Слијема
Слијема Sliema | |
---|---|
![]() Слијема - приобаље са црквом | |
Административни подаци | |
Држава | ![]() |
Локални савет | Слијема |
Становништво | |
Становништво | |
— | 15.242 |
— густина | 11.724,62 ст./km2 |
Географске карактеристике | |
Координате | 35° 54′ 44″ С; 14° 30′ 15″ И / 35.912222° С; 14.504167° И |
Временска зона | UTC+1 (CET), лети UTC+2 (CEST) |
Апс. висина | 0-35 m |
Површина | 1,3 km2 |
Остали подаци | |
Градоначелник | Џоана Гонци |
Веб-сајт | |
www.sliema-malta.com |
Слијема (малт. Sliema, Tas-Sliema) је значајно насеље на Малти. Слијема је истовремено и једна од 68 општина у држави.
Природни услови
[уреди | уреди извор]Насеље Слијема смештено је на северној обали острва Малта и удаљено је од главног града Валете 7 километара западно.
Насеље се развило на западној страни Велике луке, најважнијег залива на острву, на омањем полуострву. Подручје града је веома мало - 1,3 км², са нагнутим тереном (0-35 м надморске висине).
Историја
[уреди | уреди извор]Подручје Слијеме било је насељено још у време праисторије и било је активно у старом и средњем веку, али није имало већи значај до 16. века.
Данашње насеље вуче корене од велике опсаде острва од стране Турака 1565. године, када је простор града било поприште борбе између две стране. После тога, владари Малте, Витезови светог Јована, изградили су на овом месту насеље, које се нарочито развило у 19. веку, у време британске владавине.
Слијема је веома страдала од нацистичких бомбардовања у Другом светском рату, али је после тога обновљена.
Становништво
[уреди | уреди извор]Становништво Слијеме је по проценама из 2008. године бројало нешто преко 15,2 хиљада становника, од чега је значајан број људи са Запада, некадашњих туриста.
Знаменитости
[уреди | уреди извор]Слијема је, уз најчувенији, а суседни градић, Сан Ђиљан, средиште туризма на Малти. Град има 3 километра дуг кеј са бројним зградама и палатама из времена британске владавине.
Галерија слика
[уреди | уреди извор]-
Поглед на Слијему преко залива
-
Кеј у Слијеми
-
Старе куће из британског времена
-
Богородичина црква у градској луци