Узус
Узус (лат. usus) је употреба језичких јединица које обично прихватају изворни говорници одређеног језика.
Обична употреба, с једне стране, супротставља се повременој (привременој, индивидуалној, због специфичног контекста) употреби, а са друге стране језичкој норми — књижевна норма.
Узус, уско повезан са језичком нормом, ипак се разликује од њега. Узус се може фиксирати у речницима и затим кодификоване у језичку или књижевну норму. Постоје три степена језичког статуса:
- узус (de facto)
- књижевни узус или норма и
- jезичка кодификација или државна норма — стандардни језик. [1]
Види још
[уреди | уреди извор]Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Иван Харалмпиев; Лекции по история на българския книжовен език до Възраждането; Теоретични и методологични въпроси; стр. 8; изд. Фабер; Велико Търново. ISBN 978-954-400-702-7.
| Нормативна контрола: Државне |
|---|
