључују „лагуну“ у своја уобичајена имена. Каритук, Албемарл и Памлико заливи у Северној Каролини,[9] Велики јужни залив између Лонг Ајланда и баријерних плажа Фајер Ајланда у Њујорку,[10] Оство Вајт залива, који одваја Оушан Сити од остатка округа Ворцестер у Мериленду,[11] Банана река на Флориди,[12] језеро Илавара у Новом Јужном Велсу,[13] басен Монтросе у Шкотској,[14] и Брод Вотер у Велсу, сви су класификовани као лагуне, упркос својим именима. У Енглеској, Флит на плажи Чесил је такође описана као лагуна.

У неким језицима реч за лагуну је једноставно врста језера: на кинеском је језеро ху ((湖), лагуна је сиху. (潟湖)

Неколико других језика има специфичне речи за такве водене површине. На шпанском, обалске лагуне су генерално laguna costera, али оне на обали Средоземног мора се посебно називају albufera, На руском и украјинском оне на Црном мору су liman (лиман), док је генеричка реч лагуна. Слично, на Балтику, дански има специфичну реч Nor, а немачки речи Bodden и Haff, као и генеричке термине изведене из лагуна. На Новом Зеланду маорска реч hapua се односи на обалску лагуну формирану на ушћу испреплетане реке где се налазе мешовите пешчане и шљунковите плаже, док је реч waituna општији појам.

Етимологија

[уреди | уреди извор]

Лагуна је изведена од италијанске речи laguna, која се односи на воде око Венеције, Венецијанска лагуна. Лагуна је потврђена на енглеском бар од 1612. године, а англикована је у „lagune“ до 1673. Године 1697, Вилијам Дампјер је поменуо „Лагуну или језеро слане воде“ на обали Мексика. Капетан Џејмс Кук описао је острво „овалног облика са лагуном у средини“ 1769. године.[15]

Атолске лагуне

[уреди | уреди извор]

Атолске лагуне се формирају како корални гребени расту према горе док се острва која окружују гребени спуштају, све док на крају само гребени не остану изнад нивоа мора. За разлику од лагуна које формирају обалу рубних гребена, атолске лагуне често садрже неке дубоке (>20 метара; 65') делове.

Галерија

[уреди | уреди извор]
Lagoon

Референце

[уреди | уреди извор]
  1. ^ а б Davis, Richard A., Jr. (1994). The Evolving Coast. New York: Scientific American Library. стр. 101, 107. ISBN 9780716750420. 
  2. ^ *Allaby, Michael, ур. (1990). „Lagoon”. Oxford Dictionary of Earth Sciences. Oxford: Oxford University Press. ISBN 978-0-19-921194-4. 
  3. ^ Kusky, Timothy, ур. (2005). „Lagoon”. Encyclopedia of Earth Sciences. New York: Facts on File. стр. 245. ISBN 0-8160-4973-4. 
  4. ^ Nybakken, James W., ур. (2003). „Lagoon”. Interdisciplinary Encyclopedia of Marine Sciences. 2 G-O. Danbury, Connecticut: Grolier Academic Reference. стр. 189—90. ISBN 0-7172-5946-3. 
  5. ^ Reid, George K. (1961). Ecology of Inland Waters and EstuariesНеопходна слободна регистрација. New York: Van Nostrand Reinhold Company. стр. 74. ASIN B003MRW6AK. 
  6. ^ Maurice L. Schwartz (2005). Encyclopedia of coastal science. Springer. стр. 263. ISBN 978-1-4020-1903-6. Приступљено 31. 3. 2012. 
  7. ^ Kjerfve, Björn (1994). „Coastal Lagoons”. Coastal lagoon processes. Elsevier. стр. 1—3. ISBN 978-0-444-88258-5. 
  8. ^ Aronson, R. B. (1993). „Hurricane effects on backreef echinoderms of the Caribbean”. Coral Reefs. 12 (3–4): 139—142. Bibcode:1993CorRe..12..139A. S2CID 879073. doi:10.1007/BF00334473. 
  9. ^ Jia, Peng and Ming Li (2012). „Circulation dynamics and salt balance in a lagoonal estuary”. Journal of Geophysical Research: Oceans. 117 (C01003): C01003. Bibcode:2012JGRC..117.1003J. doi:10.1029/2011JC007124 Слободан приступ. Архивирано из оригинала 31. 10. 2012. г. Приступљено 24. 3. 2012. 
  10. ^ Goodbred, S., Jr., P. Locicero, V. Bonvento, S. Kolbe, S. Holsinger. „History of the Great South Bay estuary:Evidence of a catastrophic origin” (PDF). State University of New York. Приступљено 24. 3. 2012. 
  11. ^ Boynton, W. R., J. D. Hagy, L. Murray, C. Stokes, W. M Kemp (јун 1996). „A Comparative Analysis of Eutrophication Patterns in a Temperate Coastal Lagoon” (PDF). Estuaries. 19 (2B): 408—421. JSTOR 1352459. S2CID 14978943. doi:10.2307/1352459. Приступљено 24. 3. 2012. 
  12. ^ „Total Maximum Daily Loads for the North and Central Indian River Lagoon and Banana river Lagoon, Florida” (PDF). United States Environmental Protection Agency. Приступљено 24. 3. 2012. 
  13. ^ „Proposed Swimming Enclosure Net, Entrance Lagoon, Lake Illawarra” (PDF). Lake Illawarra Authority. Архивирано из оригинала (PDF) 28. 2. 2011. г. Приступљено 24. 3. 2012. 
  14. ^ Bird, Eric C. F. (2010). Encyclopedia of the World's Coastal Landforms. 1. Dordrecht: Springer. стр. 485. ISBN 978-1-4020-8638-0. 
  15. ^ „Lagoon”. Oxford English Dictionary. I A-O (Compact изд.). Oxford, England: Oxford University Press. 1971. стр. 1560. 

Литература

[уреди | уреди извор]

Спољашње везе

[уреди | уреди извор]

Медији везани за чланак Лагуна на Викимедијиној остави

Преузето из „https://sr.wikipedia.org/w/index.php?title=Лагуна&oldid=27933733”