Фридрих III, цар Светог римског царства
Фридрих III Хабзбуршки | |
---|---|
Лични подаци | |
Датум рођења | 21. септембар 1415. |
Место рођења | Инзбрук, |
Датум смрти | 19. август 1493.77 год.) ( |
Место смрти | Линц, |
Гроб | Катедрала светог Стефана |
Породица | |
Супружник | Елеонора од Португалије |
Потомство | Максимилијан I Хабзбуршки, Kunigunde of Austria |
Родитељи | Ернест Гвоздени Цимбарка од Мазовије |
Династија | Хабзбурзи |
Свети римски цар, немачки краљ и аустријски надвојвода | |
Период | 1452 — 1493, свети римски цар 1440 — 1493, немачки краљ 1457 — 1493, аустријски надвојвода |
Претходник | Жигмунд Луксембуршки (у Светом римском царству) Алберт II (у Немачкој) Владислав (у Аустрији)]] |
Наследник | Максимилијан I Хабзбуршки |
Фридрих III Хабзбуршки (нем. Friedrich III.; Инзбрук, 21. септембар 1415 — Линц, 19. август 1493) је био цар Светог римског царства (1452—1493), аустријски надвојвода (као Фридрих V, 1424 — 1493) и краљ Немачке (као Фридрих IV, 1440 — 1493).
Живот и владавина
[уреди | уреди извор]Фридрих је рођен 21. септембар 1415. године у Инзбруку, као син аустријског надвојводе Ернеста Гвозденог (1406—1424) из Леополдске гране Хабзбурга и принцезе Цимбарке од Мазовије. После очеве смрти 1424. године, живео је у Тиролу, код свог стрица грофа Фридриха IV (1402—1439), да би 1435. године, заједно са братом Албертом (1424—1463), преузео управу над Штајерском и Карантанијом. Сукоби између њих двојице трајали су све до Албертове смрти, 1463. године.
Након смрти краља Алберта II (1438—1439) и Фридриха IV постао је најстарији члан породице Хабзбурга и заштитних младих Ладислава Посмрчета (1440—1457) и Жигмунда (1446—1490). Изабран је 02.02. 1440. године за новог краља Немачке, али је због своје одсутности из Немачке крунисан тек 17.06. 1442. године. Фридрих је преговарао са представницима римокатоличке цркве и склопио је 1448. године Бечки конкордат којим је признао примат Папства, док му је заузврат, уз новчану награду, обећана титула цара Светог римског царства. Без обзира на сукобе у Аустрији и Угарској, Фридрих се 1451. године упутио у Рим, у коме се 16.03. 1452. године оженио португалском принцезом Елеонором, ћерком краља Дуартеа I (1433—1438).
Офанзивна политика новог османског султана Мехмеда II (1451—1481) и подизање новог утврђења на Босфору, Румелијског Хисара, најавили су његов скори напад на византијски Цариград. После потапања три млетачка брода, у новембру 1452. године, Фридрих је, у стилу салонског крсташа, упутио Мехмеду II претеће писмо у коме га је упозорио да ће га уједињене хришћанске снаге напасти, ако не прекине блокаду града, иако у тадашњој Европи није било могућности за тако нешто.
Његова политика је створила јаку опозицију његовој владавини, али је услед неслоге кнежева изборника око тога ко би постао нови владар, успео да се одржи на власти. После смрти Владислава Посмрчета 1457. године, Фридрих није успео да преузме власт у Чешкој и Угарској, док га је са поседа у Аустрији потиснуо његов брат Алберт, који је заузео и сам Беч. Албертова смрт 1463. године је вратила под његову управу поседе у Аустрији, али су они били стално угрожени нападима чешког краља Јиржија Подјебрада (1458—1471) из Чешке и угарског краља Матије Корвина (1458—1490) из Угарске.
Током 1468. године је посетио Рим и покушао да се са папом Павлом II (1464—1471) договори око акције против Османлија, али без успеха. Преговоре о женидби свог сина Максимилијана (1493—1519) са Маријом Валоа, ћерком и наследницом бургундијског војводе Карла Смелог (1467—1477) започео је 1470. године, али је брак реализован тек након Карлове смрти 1477. године.
У рату са Матијом Корвином током девете деценије XV века, Фридрих је изгубио део поседа у Аустрији, укључујући и сам Беч, у који је Матија свечано ушао 01.06. 1485. године и претворио га у своју престоницу. Непосредно после тога, Фридрих је власт практично предао свом сину и савладару Максимилијану, који је 1486. године изабран за новог немачког краља, после чега се Фридрих повукао у Линц.
Преминуо је 19.08. 1493. године, приликом неуспешног покушаја да му се ампутира лева нога, а сахрањен је у бечкој катедрали светог Стефана, у велелепној гробници коју је направио вајар Николас Герхарт.
Породично стабло
[уреди | уреди извор]16. Албрехт I Хабзбуршки | ||||||||||||||||
8. Алберт II, војвода Аустрије | ||||||||||||||||
17. Elisabeth of Tirol | ||||||||||||||||
4. Леополд III Аустријски | ||||||||||||||||
18. Ulrich III, Count of Pfirt | ||||||||||||||||
9. Јохана од Фирта | ||||||||||||||||
19. Жана Бургундијска | ||||||||||||||||
2. Ернест Гвоздени | ||||||||||||||||
20. Стефано Висконти | ||||||||||||||||
10. Бернабо Висконти | ||||||||||||||||
21. Valentina Doria | ||||||||||||||||
5. Виридис Висконти | ||||||||||||||||
22. Mastino II della Scala | ||||||||||||||||
11. Beatrice della Scala | ||||||||||||||||
23. Taddea de Carrara | ||||||||||||||||
1. Фридрих III, цар Светог римског царства | ||||||||||||||||
24. Trojden I of Masovia | ||||||||||||||||
12. Сјемовит III од Мазовије | ||||||||||||||||
25. Maria of Galicia | ||||||||||||||||
6. Сјемовит IV од Мазовије | ||||||||||||||||
26. Nicholas II, Duke of Troppau | ||||||||||||||||
13. Euphemia of Troppau | ||||||||||||||||
27. Anna of Racibórz | ||||||||||||||||
3. Цимбарка од Мазовије | ||||||||||||||||
28. Гедимин | ||||||||||||||||
14. Алгирдас | ||||||||||||||||
29. Јевна | ||||||||||||||||
7. Alexandra of Lithuania | ||||||||||||||||
30. Aleksandr Mikhailovich of Tver | ||||||||||||||||
15. Улијана Александровна Тверска | ||||||||||||||||
31. Anastasia of Halych | ||||||||||||||||
Спољашње везе
[уреди | уреди извор]- „„Frederick III of Rome“ (www.1911encyclopedia.org)”. Архивирано из оригинала 12. 08. 2011. г. (језик: енглески)
Претходник: Жигмунд Луксембуршки |
Свети римски цар (1452—1493) |
Наследник: Максимилијан I Хабзбуршки |