Т-70
| Т-70 | |
|---|---|
|
| |
| Основне карактеристике | |
| Земља порекла |  Совјетски Савез
|
| Брзина на путу | 45 km/h |
| Досег | 360 km |
| Димензије и маса | |
| Дужина | 4,29 m |
| Ширина | 2,32 m |
| Висина | 2,04 m |
| Тежина | 9,2 t |
| Опрема | |
| Главно наоружање | топ 45mm |
| Споредно наоружање | 1× ДТ митраљез 7.62mm |
| Оклоп | 60 mm |
| Мотор | 2×ГАЗ-202 |
| Снага (КС) | 70+70 КС |
| Посада | |
| Посада | 2 |
Т-70 је био совјетски лаки тенк који се производио од 1942. до 1943. године, као развој тенка Т-60.
Развој
[уреди | уреди извор]Без обзира на краткорочни успех постигнут са тенком Т-60 Црвеној армији су биле веома јасне његове слабости. Због тога се у марту 1942. године покреће серијска производња новог лаког тенка под ознаком Т-70 који је представљао боље наоружану и оклопљену верзија његовог претходника Т-60. Прави разлог настанка Т-60 и Т-70 се пре свега налази у искоришћавању производног капацитета малих фабрика које нису биле у стању да производе делове за тенк Т-34 или КВ-1.
Карактеристике
[уреди | уреди извор]Главно наоружање тенка чинио је топ ЗиС-19БМ калибра 45 mm у куполи која се била постављена лево у односу на уздужну осу тенка. Производња новог тенка са топом од само 45 mm почетком 1942. године, када су најбројнији немачки тенкови Панцер III и Панцер IV екстензивно модификовани додатним оклопом и топовима већег калибра, била је закаснела што драстично скраћује производни период Т-70. У односу на претходника оклоп овог тенка је готово удвостручен на 60 mm што му је при ратној употреби дало већу издржљивост на поготке противничких пројектила.
Тело тенка и ходни део су преузети са Т-60, с тим што је Т-70 имао погон на предње точкове. Погонску групу чинила су два камионска мотора ГАЗ-202 од којих је сваки покретао по једну гусеницу. Ово конструкцијско решење није било најбоље, чему сведочи и чињеница да је Т-70 био једва нешто мало бржи од свог претходника Т-60.
Додатни недостатак тенка Т-70 представљала је двочлана посада. Командир тенка био је задужен и за руковање главним наоружањем, због чега није могао у потпуности да се посвети командовању тенком. Због свих уочених недостатака, производња Т-70 обустављена је крајем 1943. године након што је укупно произведено 8.226 возила.[1] После само годину дана од изласка овог тенка с производне траке донета је уредба о покретању развоја и производње његовог наследника под ознаком Т-80 .
Једини ратни задаци које су произведени примерци овог тенка могли да изводе били су извиђачки задаци али су и ову намену изгубили због све већег броја америчких извиђачких возила која су испоручена Црвеној армији у склопу војне помоћи западних савезника.
Борбена употреба
[уреди | уреди извор]Курска битка
[уреди | уреди извор]Најзначајнија битка у којој су у великом броју учествовали совјетски лаки тенкови Т-70, била је Курска битка. 12. јула 1943. године, на 32 km од села Прохоровка, сукобили су се совјетска 5. гардијска тенковска армија и немачки II и III СС оклопни корпус. У највећој тенковској бици у историји учествовало је 429 немачких и 870 совјетских тенкова, од којих 261 тенк типа Т-70.[2]Иако су совјетски губици у тенковима били знатно већи од немачких, немачки напад је прво заустављен, а затим су совјети прешли у контранапад и преокренули битку у своју корист. Током ове битке уништен је велики број тенкова Т-70 (према ратном дневнику немачке 1. СС оклопне дивизије, њен 2. оклопни пук је током трочасовне борбе уништио 62 совјетска тенка Т-70 и Т-34).[3]
У немачким рукама
[уреди | уреди извор]Од 1943. године већи број заробљених совјетских лаких тенкова Т-70 коришћен је од стране немачких јединица. Најчешће је коришћен као артиљеријски трактор за вучу противоклопне артиљерије и тада је са њега скидана купола. Међутим, због бољег оклопа и јачег главног наоружања Немци су га користили и за његову основну намену, као лаки извиђачки тенк.
Немачка 82. пешадијска дивизија оформила је своју тенковску јединицу опремљену заробљеним совјетским тенковима Т-70 и Т-34, а најмање један тенк овог типа налазио се и у наоружању немачке 98. пешадијске дивизије.[4]
Референце
[уреди | уреди извор]- ^ Bean & Fowler 2002, стр. 56.
- ^ Bean & Fowler 2002, стр. 57.
- ^ Bean & Fowler 2002, стр. 58.
- ^ Captured Tanks Under The German Flag, Russian Battle Tanks, Dr. Werner Regenberg and Horst Scheibert, Schiffer Publishing. 1990. ISBN 978-0-88740-201-2. стр. 14.
Литература
[уреди | уреди извор]- Bean, Tim; Fowler, Will (2002). Russian Tanks of World War II. Amber Books Ltd. ISBN 978-0-7110-2898-2.
- Zaloga, Steven J.; Grandsen, James (1984). Soviet Tanks and Combat Vehicles of World War Two. London: Arms and Armour Press. ISBN 978-0-85368-606-4.
